Telo-svest za Vas i Sadgurua

Mada vaša tela dolaze i odlaze, Sopstvo ostaje kakvo Ono* jeste. Dok su obična osoba i jogin, na različite načine, ograničeni u telesnom kretanju, Sadguru uživa slobodu. Dva tela mogu biti upoređena sa dva (papirna) zmaja: obična osoba može puštati jadnog jednovremeno[1] na kanapu predefinisane dužine, dok Sadguru može da pušta oba, zajedno ili odvojeno, kako to On želi, na kanapu beskonačne dužine. Obična osoba se takođe može uporediti sa kino operaterom koji apsorbovan u filmu zaboravlja da njegova vlastita ruka okreće ručicu projektora – sve dok ga škorpion ne ubode i on se ne probudi za pravo stanje stvari. U realnosti, Sopstvo nema okove*. Kada, kao điv, Sopstvo padne u zamku bhas-a ili iluzija,On* doživljava utamničenje. Kao Mađzub zaboravlja univerzum i doživljava Sebe* u stanju Nirvikalp Samadija. Ali kao Salik Sadguru, Sopstvo odustaje od Blaženstva Supersvesti da bi pomagao onima koji su još uvek u okovima. Sadguruu svet duguje dug zahvalnosti koji se nikad ne može otplatiti.

VI STE OVDE DOŠLI u Šahanovu kuću iz Meherabada. Osećate kao da ste napustili Meherabad i došli ovde. ali sve ovo je bhas (imaginacija). Realno govoreći, niko ne dolazi i odlazi. Ali ko je onda došao? Telo! Slično, dok spavate vi ulećete u san i dok sanjate čini se da dolazite i odlazite i svašta činite; ali svo vreme, vaše grubo telo leži ukrućeno kao stena. Pa ko onda u snu čini sva ta dolaženja i odlaženja? Suptilno telo! Za koga onda, odista vaše grubo telo (u budnom stanju) i vaše suptilno telo (u san stanju) radi? Za vaše Sopstvo, za vaše realno Sopstvo! Sopstvo kao um čini sve to – ali Ono* to čini kroz tela. Sopstvo kao sopstvo (ne) čini ništa. Sopstvo (upravo baš tako) šalje tela tamo i vamo. Ali Sopstvo po Sebi* (ne) ide nikuda, jer pošto je Ono* posvuda, gde bi odlazilo i dolazilo? Ovo odlaženje i dolaženje, življenje i umiranje, itd., sve se dešava u relaciji prema vašim telima, pa ipak vi mislite i osećate da je to vaše sopstvo koje odlazi i dolazi, umire i živi. Vaše realno Sopstvo niti dolazi niti odlazi, niti umire niti živi. Ono* je jedna, beskonačna, nedeljiva, večna, sveprisutna Egzistencija.

Mada je poput vas Sadguru svestan i budan, ipak suptilno telo, stoga što je ono* odvojeno od grubog tela, ostaje po strani pri izvršavanju njegova* rada. Luta i putuje gde god to On* želi, kao što to čini i vaše suptilno telo u podsvesti sna; ali Sadguru sve ovo doživljava dok je budan. Vi sami, dok ste budni šaljete svoje grubo telo gde god to želite, ali vaše suptilno telo s njim* ostaje povezano a tokom sanjanja šaljete suptilno telo tamo i ovamo, dok vam grubo telo leži neaktivno. Sadguru, naprotiv, u budnoj* svesti šalje ne samo Svoje grubo telo gde god On želi već takođe i suptilno telo. Opet, u vašem slučaju, kada činite i delujete sa svojim telima – to jest, vašim grubim telom u probuđenosti* i vašim suptilnim telom u snu – vi mislite da vi jeste telo. Sadguru, s druge strane, kontinualno doživljava da On nije telo, da su Mu tela samo instrumenti, i da je On odvojen od njih.

