Odeljak VII

Nitvikalpa Samadhi

Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija

Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu, kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju, su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). Nirvikalpa Samadhi, ili ispoljavanje božanstvenosti, je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome, nakon što je spoznao krajnju svrhu života, poklonik neprestano prebiva. Nirvikalpa Samadhi Siddhe, ili Bogoostvarenog bića, nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. Međutim, to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo.

Meditiranje svetovnih ljudi

Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. Dakle, problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima, već kada pokuša da ga odvrati od njih. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna razlika u spiritualnoj vrednosti, sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini.

Iluzorna spontanost svetovnih meditacija

Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama, koje se bave svetovnim stvarima i težnjama, nastaje pod uticajem sanskara. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama, a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode, već je, naprotiv, simptom spiritualnog ropstva. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom, beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj – beskonačna sloboda. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan, on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. Međutim, zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno, a spontanost koju doživljava je prividna, zbog toga što, sve vreme dok je čovek gonjen težnjama, njegov um deluje pod ograničenjima.

Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi

Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja, što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti, sužanjstva i slobode, nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog, dok se u Nirvikalpa Samadhiju, umna aktivnost, podstaknuta nesputano i svesno, slobodno odvija.

Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem

Različiti oblici meditacija, čije je praktikovanje obeležje života poklonika, popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. Oni su i spona između njih. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi, porazi i patnje, ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja, u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. Opredelivši se za meditaciju, poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. postane poklonik, ili sadhak.

Meditacija podraziimeva napore

Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni, u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja, to jest, nalazi da su oni put do Istine. A to nije posledica impulsivnih težnji, već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom, um se postepeno i sam svikava na njih. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine, što doprinosi spontanosti meditativne prakse.

Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije, čiji je pokretač ljubav, a rezultat – njeno dalje širenje. Međutim, vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. Sve do tog trenutka, spontanost će se mešati sa namerom, htenjem. Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke, nastale kao posledice pogrešnih zapažanja, ne budu savladane. Mada intenzitet napora može varirati, oni su tu sve do samog kraja, kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća.

Napredovanje ka Nirvikalpi

U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora, ni prepreka koje treba savladati, ni ciljeva koje treba postići. Tu, u blaženstvu Ostvarenosti Istine, vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima, da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti, u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti, nego jasno opaža večnu Istinu.

Individualni um je u Nirvikalpi poništen

Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti, već i po mnogim drugim bitnim odlikama. Svi oblici meditacije imaju za cilj, direktno ili indirektno, potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. Međutim, one u tom pogledu nisu delotvorne do kraja, jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju, ali ga ne ostvaruje. Nasuprot tome, u stanju Nirvikalpe, njegov ograničeni um, dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu, biva potpuno poništen.

Privremeni uzleti

Visoko uzletevši u meditaciji, učenik ima osećaj radosti, širenja i slobode, i, što je svojstveno za više nivoe, doživljava prosvetljenje. Međutim, to najčešće ne traje dugo, a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji, on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja.

Priča o joginu

Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Taj je, uz pomoć joge, ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže, on, ulazeći u samadhi, pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće, samo je sedeo na svom mestu, potpuno apsorbovan u meditativnom transu. Ljudi pomisliše da je svetac, a kada radža ču za to, krenu i on da primi daršan od njega. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija, i on, izašavši iz meditativnog transa, zatraži od radže hiljadu rupija.

Analiza meditativnog transa

Baš kao što se zatvorenik, koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva, može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora, tako i poklonik, pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo, može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. Ali, ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren, to ne znači da se oslobodio tamnice. Isto važi i za poklonika koji, apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije, ali nije stvarno oslobođen okova. Kao što će zatvorenik, čim baci pogled na neposrednu okolinu, povratiti svest o svom zatočeništvu, tako će i poklonik, čim povrati normalnu svest, ponovo postati svestan svojih nedostataka. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći, ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja, neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe, koji je, nakon što je pokidao lance Maje, postigao konačno Oslobođenje.

Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi

Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. Svetla, boje, mirisi i zvuči suptilne sfere, sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. Prema tome, meditativni trans se. sam po sebi, ne može održati. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. Nirvikalpa, nezavisna od držanja pažnje na predmetu, predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke, ni suše ni poplave, već samo postojano istinsko opažanje.

Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije

Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni, već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše, većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja, uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija, ili božanstvenosti u akciji. Njima ne samo da meditacija nije potrebna, već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih.