Архива
Moći
Čudesne moći yogija i svetaca
CVETOVI ISKUŠENJA POKRAJ STAZE
U svim vremenima i u svim civilizacijama čuda prosvetljenih, samorealizovanih ljudi i svetaca su bila sveprisutna i sveokružujuća, kao vazduh koji udišemo ili voda koju pijemo, zemlja po kojoj hodamo ili sveprožimajuća vatra, koja nas spolja greje a iznutra podseća na večni božanski plam. U svim dobima, sadhui i tragači, mudraci i sveci, monasi i yogiji, prosvetljeni, Savršeni Učitelji i Avatari, činili su čuda da bi oči ogromne većine onih koji su oslepeli od pogleda u materiju povratili ka Izvoru Svetlosti i okrenuli ih od zaborava, dugog kao večnost, da se prisete Sebe i svog božanskog porekla.
Dok je Zapad zatvarao oči pred čudima svetih ljudi, ne mogavši u svojoj nadmenosti i taštini da prihvati da se čuda ne mogu intelektom dokučiti, na Istoku, gde se već odavno zna za mudrace i Savršene Učitelje, prihvatili su da se beskonačni i savršeni Bog, koji se ograničenim ljudskim umom ne može spoznati, ispoljava pred čovekom svojim moćima i čudima, isto tako nespoznatljivim i razumu stranim, da bi uneo u ljudska srca i umove malo od svoje beskonačnosti i pozvao ih u svoj zagrljaj.
Yogananda u svojoj “Autobiografiji jednog yogija” opisuje čitavu lepezu svetaca i moći kojima su oni raspolagali, čineći čarobni deo mozaika u spiritualnim pejzažima Indije. Sadhui sa kojima se Yogananda sretao su primeri samo nižeg sloja spiritualne hijerarhije i nivoa moći, jer su raspolagali samo sa po jednom do dve moći i bili spremni da se razmeću njima i pokazuju ih kao na vašaru. Nasuprot tome, Savršeni Učitelji, koji se mogu nabrojati na prstima jedne ruke i koji raspolažu ogromnim Izvorom beskonačnih božanskih moći, uvek ostaju skriveni i poznati samo nekolicini najbližih učenika.
Swami Pranabananda je bio poznat kao svetac sa dva tela, jer je raspolagao moći bilokacije, odnosno pojavljivanja na dva mesta istovremeno, što se ne može uvek objasniti savršeno uvežbanom astralnom projekcijom i sposobnošću materijalizacije astralnog tela. Nagendra Nath Bhadurija su zvali “lebdeći svetac”, jer je u stanju intenzivne predanosti Bogu, kao i yogijskim disanjem mogao svoje fizičko telo, koje je tada gubilo svoju grubu strukturu, da podigne u vazduh. Gandha Babu je, nakon dvanaest godina vežbe, razvio moć proizvođenja razlićotih mirisa ni iz čega, i zato dobio nadimak “mirisni svetac”. Rama Gopal Muzumdara su zvali “svecem bez sna”, jer je neprekidno bio u budnoj i svesnoj ekstazi predanosti Bogu. Pred kraj svog zemaljskog života, sredinom našeg veka, Yogananda je sreo i dve svetice koje uopšte ne jedu, već se hrane sunčevom svetlošću – fotosintezom – bez koje bi uvenule, kao biljke. Jednu je posetio na Zapadu, bila je to nemačka stigmatičarka Tereza Nojman, iz čijih rana na rukama i nogama je krv tekla u potocima, “niotkuda”. Drugu, Giri Balu, koja od svoje dvanaeste godine pa do kraja dugog života ništa nije ni pojela ni popila, je posetio u zabitima Indije.
Sa čudesnom moći materijalizacije i dematerijalizacije, kako svog vlastitog tela tako i spoljnih predmeta, je raspolagalo više svetaca opisanih kod Yoganande. Muslimanski čudotvorac, fakir Afzal Khan, naučio je od jednog hinduskog sveca tehniku, uz pomoć koje je za dvadeset godina razvio moć nestajanja predmeta na njegov dodir i njihovog ponovnog pojavljivanja, uz pomoć svog duha Hazrata, što je obilato zloupotrebljavao za krađe, zbog čega se posle mnogo godina isti onaj Učitelj koji mu je tu moć poklonio ponovo pojavio i oduzeo mu je, poslavši ga u Himalaje na doživotnu božansku meditaciju. Kada je Učitelj video Afzalovo iskreno pokajanje za zloupotrebu moći, dozvolio mu je da zadrži sposobnost da mu duh Hazrat, na zapovest, uvek stvori hranu i odeću u himalajskim pećinama. Babađi, po legendi koju iznosi Yogananda – Avatar večito inkarniran u fizičkom telu, jednom je prilikom materijalizovao prekrasnu palatu od dijamanata u golim planinskim vrletima Himalaja, radi inicijacije velikog indijskog učitelja Lahiri Mahasaye. I sam Lahiri, kao i njegov učenik Sri Yuktesvar, kasnije učitelj Yoganande, ponekad su izvodili moći bilokacije i materijalizacije.
Yogananda daje i naučno objašnjenje čuda i moći yogija, iako je to samo pokušaj objašnjenja onoga što je razumu nespoznatljivo: pošto prosvetljeni yogi doživljava ceo Svemir kao iste svetlosne vibracije, on može da barata atomima, elektronima i protonima, odnosno biotronima, po vlastitoj Volji (ujedinjenoj sa božanskom Voljom), a pošto su, po Ajnštajnu, masa i energija jednake i mogu da se pretvaraju jedna u drugu, mudrac koristi ovu beskrajnu energiju Univerzuma u božanske svrhe i stvara čuda. Po Yoganandi “u našem precizno udešenom Univerzumu svaki je događaj u skladu sa zakonima, pa se tako može i objasniti.
Zapravo se ni za šta ne može reći da je “čudo”, osim u onom najdubljem smislu u kojem je sve čudo. Svako od nas je zatvoren u složeno i organizovano telo i stavljen na Zemlju koja juri međuzvezdanim prostorom – ima li ičeg običnijeg? I ičeg čudesnijeg?”
Najznačajniju i najsveobuhvatniju panoramu i objašnjenje, tj. klasifikaciju moći kojima veliki učitelji raspolažu dao je Meher Baba u svojoj knjizi “Bog Govori”.
Meher Baba je napravio podelu čuda na četiri vrste, prema spiritualnom nivou onih koji ih izvode i to na:
(1) čuda Spasitelja (Avatara),
(2) Savršenih Učitelja (Sadgurua),
(3) onih koji su na šestom i petom nivou svesti, i
(4) onih koji su na prvom, drugom, trećem i četvrtom nivou.
1. Čuda Spasitelja imaju unuverzalni karakter i on se tada privremeno smešta na šesti, peti nivo (nivoi uma, mentalna ravan), osim kada je potrebno da čuda budu vrlo moćna, i tada se smešta na četvrti nivo, nivo božanskih moći i najviši energetski nivo.
2. Čuda Savršenih Učitelja imaju veoma širok raspon, ali ne obuhvataju celokupni Univerzum. Kao i čuda Spasitelja, ona isključivo služe za spiritualno buđenje drugih. I on se pri izvođenju čuda privremeno smešta na šesti i peti, kao i na četvrti nivo, za veoma moćna čuda.
3. Čuda onih na šestom i petom nivou su ograničena, jer ne izvode čuda direktno, već posredstvom mentalnog uticaja na misli i opsećanja drugih, i taj uticaj donosi i spiritualnu i materijalnu dobit.
4. Poklonici na prvom, drugom i trećem nivou mogu da upotrebe ili prikažu moći nivoa na kome se sami nalaze. To su, na primer, telepatija, materijalizacija, vidovitost, zaustavljanje vozova, levitacija, dopuštanje da ih satima ostave žive zakopane itd. Ovo su istinske moći koje aspirant stiče na različitim nivoima i nisu puke opsenarske veštine. Savršeni Učitelji i Avatar mogu poklonicima na prva četiri nivoa da oduzmu moći u slučaju zloupotrebe.
Na četvrtom nivou, prelazu iz suptilne u mentalnu sferu, su smeštene sve svemoguće božanske moći i zato je to nivo najvećih opasnosti i iskušenja na Stazi, jer zloupotrebom tih moći dolazi do potpunog raspada svesti i pada poklonika sa četvrtog (vrlo visokog) nivoa na nivo svesti kamena, od koga ponovo počinje evoluciju kroz forme metala, biljaka, crva, riba, ptica, životinja, do forme čoveka, gde se evolucija svesti završava i otpočinje put reinkarnacije i involucije ka Bogu.
Takve zloupotrebe četvrtog nivoa ipak ne ugrožavaju svet, jer se tada pojavljuje jedan od pet Savršenih Učitelja, koji je poglavar duhovne hijerarhije date ere i oduzima te moći pokloniku.
Postoje tri vrste moći na nivoima od prvog do četvrtog:
(1) Božanske moći četvrtog nivoa,
(2) Okultne moći prva tri nivoa svesti, koje se nazivaju i mističkim moćima,
(3) Ostale okultne moći.1.
Božanske moći četvrtog nivoa su svemoćne moći Boga. One su izvor svih moći, bilo mističnih, bilo ostalih okultnih moći, koje su beskrajno nevažne u poređenju sa njima. Božanske moći su uvek iste, jer je Bog uvek Jedan i Isti, dok se okultne moći, bez obzira da li su moći nivoa ili ne, različite po vrsti i različito se ispoljavaju. Već je navedena razlika u korišćenju božanskih moći četvrtog nivoa između Avatara i Savršenih Učitelja, zatim poklonika na petom i šestom nivou i poklonika na četvrtom nivou, koji može da ih zloupotrebi, ali sa fatalnim posledicama po njega samog, ali i da ih upotrebi za dobrobit čovečanstva, kada preskače peti nivo svesti i direktno ide na šesti nivo.
