Avatarev pečat

Avatar stupa u kontakt sa veoma različitim ljudima u mnogobrojnim raznolikim situacijama. Mnoge privlači Njegova božanska ljubav; drugima to uopšte nije važno, a neki treći Mu se suprotstavljaju i preziru Ga. Pored Njegove harizmatične ličnosti i neponovljivog humora, Avatar ima određeni pečat, koji On uživa da otkrije.Taj pečat je Njegovo božansko sveznanje.

U Babinom životu postoje brojni primeri Njegovog sveznanja. Na primer, sledeći događaj se desio dok je Baba putovao Indijom:

– Prethodnog popodneva, dok smo putovali da posetimo ranije pomenutog sveca, kolima smo prošli pored velikog hrama. U tom trenutku, Baba je bocnuo Kumara u rebra i pokazujući na drvo tamarinde (indijske urme), gestovima je izjavio: „Ti si se rodio pod tim drvetom, zar ne?“ Kumar, krajnje iznenađen, je odgovorio: „Da, Baba. Ali, kako ti to znaš?“ Baba se samo osmehnuo i to je bio savršen odgovor.[i]

Apstraktni opisi njegovog sveznanja ne mogu da se uporede sa ličnim iskustvom. Sufijska muršida Ajvi O. Djus ispričala je događaj koji se desio pri njenom prvom susretu sa Meher Babom u Indiji 1948:

– Prve večeri, posle našeg nezaboravnog susreta sa Učiteljem, Šarmejn i ja smo stajale u bašti, a Norina nam je prstom pokazala obližnje visoko brdo, napominjući da tu Baba obavlja svoj univerzalni rad sa mastima i da će me jedna grupa odvesti tamo. Ja sam se prepala i prigovorila sam da ja ni u kom slučaju ne mogu da se tamo popnem. Ona je počela da me nagovara, a onda je na scenu stupilo Babino sveznanje.

U Meherazadu nije bilo struje. Uveče su korišćene lampe, a noću bi se ispred vrata ostavila upaljena lampa kao zaštita od zmija i razbojnika. Baba je imao sistem koji je ovako funkcionisao: on bi pozvonio, a dr Goher Irani bi otrčala u onu od sobica u kojima su živeli muški mandaliji u kojoj je Baba u tom trenutku boravio i on bi njoj, ili onome ko je u datom trenutku bio određen da prenosi poruke, dao određene naloge ili uputstva koja treba da prenese. On je od mesta na kome smo stajali bio udaljen gotovo kao ceo jedan gradski blok ulica, a ipak je dr Goher Irani dotrčala do nas i rekla Norini: „Gospođa Djus ne treba da se penje na brdo.“ Ubrzo smo shvatile da on zna svaku našu misao i reakciju i da se sa njima najveštije poigrava, kako bi nas pogurao izvan ograničenja stvorenih našim umovima.[ii]

Avatar ne koristi Svoje sveznanje radi sticanja lične koristi. Sveznanje je samo jedno od duhovnih sredstava kojima se Avatar služi. Kada želi da otkrije Svoje sveznanje, to preobražava one kojima ga otkriva. Čim uvidimo da Bog zaista zna sve o nama, neizbežno živimo svoj život sa sasvim drugačijim stavom. Bliski učenici brzo uviđaju da je Avatarevo sveznanje nerazdvojni deo njihovih života i njihovog odnosa sa Njim. Bau Kalčuri je ispričao sledeći događaj:

– U međuvremenu se Baba vratio u Đal Vilu i tiho je stao pored Baua. Pošto su mu oči bile sklopljene, Bau nije znao da je Baba tu, a onda ga je posle izvesnog vremena Baba potapšao po ramenu. Otvorivši oči, Bau se zaprepastio kada je ispred sebe ugledao Babu. Baba ga je upitao: „Kuda ti je um lutao? Božije ime treba da se ponavlja od sveg srca!“

Bau je odgovorio: „Ne mogu da ga kontrolišem, Baba. Kada pokušam da radim đapu, on još više luta.“[iii]

U jevanđelju po Jovanu ispričana je priča o Isusu koji je posetio Jakovljev izvor u Siharu, u Samariji. Njegovi učenici su Ga ostavili samog, kada je jedna Samarjanka prišla izvoru da zahvati vode. Isus zapodenu razgovor sa njom:

