Iz Božijom Rukom[1]


Svetlost i Tama imaju, između sebe, četiri aspekta (!) Prirodna Svetlost je Inteligencija; (2) Prirodna Tama je ništavnost; (3) ne-prirodna tama je radni* lažni um; i (4) ne-prirodna svetlost je univerzum. Ne-svesna Prirodna Svetlost je u ne-radnom, ne-um stanju; ali svesna Prirodna Svetlost doživljava radno, Realni Um stanje. Prirodna Tama se može nazvati Egzistencija Prirodne Svetlosti, i ne-prirodna svetlost egzistencijom ne-prirodne tame. U oba slučaja, Tama je uzrok Svetlosti. Sva četiri stanja Svetlosti i Tame egzistiraju unutar svakoga.

Da bi napredovao od lažljivo (falš) radnog* običnog svesnog um stanja do realno radnog* supersvesnog Um stanja, um mora da se podvrgne procesu koncentracije, prolazeći kroz sedam stadijuma ili planova. Nebrojane teškoće sa kojima se suočio duž puta mogu da budu prevladane samo kroz pomoć Sadgurua. Umovo putovanje opisuje kretanje od obične budnosti* pa kroz običan san do običnog besanog spava(nja); odatle, ona napreduje kroz božanski san planova do božanske Probuđenosti. Privlačenja besanog spava(nja) i budnosti*[2] igraju ulogu u (svako)dnevnom ciklusu spavanja-i-buđenja običnog čoveka, posebno u odnosu na snove, njihovo trajanje, i kasnije (pri)sećanje. Ova ista privlačnost odnosi se i na unutarnje putovanje kroz turiya ili božanski san stanje do Sopstvo-realizacije. Svi fenomeni bhasa ili iluzije sa kojima smo se susreli tokom ovoga putovanja su rezultati (J koji nastaju od) sanskara ili impresija na svesti. Tehnike koncentracije nastoje da steknu slobodu od ovih snaskara, ali Sadguru može da ih poništi sve sa samo _ jedinim (letimičnim) pogledom.

VRAĆAMO SE, SADA, na temu Svetlosti i Tame i Realnog i lažnog Ja.

Realno Ja (koje je Um radeći realno, ili koje je Um zaustavljen ali svestan, ili koje je Sopstvo-svesno Sopstvo) = Prirodna Svetlost realizujuća SvojeSopstvo(To)

lažno Ja (koje je um radeći lažljivo (falš), a što je lažni egoizam, tj., lažno Ja) = ne-prirodna tama.

ne-prirodna svetlost = suptilna i gruba imaginacija

Egzistencija (Astitva) Prirodne Svetlosti je Prirodna Tama, i egzistencija (astitva) ne-prirodne tame je ne-prirodna svetlost. Ne-prirodna svetlost je sakar (forme puni) univerzum koji ne-prirodna tama (lažni um) doživljava.

Pošto je tu Prirodna Tama, tu je i Prirodna Svetlost; i pošto je tu ne-prirodna tama tu je i i ne-prirodna svetlost.[3] Da nije bilo ne-prirodne tame (lažno Ja ili lažni egoizam), ne bi bilo ne-prirodne svetlosti (univerzum i njegov(to) doživljaj ili upabhog). Sve dok je um radeći lažljivo (falš) u ne-prirodnom tama stanju, toliko dugo se nastavlja univerzum (ne-prirodna svetlost) sa svojim mnogostrukim doživljajima. Kada um stane u besanom spava(nju), ne-prirodna tama nestaje, i doživljaj univerzjma (ne-prirodna svetlost) takođe staje. U ovoj ne-svesti besanog spava(nja), ne-prirodna tama je zamenjena sa Prirodnom Tamom. U Supersvesti Sopstvo-realizacije, pak – gde je kao i u besanom spava(nju), um zaustavljen – ne-prirodna tama je zamenjena sa Prirodnom Svetlošću.