2. Okultne moći prva tri nivoa, koje se nazivaju mističkim, aspiranti na tim nivoima ne mogu da zloupotrebe, mada ponekad dolaze u iskušenje da ih pokazuju. Pokazivanja tih moći se, u suštini, ne može nazvati čudima, jer se oni sa tim moćima sreću dok prolaze nivoima – one nisu njihove vlastite moći. Moći nivoa se ne indukuju i stalno su dostupne onima koji su na određenim nivoima, u okviru njihovog sopstvenog ograničenog okruženja, tako da njima nije potreban nikakav usredsređeni napor da bi bile pokazane.
Aspirant trećeg nivoa može da oživljava umrla stvorenja koja su ispod stupnja ljudskog bića, ali ne i umrle ljude. On to može da učini zbog bliskosti sa božanskim moćima četvrtog nivoa i “topline” tih moći. Tek onaj ko je na četvrtom nivou božanskih moći, može da oživljava i umrle ljude.
Poklonik trećeg nivoa može da menja fizički oblik po sopstvenoj volji. To je takođe pokazivanje mističkih moći, ali ne i zloupotreba. Ovaj čin ne bi trebalo poistovećivati sa dematerijalizovanjem i materijalizacijom ljudskog oblika kod tantrika, koje smo videli u Yoganandinim primerima.
3. Ostale okultne moći nemaju nikakve veze sa spiritualnošću, niti sa mističkim moćima nivoa i dele se na više i niže okultne moći. Takođe se mogu upotrebiti u dobre ili loše svrhe. Dobro upotrebljene okultne moći pomažu osobi da dospe do određenog nivoa na Stazi, čak mogu da ga učine mahayogijem, dok loša upotreba dovodi do njegovih silnih patnji u sledećoj inkarnaciji. Dobra upotreba viših okultnih moći nakon četiri inkarnacije postavlja čoveka na peti nivo svesti.
Više vrste okultnih moći potiču od nekih tantričkih vežbi (tu se ne misli samo na korišćenje seksualne energije) ili ponavljanja određenih mantri. (U tantričkoj i kundalini yogi postoji sistem tehnika i mantri nazvanih Saundariya Lahari, koje pravilnom upotrebom dovode do razvijanja nekih ili svih 108 yogičkih moći. U vezi s tim su i magijske moći, koje se razvijaju korišćenjem nekih zapadnih magijskih sistema i rituala.) U više okultne moći spadaju levitacija, dematerijalizacija i materijalizacija itd.
Za niže vrste okultnih moći nisu potrebne nikakve tantričke, niti bilo kakve druge vežbe. One se prenose preko sanskara ili impresija iz prošlih života, zaslugama. Ako je neko činio određena dobra dela mnogo puta u prošlosti, naredna inkarnacija može da mu donese niže okultne moći bez napornih vežbi. Takve su, recimo, vidovitost (kao kod, na primer, naše proročice Bube), slušanje na daljinu, isceliteljstvo, stvaranje slatkih ukusa ili novca naizgled niotkuda itd. Sve takve sposobnosti predstavljaju nižu, odnosno inferiornu vrstu okultnih moći.
U koliko neko upotrebi nižu vrstu okultnih moći u dobre svrhe, stiče višu vrstu okultnih moći u svom sledećem životu bez podvrgavanja bilo kakvim vežbama.
Čuda koja čine Spasitelji i Savršeni Učitelji imaju iza sebe božanski povod i mogu da bude voljna ili nevoljna. Voljna su ona koje oni čine sa namerom, kroz ispoljavanje i snagu svoje Volje, a nevoljna se ostvaruju posredstvom one uvek aktivne sile koja okružuje ova uzvišena bića. U nevoljnom tipu čuda, Spasitelj ili Savršeni Učitelj nije ssvestan dešavanja čuda kojima je on sam izvor i osnovni uzrok. Pri svemu tome, i voljna i nevoljna čuda Savršenih uvek su usmerena ka duhovnom buđenju sveta.
Postavlja se pitanje zašto Spasitelji i Savršeni Učitelji čine čuda? Meher Baba daje vrlo jasan i efektan odgovor:
“Veoma svetovni ljudi su duhovno otupeli i njima su ponekad potrebna čuda da spasu sebe, ili druge potpuno nevine ljude, od posledica te neosetljivosti. Sledeće poređenje pokazuje na šta se time misli.
Pretpostavimo da dete drži vrapca u ruci, i to tako nepažljivo da samo što ga nije zadavilo. Da bismo spasili vrapcu život, ne bi bilo preporučljivo da se detetu iz ruke otima ptica, zato što bi dete tada verovatno još više stisnulo vrapca i tako ga ubilo. Ali, ako bi se detetu ponudio novčić, ono bi gotovo sigurno opustilo svoj stisak i tako bi oslobodilo vrapca. Tako dete biva sprečeno da ubije pticu iz pukog neznanja o onome što čini. (Ovde Meher Baba sjajno koristi simbol ptice da bi predstavio položaj ljudske duše.) Čuda Savršenog Učitelja čine istu stvar: ona sprečavaju ljude da čine štetu sebi i drugima iz pukog neznanja o duhovnim vrednostima.
Ako odredimo da zlato predstavlja čudo, yogi nižih nivoa zasenjuje svetovne ljude mašući tim zlatom pred njihovim očima tako da se oni zapanje njegovim podvigom. Ako se predaju takvom yogiju, oni će na kraju pretrpeti surovo razočarenje. Međutim, kada Spasitelj ili Savršeni Učitelj maše tim zlatom pred očima svatovnih ljudi, on koristi jedan oblik Maye (iluzije) da bi ih odvratio od drugog oblika Maye koji ih sputava u većoj meri, i tako ih dovodi do Staze koja vodi njihovoj istinskoj sudbini, Samorealizaciji.
Uzmimo još jedan primer i zamislimo čoveka sa monohromatskim viđenjem za koga je svet, na primer, plav. Njegove oči funkcionišu kao plave naočare, tako da, kada pogleda kroz njih, njemu sve izgleda plavo. Spiritualno govoreći, svet je iluzija, pa stoga nema nikakvu boju. On je bezbojan. Yogi koji se razmeće svojim čudesnim moćima samo zamenjuje čovekove plave “naočare” zelenim ili crvenim, pa čovek sve vidi zeleno ili crveno. Njegove neznalačke oči, naviknute da svet vidi plavo, zbunjuje ova iznenadna promena u zeleno ili crveno i odražava se očiglednom velikom verom u tog yogija.
Savršeni Učitelj, koji zna da ni plava, ni crvena, ni zelena nisu stvarne boje, već da je sve bezbojno (tj. ništa), ne gubi vreme u menjanju “naočara” i time omogućava čoveku da vidi svet onakvim kakav on zaista jeste: bezbojan, odnosno ništa. Yogi i učitelji koji nisu savršeni samo zamenjuju jednu iluziju drugom. Nasuprot tome, Savršeni Učitelj trajno uklanja veo iluzije i otkriva istinu da je Kreacija imaginarna i da je samo Bog stvaran. Ovaj rad Savršenog Učitelja je spor i bolan proces, kome nedostaje živopisnost boja yogijevog spektakularnog i varljivog metoda, i zbog toga je rad Savršenog Učitelja nedokučiv.”
“Čudesne moći Savršenog Učitelja su naizgled iste kao i moći yogija četvrtog nivoa, međutim, postoji bitna razlika, a to je da su moći Savršenog Učitelja njegove sopstvene moći, jer je on ta Moć. On, jednostavno, treba samo da poželi da e nešto desi i to se dešava. “Neka bude i to bi” odnosi se, prema sufijima, na božansku manifestaciju moći.
Međutim, moći yogija nisu njihove sopstvene moći; oni zavise od spoljnih izvora moći da bi činili čuda. Inherentne moći Savršenih Učitelja neprekidno se prelivaju, a yogiji i poklonici nižih nivoa posuđuju od tog preobilja moći i sa njima čine čuda.”
Ovde su potrebna neka razjašnjenja. Kada Bog postaje čovek, On postaje Spasitelj (Avatar), a kada čovek postaje Bog, on postaje prosvetljen i, ako mu je dužnost da ispuni obavezu prema čovečanstvu, on kreće na drugo i treće božansko putovanje, i postaje Savršeni Učitelj, koji ne samo da doživljava Beskrajnu Moć, Beskrajno Znanje i Beskrajno Blaženstvo, nego ih i upotrebljava za dobrobit svih bića u Univerzumu, kao jedan od njegovih vrhovnih Gospodara. I Spasitelj i Savršeni Učitelj su duhovno savršeni, jer su obojica Jedno sa Bogom, i mada i jedan i drugi imaju dužnosti prema čovečanstvu, Spasiteljeva je od posebne vrste.
Sufiji kažu da se “odnos” sa Bogom razlikuje u slučaju Spasitelja i Savršenog Učitelja, i o njemu govore kao o nevoljnoj neminovnoj blizini kod Spasitelja, odnosno kao o voljnoj blizini kod Savršenih Učitelja.