– Reče joj Isus: „Idi i pozovi svog muža i dođi ovamo.“ Žena je odgovorila: „Ja nemam muža.“ Isus reče: „Dobro si kazala: nemam muža, jer si imala pet muževa, a onaj koga sada imaš nije ti muž, to si pravo kazala.“ Žena mu reče: „Gospodaru, slutim da si ti prorok.“[iv]

Avatar iz dolaska u dolazak dosledno otkriva Svoje sveznanje. Kada su pripadnici plemena Nadir pozvali Muhameda i njegove pratioce na večeru, Gavrilo je došao Proroku i rekao mu da Njegovi domaćini nameravaju da Ga ubiju. Muhamed je tada smesta napustio to društvo i vratio se kući.[v] Jednom drugom prilikom, Muhamed je došao da poseti svog bliskog učenika koji je ležao bolestan. Kada se Prorok vratio kući, „Gavrilo“ Ga je posetio da Ga obavesti da je Njegov učenik preminuo.[vi]

Avatarevo učenje je prilagođeno vremenu i mestu

Ako se površno posmatra, Avatari naizgled imaju drastično različita učenja. Na primer, Buda je poučavao da postoji reinkarnacija, praktikovao je spoljašnje odricanje i izgledalo je da ga nije zanimalo da li Bog postoji ili ne. Muhamed je poučavao da postoji samo jedan život, živeo je svetovnim životom i poučavao da vera i predanost Bogu predstavljaju smisao života. Krišna je poučavao da postoji reinkarnacija, nagovorio je svog vodećeg učenika da se bori u ratu protiv sopstvenih rođaka i tražio je od ljudi da ne budu vezani za rezultate svojih dela. Isus je učio da postoji samo jedan život, tražio je od svojih sledbenika da okrenu i drugi obraz i poučavao u okvirima jevrejske tradicije.

Suočen sa raznovrsnošću njihovih učenja, čovek može da se zapita kako svi ovi Avatari mogu da budu jedan isti pojedinac. Baba je 1930. u Indiji, u razgovoru sa piscem Polom Brantonom, istakao zajedničku nit svih učenja pomenutih Avatara.[vii] Avatar uvek naglašava potrebu da se Božija učenja žive u svakodnevnom životu. Karakter je sve. Njegov cilj je uvek da pomogne pojedincu da napreduje ka Bogu. Ipak, od dolaska do dolaska, učenja mogu na dramatičan način da se promene. Baba to ovako sažima:

– Spoljašnji način života Avatara regulisan je navikama i običajima vremena, i on usvaja onaj stav koji najpodesnije može da služi kao primer njegovim savremenicima. Ipak, Avatar u suštini uvek otelovljuje isti ideal života.

U vreme Zaratustre, čovečanstvo je bilo kolebljivo i bez uravnoteženosti. Persijanci tog doba nisu bili ni potpuni materijalisti, a nije ih ni istinski privlačila duhovna svetlost. On ih je učio da budu dobri domaćini, da se žene i da se uzdržavaju od priželjkivanja tuđe žene, kao i da obožavaju Boga. Njegov sopstveni život je bio zasnovan na principu dobrih misli, dobih reči i dobrih dela. Zaratustra je bio oženjen.

U vreme Krišne, hindusi su između sebe ratovali. Preovladavale su zavist i pohlepa, a istinsko načelo duhovnog života i ljubavi im je bilo nepoznato. Krišna je svoja duhovna učenja zasnovao na zakonima ljubavi i čiste, bezazlene veselosti. Ljudska bića su s radošću usmeravana ka idealu nesebične ljubavi.

U vreme Bude, narod Indije je duboko ogrezao u materijalizam. Da bi im pokazao da je njihovo shvatanje vrednosti pogrešno i da su postali žrtve boginje iluzije, Maje, Buda se odrekao svoje žene, porodice i sveg bogatstva ovog sveta, da bi svoja učenja zasnovao na odricanju.

U vreme Muhameda, arapska plemena su bila veoma strastvena i nije se smatralo lošim ili nezakonitim živeti sa nekoliko žena. Da se Muhamed, nalik Isusu, nije oženio, i da je zagovarao celibat, ili da je nametao apsolutnu čednost, to bi neminovno izazvalo opasne reakcije. Mali broj ljudi bi sledio njegova učenja, a još manje njih bi privukao ovakav ideal. Muhamed je imao šest žena, ali sa njima nije imao fizički kontakt.