Tako u običnom budnom stanju, koje je stanje ne-prirodne tame, um radi* lažljivo (falš); jer za um u ovom stanju egzistiraju svi, univerzum (ne-prirodna svetlost) i umov doživljaj univerzuma. ali u besanom spava(nju), gde um nije radeći* (jer je u ovom stanju um zaustavljen), univerzum i njegovi(to) doživljaji iščezavaju. Ovde preovladava samo Ništavnost ili Prirodna Tama. Ovde, isključivo Svetlost i Njena(To) Astitva – Tama – ostaju: ne-svesna Svetlost koja ne realizuje Sebe(To). Tako ništavnost besanog spava(nja) jeste Prirodna Tama. Drugim rečima, Bog

u besanom-san stanju ((od) Prirodne Tame) je Khuda;

u san-i-budnom stanju ((od) ne-prirodne tame), je banda ili rob;

u besanom-snu-u-budnom stanju ((od) Prirodne Svetlosti), jeste Sadguru.

Tako je iz Ništavnosti došao van sveukupni univerzum. A šta bi to moglo da bude sem ničega, koja je producirana iz Ničega? Stoga je to tako da univerzum realno ne egzistira, već je to puki bhas. Kada je um radeši u svesnom stanju, univerzum i njegove(to) propratne stvari čini se da egzistiraju, mada su ovo puke imaginacije uma. Ali kada je um zaustavljen u ne-svesnom i supersvesnom stanju, tada univerzum doista ne egzistira: drugim rečima, bhas, imaginacija, nestaje.

Opet, „ne-prirodna tama“ znači um, i „ne-prirodna svetlost“ znači telo i univerzum. Sve dok je um radeći lažljivo (falš), suptilno i grubo telo i suptilni i grubi univerzum istrajavaju; ali kada je um zaustavljen, ili kada je radeći realno i ispravno, tada niti telo niti univerzum (ne) egzistiraju. Tako u snu i u budnosti* u igru[4] ulaze svi, lažni um, suptilno i grubo telo, i suptilni i grubi univerzum. Pak, u ne-svesti besanog san stanja isto kao i Supersvesti Nirvikalpe, lažni um, tela, i univerzumi, svi iščezavaju. Ovo pokazuje da su um, tela i univerzum svo ništa, sve lažni, sva iluzija.

Da sumiramo, različiti tipovi Tame i Svetlosti (u njihovom međusobnom odnosu sa umom) su kako sledi.

ne-svesna Prirodna Svetlost = Ne Um,tj., Inteligencija

Prirodna Tama = fina imaginacija, tj., Ništavnost

ne-prirodna tama = lažni um

ne-prirodna svetlost = suptilna i gruba imaginacija

svesna Prirodna Svetlost = Realni Um

Tako u svakome od vas (to jest, u svim običnim ljudskim bićima), ima

Prirodna Svetlost (tj., vaše Realno Sopstvo);

Prirodna Tama (tj., Egzistencija ili Astitva (od) Svetlosti, što će reći, Duh[5]);

ne-prirodna tama (tj., um);

ne-prirodna svetlost (tj., telo i celokupni univerzum).

Sada Prirodna Svetlost kroz Prirodnu Tamu vidi i doživljava ne-prirodnu tamu, i kroz ne-prirodnu tamu Ona(To) vidi i doživljava ne-prirodnu svetlost koja je Prirodna Tama koja je bila učinjena da jeste sakar. Drugim rečima, Sopstvo kroz Duh doživljava um, kroz ovaj lažljivo (falš) misleći um doživljava suptilno i grubo telo, i kroz tela doživljava univerzum. Ali kroz Realno Mislenje, Sopstvo doživljava SvojeSopstvo(To). Sopstvo doživljava univerzum sve dok je tu lažni um i njegova(to) dva tela, alo On(To) ne doživljava univerzum kada lažni um i njegova(to) dva tela obustave da budu. Tako je Sopstvo po strani od svega a i pored toga je u svemu. Ista jedna Prirodna Svetlost je u Prirodnoj Tami, ne-prirodnoj tami i ne-prirodnoj svetlosti. Drugim rečima, isto jedno Sopstvo je u Duhu, lažnom umu i telu i univerzumu. Da sumiramo, dakle: ništa doli Sopstvo, ništa doli Svetlost,(ni)je. Nasuprot tome, lažni um, telo i univerzum su svi bhas, iluzija. Ali u ovom bhas-u takođe, opet egzistira ista jedna Inteligencija.