Sufiji objašnjavaju da, kada Avatar čini čuda, Bog je onaj koji dela, a čovek je oruđe. Kod Savršenih Učitelja je obrnut slučaj: čovek je onaj koji dela, a Bog je oruđe. Čuveni događaj vezan za Proroka Muhameda, koji je bacio šaku prašine na neprijatelja u bici kod Badra i time nagnao neprijatelja u beg, primer je Spasitelja koji čini čudo. I mada je po svemu očiglednom Muhamed kao čovek bio taj koji je bacio prašinu, u stvarnosti je Bog kao Muhamed bio taj koji je bacio prašinu, a Muhamed kao čovek je bio taj koji je nagnao neprijatelja u beg.
Dakle, čudo kao što je ovo predstavlja primer “nevoljne neminovne blizine”.
Međutim, čuda koja čine Savršeni Učitelji ilustruju “voljnu blizinu”, za koju je dobar primer čudo koje je učinio Shamsi Tabriz – vraćanjem mrtve osobe u život. Kada je Shamsi izgovorio reči “Ustani u ime Boga”, princ nije oživeo; ali kada je rekao “Ustani u moje ime”, princ se istog trena vratio u život. Ovde je Shamsi Tabriz kao čovek izdao naređenje, a Bog kao Shamsi Tabriz se zaodenuo svojstvom Sebe, u ovom slučaju svojstvom života, i tako vratio princa u život. U “voljnoj blizini” je čovek onaj koji dela, a Bog je oruđe.
Meher Baba na jednostavan način objašnjava tazlike Istoka i Zapada u stavovima prema čudima:
“Istok, koji već odavno zna za Savršene Učitelje i napredne duše, prihvatio je da se Bog, zbog toga što je beskonačan, ne može razumeti konačnim umom.Istok zna da je u bavljenju metafizičkim problemima ljudski intelekt, koji ima ograničen raspon, upotrebljiv samo do određenog stupnja.”
“Istok, stoga, zna da tamo gde intelekt odustaje od hvatanja u koštac sa onim što je transcendentalno, Ljubav mora da preuzme vođstvo.Zapad pridaje značaj intelektualnom pristupu, a ono što odbija da uše u sferu intelekta, lako može da bude nepriznato ili izloženo poruzi. Kao nusprodukt takvog zapadnjačkog stava, možemo da navedemo krajnje pogrešnu upotrebu reči “mistik” u savremenom američkom narečju. Vatreni religiozni entuzijazam srednjevekovne Evrope skoro je sasvim zamenjen velikim kulturnim i naučnim entuzijazmom.
Međutim, naučne doktrine imaju prohodnost do određene granice. Mada istinski naučnik zaista gleda istini u lice, Meher Baba je često tvrdio da je, uprkos velikom napretku, nauka još uvek daleko od srži materijalnog, a još dalje od spoljašnjih rubova spiritualnog. Srce mora da radi zajedno sa glavom. Može se desiti da se neki čisto fizički podvizi yogija, koji među svetom prolaze kao čuda, mogu objasniti medicinskom naukom. Ali istinska čuda, a naročito čuda Savršenih Učitelja, nedostupna su za naučna objašnjenja. Mnoga čuda koja su učinili Spasitelji, Savršeni Učitelji i sveci sačuvana su u duhovnim legendama i klasičnim delima svih naroda i svih religija, a uvek delujuća spiritualna hijerarhija svakodnevno uvećava broj tih čuda. Činjenice postoje: Isus i ostali Savršeni su oživljavali mrtve i ozdravljivali bolesne. No, čak i kada bi neko video kako se čudo dešava pred njegovim sopstvenim očima, i uz to bio ubeđen da je to bilo čudo, a ne prevara, on nikada ne bi mogao da pruži racionalno objašnjenje toga, jer su čuda sasvim izvan dometa intelektualnog objašnjavanja. Ona su materija koja je duboka kao i sam život.
Bilo kako bilo, možda ovaj nedostatak i nije sasvim bez razloga, jer svet retko kada ima uvid u rad Savršenih Učitelja, pa većina njihovih dela zaista biva čuvana i bezbedno skrivena od znatiželje u grudima nekolicine bliskih prijatelja i iniciranih koji su toga bili dostojni. Po rečima čuvenog sufija: “Kada bi nekoliko kapi onoga što se nalazi pod kožom Savršenog Učitelja procurilo između njegovih usana, sva bića Neba i Zemlje zahvatila bi panika.”
Uprkos mnogim pozivanjima na čuda i uveravanjima spiritualnih učitelja, Istok je, kao i Zapad, veoma oprezan u svom odnosu prema njima. Međutim, moglo bi mu se priznati da je Istok dugotrajnim iskustvom naučio da ne poriče dela spiritualne hijerarhije, čak i ako ne vidi način da ih prihvati ili da poveruje u njih. Jedan od prvih sufija je rekao:”Čuda su samo jedan od hiljadu koraka na putu do Boga”; a Avatar ovog ciklusa, Meher Baba, potvrđuje da najveće čudo koje Savršeni Učitelj može da izvede jeste da učini drugog čoveka duhovno savršenim kao što je on sam.”
Pitate se, na kraju, kakav stav treba zauzeti prema njima i kakva su čuda sve moguća? Odgovor je jednostavan: po mom mišljenju, otvorenost ka svim beskrajnim mogućnostima postojanja je najbolja potvrda maksime “Apsolutno SVE je moguće”, koja, po meni, treba da bude jedan od osnovnih modela odnosa svakog pojedinca prema stvarnosti čiji smo deo.
Za kraj, navešću jedan od najpoetičnijih odgovora koje su veliki yogini dali na pitanje šta su čuda: čuda su predivno cveće koje raste pored Staze koja vodi Bogu i kojom svi mi putujemo, znali to ili ne. Ako zastanemo, skrenemo sa Puta i opijemo se prekrasnim mirisima koje to cveće iz božanske bašte nudi, izgubljeni smo.
Zato, stavite sebi štitnike za oči (i nos), da ne biste skretali pogled, i jurišajte na Božiju tvržavu bez zastajkivanja i osvrtanja, jer na Sveti Cilj stižu samo oni koji su spremni svega da se odreknu, najuporniji i najistrajniji, i pre svega – neustrašivo, ludo hrabri.
Vladimir Madic
Spiritualna hijerarhija
Skrivena Spiritualna Hijerarhija
KO VODI PLANETU ZEMLJU?
Jedno od večnih “prokletih pitanja” smisla i besmisla sveta u kome s radošću ili mukom bitišemo, je i pitanje koja to božanska i kosmička sila upravlja sveopštim planetarnim i vasionskim dešavanjima, povlači konce kao u ogromnom zvezdanom pozorištu stvaranja i razaranja – i igra se kao dete, obuzeto zanosom beskrajnih mogućnosti postojanja?
U proteklim milenijumima ova Vrhovna Moć se uglavnom uopšteno pripisivala Panteonu bogova i prirodnih sila ili svemogućem Bogu Ocu (agnosticističke i materijalističke teorije, po kojima živimo u jednom besmislenom, haotičnom svetu, u kome događajima upravlja slepa prirodna sila, bez vidljivog uzroka, nisu ni vredne opširnijeg spominjanja u ovakvom časopisu). U poslednjih stotinak godina, kako smo sve više uranjali u osvit Novog Doba, okultni i spiritualni sistemi i učenja su pružali sve više detalja u odgovoru na ovo pitanje koje golica maštu i poziva na prodiranje u srž misterija Sveživota.
U ovom tekstu ću se osvrnuti na neke od ključnih spiritualnih vođa i sistema, koji su odškrinuli vrata, a neki ih i sasvim otvorili, ka razotkrivanju ovih tajni, sa naglaskom na ključnom doprinosu Meher Babe, po mom dubokom uverenju Avataru našeg doba (još neprepoznatom i nepriznatom od većine kao Avatara, kao što to obično biva sa božanskim inkarnacijama na Zemlji) i samim tim, vrhunskom autoritetu za misteriju o skrivenoj spiritualnoj hijerarhiji naše planete.
Pozar u srcima mnogih je rasplamsala još pre više od jednog veka H.P.Blavatska, tvorac i vođa teozofskog pokreta, tvrdnjom da negde u azijskim prostranstvima, na himalajskim zaravnima ili ko zna gde, postoji skrivena grupa prosvetljenih Majstora i Učitelja čovečanstva, koji čine Veliko Belo Bratstvo, i vode ljudsku rasu putevima duhovnog napretka.
Ovo je bila, doduše, samo mističnija verzija planetarne legende o tajnim vođama, koji u svojim rukama drže svu materijalnu Moć i Vlast nad svetskim zbivanjima. Da li čovečanstvo vode i njime upravljaju masoni i iluminati, ili su to mnogo uzvišenije i spiritualnije sile? Ta dilema potresa sve one koji su iz lažno- moralističkih, licemernih motiva ili iz duboko spiritualnih poriva iskreno zamišljeni nad sudbinom ove planete, pa je i inspirisala Roberta Antona Wilsona da napiše svoju čuvenu višetomnu “Hroniku o iluminatima”. Čak i da postoji čuvena “zavera” protiv slobode čovečanstva i čak i da je jedna mala grupa ljudi u svojim rukama skoncentrisala svu materijalnu moć i vlast, za šta su najčešće s pravom optuživani masoni, oni moraju iza sebe da imaju mnogo veću Moć duhovne prirode, koja njima upravlja, a da to čak ni sami ne znaju, kao ni smisao svega toga. Pomislićete da mislim na đavola, Lucifera, Satanu, Princa Tame, koga se toliko plaše oni koji ne shvataju da iza prividnog kosmičkog dualizma koga oličava đavo, leži skriveno jedinstvo, odnosno da je taj ubognik i prokletnik, Lucifer, pali anđeo, Lučonoša, zapravo Leva Ruka Vrhovnog Boga, njegov prvi asistent i pomagač u spiritualnom prosvetljavanju čovečanstva i celokupne Božije Kreacije, utonule u Iluziju.