Stacioniran na višim planovima svesti, jogini ako se uporede s vama, imaju izvesnih moći u odnosu na (po)kretanje svojih suptilnih tela, ali ne mogu da pošalju svoja suptilna tela kad i na koje god to mesto žele. Njihove sposobnosti su ograničene, dok su Sadguruove neograničene. Sadgurui mogu da pošalju svoje suptilno telo na bilo koji plan na koji žele. Da bismo po ovom pitanju ilustrovali razliku između jogina i Sadgurua razmotrimo slučaj čoveka koji ima izvesnu sumu novca koji mu dopušta da putuje, ako to želi, samo od Bombaja do Karačija, ali ne i za Ameriku. Ali kralj može proputovati ceo svet ako poželi. Ne sme se zaboraviti, pak, da u svim slučajevima, ovo pitanje dolaženja i odlaženja tela nije ništa drugo doli potpuna iluzija, bhas.

Hajde da razmotrimo još jednu analogiju. Zamislite da je grubo telo jedan zmaj a da je suptilno drugi. Sada kao obično ljudsko biće, kakav će biti vaš balat (stanje) prema ovim zmajevima? Kad ste budni možete puštati (Jda leti) samo jednog zmaja – zmaja grubog tela. U isto vreme ne možete takođe puštati (Jda leti) i drugi zmaj – koji je zmaj suptilnog tela. Sad pak kada zaspite, spuštate prvog zmaja, ma šta da je, spuštajući svoje grubo telo; držeći ovog zmaja po strani, sada puštate drugog zmaja(Jda leti), to jest, koristite suptilno telo. Ovaj zmaj može da leti samo do izvesne ograničene visine zbog ograničene dužine kanapa; to jest, (po)kretanje suptilnog tela je vezano za najniži astralni plan. Sadguruov zmaj, nasuprot tome, ima kanap neograničene dužine. Daljnja ograničenja koja vi doživljavate, u poređenju sa Sadguruuom, su prvo, da (kako je već pomenuto) ne možete da puštate oba zmaja (da lete) odvojeno u jedno isto vreme, i drugo, da, tokom puštanja zmaja (Jda leti) jednog u jednom momentu, vi simultano imaginirate, osećate, realizujete i doživljavate da ste vi zmaj po sebi* a ne puštač (letač zmaja). Sadguru, je pak, dok je svestan i budan, sposoban za puštanje (letenje) oba zmaja odvojeno u jedno isto vreme, držeći po jednu uzicu u svakoj ruci, a dok to čini On oseća, doživljava i realizuje da je On puštač (Jzmaja da leti) a ne zmaj.

Sada pretpostavimo da vaš zmaj leti. Ako se tad susretne sa bilo kakvim nevoljama, problemIma ili nesrećama, realno/pravo govoreći, vi kao puštač[2] vašeg zmaja ostajete izdvojeni i sigurni. Čak iako je vaš zmaj snažnim vetrom iskidan na komadiće, naprosto uzmete drugog zmaja (drugim rečima, poprimite drugo telo)¸ali po sebi vi u stvarnosti niste iskidani i u problemima. Na ovaj način će svu patnju i uživanje morati da podnese vaš lažljivo (falš) misleći um i njegova* tela a ne vaše pravo/realno Sopstvo, koje je sasvim izdovjeno od ovih promena i osećanja kao i karijera koje variraju.

Pa šta je Mokša? Mokša znači sloboda. Ali pošto, u realnosti, uopšte nema sputavanja, zašto govoriti o slobodi? Sloboda se odnosi samo na onoga ko je sputan; ali gde nema sputanosti, kako bi se tu ikada moglo postaviti ikakvo pitanja o slobodi?

Vaše realno Sopstvo nema okova*[3]. Kada je Sopstvo, Inteligencija, Paramatma nesvesno, Ona* (ne) doživljava niti patnju niti uživanje, ni dolaženje ni odlaženje, zato što je bes-telesna i za Njega*univerzumi ne egzistiraju. Kad je Sopstvo supersvesno kao Realni Um ili Šiv, ovde takođe, telo i univerzum za Njega* ne egzistira niti  Ga* ikakva promena afektuje. Umestoi toga, On* realizuje Svoje* vlastito Sopstvo. Ali kada je Sopstvo svesno i lažljivo (falš) misleće kao điv, tada i telo i univerzum (imaginacija) dolaze u Njegovu* svesnost, jer je On* sada podložan lažnom mislenju i u skladu sa time doživljava sve takozvane promene, patnje i uživanja. U realnosti, i telo i univerzum ne egzistiraju sem kao senke i imaginacija; ali lažljivo (falš) misleće Sopstvo doživljava njihovu egzistenciju kao realnu.

Opet, vaše realno Sopstvo nema (uopšte) sputanosti. Kao realno Sopstvo vi ste večito slobodni, neograničeni i beskonačni. Vi niti odlazite niti dolazite već ste posvuda i nerazdeljivo jedno. Ali pali ste u zamku bhas-a i bhram-a, iluzije i obmane, imaginirajući da ste ograničeno i konačno telo. Ovaj vaša bhas, ova vaša iluzija je sputavanje; osloboditi se ovaga bhas-a označuje Mokšu: realizaciju da ste vi beskonačno i neograničeno, večito i sve-prožimajuće nedeljivo Jedno.

Doživljaj Mokše se iznova može ilustrovati kroz figuru o dva zmaja. Kada, puštajući (da lete) dva zmaja (od suptilnog i od grubog tela), vi realizujete da uopšte niste ti zmajevi već da ste vi puštač (letač zmajeva), tada ste vi Jivanmukta doživljavajući Jivanmukti, oslobođeno jedno doživljavajući Oslobođenje. Kada spustite svoga grubog i suptilnog zmaja – kao što to činite kada pređete u ne-svesnost besanog spava(nja)[4] – dok u isto vreme ostajući budni i (pot)puno svesni, to jest, kao da dok ste (pot)puno budni vi (ne) uzimate upabhog-e niti o suptilnom niti o grubom i stoga ne puštate (da leti) niti jedan zmaj, tada ste u stanju Nirvikalp Samadija. Ovo je Sopstvo-realizacija.

Realizacija Istine znači ujedinjenje s Bogom. Ovo se dpgađa jedino milošću duhovnog Učitelja. Nakon godina konstantne privrženosti i služenja Učitelju ovo stanje dospeva unutar dosega sledbenika. Kada Um realizuje Istinu, privremeno gubi svu svest o spoljašnjem i unutrašnjem svetu. On*(JUm) je prekoračio sve planove unutarnjeg sveta i dosegao stanje gde ništa sem jedne univerzalne Egzistencije (ne) egzistira.To dopada (samo) nekolicini velikih muškaraca[5], koji su predodređeni da obavljaju spasilačku dužnost u svetu, da se iznova vraćaju iz tog egzaltiranog stanja do niže svesti. Ako se, postigavši jednom Cilj, Um na ovaj način vrati do niže svesti, On* dolazi ispunjen (zasićen) Istinom. Takav muškarac je postao Bog personificirani. Njegovih želja više uopšte nema. Sumnje i strahovi više nemaju mesta u Njegovom srcu. On (ne) vidi ništa do li Svetlost. On vidi i doživljava da je ceo univerzum Njegov i da dolazi van iz Njega. Ovaj svet i ostatak univerzuma prezentuju sebe pred Njim u svojim istinskim bojama. On ih vidi jasno kao pro-izvode imaginacije. Sva jevanđelja i parabole o prorocima postaju Mu jasne. Ne preostaje ni jedna zagonteka koju ne može rešiti. On uživa nedokučivo Blaženstvo. On spoznaje univerzum kao puku imaginaciju, koja dolazi* van iz Njega i manifestuje* se kao suptilni i grubi univerzum.[6]