Ovi raznovrsni modaliteti Svetlosti i Tame mogu da budu povezani sa umom u tri modaliteta rada* ili ne-rada*:[6]

  1. realno misleći ili realno radeći Um = Realni Um = Realno Ja = Um zaustavljen ali svestan: to jest, „supersvesni Um“;
  2. ne-misleći ili ne-radeći um = um zaustavljen i ne-svestan: to jest, „ne-svesni um“;
  3. lažljivo (falš) mislenje ili lažljivo (falš) radeći um = um ne zaustavljen već radeći i svestan: to jest, „svesni um.“

Zarad postizanja Sopstvo-realizacije (kao u 1 iznad), um mora da ostane svestan (3) a da ipak ne uzima ijedan suptilni ili grubi doživljaj (2). (Suptilni doživljaj je sačinjen-i-obuhvata želje i msili; grubi doživljaj je sačinjen-od-i-obuhvata akcije.)

Um radeći lažljivo (falš) realizje, „Ja sam ovo telo, Ja sam konačan“; a Um radeći realno realizuje, „Ja sam bestelesan, Ja sam beskonačan“.“ Sada između stanja lažljivo radećeg uma i realno radećeg (zaustavljenog) uma, između lažnog Ja i Realnog Ja, između điva i Šiva, nalaze se sedam stadijuma, sedam planova, sedam napredujućih medijuma sa kojima je, korak po korak, lažno mislenje promenjeno u Realno Mislenje – to jest, lažnost (od) beskonačnog mislenja je zamenjen sa realnošću. Ako bi lažljivo (falš) misleći beskonačni um da postane realno misleći beskonačni Um, On(To)[7] mora da se podvrgne procesu koncentracije koja je neophodna za prelaženje ovih sedam stadijuma.[8] Kroz postepeno napredujući proces koncentracije, lažni um postepeno lomi svoja ograničenja, to jest, ispušta[9] svoju(to) lažnost; i kako je postupno slamano ograničenje, um doživljava postupni napredak kroz planove, a tokom koga, je postupno lažnost zamenjena sa realnošću. Što je više um koncentrisan, to više on(to)[10] napreduje u planovima. A kada koncentracija dosege svoje najviše stanje, um je u (pot)punosti zaustavljen dok je (pot)puno svestan, i tačka je dosegnuta gde su sva njena(to) ograničenja usled lažnosti bila slomljena, A On(To) je sada postao ne-ograničen, (pot)puno realan; to jest, Um je realizovao Sopstvo.

Tako je kroz proces koncentracije dosegnut Cilj,. Ali koncentracija mora da dosegne tako (visoki) stadijum da bi (mogla da) učini da um stane (pot)puno u punoj svesti. Ovo je najteži od procesa, i (od)uzima ekstremno dugačak period vremena: jer ako um bar malo uspeo u koncentraciji, manifestovaće mu se prvi plan, koji ga toliko zainteresuje da je koncentrisan samo na njega(to). A ako se još više koncentriše, manifestovaće mu se drugi plan, i ovde je još manje šanse za njegovo(to) daljnju koncentrisanju. I tako tokom njegovog(to) napretka kroz svaki sukcesivni viši plan scene, okruženje, moć, itd., su tako manifestovani umu da on(to) postaje involviran u njima te ne želi da još više i dalje nastavi sa uvećavanjem svoje(to) koncentracije.

Ovaj problem je naglašen činjenicom da bi, povremeno, um mogao da uđe u joga samadi. Joga samadi ne bi trebalo da bude pobrkan sa dva druga tipa samadija: besano spava(nje) i Nirvikalpa. Ukratko, ova tri samadija mogu ovako da budu definisana:

  1. obični samadi = besano spava(nje), u kome um jeste ne-svestan i zaustavljen dok još uvek zadržava sanskare.
  2. joga samadhi = stanje u kome um jeste svestan ali zaustavljen dok još uvek zadržava sanskare;
  3. Nirvikalp Samadi = stanje u kome um jeste svestan i zaustavljen, mada je sada bez sanskara.