U vreme Isusa, ljude su karakterisale arogancija, oholost, gordost i surovost. Ipak, bili su pravedni u odnosu na žene i brak, te stoga nije bilo neophodno, kao u Arabiji, da brak bude primer. Isus je živeo život poniznosti, jednostavnosti i siromaštva i trpeo je patnju da bi ljudska bića usmerio ka najčistijem idealu, Bogu kao Voljenom.

Avatari se u ovom svetu inkarniraju u različita vremena i njihova učenja stoga moraju da se prilagode mentalitetu njihove epohe. Ponekad je Avatar svoja učenja zasnivao na traganju za ličnim Bogom, a ponekad, na traganju za bezličnim Bogom.[viii]

Odgovori na neke istorijske misterije u odnosu na Avatare

Ako bismo i hteli da poverujemo da su Avatari zapravo jedan isti pojedinac, i dalje nam ostaju određene istorijske nedoumice. Mada će se o nekima od ovih nedoumica govoriti u narednim poglavljima, nekoliko njih zaslužuje da u izvesnoj meri bude razmotreno i ovde.

Jedna nedoumica se odnosi na Budin navodni ateizam. Baba je na svu sreću razjasnio da Buda nije bio ateista. Nijedan Avatar ne bi tvrdio da Bog ne postoji. Buda je isticao put ka Bogu; ako neko verno sledi put ka Bogu, neizbežno će stići do cilja. U Budino vreme je postojao problem preteranog umovanja o Bogu, nalik debatovanju o tome koliko anđela može da igra na glavi čiode. Budin lek za ovo isprazno umovanje je bio Osmostruki Put i jednostavan život koji je praktikovao. „Nirvana“ koju je Buda isticao je prethodnica Bogoostvarenju – samo što Buda to nije rekao.

Druga nedoumica se odnosi na reinkarnaciju. Meher Baba je objasnio da duša na putu ka Bogu mora da prođe kroz milione inkarnacija. Ipak, Avatari na Bliskom istoku (Zaratustra, Isus i Muhamed) nikada nisu poučavali reinkarnaciji, pa izgleda da je ovaj propust nepomirljiv sa Babinim učenjem. Bliskoistočni Avatari su se uzdržavali od razmatranja reinkarnacije, jer verovanje u reinkarnaciju nije bilo podesno za njihove sledbenike u budućnosti. Tehnički rečeno, postoji samo jedna prava smrt i otuda samo jedan život:

– Pravi cilj života nije smrt ega nego uma. Prema tome, kada Muhamed ili Zoroaster ili Isus govore o samo jednom rađanju ili jednom umiranju, oni misle na smrt uma. Um je rođen na samom početku, čak i pre stadijuma kamena. Ovo rođenje dešava se samo jednom, a smrt uma se takođe dešava samo jednom. Kada um umre, lažni ego se preobražava u Stvarnost. Pravi ego se nikada ne rađa i nikada ne umire. Ego je uvek stvaran, ali se ego zbog uma oseća i postupa kao ograničeno lažno „ja“.[ix]

Učenje o inkarnaciji se daje ili uskraćuje shodno potrebama ljudskog roda. Avatar je odlučio da čovečanstvo u ovom dobu treba da zna istinu o reinkarnaciji.

Poslednja nedoumica koju ćemo ovde razmotriti se odnosi na čuda. Svim Avatarima se pripisuju čuda, uključujući i Meher Babu, ali nijedan Avatar, uključujući i Isusa, nije im pridavao nimalo duhovne važnosti. Avatar ne želi da Ga ljudi slede zbog toga što Ga se plaše ili zato što su opčinjeni Njegovim okultnim moćima; On želi da Ga ljudi slede iz ljubavi i samo iz ljubavi. Božanska ljubav je priroda Avatara i put povratka Bogu.