Dakle, nisam mislio na njega, već na mnogo veću Moć, koja prevazilazi čak i Satanu, Princa Negativne Strane, koji i sam služi toj Beskrajnoj Moći. Nagoveštaji o skrivenoj spiritualnoj hijerarhiji su nastavili da se pojavljuju kako je istorija okultizma dalje odmicala. Alis Bejli (inače, iznikla iz teozofije) je u svojim medijumskim spisima, primljenim od kosmičkog bića koje se predstavilo kao Tibetanac, a koji obuhvataju desetine tomova, nastavila da izlaže dalje detalje o toj hijerarhiji, uporedo sa izlaganjem misterija viših nematerijalnih planova Univerzuma. Bejli je nastavila tamo gde je Blavatska stala, razrađujući teoriju o [ambali, kao nebeskom carstvu koncentracije vrhunskih božanskih energija, ispoljenih kroz prosvetljena bića.
Mnoštvo modernih okultnih redova, počevši od “Zlatne Zore” i O.T.O.-a pa na dalje, je u svoju ličnu mitologiju ugradilo tvrdnju da su pod direktnim vošstvom skrivenih Majstora, i na tome su okultni redovi i njihove vođe gradili dobar deo svog spiritualnog autoriteta. Krouli je zapisao na početku svoje Unutrašnje Staze, da mu je jedan od glavnih motiva-pokretača za spiritualni rast na Stazi bio trenutak kada je saznao za postojanje hijerarhije skrivenih Majstora – tada se zarekao da će dati sve od sebe da postane jedan od njih. U “Knjizi Zakona”, koju je Krouli primio 1904. godine, direktnim pisanjem po spoljašnjem diktatu od vantelesne inteligencije Aiwass, daju se više nego jasni nagoveštaji o postojanju takve hijerarhije.
Dion Fortune, takođe, je u svojoj “Kosmičkoj Doktrini”, isto tako medijumski primljenoj, ovog puta od bića koje se predstavilo kao nekad vrlo poznati filozof na Zemlji, dala svoj mali doprinos ovoj temi.
U Yoganandinoj “Autobiografiji jednog Yogija”, nedavno objavljenoj i kod nas, prvi put se detaljno izlaže legenda o Babađiju, večnom Avataru koji već hiljadama godina “živi” inkarniran u materijalnom ljudskom telu u himalajskim vrletima (kao bog [iva – kralj yogija, koji večno obitava na ledenim prostranstvima krova sveta, Himalajima), i odatle svojim božanskim moćima usmerava spiritualni rast ljudske rase. Pod imenom Babađi se u mitologiji kao i u stvarnosti indijske yoge pojavljuje ceo splet i snop priča i legendi, čvrsto utkanih u vezi stvarnosti, da čak i u čudesnom svetu Indije Babađi predstavlja nestvarnu i neobičnu figuru, o kojoj postoji vrlo malo činjenica. Dileme o njegovom stvarnom postojanju i životu u fizičkom svetu podsećaju na zapadne dileme o stvarnom i legendarnom u Isusovom životu.
Jadna od značajnih novijih dopuna mozaika od koga se sastoji istina o skrivenoj kosmičkoj hijerarhiji, pojavila se nedavno kroz “kanalisane”, odnosno medijumski primljene poruke koje su kroz svoje “pročošćene ekrane” dobile En Valentajn i Virdžinija Esen, tj. kroz poruku nazvanu “Kosmičko Otkrovenje”, koja po mome dubokom ubeđenju, a to pokazuje i interesovanje publike, daleko odskače po značaju od nekoliko drugih knjiga primljenih preko En i Virdžinije, kao i većine ostalih poruka koje se primaju sa viših planova poslednjih godina. U “Kosmičkom Otkrovenju” je ukratko iznesena unutrašnja struktura Omniverzuma, kako se ovde naziva sve što postoji – nematerijalni svetovi i 12 dosadašnjih Svemira – sa svim važnijim božanskim silama koje u njemu deluju. Možda po prvi put se pominju Zlatni i Srebrni Zrak, kao izvor i osnova svega stvorenog, Sananda – Gospodar Zlatnog Zraka i samim tim i Omniverzuma (ananda, inače, na sanskritu znači: blaženstvo), zatim ostali Gospodari Svetla i Majstori Zraka, i na kraju, ono što je vrlo značajno za našu temu – Vrhovno Veće Stvaranja. To Veće, ili kako je neko u šali rekao – kosmički “Centralni Komitet”, čine 8 spiritualno veoma visoko razvijenih bića, i zadatak im je da pomažu Srebrnom Zraku u procesu stvaranja, nadgledaju ga, kao i da obavljaju posebne dužnosti, određene posebnom svrhom. Svi pomenuti entiteti, po načinu na koji su prikazani u “Kosmičkom Otkrovenju”, nastanjuju najviše nivoe nematerijalnog Omniverzuma, što je za našu dalju priču veoma bitno. U ovoj poruci se ne spominju nikakvi Majstori inkarnirani u fizičkim telima na Zemlji, koji odatle usmeravaju njen tok razvoja, što možda i ne ulazi u vrlo širok i opšti obim pitanja kojima se bavi ova knjiga.
Dolazimo do centralne tačke našeg izlaganja: hijerarhije po Meher Babi, izložene u njegovom fascinantnom i sveobuhvatnom delu “Bog Govori”. Knjiga je nastala i na zapadu objavljena sredinom ovog veka i to je prvi put u istoriji, koliko je meni poznato, da se ova vrsta spiritualnih informacija objavi na tako celovit, jasan, detaljan i otvoren način. Navešću što je moguće celovitije jezgrovito poglavlje o hijerarhiji, sa najnužnijim objašnjenjima, mada se istrgnutost iz konteksta celovitosti dela “Bog Govori” mora osetiti.
“U svakom ciklusu vremena, koji traje od 700 do 1400 godina, postoji 11 era koje traju od 65 do 125 godina. Trajanje ere, kao i trajanje ciklusa, zavisi od materijalnih, duhovnih i sveopštih okolnosti.” (Ovi ciklusi se mogu porediti sa eonima ili Dobima – Novo Doba Vodolije, na primer – kako su najšire poznati.)
(Vrlo važna digresija: Meher Baba zadržava i dopunjuje klasifikaciju viših, nevidljivih i nematerijalnih nivoa, ravni postojanja ili planova Univerzuma na 7 nivoa (naš materijalni nivo nije uključen): prva četiri su energetska, suptilna, peti i šesti su mentalni, nivoi uma, dok je sedmi nivo Apsoluta, božanski. Stepeni prosvetljenja na sedmom nivou su sledeći (izbećiću Sufi i Hindu terminologiju, kojom se najviše služi Meher Baba, radi lakše razumljivosti): stapanjem sa Apsolutom čovek postaje uronjen u božansko i gubi ograničeni ego, u tom svetom transu nestaje svest o bilo čemu drugom, sebi, svetu ili svetovima itd. Isključivo kao Bog doživljava tri osnovna božija atributa – Beskonačnu Moć, Beskonačno Znanje i Beskonačno Blaženstvo. Nakon četiri dana prosvetljeni zauvek napušta fizičko telo i karmički krug, stapajući se sa sveopštim postojanjem. U tom slučaju se ne zadržava beskonačna individualnost. Ako nakon četiri dana ne dođe do napuštanja fizičkog tela, apsolutna svest se vraća u njega i stiče se svest o spoljnom svetu, preko fizičkih čula. Tada kao čovek i kao Bog istovremeno doživljava Beskonačnu Moć, Znanje i Blaženstvo, ali ih ne upotrebljava. Treće stanje postižu najmalobrojniji, Savršeni Učitelji: oni žive kao čovek i Bog istovremeno, doživljavaju Beskonačnu Moć, Znanje i Blaženstvo i jedino oni ih upotrebljavaju, za dobrobit celokupne Kreacije, svih svetova i čovečanstva. Vrlo važno je napomenuti da čovek može spiritualno da napreduje samo inkarniran u fizičkom telu, koje u sebi sadrži svih sedam nivoa i sve svetove, kao Mikrokosmos. Ovo su najnužnije napomene da bi se shvatilo ovo što sledi, iako istrgnuto iz konteksta.)
“U svakoj eri delujuća hijerarhija se sastoji od 7000 duhovnih bića (bilo naprednih ili savršenih). Napredna bića se nalaze ili na nekom od prvih šest nivoa ili između njih, a Savršeni su ili Sadgurui – Savršeni Učitelji ili prosvetljeni sedmog nivoa. (Svi oni su isključivo inkarnirani u fizička tela na Zemlji, jer, po Meher Babi, jedino se ljudska bića na Zemlji, u okviru svih svetova i celog Univerzuma, nalaze na Stazi povratka Bogu – involuciji, prim.aut.) U svakoj od prvih deset era postoji 5 Savršenih Učitelja, od kojih je jedan glavni.
“U jedanaestoj, poslednjoj eri jednog ciklusa, vrhovni od 5 Savršenih Učitelja prestaje da deluje kao takav onoga trenutka kada Avatar (odnosno Spasitelj) lično preuzme svoju božansku službu Hristostva. Prema tome, u svakoj eri uvek postoji pet Savršenih Učitelja.”