Sa ovim ometanjem na putu koncentracije, to je samo u retkim slučajevima – a i onda samo uz konstantnu pomoć kroz celokupni proces a od strane realizovanog Salik Gurua ili Salik Akmal-a[11] – a um je učinjeno da postepeno pređe sve stadijume koncentracije, da je učinjeno da doživi sedam planova, i napokon, je učinjen da stane i realizuje Sopstvo u Nirvikalp stanju. U Nirvikalpi, nikakvi planovi, nikakvi suptilni doživljaji, nikakve duhovne manifestacije ne (pre)ostaju, već samo jedan beskonačni Prakash (Svetlost), realizovan kao Sopstvo koje preovladava kroz ceo tok. Sada, ako savršeno realizovani Sadguru uz pomoć Svoga nazara zaustavi lažljivo (falš) misleći beskonačni um u njegovome(to) svesnom stanju, tada u deliću sekunde taj um dospeva do Supersvesti Nirvikalpe; to jest, učinjeno je da điv pređe svih sedam planova i transformisan je u Šiva a sve to u treptaju oka. Tukaram je rekao da Sadguru

apana sarikhe kariri tatkal

čini jednoga sličnom Sebi u momentu.

Ili, Kabirovim rečima,

Sadguru me vo shakti haya ke tat dikhave sar;

pav palak me par utare darshan de datar.

Sadguru ima tu moć sa kojom u momentu On može da razotkrije Suštinu;

U deliću sekunde, On može da vas odvede na onu stranu i da vam da realizaciju Boga.

Sad, kao što svi vi znate, snovi nam dokazuju (kada se probudimo) da smo spavali: a kada smo probuđeni, sećamo se ovih snova. Istovetno, realizovani Um, koji je zaustavljen ali svestan, kada descendira od Supersvesti Nirvikalpe do pod-Supersvesti božanskog sna te tako postaje suptilni um, zna da je, u Nirvikalp Samadiju, uživao Parmanandu („beskonačno Blaženstvo“) Sopstva. Na sličan način, suptilno-realizovani um jogina, tokom descendiranja u i postajanja grubim umom, zna da (kao jogi um) on doživljavao planove, i pamti njihovu manifestaciju. Pak, descend jogina se razlikuje u odnosu na Sadguruov, pošto Sadguru descendira zarad dobrobiti drugih, dok jogin descendira (od pod-supesvesnih do obično svesnih stanja) zarad pukog upabhog-a (uživanja) grubog univerzuma.

Da sumiramo, dakle:

Sadguru doživljava Supersvest, pod-Supersvest i običnu svest;

Mađzub doživljava jedino supersvest i ne (doživljava) pod-supersvesno i obično svesno stanje;

jogin doživljava samo pod-Supersvest i običnu svest i ne doživljava Supesvest.

obično ljudsko biće doživljava obično svesno, podsvesno i ne-svesno stanje, ali ne (doživljava) pod-Supersvest i Supersvest.

Sada vi koji imate obične ljudske umove, kada god želite da se setite svojih snove u svesnoj budnosti*, vi o njima morate da mislite, i momentalno se sećate sna, mada nije doživljen u svojoj stvarnoj formi. Isto se primenjuje i na slučaj bilo Sopstvo-realizovanog Uma ili jogi um kada On(To) descendira u Svoje(To) grubo radno* stanje: takav Um treba samo da misli na planove koje je doživeo i koji su tu, egzaktno i stvarno pred Njegovim(To) očima.