Čuda su prvenstveno povezana sa Isusom. Suprotno sveopštem verovanju, Isus nije izvodio čuda da bi Sebe „dokazao“, da bi nadvladao skepticizam, ili da bi privukao što je moguće više sledbenika. Ovo objašnjenje je za um teško pojmljivo:

– Baba je dalje rekao kako, da Isus nije podizao iz mrtvih, da nije izvodio čuda, On ne bi bio razapet na krstu, a On je hteo da bude razapet. On je izvodio čuda da bi bio siguran da će biti razapet.[x]

Nijedno stanovište ne može biti pogrešnije od pretpostavke da je Avatar donekle samo pasivna žrtva sila koje Ga okružuju. Mnogi se prema Isusuovom razapinjanju odnose sažaljivo ili podrugljivo, kao da na neki način Isus nije mogao da pomogne Samom Sebi. Naprotiv, Avatar je hrabro na Sebe preuzeo ono najgore što su Rimljani mogli da pruže, da bi podstakao Svoje sledbenike da žive za Boga pa, ako treba, i umru za Boga.

Kada je nekome Bog privlačan iz straha ili zbog očaranosti Njegovim moćima, to onemogućava njegov odnos sa Bogom. Baba komenatriše:

– Meni se pripisuju mnoga čuda, ali ja ne izvodim čuda. Ja ne pridajem važnost čudima. Kada ljudi misle da su izvedana neka čuda, to je delo njihove vere. Ja ću izvesti jedno jedino čudo, ali za to čudo još nije došlo vreme. Rekao sam da Moje čudo neće biti da podižem iz mrtvih, nego da čoveka učinim mrtvim za sebe da bi bio živ za Boga. Ponavljam da neću vratiti vid slepima, nego ću učiniti da budu slepi za svet da bi videli Boga.[xi]

Oni koji dolaze Meher Babi s nadom da će naići na nekoga ko praktikuje čuda, silno će se razočarati. Kao što On kaže, čuda nemaju nikakvu važnost, i ako Mu neko dolazi u potrazi za čudima ili u želji da iskoristi čuda kao neku vrstu „provere“ njegovog Avatarstva, otići će razočaran. On tako hoće. On je došao da probudi ljude za božansku ljubav i za istinu o Bogu i smislu života.

Babin pogled na čuda je usklađen sa pogledima ostalih Avatara. Iako su se u Muhamedovom dolasku čuda dešavala, On bi ih naravno pripisivao Alahu ili Alahovom glasniku, arhanđelu Gavrilu. Buda je izrazio duboki prezir prema izvođenju čuda, sa jednim izuzetkom, naime, kada neko postane potpuno odvezan od sveta.[xii]

Avatareva patnja

Premda Avatar ima iskustvo beskonačnog znanja i moći, On neizbežno ima iskustvo i potpune patnje. Meher Baba je preživeo dve saobraćajne nesreće koje su mu polomile nekoliko kostiju, a u različitim periodima svog života je pretrpeo mnoge druge fizičke nevolje. Muhamed je bio kamenovan i primoran da pobegne iz Meke, a kasnije je ranjavan u mnogim bojevima u kojima su učestvovali njegovi sledbenici. Isus je razapet na krst; Buda je podnosio život odricanja i siromaštva, koji je podrazumevao i život pod vedrim nebom; i tako dalje. Ova patnja ne snalazi Avatara zbog nekog slučajnog događaja. Naprotiv, On na Sebe preuzima patnju kao integralni deo Njegovog duhovnog rada. Baba je napomenuo:

– Ja nosim univerzalni teret i patim fizički, mentalno i duhovno. Moju fizičku patnju vide oni koji me okružuju. Moja mentalna patnja je intezivna, beskonačna, ona je bez kraja i konca.[xiii]

Patnja je nerazdvojni deo Avatarevog iskustva, a ipak on Svoju ulogu igra sa šarmom, entuzijazmom i vedrinom. Kao što je to Baba rekao: „Ja sam svake sekunde razapet na krst, ali moja vesela i vedra priroda pomaže mi da podnosim tu neizrecivu patnju.“[xiv]

Avatareve namerne greške

Svaki Avatar namerno napravi jednu značajnu grešku u Svom dolasku. Naravno da ova „greška“ nije rezultat nepažljivosti ili nesposobnosti, pošto je Avatar u potpunosti savršen. Ta greška je još jedno posebno obeležje, slično kratkom pojavljivanju Alfreda Hičkoka u njegovim filmovima. To je takođe i primer Avatarevog humora. Muršida Ajvi O. Djus je na sledeći način sažela kratak Babin govor o Avatarevoj slabosti:

