Uslovi Realizacije[1]

U Svome(To) putovanju od ne-svesti do Sopstvo-realizacije, Beskonačna Inteligencija može da doživljava samo Svoje sadašnje stanje, ma koje ono bilo; i tako napredak ka višim stanjima zahteva „zaboravljanje“ nižih stanja. Sada Sopstvo-svest, u kojoj je um (pot)puno stao, znači budnost*-u-besanom–spava(nju). Svest kamena, običnog čoveka i Išvara, kod ispunjavanja (svakog respektivno) određenog preduslove za ovu Sopstvo-realizaciju, je svaka od njihnedovoljna u drugim pogledima. Pošto Um može da realizuje Sopstvo, samo onda kada je On(To) (1) beskonačan, (2) bestelesan, (3) ne-(oba)vezan[2] na realizovanjem univerzuma, i (4) nesputan sa kreiranjem univerzuma. Ultimativno ova realizacija je moguća u ljudskoj formi; sanskare ljudskog uma iziskuju univerzum doživljaej kojim je zauzvrat sprečavan ljudski um od ostvarenje realizacije.

KADA MISLENJE POČNE, fini, naj-konačniji univerzum, to jest, naj-konačniji atom, produciran je kao beskonačni suptilni i grubi univerzum, i beskonačno fino mislenje je producirano kao naj-konačnije suptilno i grubo mislenje. Originalno, Beskonačna Inteligencija onda kod mislenja, bila je u finom Beskonačni Um stanju. Ali kada je mislenje počelo, isprva je to mislenje u Beskonačni Um stanju, kao bes-formni Išvar. Mislenje potom prelazi u naj-konačnije suptilno i grubo um stanje, (kamen forma), i odatle postupno kroz manje-i-manje-konačna suptilna i gruba um stanja, sve dok eventualno, u ljudskoj formi, mislenje ne ostvari beskonačno suptilno i grubo um stanje. Napokon, u Mahapurušovom stanju Sopstvo-realizacije, mislenje postaje Beskonačni Realni Um. Sopstvo-realizacija znači da Beskonačna Inteligencija mora da misli Sebe beskonačno a da ipak ne misli imaginaciju (univerzum). Da bi realizovala Sopstvo, Beskonačna Inteligencija mora da niti bude u stanju Kreatora univerzuma, niti u stanju realizera univerzuma, niti u ne mislećem stanju (jer kada je ne misleća i ne-svesna kao u besanom spava(nju), Ona (ne) realizuje ništa). Umesto toga, Ona(To) mora da bude u Sopstvo-mislećem stanju. Mora da ostane svesna, ali svesna Sebe(To) a ne o suptilnom i grubom univerzumu ili suptilnom i grubom telu.

U svesnom mislećem stanju moguće je doživeti bilo šta. Pak kada svesni um jeste doživljavanje grubog univerzuma i njegovih(to) grubih objekata (vishay-sa), on(to) u isto vreme ne može da doživljava suptilni univerzum i njegove(to) planove, niti može da doživi svoje(to) Sopstvo. Opet, kod doživljavanja suptilnog univerzuma i njegovih(to) planova, svesni um ne može da doživi bilo grubi univerzum bilo Sebe(To). A kod doživljavanje svoga(to) Sopstva, svesni Um ne doživljava bilo grubi bilo suptilni univerzum.

Da bi Beskonačna Inteligencija u (pot)punosti doživela bilo koje od ova tri – Sebe(To), suptilni univerzum ili grubi univerzum – Ona(To) mora da bude svesna u ljudskoj formi. I kako je već objašnjeno, Beskonačna Inteligencija može doživeti samo jedno od ova tri u jedno vreme. Kod doživljavanje grubog univerzuma, ona je svesna budnost*, Ona(To) je obično ljudsko biće sa običnom ljudskom svešću. Opet, kod doživljavanje suptilnog univerzuma u svesnoj budnosti*, Beskonačna Inteligencija jeste vali ili jogin sa višom svšću. Ova viša svest postaje moguća samo nakon što je Beskonačna Inteligencija u punoj budnosti* (skroz) prešla grubi univerzum, zaboravivši grubi univerzum i grubo telo, te je obustavila doživljavanje grubih objekata. Kabir je vešto opisao, ovaj prelazak od grubog do suptilnog, ovako:

Bahar ke pat banadh kar, andar ke pat khol.