Beskonačni Um, u Svome(To) svesnom povratku od zaustavljenog do radnog* (mislećeg) stanja, od Supersvesti do obične svesti, prolazi kroz božanski san (turiya awastha) sa svim njegovim(to) planovima i njihovim manifestacijama. Sada Umovo obično radno stanje, Njegovo(To) prolaženje kroz planove, Njegovo(To) supersvesno zaustavljeno stanje, Njegova(To) potonja vraćanja od Supersvesti nazad u pod-Supersvest i odatle dalje do obične svesti – sve ovo može biti opisano terminima o tri običa ljudska stanja (od) besanog spava(nja), sna i budnosti*, što će detaljnije biti pojašnjeno.

Sopstvo-realizacija, gde je um zaustavljen ali svestan, je Realno Stanje (Wasla-e). Nasuprot njemu, čak je i realizacija planova lažna, zato što, mada koncentrisan, um još uvek radi* suptilno. U stvari, ova koncentracija uma, kroz koju um prelazi planove, neophodna je samo u svrhu um-ovog bivanja zaustavljenim[1] u budnoj* svesti (bhan). Drugim rečima, koncentracija je naprosto sredstvo a ne kraj. Jer taj kraj ili cilj jeste realno, najviše stanje Wasla-e, gde, kako je upravo objašnjeno, um jeste zaustavljen u pur bhan-u (punoj svesti). Ovo stanje Unije (ne) dovodi-do-izranjanja doživljaja niti (o) suptilnim planovima niti o grubim univerzumima, već samo o Sopstvo-realizaciji, Ali je najteže za um da prekorači sve planove u svesti (bhan) te da bi napokon bio zaustavljen a ostajući svo vreme svestan. Jer velike su šanse za umovo bivanje opčinjenim, iskušavanim, te zapleten u manifestacijama jednog ili drugog od planova; a kada se ovo desi, daljnji napredak i progres koncentracije biva ometen. Pak, Sadguruova milost u deliću sekunde može da podari ovo najviše stanje (Wasle).

Sada u ovom putovanju od obične budnosti* do božanske Budnosti* Realizacije, um mora da prođe kroz pet stadijuma, kako je to prikazano na Slici 25 sa leve strane.

Kada um od obične svesne budnosti* (1 na Slici 25) uđe u ne-svest besanog spava(nja) (3), on mora da prođe kroz podsvest sna (2), koja je na pola puta između 1 i 3. Ovde u snu, su doživljeni i nešto od budnosti* (od) stanja 1 i nešto od besanog spava(nja) stanja 3. Kada je privlačenje* budnosti* znatnije – to jest, kada je um u budnosti* znatnije upleten u svetovnim poslovima – i kada je privlačenje* spava(nja) (gde se um zaustavlja, odmara, i zaboravlja svet) jeste manje, i saglasno sa time um ostaje više u san stanju: te se u ovom slučaju um (nakon buđenja*) (pri)seća sna. Ali kada su privlačenja budnosti* manja a ona od sna jača, tada, shodno tome, um ostaje manje u san stanju: a nakon buđenja*, se ne (pri)seća sna, mnogo puta čak ni ne (spo)znajući da je uopšte bio u san stanju – čak i pored toga što um mora neizostavno da prođe kroz san pre ulaženja u besano spava(nje)[2].  A ako se (onda dok se um uspavljuje[3]) privlačenje* budnosti* (1) nastavlja. um ostaje u snu samo i ne doseže stanje besanog spava(nja), vrativši se u budnost* a bez da je uošte odlazio u besano spava(nje). (Bilo bi prikladno da ovde istaknemo da slučaj čoveka koji ostaje u snu i ne doseže besano spava(nje) jeste istovetan sa slučajem izvesnog jogina koji ostaje zaglavljen (atkela) u planovima i ne ulazi u Supersvest Nirvikalpe.)

Tako ušavši u besano spava(nje) (3), um obične osobe, tada tokom ostajanja tu, (ne) doživljava ništa; ali kada započne svoj(to) povratak iz besanog spava(nja) do obične budnosti* (1), mora opet da prođe kroz obično san stanje (2). Dok to čini, ako je privlačnost[4] besanog spava(nja) veća (a ovo se generalno odista i dešava, jer se on(to) upravo vratio iz besanog spava(nja)), um se zadržava (mota po) u snu duže te tako pamti svoj(to) san. Ako je, pak, privlačnost (od) besanog spava(nja) manja a ona (od) buđenja veća (a ovo se dešava u slučaju onih koji, pošto su ranije zaspali, te su duže ostali u snu i kraće u besanom spava(nju)), um ne ostaje neklo duže (vremena) u san stanju. Sve ovo kako je rečeno, odnosi se na slučaj običnog uma.