– Kada je Zoroastera napala neprijateljska banda u vreme dok se molio, on je bacio brojanice na njihovog vođu koji je na licu mesta izgoreo. To je bila slabost. Kada se Sita vratila iz Lanke, Rama ju je strogo kaznio iako je znao da je čista i neokaljana. To je bila slabost. Kada se Arđuna odupirao da Krišnu smatra svojim drugom i nije hteo da se bori u boju koji je morao da se održi, Krišna mu je pokazao svoj virat šarup (Univerzalni Oblik). To je bila slabost. Buda je svojim učenicima objasnio nirvanu ali je propustio da im objasni sve o nirvikalpi i stanjima izvan nirvane kao što su mađzubijat, sulukijat i kutubijat, i to je bila slabost, jer danas ljudi smatraju da je Buda kraj Puta smatrao stanjem na nuli (o ovome postoji napomena u „Bogu govori“). Isus nikada nije trebalo da zavapi na krstu: „Moj Bože, moj Bože, zašto si me napustio!“ To je bila slabost. Muhamed nikada nije ljudima rekao da je On Bog, nego je govorio da je On samo još jedan čovek i da je Kuran potekao od Gavrila. To je bila slabost. Baba je završio sa: „I Meher Baba je u ovom životu imao slabost, ali to ću vam otkriti tek kroz 700 godina!“[xv]

Trajna povezanost Avatara sa Njegovom Tvorevinom

Avatarev duhovni rad i poruke ljudskom rodu imali bi ograničenu vrednost, kada bi posle Svoje smrti Avatar prestao da funkcioniše kao duhovni vođa. Baba je isticao da se Avatar ne poistovećuje sa Svojim telom, da je Njegovo telo jednostavno kao ogrtač kojim se zaodeva kada nas posećuje, a potom ga skida kada više nije u u fizičkom obliku. „Posle odbacivanja tela, Avatar nikada ne gubi vezu, već preko pet živih Sadgurua nastavlja da održava Svoju vezu sa čitavom tvorevinom.“[xvi]

Meher Babin lični sekretar nam ovo dalje objašnjava:

– Bilo da je u telu ili bez tela, On je zauvek povezan sa Iluzijom. Kada je bez tela, potreban mu je odmor i on se odmara. Običan čovek se svakodnevno odmara posle svog posla. On je mali čovek, mali posao – nekoliko sati posla, nekoliko sati sna. Bogočovek obavlja univerzalni posao, unutrašnji duhovni rad, On je otelovljenje Boga koji obavlja posao za Tvorevinu. U toku svog života On pati i naporno radi. Potom se samo malo odmara. Pogledajte koliko je nepregledno njegovo biće i njegov rad. Njegov odmor traje 700 godina, 700 ili 1400. On se ponovo vraća. Tako je to u slučaju Avatara.

Kada Savršeni Učitelji napuste telo, pošto su za života obavili svoj posao, oni odlaze u Beskonačnost. Oni bivaju apsolutno odvezani od Iluzije. Oni više ništa ne znaju o Iluziji. Jednom je Baba rekao: „Avatarev rad traje večno.“[xvii]

Čitalac kome je potrebno više pojedinosti o Avataru može da pronađe obilje takvih pojedinosti u knjigama koje je napisao Meher Baba i koje su napisane o njemu. Ovo poglavlje završavamo veličanstvenim govorom koji je nazvan „Najviši od Najvišeg“, i koji je Baba dao 1953. na Zaratustrin rođendan. Ova uzvišena beseda je ovde izneta u celini jer je svako uređivačko skraćivanje neprihvatljivo:

– Svesno ili nesvesno, neposredno ili posredno, svako i sva stvorenja, svako i sva ljudska bića – u jednoj ili drugoj formi – žudi da istakne sopstvenu individualnost. Ali, kada vremenom čovek svesno doživi da je Beskonačan, Večan i Nedeljiv, on je tada potpuno svestan svoje individualnosti kao Boga, i doživljava Beskonačno Znanje, Beskonačnu Moć i Beskonačno Blaženstvo. Tako čovek postaje Bog i prepoznaju ga kao Savršenog Učitelja, Sadgurua ili Kutuba. Obožavati ovog čoveka znači obožavati Boga.