Lažne identifikacije osobe u okovima (koji, nasuprot realizovanom Učitelju, veruje za iluzorni univerzum da je realan) može biti ilustrovana kroz analogiju o kinooperateru.[7] Pretpostavimo da ovaj kinooperator svojom rukom okreće ručici filmskog projektora i u isto vreme postaje duboko apsorbovan u imidžimna koje posmatra na zastoru (platnu). Odista njegova zadubljenost (Japsorpcija) postaje tako potpuna da zaboravlja da njegova vlastita ruka okreće ručicu mašine van iz koje su sve ove scene bivaju projektovane. On se smeje i plače u skladu sa scenama koje vidi prikazanim na ekranu[8] pred sobom. čak idući do stupnja zaboravljanja ne-realnosti i ne-egzistentnosti ovih scena na zastoru (platnu). Sad pretpostavimo da mu škorpion iznenada ubode ruku. Ruka se zaustavlja. Mašina prestaje da radi. Slike iščezavaju, budeći se za svest da je on taj koji je okretao ručicu, i da su slike zavisile od aktivnosti njegove ruke. Sad realizuje da su plakanje i smejanje, bol i zadovoljstvo (dukh-sukh) indukovani promenama na ekranu u (pot)punosti bili usled njegove ignorantnosti o realnom stanju stvari. Istovetno ovome, nenadanom buđenju kinooperatera za (pravu) realnost situacije u kojoj se nalazi, je i svest koja dolazi tom jedno koji stekne Sopstvo-realizaciju. Na njegovo iznenađenje budi se za vrhunski sretno osećanje da je on realni Delatelj (JVršioc) i da je svet oko njega samo projekcija jako velikog broja slika na ekranu. Zašto bi onda plakao ili se smejao? Gde bi onda bile Njegove želje, kada on (ne) vidi ništa doli Svoje osobno Sopstvo posvuda? Sada je savršeno svestan da su različite scene na ekranu produkovale različite efekte dukh-a i sukh-a na ignorantnog gledaoca (posmatrača), ali za njega, sav ovaj dukh-sukh, bol i zadovoljstvo, je puki bhas, jer zna da dešavanja na ekranu – ratovi, borbe, uzbudljive trke, itd. – jesu puka imaginacija. Realno govoreći, nikakav stvarni rat, nikakva borba niti trka, ni u kom trenutku nije se događala (Juzimala svoje mesto) na ekranu.

Terminima ove analogije o kinooperateru, mogu biti opisana četiri fundamentalna stanja Beskonačne Inteligencije:

1.  kada je ruka stala i oko je zatvoreno, Beskonačna Inteligencija je bila prikazana u stanju besanog spava(nja)[9] ili ne-svesnosti;

2   kada se ruka pokreće, oko je otvoreno, i oko vidi slike na ekranu, Beskonačna Inteligencija je u običnom san-i-budnom stanju lažne svesti;

3.  Kada je oko otvoreno, ruka je stala, i operator vidi sebe, Beskonačna Inteligencija je u Supersvesnom Nirvikalp Samadiju;

4.  kada je oko otvoreno, ruka se pokreće, ali još uvek oko ne vidi slike na ekranu (u smislu da on* zna da slike jesu puke slike i da nisu išta (Jšto je) realno), tad je Beskonačna Inteligencija doživljavanje Sahadž Samadija Salik Sadgurua.

Da bismo nadalje ilustrovali međuodnos između obične osobe i realizovanoga jedno, hajde da uzmemo predstavu okeana i kapi. Okean je ovde upoređen sa Paramatmom a mehur-kap sa običnim ljudskim bićem obdarenim običnim ljudskim umom. Baš kao što i okean postaje ograničen u formi mehur-kapi, na isti način i Paramatma doživljava ograničenje u formi uma ljudskog bića.[10] Formacija mehura u okeanu je usled (po)kretanja vode koje je proizveo vetar. Ovaj vetar je vetar želja koji duva nad Okeanom Inteligencije, a koji pak daje kapi (umu, đivu) ograničenje (usled) mehur forme (tela).