Sada u slučaju sveca, njegov um prelazi naviše od besanog spava(nja) (3 u slici 25) do realnog Buđenja (5) a ne nadole do lažnog buđenja (1). (Ovi termini „nagore“ i „nadole“ su korišćeni jedino u svrhu objašnjavanja i ne treba ih uzimati doslovno.) Sada dok on(to) ascendira od besanog spava(nja) do realnog Buđenja, um mora da prođe kroz jednu vrstu san stanja (4). Ovaj san leži na pola puta između dve vrste ili stanja besanog spava(nja), kako to i beše: obično besano spava(nje) (3) i realno Buđenje ili besani-san-u-budnom stanju (5) – to jest, između ne-svesti i Supersvesti. Ova tačka ukrštanja (4) između ova dva (stanja), gde um realizuje božanski san, nazvana je turiya[5]stanje.

Da sumiramo, ako običan um u budnosti* raz(po)veže sebe(to) od (okrene se leđima ili zaboravi) telo i univerzuma, to jest, ako tokom bivstvovanja[6] odustane od uživanja i doživljavanja univerzuma kroz telo i umesto toga se koncentriše na božansko, tada se kaže da je započeo svoje(to) putovanje od (3) običnog besanog spava(nja) do (5) božanskog Buđenja (a što je svesna ne-svest ili Supersvest). I u ovom prelaženju od 3 do 5, ako je privlačenje besanog spava(nja) veće, um ostaje duže u božanskom san stanju (4) pa ga se stoga seća. ali ako je privlačenje besanog spava(nja) manje (a to je onda kada je um napredovao u svojoj(to) koncentraciji), um prolazi kroz sedam planova božanskog sna dok ne dosegne budnost*-u-besanom-snu (5), gde više nama snova već (ima) samo Svetlost, Prakash!

Hajde da sada ovde razmotrimo na šta se misli sa Realizacijom. Upravo sada vi (tj., um) vidite*[7] telo i univerzum. Sada u ovom istom budnom stanju, zatvarajući oči, pokušajte da skoncentrišete svoj um preusmeravajući mu(to) fokus od tela i univezuma pa ga angažujte u jednom-jedinom božanskom mestu (lokaciji). Kada je  jedan_jedini božanski subjekt tako angažovao um, ovo angažovanje se može smatrati početkom umovog napretka od 3 prema 5. Sada jednom kada ovo putovanje započne, planovi postaju vidljivi. Vaše telo i univerzum ostaju, što će reći da ste vi budni; ali um ne vidi telo i univerzum, a kao što je slučaj i u besanom spava(nja). Stoga stanje besanog spava(nja) (3) možemo da uzmemo za početnu tačku. Sada kada pokušate da se koncentrišete, dok ostajete*[8] budni vi ste počeli u malom obimu,[9] da zaboravljate telo i univerzum te ste stoga ušli u božanski san ili turiya stanje. (Gde kada biste totalno izgubili svest o telu i univerzumu, tada biste bili bilo u besanom spava(nju) (3) ili u Nirvikalpi (5).)[10]

Kako sve više i više koncentrišete um, do tog (istog) obima vi doživljavate sve više i više naprednije planove. Tako nastavljate da sanjate u budnosti* – što (kao što je rečeno) je turiya ili božanski san stanje. Na kraju, kada um stane, on(to) ulazi u stanje budnosti*-u-besanom-snu (5), gde vaše telo i univerzum još uvek ostaju ali um ne (J ostaje).