Kada se Bog ispolji na zemlji u formi čoveka i ljudima otkrije Svoju božanstvenost, prepoznaju Ga kao Avatara – Mesiju – Proroka. Tako Bog postaje Čovek.

Zato iz pokoljenja u pokoljenje, kroz sve cikluse, Beskonačni Bog rešava da iz Beskonačnog Milosrđa ispolji Svoje prisustvo među ljudima, spuštajući se u ljudskom obličju  do ljudskog nivoa. Ali, pošto se Njegovo fizičko prisustvo među ljudima ne razume, smatraju Ga običnim čovekom od ovog sveta. Kada On, ipak, potvrdi Svoju Božanstvenost na zemlji, proglašavajući Sebe za Avatara epohe, slavi Ga nekolicina koja Ga prihvata za Boga, a veliča Ga tek mali broj onih koji znaju da je On Bog na Zemlji. Neizbežna sudbina preostalog, većeg dela čovečanstva je da Ga osudi, dok je fizički među njima.

Tako Bog kao čovek, proglašavajući Sebe Avatarem, Sebe podvrgava progonu i mučenjima, ponižavanju i osudama od strane čovečanstva radi koga Ga se, vođen Svojom Beskonačnom Ljubavlju, tako nisko spušta, da bi čovečanstvo samom osudom Božijeg ispoljavanja u formi Avatara, posredno ipak potvrdilo postojanje Boga u Njegovom Beskonačnom Večnom stanju.

Avatar je uvek jedan isti, zato što je Bog uvek Jedan Isti, Večni, Nedeljivi, Beskonačni, koji Sebe ispoljava u formi čoveka kao Avatar, kao Mesija, kao Prorok, kao Drevni – Najviši od Najviših. Ovaj Večno Jedan Isti Avatar se s vremena na vreme iznova ispoljava, u različitim ciklusima, preuzimajući različita ljudska obličja i imena, na raznim mestima, da bi otkrio Istinu u različitim odorama i na različitim jezicima, kako bi izvukao čovečanstvo iz klopke neznanja i oslobodio ga okova zablude.

Od najpriznatijih i naveliko slavljenih ispoljenja Boga kao Avatara, Zaratustra je najraniji, pre Rame, Krišne, Bude, Isusa i Muhameda. Hiljadama godina unazad, On je svetu izneo suštinu Istine u vidu tri osnovna pravila – Dobre Misli, Dobre Reči i Dobra Dela. Avatar Epohe neprestano je otkrivao i otkriva čovečanstvu ova pravila u različitim formama, direktno i indirektno, dok ga neprimetno vodi ka Istini. Ostvariti u praksi pravilo Dobrih Misli, Dobrih Reči i Dobrih Dela nije tako lako kako se čini, premda nije nemoguće. Međutim, čestito i doslovno živeti prema ovim pravilima je zapravo toliko nemoguće koliko i praktikovati živu smrt usred života.

Na svetu postoji bezbroj sadua, mahatmi, mahapuruša, svetaca, jogija i valija, mada je broj onih istinskih veoma, veoma ograničen. Onih nekoliko istiniskih, shodno svom duhovnom statusu, nalaze se u posebnoj kategoriji, koja nije ni na nivou običnih ljudi, ni na nivou stanja Najvišeg od Najviših.

Ja nisam ni mahatma, ni mahapuruš, ni sadu, ni svetac, ni jogi, ni vali. Onima koji mi prilaze da bi stekli bogatstvo ili zadržali svoje posede, onima koji od mene traže olakšanje od nevolje i patnje, kao i onima koji traže moju pomoć ne bi li ispunili i zadovoljili svetovne želje, svima njima još jednom izjavljujem da pošto nisam ni sadu, ni svetac, niti mahatma, mahapuruš ili jogi, tražiti takve stvari od mene znači izložiti se vrhunskom razočarenju, premda samo prividno, jer u krajnjem ishodu upravo to razočarenje postaje sredstvo koje dovodi do potpunog preobražaja svetovnih želja i žudnji.

Sadui, sveci, jogiji, valiji i njima slični, koji su na srednjem putu, mogu da izvode čuda i to i čine, te zadovoljavaju prolazne materijalne potrebe pojedinaca koji im prilaze tražeći pomoć i utehu.