Um, kada ne radi*, je u (bilo ne-svesnom ili supersvesnom) Bog stanju. Uzmite vaš sopstveni slučaj kada ste u besanom spava(nju) i vaš je um zaustavljen. Tada vaše stanje odslikava stanje realizovane osobe u odnosu prema ne-doživljavanju univerzuma. Ali razlika leži u tome da realizovani Um u besanom spava(nju) ostaje svestan i tako uživa nedokučivo Blaženstvo iznutra, dok ste pak vi u besanom spava(nju) ne-svesni. Tako realizovani Um uživa besano spava(nje) u probuđenosti gde je On* svestan ne-svesnosti – odnosno, supersvestan.

Sada, kad okean postane kap u formi mehura, on* zaboravlja da je bio okean. Simultano znanje sebe* kao mehura i okeana je moguće samo za tu kap koja, u ograničenom mehur stanju, postaje svesna svog* originalnog, neograničenog okean stanja. Takva kap, čak i tokom zadržavanja svoje mehur forme, ima znanje da je okean i ništa drugo. Na isti način, realizovana osoba je obično biće po svim vanjske karakteristikama[11], no on je usavršio trik zaustavljanja ili dejstvovanja uma, ako to poželi, u punoj svesti. Jer je spoznao i realizovao da je on Bog, od Boga, i iz Boga.[12]

Sudbina svih Umova koji postanu realizovani nije da se opet vrate do običnog um stanja zarad izvršavanja dužnosti uznapredovanja sveta prema Istini. Imaju neki relizovani jedno koji permanentno gube svu svest o telu i univerzumu ali osaju u Supersvesti, svesni samo Sopstva. Oni se izvana pojavljuju kao ludi ljudi, mada iznutra uživaju najviže Blaženstvo. Oni su nazvani „Mađzubi“ u Persiskom. Imaju i oni drugi, manji broj njih, koji ponovo vraćaju delimičnu svest o telu i univerzumu: i oni su nazvani „Salik Mađzubi“. Ali još malobrojniji ili ređi su oni koji, od Supersvesti, dolaze dole opet iznova na obični plan i (pot)punu običnu svest o telu i o univerzumu. Oni su nazvani „Salik Sadgurui“.

Svet ne može nikada uzvratiti za * dug zahvalnost (Jkoji duguje) ovim Salik Sadguruima. Jer oni ne samo da su odustali od svoga uživanja najuzvišenijeg Blaženstva Supersvesti u Nirvikalp Samadi stanju zarad svih drugih u okovima, već, šta više, oni fizički pate do enormnog stepena: a sve ovo zarad pomaganja svetu da uznapreduje duhovno. Daleko najvažnija dužnost koju vrše je da učine nekolicinu drugih smrtnika, koji su dugo vremena bili u kontaktu sa njima, savršenima poput njih samih. Takođe pročišćavaju umove onih koji dolaze u kontakt sa njima fizički (telesno prisustvo), kao što su ljudi koji dođu po njihov daršan, ili posvećenici (devoti) koji izvode svoju puju.

Vraćajući se iznova na analogiju o okeanu: baš kao što ovaj okean sadrži nebrojane kap-mehurove, okean takođe sadrži nebrojane talase; za svaki od ovih talasa se može reći da je po sebi* mehur unutar okeana. Kao što smo već videli, individualni kapi-mehurovi reprezentuju individualna ljudska bića; na sličan način „talas-mehurovi“ reprezentuju nebrojane svetove unutar univerzuma. A svaki talas-mehur sadrži nebrojane kap-mehurove. Za obični kap-mehur talas se čini kao da je moćni džin. Ovako se upravo običan čovek oseća u odnosu prema svetu u kome živi. Ali za kap obdarenu znanjem da je ona* okean, čak i ovakvi talas mehurovi su naprosto mnogobrojne prolazne predstave (šoui). Ona* zna da su svi talasi, kapi i mehurovi suštinski isti okean – to jest, njihovo* osobno* Sopstvo.