Meher Baba na sledeći način svrstava 7000 članova delujuće hijerarhije određene ere, na sedam spiritualnih nivoa i između njih: na prvom nivou, kao i između nivoa, na prelazu iz jednog u drugi ima ih 5600; na drugom nivou 666; na trećem nivou 558; na četvrtom nivou 56; na petom nivou 56; na šestom nivou 56; na sedmom nivou (tj. prosvetljena bića u telu) 3; Savršeni Učitelji (Sadgurui) – 5. To čini ukupan broj od 7000 članova delujuće hijerarhije. Avatar u jedanaestoj eri svakog ciklusa svodi broj na 7001.”
“Uvek, u svim vremenima i u svim erama, postoji 56 Bogoostvarenih duša, odnosno Shiv-Atmi u ljudskom obliku, na Zemlji. Od tih pedeset i šest, samo osam su poznati javnosti (gornjih 3 + 5 Sadgurua) i deluju kao aktivni članovi delujuće spiritualne hijerarhije od 7000 članova, koji obavljaju njima dodeljene spiritualne dužnosti na različitim nivoima svesti, u skladu sa njihovim spiritualnim napretkom, odnosno savršenstvom.”
“Ostalih četrdeset i osam Bogoostvarenih se ne nalaze među 7000 članova delujuće spiritualne hijerarhije. Oni ostaju po strani i ljudi ne znaju za njihovu božansku prirodu, mada svih četrdeset osam imaju isto iskustvo (Boga) i doživljavaju isto božansko stanje “Ja sam Bog”, kao i onih osam pomenutih. Ovih četrdeset osam se nalaze na takozvanoj listi čekanja i spremni su da pomognu u bilo kojoj spiritualnoj situaciji koja može da nastane kada jedan ili više delujućih članova odbace telo.”
“Od osam Bogoostvarenih duša koje su na vrhu delujuće spiritualne hijerarhije od 7000 članova, petoro su Savršeni Učitelji, koji, pored toga što su kao takvi javno priznati, imaju dužnost spiritualnog služenja za dobrobit čitavog čovečanstva. Ostala tri su prosvetljena bića, koji, uprkos tome što dostižu Božanstvo i ostaju u fizičkom telu. nemaju spiritualnu dužnost u odnosu na čovečanstvo. Oni su, ipak, izvor spiritualne dobiti za sve one koji dođu sa njima u kontakt.”
“Ova tri prosvetljena bića, koji doživljavaju stanje jedinstva sa Bogom, su “uspavani”, odnosno “neaktivni” učesnici u vođenju božanske igre (lile) Kreacije.”
Dakle, tako izgleda spiritualna hijerarhija po Meher Babi, koju je on prvi, kao Avatar, izložio na ovako otvoren, jasan i sažet način. Pošto je u celoj hijerarhiji ključna uloga 5 Savršenih Učitelja i Avatara, zadržaću se malo na razjašnjenju njihovog odnosa spram čovečanstva i celokupne Kreacije, kako se ovde nazivaju svi vidljivi i nevidljivi svetovi koji postoje.
Da bismo uopšte shvatili smisao postojanja Kreacije Boga i čoveka u njoj, beskrajno je važno razumeti da kroz proces evolucije (u sedam faza: od kamena, preko metala, biljaka, crva, riba, ptica i životinja), zatim reinkarnacije čoveka i konačno involucije, odnosno povratka čoveka Bogu, samospoznaje itd, kroz celu tu beskrajnu igru stvaranja, preobražaja i razaranja Bog spoznaje samog sebe kroz svest čoveka. Da bi Apsolutni i večni Bog koji je nesvestan svog sopstvenog postojanja spoznao sebe, dolazi do stvaranja celokupne Kreacije, sa svom mogućom raznolikošću bića i svega materijalnog i nematerijalnog. To je jedini smisao svih svetova i čoveka u njima.
“Sadguru ili Savršeni Učitelj je Čovek-Bog (tj. čovek koji postaje Bog) i on je morao da prođe kroz proces evolucije i involucije, dok je Avatar Bog-Čovek, odnosno Bog koji direktno postaje čovek, bez prolaženja kroz proces evolucije i involucije.”
“Pet Savršenih Učitelja ostvaruju dolazak Avatara (Hrista, Bude) na Zemlju i, prema tome, dolazak prvog Avatara na Zemlju nije bio moguć bez pet Sadgurua koji oogućavaju taj dolazak.”
Dakle, prema Meher Babi, 5 Savršenih Učitelja, koji potpuno prosvetljeni u fizičkom telu doživljavaju božiju Beskrajnu Moć, Beskrajno Znanje i Beskrajno Blaženstvo (Sat-Chit-Ananda) i upotrebljavaju ih, su sam vrh spiritualne hijerarhije ne samo naše planete, već i celokupne Kreacije. On ima moć upravljanja celokupnom božanskom Energijom, koja je osnovni oblik ispoljavanja na prva 4 suptilna nivoa i celokupnim božanskim Umom, odnosno mislima, željama i emocijama, obliku ispoljavanja na mentalnim nivoima. Oni svojom božanskom Beskrajnom Moći upravljaju svim nematerijalnim kraljevstvima i bićima, kao i svim zvezdama i planetama svih Svemira, jednom rečju, božanskom igrom (lilom) i Iluzijom (mayom).
Sadguru je izvan Iluzije i upravlja njome, utemeljen je u beskonačnosti, ali je i gospodar Kreacije. On vlada tim dvema krajnostima kroz delovanje na svim nivoima i ravnima istovremeno. On igra ulogu i živi ulogu tako savršeno na svim ravnima da običnim ljudskim bićima izgleda kao jedan od ljudi grubog sveta, bićima sa suptilnih nematerijalnih nivoa, kao i mentalnih nivoa izgleda kao jedan od njih. Iako Savršeni Učitelj ostaje u okviru Zakona Kreacije, taj zakon ga ne dotiče. On može da “glumi” bolest ili bilo koju povredu, ali ga one uopše ne dotiču. Sai Babu od [irdija, Savršenog Učitelja koji je početkom ovog veka direktno učestvovao u dovođenju Meher Babe kao Avatara na Zemlju i bio njegov učitelj, videli su jednom prilikom potpuno raskomadanog, sa udovima razbacanim po prostoriji svetilišta. Za tri dana se vratio zdrav i čitav među ljude. Takođe su ga gledali kako za vreme I svetskog rata maše rukama po vazduhu, kao da izdaje naređenja nevidljivim slugama i povlači nevidljive konce – tvrde da je tada Savršeni Učitelj Sai Baba od Širdija, povučeni i malo poznati svetac, rešavao događaje i sudbinu tog rata. Avatar, s druge strane, postaje čovek i on je podložan svim ljudskim bolestima i povredama, iako iza sebe ima zaleđinu svoje Beskonačne Moći, Znanja i Blaženstva. (Meher Baba je preživeo dve teške saobraćajne nesreće u Americi, verovatno da bi pokazao na vladtitom primeru ovaj princip.)
Pitate se možda zašto je planeta Zemlja toliko važna da bi na njoj delovali Gospodari celokupnog Univerzuma u ljudskom telu? “Kosmičko Otkrovenje”, odnosno objave iz istog ciklusa, tvrde da je naša planeta jedinstvena po raznovrsnosti života na njoj, da su jedino na Zemlji ispoljeni svih 7 nivoa postojanja, odnosno da je Zemlja kruna i vrhunac stvaranja u 12 Svemiru, koji je i inače sažetak i rezime svih Svemira.
Meher Baba tvrdi nešto slično: da od tri planete u našem Svemiru koja su nastanjena ljudskim bićima, naš svet (Zemlja) je planeta na kojoj je čovek najduhovniji, jer se čovek tokom svojih reinkarnacija rađa na bilo kojoj od ove tri planete, ali da na kraju mora da se rodi i reinkarnira na Zemlji da bi ostvario svoju božansku sudbimu, a to je Bogoostvarenje. Na našoj Zemlji čovek u sklopu svoje ličnosti poseduje u podjednakoj meri i razum i srce (50% razuma i 50% srca), dok čovek u druga dva sveta ima 100% razuma i nimalo srca, odnosno 75% razuma i 25% srca. (Verovatno zato će se čovečanstvo, prema onome što se kaže u “Prenosima Zvezdanog Semena” i drugim objavama, otisnuti na međuzvezdana putovanja, da bi svojoj kosmičkoj braći pokazala kako se zaista VOLI Bog.) Dalje Meher Baba kaže: “U gruboj sferi, Zemlja je poslednja i najbliža stepenica do Staze, dok su druga dva sveta najbliža Zemlji po modelu nastanjivanja. Sve u svemu, postoji 18000 planeta na kojima ima života, ali su ova dva sveta i Zemlja međusobno slični po modelu ljudskog života.”
Ovde sam izložio, po mom mišljenju, najvažnija učenja i sisteme koji govore o postojanju skrivene spiritualne hijerarhije na Zemlji, sa krunom u izlaganju Meher Babe. Moj je utisak da između tih, na prvi pogled protivrečnih teorija, postoji duboku odnos uzajamnog sklada, dopune i harmonije, i da će Novo Doba izgladiti nejasnoće i nepodudaranja u detalj ima, koja postoje među njima.
Sve ovo možete shvatiti i kao različite tačke gledišta (nova teorija nastala iz duboke meditacije Čarlsa Bernera i ljudi oko njega – Lila paradigma – govori upravo o tome) na jedan problem, različite načine da se prodre u tu misteriju koja eonima okupira ljudsku pažnju, tako da svako od nas može imati svoj odgovor na ovo pitanje i zagonetku: ko zaista vodi planetu Zemlju?!
Vladimir Madić
Život Meher Babe
Život Meher Babe: čovek i učitelj
priredio Vladimir Madić
Proniknuti u srž vascelog postojanja i značenja, i odisati divotom tog unutrašnjeg postignuća radi vođenja i pomaganja drugima, izražavajući, u svetu obličja, istinu, ljubav, čistotu i lepotu – to je jedina igra koja ima istinsku i apsolutnu vrednost.