Onda se postavlja pitanje, ako nisam ni sadu, ni svetac, ni jogi, ni mahapuruš, ni vali, šta sam onda? Prirodna prestpostavka bi bila da sam ili samo obično ljudsko biće ili sam Najviši od Najviših. Jedno, međutim, izričito tvrdim, a to je da nikada ne mogu da budem među onima koji poseduju prelazan status pravih sadua, svetaca, jogija i njima sličnih.

Ako sam samo običan čovek, moje sposobnosti i moći su ograničene; nisam ništa bolji ili drugačiji od običnog čoveka. Ako me ljudi prihvataju kao takvog, onda od mene ne treba da očekuju nikakvu natprirodnu pomoć u obliku čuda ili duhovnog vođstva, a isto bi tako bilo krajnje uzaludno da mi prilaze da bi im ispunjavao želje.

Sa druge strane, ako prevazilazim nivo običnog ljudskog bića i ako daleko nadmašujem nivo svetaca i jogija, onda moram biti Najviši od Najviših. U tom slučaju, procenjivati me ljudskim intelektom i ograničenim umom i prilaziti mi sa svetovnim željama, predstavljalo bi ne samo vrhunac ludosti već i sušto neznanje, jer nikakva količina intelektualnog gimnasticiranja nikada ne može da shvati moje postupke ili donese sud o mom Beskonačnom Stanju.

Ako sam Najviši od Najviših, moja Volja je Zakon, moja Želja upravlja tim Zakonom, a moja Ljubav održava univerzum. Kakve god bile vaše prividne nedaće i prolazne patnje, one proishode iz Moje Ljubavi samo radi krajnjeg dobra. Prema tome, prilaziti mi da bih vas oslobodio neprilika, očekivati da zadovoljim vaše svetovne želje, značilo bi da tražite da učinim nemoguće – da poništim ono što sam već propisao.

Ako istinski i s punom verom prihvatate svog Babu kao Najvišeg od Najviših, priliči vam i da položite svoj život pred njegova stopala, umesto da žudite za ispunjenjem svojih želja. Ne vaš jedan život, već milioni vaših života, bili bi samo mala žrtva, položena pred stopala Jednog kao što je Baba, koji je Najviši od Najviših; jer Babina neograničena ljubav je jedini siguran i nepogrešivi vodič, koji može bezbedno da vas provede bezbrojnim slepim uličicama vašeg prolaznog života.

Ne mogu da me obavežu oni koji mi se, predavanjem svega što je njihovo – telo, um, imovina – i što neminovno moraju da odbace jednog dana, predaju sa određenom namerom, predaju se jer shvataju da moraju da odbace prolazne posede, da bi stekli neprolaznu dragocenost Blaženstva. U pozadini njihove predaje još uvek je duboko uvrežena želja za većom dobiti i takva predanost ne može da bude potpuna.

Neka je svima vama na znanje da, ako sam ja Najviši od Najviših, moja uloga zahteva da vas lišim svih vaših poseda i potreba, da vam uništim sve želje i učinim vas bez-željnim, umesto da te želje zadovoljavam. Sadui, sveci, jogiji i valiji mogu da vam pruže ono što želite; ja vam, međutim, oduzimam želje i oslobađam vas vezanosti i okova neznanja. Ja sam Onaj koji uzima, a ne Onaj koji daje ono što želite ili kako želite.

Puki intelektualci nikada ne mogu da me razumeju svojim intelektom. Ako sam Najviši od Najviših, postaje nemoguće da me intelekt odmerava, kao što ni moje postupke nije moguće dokučiti ograničenim ljudskim umom.

Mene ne mogu da dosegnu oni koji, voleći me, stoje po strani u dubokom poštovanju i zanosu divljenja. Nisam za one koji me ismevaju i sa prezirom ukazuju na mene. Nisam ovde da bih oko sebe okupio gomilu od desetina miliona ljudi. Ja sam za mali broj odabranih, koji mi rasuti u gomili, mirno i bez hvalisanja, predaju svoje sve – telo, um i imovinu. Još sam više za one koji, pošto su mi predali sve, nikada više ni ne pomisle na svoju predaju. Moji su svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje i koji, održavajući neprestanu budnost usred najveće aktivnosti, čekaju svoj red da, na moj mig ili znak, svoje živote polože za Istinu. Oni koje odlikuje neprikosnovena odvažnost da se rado i s vedrinom suoče sa najgorim nedaćama, koji poseduju nepokolebljivu veru u mene, ispunjeni žudnjom da udovolje mojoj i najmanjoj želji po cenu sospstvene sreće i udobnosti, takvi me doista istinski vole.