Zatvori spoljašnja vrata, otvori unutrašnja vrata.[3].

Samo nakon što je bio prođen jaban-e fani (iščezljivi ili grubi univerzum) i sa ulaženjem u jaban-e baqi, (obitavajući ili duhovni univerzum), u budnoj* mislećoj svesti, moguće je da Beskonačna Inteligencija dosegne višu svest valija ili jogina.

Napokon, onda kada u svesnoj budnosti* Beskonačna Inteligencija doživljava Sebe(To), tada je postigla Nirvakalp Samadi ili Supersvest. Ovaj ultimativni Dožćivljaj je moguć samo nakon što je prešla suptilni univerzum (i to upravo onako kako je pre toga prešla grubi univerzum), u punoj budnosti*, zaboravivši grubo i suptilno telo, i grubi i suptilni univerzum, i okanuvši se od doživljavanja grubih i suptilnih objekata. Kao što je to Hafiz rekao,

Banday-e ishk-e to az hardo jahan azad ast.

Ako si rob ljubavi, slobodan si od oba sveta.[4]

Stih ukazuje na jednoga koji, prošavši u budećoj mislećoj svesti oba, jahan-e fani i jahan-e baqi, beše realizovao, video, sreo, i ujedinio se sa Sopstvom.

Beskonačna Inteligencija mora da misli beskonačno ako bi da realizuje Sebe(To). Ovo beskonačno mislenje je moguće samo u ljudskoj formi i niti u jednoj drugoj. Ali u ljudskoj formi beskonačni um ima suptilno i grubo telo. Tako je pre-rekvizit za Sopstvo-realizaciju taj da beskoni um u ljudskoj formi mora da ne doživljava suptilni i grubi univerzum još uvek zadržavajući suptilno i grubo telo. Sada u ne-svesnom besanom spava(nju), grubo i suptilno telo i univerzumi ne egzistiraju za Nju(To);[5] ali ako u budnom svesnom stanju ovo grubo i suptilno telo ne egzistiraju za Nju(To), tada je Beskonačna Inteligencija realizovala Sebe(To). Tako Realizacija zahteva da Beskonačna Inteligencija bude budna i da ipak ostane u besanom spava(nju), da bude svesna Sopstva dok je i nadalje nesvesna oba, i univerzuma i tela. Mora da misli Sebe(To) dok je budna i da ipak ne misli niti doživljava bilo koji od dva univerzuma. Ovo ne-mislenje i ne-doživljavanje dva univerzuma se javlja prirodno, u besanom spava(nju), gde je Beskonačna Inteligencija ne-svesna.

Ali sada, u besanom spava(nju) i suptilno i grubo telo ne egzistiraju za Beskonačnu Inteloigenciju, pa stoga doživljaj suptilnog i grubog univerzuma, koji se može javiti samo kroz medijum ovih tela, za Nju(To) takođe ne egzistira. Pošto je u ovom stanju Ona(To) svesna, na upravo isti način, u Sopstvo-realizaciji, niti suptilno niti grubo telo ne egzistiraju za Beskonačnu Inteligenciju a shodno tome ne (egzistira) doživljaj suptilnog i grubog univerzuma kroz njih.[6] Ali razlika je u tome što je ona sada svesna; i tako Ona(To) realizuje Sebe(To). Drugim rečima, da bi Beskonačna Inteligencija realizovala Sebe(To) mora du bude u um stanju – određenije, zaustavljenom-um stanju. S druge strane, u besanom spava(nju), Ona(To) je u (ne-um) Beskonačno Inteligencijinom stanju, dok je u običnom san-i-budnom stanju Beskonačna Inteligencija opet u um stanju – ali sada suptilnom ili grubom ili lažnom um stanju.

Beskonačni Um u kamen formi realizuje univerzum kao naj konačniji, skoro ništavan, i Beskonačni Um u Sadguruu takođe realizuje univerzum kao najkonačniji, skoro ništavan. Ali u kamen formi Beskonačni Um ne realizuje Sebe(To), dok u Sadguruu On(To) doista realizuje Sebe(To). Opet, u kamen formi Beskonačni Um realizuje Sebe(To) kao najkonačniji, i realizuje univerzum takođe kao naj konačniji. U običnoj ljudskoj formi, On(To) realizuje Sebe(To) kao naj konačnije, i realizuje univerzum kao beskonačno. Ali u Sadguruu, Beskonačni Um realizuje Sebe(To) kao beskonačno Sopstvo a univezum kao naj konačniji. Stoga je uslov za Sopstvo-realizaciju taj da um mora da doživljava kamen formino stanje u ljudskoj formi, zato što um u kamen formi ima (skoro) nikakav doživljaj (upabhog) suptilnog i grubog univerzuma. Sopstvo-realizacija zahteva da univerzum ne bude doživljen i da u isto vreme to mislenje bude beskonačno. Jer Sopstvo je beskonačno, i kao takvo, da bude (pro)mišljeno[7] samo kroz beskonačno mislenje; a ovo ne može da bude učinjeno u kamen formi gde je mislenje naj konačnije. Ukratko, um mora da se ponovo vrati do svoga stanja doživljaja u svojoj prvoj formi (kamen) tokom sadržavanja svoje poslednje forme (ljudske). Samo tada može da realizuje svoje(to) Sopstvo.

Ovi preduslovi za Sopstvo-realizaciju su samo parcijalno zadovoljeni u Išvaru, kamenu, i ljudskom stanju, respektivno. Jer je, kao Išvar, Um prikladan za Sopstvo-realizaciju, stoga što je beskonačan i bestelesan, a u isto vreme ne realizuje univerzum. Ali, kako je kao Išvar, Um (u) obavljanju rada kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma, ne može da realizuje Sebe(To). Pošto je Njegovo(To) Beskonačno Mislenje angažovano u ovom radu, (kreiranja, održavanja i uništavanja), umesto u realizovanju Sebe(To). Opet iznova, kao kamen, um je skoro bestelesan i skoro (uopšte) ne realizuje univerzum; ali sada je mislenje naj konačnije. Napokon, kao običan čovek um je beskonačan; ali kako sada ima formu, angažovan je u realizovanju univerzuma kroz tu formu.

Da preformulišemo: u Išvar stanju Um je beskonačan, bestelesan i lišen univerzum doživljaja, mada On(To) ostaje sputan sa radom (u) kreiranju, održavanju i uništavanju univerzuma. U kamen formi um (ni)je sputan niti sa radom kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma, niti sa realizovanjem univerzuma: pošto je njegov(to) doživljaj univezuima naj konačnij, u stvari, tako beskonačno-mali kao da je skoro ništica ili da uopšte nema nikakav doživljaj. Ipak ovde u kamen formi um (koji mora da bude beskonačan da bi realizovao Sopstvo), je naj konačniji. U ljudskoj formi, nasuprot tome, um je beskonačan, i u isto vreme nije sputan sa radom kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma. Ipak sada um ima formu, te je stoga sputan sa radom realizovanja univerzuma.

Sada, ako bi On(To) da realizuje Sopstvo, Beskonačni Um mora da bude

1.    beskonačan;

2.    bestelesan;

3.    ne sputan sa radom realizovanja univerzuma;

4;    ne sputan sa radom kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma.

A ova četiri uslova su moguća samo u Sadguru stanju.

Praktičnim terminima, ono što Sopstvo-realizacija zahteva jeste da Beskonačni Um, u ljudskoj formi, mora da obustavi doživljavanje suptilnog i grubog univerzuma, još uvek zadržavajući suptilno i grubo telo. A ovo stanje je isto kao stanje osobe u besanom spava(nju), čija tela se drugim ljudima koji su budni, čine kao da egzistiraju, ali ipak za um zvučnog spavača, ova tela nemaju egzistenciju. Baš kao što i Beskonačni Um u besanom spava(nju) ne doživljava suptilni i grubi univerzum, pošto su Njegovo(To) suptilno i grubo telo bila, (privremeno), napuštena, ostavljena na razdaljani, zaboravljena, te slično tome, Beskonačni Um u stanju Realizacije, mora da obustavi doživljavanje suptilnog i grubog unvierzuma kod ostajanja u budnom svesnom stanju.