Vraćajući se na temu uma u njegovom(to) svakodnevnom ciklusu odlaženja nagore do zvučog spava(nja) i nadole nazad do obične budnosti*: u običnoj budnosti* um obične osobe je misleći grubo i doživljava grubi univerzum kroz grubo telo. U snu, um je misleći suptilno i stoga doživljava suptilni univerzum kroz svoje(to) suptilno telo. U besanom spava(nju), pak, um, koji sada uopšte ne misli, je zaustavljen i ne-svestan, i stoga on(to) (ne) doživljava ništa.Iz besanog spava(nja), od svojih(to) sanskarama je um iznova učinjen da isprva misli suptilno a potom grubo,[11] a to su impresije koje su usledile kao rezultat njegovih(to) prethodnih doživljaja univerzuma.

U slučaju jogina, um misli suptilno u (pot)puno svesnom budnom stanju i doživljava suptilni univerzum kroz svoje suptilno telo. To jest, on(to) doživljava san-u-budnosti* ili turiya stanje. Napokon, u slučaju realizovanoga jedno, Um staje i obustavlja da misli, i pored toga što je On(To) (pot)puno svestan: i stoga On(To) doživljava Sebe.(To) Drugim rečima Um, pošto je On(To) zaustavio mislenje i postao ne-svestan, je u besanom spava(nju) a i pored toga u isto vreme je (pot)puno budan. Ova budnost*-u-besanom-snu je realno Buđenje, Sopstvo-realizacija, Supersvest, Nirvikalp Samadi.

Ali sada kada um jeste u radu*, formirane su sanskare ili impresije. Zarad doživljavanja ovih sanskara, telo istupa napred;[12] i zarad tela napred istupa i svet. Drugim rečima, zato što sanskare egzistiraju, telo i svet egzistiraju. Da nema sanskara (koje su uzrok sveukupne imaginacije i svih tvrdnji nalik „Ja sam takav i takav“, „to je mnoje“, „Ja i moje“), tada ne bi bilo niti jednog tela niti sveta. Drugim rečima, telo i svet su samo kreacija imaginacije ili bhas. U procesu koncentracije, um čini veliki napor da ostane izdvojen od sanskara, to jest, izdvojen od tela i sveta; kada je postignut krajnji stadijum koncentracije, tada sanskare (telo i svet) postaju „ništa“ i iščezavaju. Ali ovaj proces koncentracije je težek onostran (svih) granica,[13] i njegovo(to) upotpunjavanje zahteva vekove. Ali Sadguru sa jednim_jedinim nazarom (ili letimičnim pogledom) može da uništi sve sanskare, i jednom kada su sanskare bile poništene, um staje u budnom stanju i postaje Sopstvo-realizovan,. Ukratko, sve dok sanskare istrajavaju, um funkcioniše; kada više nema sanskara, um je zaustavljen. Stoga zaustavljenje ili funkcionisanje uma zavisi, respektivno, od odsutnosti ili egzistencije sanskara.

[1] only form purpose of getting the minde stopped in – s jedinim svrhom kako bi um bio stopiran u…

[2] sound sleep – dubogi (čvrsti) san bez snova, sleep – spavanje, san, sleeping – spavanjese*; razlikuje se od dream – san

[3] while the mind is fallin asleep – tokom umovog padanja u spavanje (doslovno), onda dok um ulazeći (padajući) u san., tokom umovog uspavljivanja

[4] pulling – privlačenje*; pull – privlačenje, u ovom slučaju je „the pull“  što je imenica.

[5] Kako je to ranije istaknuto, u različitim periodima u Svome životu Meher Baba je koristio termin turiya avastha sa različitim značenjem, a niti jedno od tih Njegovih upotreba se egzaktno ne podudara sa značenjem ove fraze u Vedanti. U ovom pasusu, pak, praktično značenje za reč turiya, koja doslovno znači „četvrto“, odista je očigledno. Jer kako je prikazano na Slici 25, „božanski san“ je odista četvrti stadijum u ascendu od obične budnosti* do božanske Probuđenosti.

[6] for the time being – momentalnio, trenutno, privremeno, no ovde je pre doslovno – tokom (perioda) vremena (svoga) bivstvovanja – za vreme bivstvovanja

[7] see – vidi, vidite ali seing – vidi*, viđenje, vid*

[8] remaining – ostajete*, ostajanje, ostajući, kao i na drugim mestima kod glagola gde se isto prevodi i kratko i trajuće stanje, ovo drugo ima zvezdicu.