Sva druga dešavanja, događaji i postignuća po sebi ne mogu da imaju trajnu važnost.
— MEHER BABA, Besede
Detinjstvo i mladost Mervana Iranija
Meher Baba je rođen kao Mervan Šerijar Irani, 25. februara 1894. godine, u Puni, u Indiji. Njegovi roditelji bili su Persijanci zoroastrijanske vere koji su se doselili u Indiju. Njegov otac, Šerijar M. Irani, posvetio je svoju mladost traganju za Bogom kao hodočasnik. Međutim, jednom prilikom on začu unutrašnji glas kako mu govori da odustane od askeze, da se oženi i dobije decu. Glas mu obznani da će jedno od njegove dece biti veliki duhovni vođa. Ubrzo potom, on se oženi a njegova žena Širinmai donese na svet osmoro dece.
Mervan, drugo dete, bejaše zdrav i veseo dečak, malčice nestašan ali nežan i blagorodan. Baba se priseća svog detinjstva: Dok sam bio dečak ništa nisam znao. Nisam imao nikakve veze sa duhovnošću. Moj otac, koji beše derviš, prošao je čitavu Persiju i Indiju uzduž i popreko proseći i misleći na Boga. Učio me je nekim pesmama Hafiza i drugih pesnika, ali mene to uopšte nije doticalo. Više sam voleoda se igram, i uglavnom sam u tim igrama bio u ulozi vođe.1
Kako je stasavao u mladića, Mervanova lična interesovanja su se širila. U školi mu je išlo dobro, bio je vrstan igrač kriketa i hokeja na travi, postao je predsednik razreda, omiljen i među školskim drugarima i među učiteljima njegove rimokatoličke škole, valjda najbolje škole u Puni. Počeo je da uživa u literaturi Zapada i Istoka, od Šekspira i Vordsvorta do velikog persijskog mistika i pesnika Hafiza. Pisao je uz to poeme na raznim indijskim narečjima, na persijskom i engleskom, od kojih su mnoge bile objavljene u novinama i časopisima. U svojoj petnaestoj godini postao je veliki ljubitelj fantastike, i nekako u to vreme napisao je priču koja je kasnije bila objavljivana širom zemlje. Iz škole Svetog Vinsenta Mervan je uz sve pohvale sa sedamnaest godina došao na punski Dekanski koledž. Početak njegove karijere u koledžu još jednom je pokazao isti uspeh i svi studenti ga prirodno prihvatiše kao vođu.
Ali, Mervan Irani nikada nije dovršio školovanje. Sve do svoje osamnaeste godine njegov život, iako vredan hvale, teško da je bio po nečemu izuzetan. Ubrzo, jednog vrelog dana 1913. godine, njegovo uobičajeno postojanje naglo se okončalo.
Otkrovenje
Nepredvidljivi sled događaja koji je zadesio našeg studenta druge godine Dekanskog koledža prkosi ustaljenim naučnim objašnjenjima. Na početku je u središtu tih čudnih zbivanja bila jedna zapanjujuća žena, stara stotinu i sedam leta, po imenu Hazrat Babađan. Ta žena se uvek nalazila ispod određenog drveta u centru Pune i ljudi su je duboko poštovali kao jednog od velikih svetaca i Učitelja tog vremena. Na desetine hiljada ljudi je dolazilo da poseti tog univerzalnog gurua, da sedne u njenom uzvišenom prisustvu i počuje par beseda.
Vozeći se biciklom kući prašnjavim putevima, Mervan je jednom prošao pokraj Babađan. Nakon toga je, još uvek uredno pohađajući nastavu, sve više vremena provodio pokraj ove izuzetne žene: Privlačila me je kao što magnet privlači čelik.2 Jednoga dana, maja 1913. godine, Babađan poljubi Mervana u čelo, što je simbolizovalo istovremeno unutrašnje punjenje: Samo jednim poljupcem u čelo, tačno između obrva, Babađan učini da doživim… drhtaje neopisivog blaženstva koje je trajalo nekih devet meseci.3 Neprestano doživljavajući nalete duhovnog zanosa, Mervan je svaku noć provodio kraj Babađaninih stopala. Jedne večeri, kada je bila naročito raspoložena za razgovor, on osta sa njom nešto duže nego obično. Priča se da je ona tada pokazala prstom na njega, rekavši: «Ovo moje čedo će silno uzbuditi svet i učiniti neizmerno dobro čovečanstvu.»4 Pomno ga je posmatrala, i on pođe kući. Ubrzo potom, doživeo je neopisivo i apsolutno stanje svesti, koje mu je do kraja raznelo sposobnost poimanja običnog sveta. Decenijama kasnije, Baba je objasnio kako je Babađan te noći učinila da u jednom jedinom blesku beskonačnog blaženstva ostvari samospoznaju (Bogospoznaju).5
Otkrovenje te spoznaje imalo je i ozbiljne prateće posledice. Mervana je majka zatekla kako leži u krevetu, potpuno nesvestan svojeokoline. Pomislila je da se ozbiljno razboleo. Ostao je nepomičan tri dana, nakon čega je počeo da hoda unaokolo poput robota. Baba je pričao o ovim događajima četrdesetak godina kasnije: …devet meseci, sam Bog zna, bio sam u takvom stanju kroz koje zaista veoma mali broj ljudi prolazi. Nisam bio svestan svog tela niti bilo čega drugog. Tumarah okolo ne osećajući potrebu čak ni za hranom. Moja majka je pomislila da sam sišao s uma, i pozvala je lekara. Otac je sve shvatao, ali nije proslovio ni reči. Lekari nisu mogli ništa daučine. Nisam ni spavao…6
Moje besane, ukočene i bezizražajne oči najviše su brinule majku. Verovala je i drugima govorila da sam poludeo. U svome jadu nije mogla da odoli a da jednom ne ode do Babađan i upita je šta mi je to uradila… Babađan joj je ukazala da sam ja predodređen da uzdrmam i razbudim svet, ali ucveljenoj Širinmai to nije značilo ama baš ništa. (7)
Naravno, može se razumeti njen bol. Mervan niti je spavao niti je jeo čitavih devet meseci. Započeo je potpuni medicinski tretmanuključujući i injekcije morfijuma koje su trebale da ga uspavaju, ali sve to nije dalo rezultata. A onda, jednoga dana 1914. godine, nenadano započe druga faza: Od tog trenutka, umesto Božanskog Blaženstva u kome sam bio, devet sledećih meseci me spopadošetakve muke da to niko na svetu ne bi mogao da pojmi. Udarao sam glavu da bih nekako olakšao bolove. Udarao sam glavom o pod i zidove. Ne mogoh nigde da nađem mira. Imao sam utisak da mi se čitav univerzum obrušava na glavu. (8)
Poslali su ga njegovom bratu u Bombaj, gde se osećao nešto mirnije u svetu svakodnevice. Nešto kasnije (aprila 1915.) stadoh da prevaljujem velike razdaljine peške ili nekim prevoznim sredstvom. … Najzad (decembra 1915.), osetih poriv da posetim Sai Babu,Savršenog Učitelja među Učiteljima*… Uprkos svetini što ga opkoljavaše, probio sam se kroz gužvu i pao ničice na put pred njim. Kada sam ustao, pogledao me je pravo u oči i uzviknuo “Parvardigar” (Bog-Svemogući -Podržavalac).*
Posle toga osetih poriv da odšetam do hrama u Kandobi u kome je Maharadž (Šri Upasni Maharadž) provodio vreme u osami. On ježiveo pod Sai Babinim ličnim nadzorom preko tri godine… Kad sam mu se dovoljno približio, Maharadž me pozdravi, da tako kažem, kamenom koji svom snagom baci na mene. Pogodi me u čelo, tačno u ono mesto gde me je Babađan poljubila, tolikom silinom da mi je krv smesta potekla. I danas ožiljak od te povrede stoji na mom čelu. Ali, taj udarac Maharadža beše udar đnane (božanskog znanja).9
Mervan je zatim proveo nekoliko godina u društvu ovih još i danas poštovanih Učitelja koji su mu poklanjali punu pažnju. Postajao je sve više svestan svoje okoline, a uporedo sa tim doživljavao je blaženstvo ostvarenja i duboku patnju u vezi sa svetom iluzije (vidi drugo poglavlje). Konačni prelazak od Mervana Iranija u Meher Babu, vrhunski objedinjenog duhovnog Učitelja, odigrao se 1921. godine. Pošto sam povratio skoro tri četvrtine normalne svesti, pri čemu se stanje nadsvesti potpuno zadržalo, otišao sam u Sakori i ostao tu šest meseci (juli-decembar 1921.) uz Maharadža. Na kraju ovog razdoblja Maharadž je učinio da u potpunosti spoznam ko sam ja, baš kao što me je Babađan dovela do toga da u jednom jedinom bljesku doživim isto. Za vreme ovih šest meseci Maharadž i ja smo skoro svake noći sedeli jedan naspram drugog u kolibi iza zatvorenih vrata. U jednoj od tih prilika, Maharadž je sklopio ruke preda mnom i rekao: “Mervane, ti si Avatar i ja te pozdravljam.”10
Mladi duhovni učitelj
[singlepic=10,320,240,,]Tako je u dvadeset i osmoj godini Mervan Š. Irani počeo da deluje kao samostalni duhovni učitelj. Otprilike četiri meseca posle ovoga(januar – maj 1922.) boravio sam u maloj đopdi (koliba sa slamnatim krovom). Ona je bila privremeno podignuta za moje potrebe na obodu nekih polja u veoma slabo nastanjenom kraju … Pune. I tako počeh da živim samostalno, okružen Ijudima koji su oko mene obrazovali jezgro mandalija. Jedan od njih je prvi počeo da me zove “Baba” (“Meher Baba ” doslovno znači “Milosrdni Otac”).