Slika 16 na narednoj strani odslikava međuodnos između besanog spava(nja), sna i budnosti*, u običnom i božanskom slučaju. Centralno stanje svesne budnosti* (na središnjoj tački na karti), jeste mesto iz koga obična osoba prelazi (unutra) u podsvesno san stanje, pa potom (prelazi) (unutra) u ne-svesno besano spava(juće) stanje. Iz ovog istog centralnog stanja svesne budnosti* je i osobino ukrcavanje se na božansko putovanje i prelaz (unutra) u polu-supersvesni san-u-budnom stanju, pa odatle u supersvesno besano–spava(nje)-u-budnom stanju.[1]

Sada od zaista prve forme atoma ili kamena pa do forme majmuna, završne životinjske forme, Beskonačna Inteligencija je u konačnom um stanju, gde Ona(To) nastavlja sa doživljavanjem beskonačnog suptilnog i grubog univerzuma  kroz Svoja(To) konačna suptilna i gruba tela. Drugim rečima, u ovim formama Beskonačna Inteligencija je svesna univerzuma konačno. Kada dosegne ljudsku formu, postaje svesna beskonačnog suptilnog i grubog univerzuma beskrajno. Jer sada (u ljudskoj formi) dostigavši beskonačno um stanje, Beskonačna Inteligencija uzima beskonačni doživljaj (od) suptilnog i grubog univerzuma kroz Svoje suptilno i grubo telo. Tako je kao čovek Ona(To) u beskonačnom lažnom um stanju.

Ovde u ljudskkoj formi je Beskonačna Inteligencija kao beskonačni um sposobna za doživljavanje Svoga(To) beskonačnog Sopstva. Ali umesto toga Ona(To) doživljava suptilni i grubi univerzum. Razlog zašto to čini jeste da doživljaj suptilnog i grubog univerzuma, koji je um uzimao u svojim prethodnim formama, pripaja fine impresije na um, impresije koje (um) registruje i usklađuje sa tim doživljajem. I ove fine impresije čine da Beskonačna Inteligencija realizuje suptilni i grubi univezum kroz suptilno i grubo telo, u evoluirajućim i napredujućom formama a opet iznova iznova u skladu sa akomiulacijom impresija. Ove fine impresije, koje su ograničavajući faktor, nazvane su sanskare.

Mnogo detaljnije objašnjenje o sanskarama sledi.

[1] U beležnici I tabak 141 centralno stanje u ovoj slici, koje je tu označeno kao „budno-(u budnom stanju tj., svesno stanje“, ne obuhvata-i-čini u bilo kome od ova dva luka ili polukruga: to jest, polukrug „Božanskog“# ili „Obični“. Ovo je iznenađujuće, pošto stanje probuđenosti naznačuje ovde jasno grubu svest običnog čoveka. Neko bi mogao da pomisli da „probuđenost“, dakle, može biti „običan“.Verovatno nema nekog posebnog značaja za ovaj prikaz u aranžamanu karte, i da je do toga došlo jednostavno kroz nemarnost, ili sa time da je crtač bio uplivisan sa posmatranjem simetrije dizajna (tj., sa željom da ima polukrugove podjednake veličine koji uravnotežuju jedan drugi na vrhu i na dnu ovoga dijagrama).