[9] extent – stepen, stupanj, veličina, obim; za razliku od degree – stepen

[10] Čini se da tekst u ovom pasusu izražava u krajnje komprimovanoj formi jedan krajnje suptilni i duboko značajan proces.. Kada grubo-svesni čovek zatvori svoje oči (od početka(outset) procesa koncentracije), svet i telo nestajuiz njegovog vida (vizije): i u ovom smislu njegovo stanje nalikuje običnom besanom spava(nju) (spavanju). Kada on startuje da se koncentriše na božanski subjekt, on počinje da vidi planove: i ovaj progres njegov u turiya avasthu nalikuje kretanju od običnog zvučnog spava(nja) do običnog sna. Ovaj prolazak, drugim rečima, trebalo bi da bude pročitan u u ovom dubljem i unutarnjijem smislu; on ne bi trebalo da bude protumačen da znači da, kada neko (jedan) zatvori svoje (jednoga) oči  u koncentracionom procesu, taj (jedno) zaspi u bukvalnom smislu.

[11] znači da je sam um učinjen od strane svojih sanskara da isprva misli suptilno pa potom grubo.

[12] comes forth – se pojavljuje, istupa na scenu, istupa napred, dolazi u prvi plan, izlazi napred

[13] beyond limits – preko svih granica, ali i onostran limita, što mi boglo da ukazuje da ga je moguće ostvariti i samo onostran svih limita to jest tek kada postignemo stanje Onostrano (svetu i telu) ili Sopstvo-realizaciju, da se tek tadsa ostvaruje ovaj neopšhodni stepen koncentracije.

[1] Većina ovoga odelja kopija ili sumiranje iz teksta od trideset-devet strana manuskripta u Meher Babinom rukopisu publikovanog kao faksimil u Ibožijeom Rukom.

[2] wakeful – budan*, wakefulness – budnost* ; waking – buđenje*, budeće*, budi** se; za razliku od awake – budan, awaken – probuđen, awakening – probuđivanje, buđenje, razbuđivanje

[3] Ova rečenica i prva rečenica u narednom paragrafu su bazirane na krajnje problematičnom delu u originalnom manuskriptu, u kome je tekst u doslovnoj kontradikciji sa svojim izvornim tekstom u Božijom Rukom. Ova kontradikcija se odnosi i na dve najvažnija pojma teksta u celoj knjizi. Dodatak 4 detaljno raspravlja ovu temu.

[4] game – igra za razliku od play – igra

[5] Spirit – Duh za razliku od ghost – duh

[6] work – rad ali working – rad*, radno*,ili radeći, u radu, koji radi, delujući

[7] J Ako bi ažljivo misleći um (um napisano malim slovom) da postane realno misleći beskonačni (malim slovom) Um (velikim), On(to) (velikim slovom) … što jasno govori da se odnosi na Um a ne na um, to jest Božiji Um u čoveku

[8] prolaženje (prekoračivanje) ovih sedam stadijuma zahteva od uma da se podvrgne (poduhvati) koncentracije.

[9] sheds – ispušta, pušta da padne, odbacuje

[10] J Ovde su um i on napisani malim slovom što se očigledno donosi na ljudski um, koji uopšte ne treba brkati sa Umom ili mislećim stanjem Boga jer je Um isto kao i Bog u svome Svesnom stanju i ne može se smatrati uopšte umom u smislu ljudskog uma već je to naprosto stanje Boga koje je misleće beskonačno o Svome Sopstvu ili Mislenje SvogaSopstva.

[11] U originalnom tekstu na ovom mestu piše „“Salek Guru akmal„, reč akmal napisana arapskim pismom. Izgleda da ovde reč akmal označava tip Bogo-realizovane osobe koju Bog Govori zove „Salik-e-Akmal“. Na slici 23 na strani 330, nasuprot tome „akmal“ označava pira.