---

[1] can fly one at a time –može da leti (pušta) jedan u (nekom trenu u) vremenu (doslovno), jedna po jedna, samo jedan u nekom trenu u vremenu, pa tek kad taj jedan više ne leti onda može da leti drugi, nemogu oba da lete istovremeno; at a time – svaki put, bez prekida, zaredom

[2] flier – letač, onaj koji pušta zmaj, onaj koji čini da zmaj leti

[3] bound – okov, bausnd – okovan, bindings – okovi*, okovanosti, sputavanja, sputanosti, granice, ograničenja

[4] sound sleep – besanog spava(nja)*, zvuk spava; zvuk je ovde i na drugim mestima prva vibracija koja nija bila čuta jer nije imala gde da se čuje, nije bilo medijuma, i tek kada je nastao eter (akaš) on je imao samo jedan kvalitet, zvuk. Zvuk je i ono iz čega nastaju svi ostali suptilni elementi i grubi elementi. Čini mi se i da je jednak prvom ili Velikom Principu, mahat, bodhi, Intelekt (mislenje)

[5] men – ljudi, čovek, muškarac; realizovana bića su otelovljenje muškog aktivnog principa, i zato je to muškarac be obzira da li se nalazi u muškoj formi, što je uglavnom slučaj, ili izuzetno u ženskoj formi, što se dešava takođe.

[6] U ovom pasusu je It prevođeno kao On (Um) jer It može biti To (that) ali nikada On (He). “He” se odnosi isključivo na Bramana, Boga. Takođe je reč “man” prevođenja kao muškarac jer je u ostatku pasusa nedvosmilsleno definisana zamenicom “He, His” (prevođeno kao On, Njegovo) da se odnosi na muški aspekt, kao što je I Braman (Bog) muško dok je Maja (kreacija) žensko.

[7] Ova napomena o kinooperateru (u ovom i narednom paragrafu) izgleda da je direktno vezana za prethodnu analogiju na stranama 325-328 – osim ako obe verzije nisu bazirane na originalu koji je nestao ili još uvek nije pronađen. Sadguru i Svetlost Inteligencije  endnota 17 konstatuje da prepisivač ili kompilator ovog manuskripta, u odnosu na nmanuskript u Babinom sopstvenom rukopisu publikovanom u Božijom Rukoma, bi ponekad doslovno kopirao, na drugim mestima parafrazirao, i opet na drugim mestima izostavljao pasuse iz izvora ili dodavao novi materijal. Izgleda da je i ova ista prksa bila primenjena i ovde u odnosu na materijal koji je ovaj isti zapisivač ranije napisao u istoj Beležnici.

[8] Screan – bioskopsko platno, zastor, ekran

[9] soun sleep – besani san (spava u stanju prvobitnog zvuka), san bez snova, zdravi san, čvrsti san; ali to je spavanje u prvobitnom stanju zvuka (kao prvog suptilnog elementa, što će reći onoga prvog što je nastalo iz nemanifestovanog fino, a po kasnijoj terminologiji to bi bilo prvo najneznatije mentalno ipoljavanje u gasovitim, ili bolje reći pre gasovitim formama).

[10] In the form of the mind of the huma being –

[11] To all outward appearences – za sve vanjska pojavna (ispoljavanja), oinako kako on u svim pogledima izgeda dledano izvana, kako se drugima čini ili pričinjava,, njegova izvanjska pojavnost u svim pogledima

[12] that he is God, of God, and from God – one jeste Bog, on je od Boga (sve što on jeste i od čega jeste je Bog – Okean se sastoji od vode(kapi)) i došao je iz Boga (voda dolazi iz Okeana).