Ali ako je dijagramovo izvlačanje stanja (grube) probuđenosti iz kategorije „Božanskog“ i „Obično“ jeste doista punog značenja i sa namerom, najbolja konstrukcija o ovoj temi koju editori mogu da ponude je sledeća. Grubo-svesna probuđenost jeste da jedno stanje zajedničko za oba i običan čovelk i Sadguru (u Sahadž Samadiju). Obična osoba prolazi u podsvesno ili običan san i ne-svesno ili zvučno spavanje, gde Sadguru prolazi kroz božanski san u stanje probuđenosti-u-zvučnom-spavanju, ali se oni susreću u običnoj gruboj probuđenosti. U oba slučaja oni doživljavaju ovu običnu telesnu svest u tom stanju. Na ovaj način, tada, probuđenost može biti okarakterisana kao stajanje na spoju božanskog i običnog, korišćena od oba i da nije ekskluzivno vlasništvo ni jegnoga od njih. (Za još jedno tekstualno srž koja se odnosi na ovu temu, vdi Tabelu 7 na str. 338 i Seriju 13, endnota 5).

Bez obzira da li je ili nije ova konkretna interpretacija korektna, sasvim sigurno je da je značajno da asortiman drugom povezanog materijala koji je Meher Baba tokom razdoblja od skoro tri decenije sadrži ista svojstva – to jest, izdvajanje srednjeg stanja od božansko-obične ili realno-lažne dihotomije. Za još detalja, vidi diskusiju pod Slikom 16 i 25 u Napomenama o Slikama (str. 637.40 i 648-650).

[1] sonditions of realization – kondicije, stanja, uslovei, uveti Tealizacije

[2] unbound – ne-ograničen, koji nije ograničen u smislu smutan, zarobljen ili okovan samom kreacijom. Razlčikuje se od limitran koji označava same granice i ograničenja. Bound – obavezan, u smislu da je primoran da nešto čini jer se pre može reći da sanskare nagone nekoga da doživljaba nešto što je lažno (Obavezuju ga i navode) umesto da ga ograničavaju u njegovoj sposobnosti viđenja, mišljenja, doživljavanja, svesti. Jer upravo sanskare su ono što je dovelo da beskonačne svesti, mislenja, viđenja, doživljavanja, pa one po sebi ne ograničavaju same te procese već ih usmeravaju sa realnosti na lažnost, na iluziju. Znači tu se radi pre o obavezivanju, prinuđivanju, navođenju ili zavaravanju nego o ograničavanju, sputavanju, okivanju, a pogotovo kada se radi o prirodnom procesu tj., evolucija i involucija. Pa i u reinkarnaciji sa pretvaranjem grubih sanskara u suptilne opet su sanskkare te koje proširuju domen svesti, još uvek u iluziji pa se stoga pre može reći da one svojom vrstom na izvestan način ograničavaju viđenje, jer grube sanskare omogućavaju viđenje (osećanje, doživljavanje, mislenje, svest o) samo grubog a suptilne suptilnog (dok mentalne dozvoljavaju viđenje (i ostalo) samo mentalnog). Ali sposobnost je sve vreme nedirnuta i ničim ograničena ali je navedena da bude upotrebljavana ograničeno. Kao kada se pred oko stave zatamnjene naočari raznih boja. One ne ograničavaju sposobnost viđenja već navode da svet vidimo u određenoj boji koje je i boje sočivo, te na taj način one obavezuju oko da vidi onako kako to one žele, u toj boji.

[3] Editori nisu bili sposobni da otkriju izvor za ovu liniju. Fraza pat khol se ne pojavljuje u drugim dobro-poznatim linijama pripisanim Kabiru, koje BogGgovori citira(str 69) i prevodi ovako : „Tere ghunghata ke pata khola tujhe Rama milega, Otvori zavijutke svoga vela, i ti ćeš naći Boga.“

[4] Gornja linija, kako se pojavljuje u foliji 139 Beležnica II, neznatno se razlikuje od teksta gazala 20 u Kanlarijevom Divaniju Hafizovom. Tamo je ova linija : Asser ishk-e to az hardo jahan azad ast.

[5] Ovde i u sledćem paragrafu, tvrdnja da tela i univerzum „ne egzistiraju“ za Beskonačnu Inteligenciju jednostavno znači da ih ona ne doživljava. Ova tvrdnja ne znači da tela i univerzum su prestali da budu.

[6] tela, suptilno i grubo

[7] can be thought – može da bude smišljeno, zamišljeno, promiljeno,