Neki ljudi bili su intuitivno privučeni meni znatno pre nego što su stekli bilo kakvu jasnu ideju o mom unutrašnjem stanju. Drugi pak behu privučeni na Maharadžov ili Babađanin mig. A ostale sam ja lično privukao ka sebi. U to vreme i Babađan i Maharadž počeše da pričaju raznim osobama u vezi sa mnom:
* Postoji pet Savršenih Učitelja, potpuno ostvarenih bića koja upravljaju duhovnom hijerarhijom. Videti sedmo poglavlje.
“Dete je sada u stanju da pokrene čitav svet jednim pokretom svog prsta.” Jednom prilikom (maja 1922), Maharadž se obratio velikom skupu mandalija rekavši: «Slušajte me sada krajnje pažljivo. Svoj ključ (duhovni naboj) sada predajem Mervanu, i odsada svi treba da se držite njega i da činite kako vam on kaže.» … Od nekih drugih je Maharadž pojedinačno zatražio da mi se pridruže.11
Godine 1922. Baba je osnovao svoj prvi ašram u jednoj kući u Bombaju, gde je preko četrdeset duša različitih vera boravilo tokom mnogih meseci pod njegovim strogim duhovnim vođstvom. Naredni koliko-toliko stalni centar nalazio se u jednom starom napuštenom vojnom logoru iz Prvog svetskog rata, blizu malog sela Arangaon, nekih devedeset milja severno od Pune. Ta naseobina, gde se sada nalazi Babin grob, poznata je kao Meherabad (”abad” znači “cvetanje”). Međutim, sve do januara 1925. godine Baba i njegovi mandaliji bili su stalno u pokretu, putujući širom Indije i podnoseći izuzetne teškoće, dok bi Baba skoro sve vreme sprovodio neki post povezan sa određenim unutarnjim radom.
Konačno, grupa se ustalila u Meherabadu. Gotovo dve godine (do novembra 1926.) to je bilo nešto nalik na minijaturni gradić. U njemu je živelo oko pet hiljada duša, radeći u bolnici, dispanzeru i školama. Bili su tu još i ašrami za dečake, muškarce i žene, kao i skioništa za siromašne i leprozne, pošto je sve to bilo potrebno za moje delovanje.12 Dok su se delatnosti u Meherabadu odvijale u nesebičnom služenju siromašnih i nemoćnih, Baba je svoje učenike stavljao pred iskušenja duhovnog treninga.
Sasvim nenametljivo, Baba je započeo da se pridržava ćutanja 10. jula 1925. Uprkos ćutanju… nastavio sam sa svojim uo-bičajenimaktivnostima. U to vreme saobraćao sam putem pisanja na ploči od škriljca, i više od godinu dana svakodnevno po nekoliko časova pisao delo koje do dana današnjeg nije viđeno niti objavljeno.13 Do sada nije poznato da je iko pročitao rukopis koji je Baba tada napisao. Kada je dovršio knjigu, stavio ju je pod ključ i izričito zabranio mandalijima da je vide. Tek s vremena na vreme, Baba bi je spomenuo kao svoju “Bibliju”, nagoveštavajući da ona sadrži do sada neotkrivene tajne, priču o njegovim iskustvima u nadsvesnom stanju i nove revolucionarne podatke vezane za nauku. Govorio je kako knjiga treba da bude objavljena kada za to dođe vreme. Sve do sada, do sredine 1977. godine, pitanje gde se nalazi knjiga još uvek je obavijeno velom tajne.
Januara 1927. godine Baba je prestao da piše, izuzev kada bi trebalo da se negde potpiše sa “M.Š. Irani”. Počeo je da se služialfabetskom tablom na engleskom; njegovi učenici toliko su se navikli na čitanje Babinih hitrih pokreta prstiju da su sa lakoćom mogli da se vode tečni i plodonosni razgovori. Godine 1954. Baba je odbacio i tu tablu i počeo da se služi gestovima ruku, koje su njegovi učenici isto kao i ranije tečno prevodili u reči. U bilo kom opisu Babinog života ili aktivnosti počev od 1927. godine, kada se kaže “Baba je rekao…”, podrazumeva se da se radi ili o alfabetskoj tabli ili, pak, o fizičkim gestovima.
Pošto je prekinuo delatnosti zajednice u Meherabadu, Baba je osnovao jedinstvenu školu za dečake nazvanu Meher Ašram, otvorenu za dečake svih kasti, rasa i nacionalnosti.14 Nakon što su dečaci naučili engleski jezik, Baba se usredsredio na njihovo opšte blagostanje i duhovno uzdizanje. Marta 1928. internat je bio podeljen. U novom delu škole, Prem (”Ljubav”) ašramu, “smestili su se dečaci koji su bili najprobuđeniji za ljubav.”
Putujući Učitelj
Period od 1929. do 1939. godine bio je obeležen mnogim putovanjima. Baba je poveo svoje bliske učenike na nekoliko putovanja po Indiji i desetak poseta Evropi i Zapadu. Za to vreme Babini indijski “ljubavnici” (on je više voleo ovaj izraz od “sledbenici” ili “poklonici”) ostajali su u Indiji, u kojoj je Baba delovao u pauzama između putovanja. Prilikom tih putovanja na Zapad, Baba je davao intervjue odabranim zapadnjacima zainteresovanim za njega, a uz to je svoje učenike odvodio na mesta sa duhovnim zračenjem, obitavališta velikih svetaca iz prošlosti. Nije mu odgovarao veliki publicitet, premda je s vremena na vreme bio voljan da da poneki intervju za novine.
Kao i uvek, i u odnosu prema novim zapadnjačkim učenicima bio je nerazmetljiv i sasvim čovečan; veoma retko je pridavao naročiti značaj ezoteričnim vežbama, meditaciji, ishrani i drugim tehnikama, svemu onome što se obično vezuje za rasprostranjenu predstavu o istočnjačkim učiteljima. Pa ipak, u Babinom prisustvu dogodilo se na hiljade stvari prepunih značenja, koje su prouzrokovale duboke promene u osobama koje su dolazile u dodir sa njim. Babini prijatelji veoma retko su imali priliku da prisustvuju događajima koji jednom svetovnjačkom umu deluju duhovno uzbudljivo: “Nakon što je odseo u Parizu tri i u Londonu šest dana, otputovao je za Cirih. Jedan dan, od ukupno deset koliko je tu boravio, proveo je osamljen na planinskom vrhu, dok ga je njegova grupa posmatrala saobližnjeg uzvišenja. Iznenada, nad njih se nadvi žestoka oluja, i pokvasi ih do gole kože. A kada su uprli pogled prema planini gde je Baba sedeo, bili su ne malo iznenađeni videvši ga okruženog zlatnom svetlošću. Na njega nije pala ni kap kiše.»I5
U Indiji
I Meher Babina putovanja četrdesetih godina su bila opsežna, ali su se odvijala uglavnom unutar Indije. Tokom tog perioda Baba je preduzeo niz značajnih koraka da bi došao u dodir sa siromašnima, slepima i bolesnima, naročito leproznima, koje je nazivao ”predivnim pticama u ružnim kavezima”.
Često bi ih kupao, prislanjao čelo na njihova stopala i darivao im male poklone. Vodeći brigu i o umno poremećenima, jednom je nadgledao svoje učenike da li pokazuju dovoljno saosećajnosti i pažnje prema emocionalno poremećenima u ašramu predviđenom za to.
Ali, najvažniji cilj Babinih stremljenja u odnosu na čovečanstvo četrdesetih godina bili su duhovni podvižnici. Uglavnom u tajnosti, Baba je prevalio 75000 milja diljem indijskog potkontinenta da bi došao u dodir sa takvim dušama. Neki od njih behu prosti sadui, osobe koje su se u potrazi za duhovnim putem odrekle svetovnog života. Babin jedinstveni rad, međutim, odnosi se na one napredne duše koje, budući toliko zaljubljene u Boga i opijene iskustvima viših nivoa svesti, kao da nisu ograničene ni osnovnim zakonima prirode. U Indiji se ovakve osobe nazivaju masti i uprkos svojim nastranostima uživaju veliko poštovanje među svim duhovno budnim Indijcima.
Iako mast često deluje poput običnog ludaka, njegovo unutrašnje ludilo je duhovne prirode: Um običnog ludaka ne uspeva da se prilagodi zahtevima materijalnog sveta, trajno izgubljen u područjima uobrazilje da bi se izvukao iz nepodnošljive situacije u materijalnom svetu. Ali bogoopijeni čovek, iako je izgubio ravnotežu uma, kao i uvid u svoje neobično stanje, nije dospeo u takvo stanje usled toga što nije uspeo da ukloni svoje svetovne poteškoće, već je izgubio razum neprestano misleći na Boga. (16) Masti su oni što su postali delimično ili sasvim nesvesni svojih fizičkih tela, svojih postupaka i svoje okoline, usled obuzetosti snažnom Ijubavlju i čežnjom prema Bogu.17
Mada njegovi susreti sa mastima spolja nisu predstavljali naročitu atrakciju, Baba je davao određene nagoveštaje u vezi sa njihovim unutrašnjim značenjem: Samo masti znaju koliko me vole, kao što samo ja znam koliko volim njih. Ja radim za maste, a i oni, znajući to ili ne, rade za mene.18 U drugim prilikama Baba je objašnjavao kako on učestvuje sa mastima u njihovom duhovnom radu bilo gde u svetu da se nalaze.
Neverovatne fizičke teškoće njegovih putovanja nikada nisu umanjile Babino saosećanje prema onima koji pate. Iako je putovao tajno, brzo bi se po selima raščulo kako Učitelj ipak neće odbiti da vidi bilo koga ko je bolestan, siromašan ili očajan, i nebrojene osobe pohrlile bi Babi da prime njegov blagoslov. Bilo je tu puno neočekivanih događaja, kao ovaj kome je lično prisustvovala Džejn Adrijel:
«Kada smo prispeli na vrh planine, jedno mršavo olinjalo kuče se pomoli iz žbunja i hramajući krenu prema nama. Glava mu beše skoro sasvim izjedena nekom bolešću. Jednim okom kojim je još moglo da vidi dirljivo je gledalo prema nama, tužno cvileći. Par mladih žena je histerično ciknulo i nehotično uzmaklo. Baba je odmah prišao i, sagnuvši se, nežno položio ruku na otvorene rane. Pas se osloni na zadnje šape i okrete glavu ka Babi, vidno zahvalan na lekovitom melemu koji se izlivao na njega. Njegovo cviljenje preobrazi se u duboki uzdah olakšanja pošto je ruka Bogočoveka otklonila nepodnošljivi bol.”19
Period od oktobra 1949. do februara 1952. doneo je sa sobom jednu novu i simbolično važnu fazu Babinih aktivnosti, koju je on nazvao “Novi Život”. Za vreme ovog perioda,
«Baba je živeo životom koji je nazvao potpunim spoljašnjim odricanjem… Čitava priča o teškoćama i kriznim situacijama ovog života samostvorene bespomoćnosti ostaće poznata samo njegovim saputnicima koje je poveo sa sobom u pustolovinu Novog Života. To je bila šačica odabranih muškaraca i žena kojima beše dopušteno da učestvuju u tom opasnom poduhvatu. Oni su putovali zajedno sa njim, iz mesta u mesto, u različite delove Indije, najčešce pešice, pod najtežim okolnostima, bez skloništa i novca, i bez zaliha hrane na koje bi se mogli osloniti.»20
Baba je rekao svojim učenicima da će postati “bespomoćan i bez nade”, i da i oni treba da budu takvi, odbacujući sve osim predavanja Bogu i Njegovoj milosti. U ovom periodu Baba je odbacio svoju ulogu duhovnog Učitelja da bi postao samo jedan od “učesnika”, iako su se njegov nadzor i upravljanje grupom u potpunosti osećali.
Poslednje decenije
Pošto je 1952. godine objavio da je došao kraj njegovom žestokom Novom Životu, Baba je započeo deceniju opštenja sa javnošću, kako na istoku tako i na zapadu. S proleća 1952. godine upriličio je veliku posetu Sjedinjenim Državama, koja je obuhvatila i delatnosti u duhovnom centru posvećenom njegovom radu u Mirtl Biču, u Južnoj Karolini. Nekoliko nedelja kasnije, prilikom jedne vožnje, automobil u kome se Baba nalazio direktno se sudario sa drugim automobilom nadomak gradića Prag, u Oklahomi. Baba je zadobio prelom ruke i noge, no ipak je te teške povrede podneo krajnje spokojno, i čak je zračio zadovoljstvom. Godinama pre toga Baba je predvideo ovaj udes da bi kasnije rekao: Bilo je neophodno da se to dogodi u Americi. Bog je hteo tako.21 Ovaj i još jedan ozbiljan udes u Indiji 1956. godine, u kome mu je stradao kuk, prouzrokovali su mu mučne fizičke bolove tokom pedesetih i šezdesetih godina XX veka.
No, uprkos bolovima, Baba se opet bacio na posao u Indiji. Pedesetih godina priredio je mnoštvo masovnih daršan programa, gde suhiljade ljudi pohrlile da prime blagoslov (”daršan”) Učitelja i provedu neko vreme u njegovom prisustvu. Mnoge Babine važne knjige i besede objavljene su upravo u ovom razdoblju.* Vrativši se na zapad 1956. godine, Baba je napravio svoje do tada najvećeputešestvije po Sjedinjenim Državama. Vratio se ponovo 1958. da pruži sahavas (druženje sa učiteljem) svojim zaljubljenicima u centru u Mirtl Biču.
U Indiji je Baba uglavnom živeo u Meherazadu, ašramu u seoskom kraju nedaleko od Meherabada i grada Ahmednagara. Ponekad bi primio nekog posetioca, ali se češće povlačio u osamu. Od 1962. do 1968. godine Baba se još više povlači iz javnosti, a njegovo fizičko stanje dodatno se pogoršava. Isticao je veliku važnost svog “univerzalnog dela” u to vreme. Nekoliko masovnih daršana bilo jeodržano u ranim šezdesetim godinama, ali sa sve manjim brojem posetilaca.
1966. i 1967. godine, Baba se povukao u skoro potpunu osamu. Zamolio je da ga oslobode čitanja pisama njegovih zaljubljenika, koja su redovno i obilato pristizala, i jedva da je dopuštao poneku posetu. Uprkos tome, bio je vrlo dobro upoznat sa trenutnim dešavanjima u svetu. Krajem 1965. uputio je stroge zamerke na račun zloupotrebe psihodeličnih droga, dajući upute svojim zaljubljenicima kako da se bore protiv nemedicinske upotrebe hemijskih sredstava. Uz to, počeo je da ohrabruje širenje obaveštenja u vezi sa njegovim životom i njegovom “porukom Ljubavi i Istine.”
Poslednji meseci
Kakva god da je bila priroda Babinog unutrašnjeg rada, njegovo zdravlje lagano se pogoršavalo, iako je bilo trenutaka kada je izgledao čudesno oporavljen. Septembra 1968. godine je obznanio da se okončala ta faza njegovog izdvajanja: Moje delo je dovršeno. Dovršeno je na moje stopostotno zadovoljstvo. Plodovi ovoga rada biće jednako savršeni. (22) Odgovarajući na želje njegovih zaljubljenika da ga vide, a mnogima od njih bi to bilo po prvi put, Baba je rekao: I ja sam, isto tako, veoma nestrpljiv da im pružim priliku da me vide. Alijoš nije vreme za to, tako da i moji zaljubljenici i ja moramo još malo da pričekamo.23
Napokon, 13. oktobra, Meher Baba je najavio da će prekinuti svoju osamu od 10. aprila do 10. juna 1969, i pružiti svojim zaljubljenicima daršan. Iako su Babini zaljubljenici primili ovu vest sa ogromnim oduševljenjem, mandaliji su osećali da je Babino telo suviše onemoćalo da podnese takav napor. Tokom jeseni 1968, Babino zdravlje se pogoršavalo, iako je on sam uveravao svoje mandalije kako će sve biti u redu. Lekari iz Bombaja ili Pune, koji su dolazili u vizite, bili su zaprepašćeni fizičkim simptomima koje je pokazivao. Analize krvi su davale takve rezultate da bi se svaka druga osoba na njegovom mestu našla u komi ili potpunoj mentalnoj poremećenosti. Međutim, kod Babe nije bilo prekida svesnosti, i on je od sveg srca terao šegu sa zapanjenim lekarima.
Krajem januara 1969. godine mandaliji su primetili još izraženije propadanje njegovog fizičkog tela, što je imalo za posledicu daljepojačanje bolova, ali je Baba odbio da ode u Punu na dijagnostičke preglede. Rekao im je kako njegovo stanje nema nikakvih medicinskih osnova, da je ono takvo usled napora njegovog duhovnog rada. Sve vreme je nagoveštavao nešto važno što je neizostavno moralo da se desi.
Poslednjih dana januara, Babino telo se našlo na udaru snažnih mišićnih grčeva, koji su mu zadavali užasne bolove. Mandaliji su govorili kako ga nikada do tada nisu videli da toliko pati, čak ni posle teških automobilskih udesa i njihovih razornih posledica. A ipak, Baba ni u jednom trenutku nije gubio prisebnost i smisao za humor, pa su mandaliji ostali zaprepašćeni kada je njegovo telo, pogođeno strahovitim grčem, prestalo da funkcioniše petnaest minuta po podnevu, 31. januara 1969. godine. U skladu sa prethodno utvrđenim nalozima, preneli su Babino telo u grobnicu u Meherabadu i postavili ga u nepokrivenu kriptu, gde je ležalo sedam dana, odolevajućiraspadanju. Na hiljade duša došlo je da poslednji put vidi Učiteljev “ogrtač”, da bi, oko podneva 7. februara, bilo obavljeno jednostavno sahranjivanje posmrtnih ostataka.
Avatar
“ JA NISAM DOŠAO DA PODUČIM, VEĆ DA PROBUDIM !“
Nebrojenim Eonima u prošlosti Bog je bio bezoblični, beskrajni Okean koji nije bio svestan sopstvenog postojanja. Ničeg nije bilo sem njega. Sveta nije bilo, Arhanđeli i bezbrojni svetovi su bili samo zrnce zametka u kosmičkom jajetu. Prvi Poriv da Bog Spozna Samog Sebe iznedrio je pitanje “KO sam Ja?” Sićušno mreškanje u Okeanu je počelo i u tom prvom naboru, talasiću, odvojila se Prva Kap, Prva Duša koja je krenula na nezamislivo dugačko putovanje Spoznaje Sebe Same.
Ambsrbija's Blog 