Sa moje tačke gledišta, mnogo je više blagosloven ateista koji pouzdano obavlja svoje svetovne obaveze prihvatajući ih kao svoju časnu dužnost, od onoga koji pretpostavlja da posvećeno veruje u Boga, a ipak izbegava obaveze koje su mu dodeljene Božanskim Zakonom i juri za saduima, svecima i jogijima, tražeći olakšanje od patnje koja bi vremenom proglasila njegovo Večno Oslobođenje. Jednim okom se lepiti za zamamna telesna zadovoljstva, a drugim očekivati da vidiš iskru Večnog Blaženstva, ne samo da je nemoguće, već je i vrhunac licemerja.

Ne očekujem od vas da odjednom razumete ono što želim da znate. Na meni je da vas kroz vekove, s vremena na vreme probudim i u vaše ograničene umove posejem seme, koje blagovremeno, uz odgovarajuću pažnju i negu s vaše strane, mora da proklija, procveta i donese vam plod istinskog znanja koje vam neotuđivo pripada.

Ako, umesto toga, vođeni sopstvenim neznanjem, istrajavate u odluci da idete svojim putem, niko ne može da vas spreči da izaberete kako ćete napredovati; jer to je takođe napredovanje koje, ma koliko sporo i tegobno, u krajnjem ishodu i posle bezbroj inkarnacija mora da učini da spoznate ono što želim da znate sada. Da biste sebe spasili daljeg uplitanja u lavirint zablude i samostvorene patnje, čija veličina je srazmerna obimu vašeg nepoznavanja istinskog Cilja, probudite se sada! Obratite pažnju na slobodu i žudite za slobodom, doživljavajući neznanje onakvim kakvo ono zaista jeste. Budite pošteni prema sebi i Bogu. Čovek može da zavara svet i svoje bližnje, ali nikada ne može da umakne znanju Sveznajućeg – takav je Božanski Zakon.

Svima vama koji mi prilazite, kao i onima koji žele da mi priđu i prihvate me za Najvišeg od Najviših, objavljujem da nikada ne smete da dođete sa željom u srcu, koja žudi za bogatstvom i svetovnom koristi, već jedino sa gorućom žudnjom da predate svoje sve – telo, um i sve što posedujete – sa svim vezanostima. Nemojte me tražiti da bih vas izvukao iz škripca, nego me pronađite da biste se svim srcem predali mojoj Volji. Ne prianjajte uz mene radi svetovne sreće i kratkotrajnih udobnosti, već se držite za mene i u dobru i u zlu, žrtvujući svoju sreću i udobnost pred mojim stopalima. Neka moja sreća bude vaša radost, a moja udobnost vaš odmor. Ne tražite da vas blagoslovim dobrim poslom, nego žudite da mi služite još marljivije i poštenije i ne očekujući nagradu. Nikada nemojte da me molite da spasim život vama ili vašim bližnjim, već me molite da vas prihvatim i da vam dopustim da položite život za mene. Nikada ne očekujte da vam iscelim telesne boljke, već me preklinjite da vas izlečim od neznanja. Nikada na pružajte ruke da od mene nešto primite, nego ih uzdižite hvaleći mene, onoga kome ste prišli kao Najvišem od Najviših.

Ako sam ja Najviši od Najviših, ništa mi nije nemoguće; i mada ne izvodim čuda da bih zadovoljio pojedinačne potrebe – čije zadovoljenje bi dovelo do sve većeg uplitanja pojedinca u mrežu prolaznog postojanja – ipak u određenim epohama često ispoljavam beskonačne moći u obliku čuda, ali samo radi duhovnog uzdizanja i dobrobiti čovečanstva i svih živih bića.

Doduše, pojedinci koji me vole i imaju nepokolebljivu veru u mene, često doživljavaju čudesna iskustva koja se pripisuju mom nazaru ili milosti prema njima. Ja, međutim, želim da svi znaju da mojim ljubavnicima ne priliči da pojedinačna čudesna iskustva pripisuju mom stanju Najvišeg od Najviših. Ako sam ja Najviši od Najviših, onda sam iznad tih varljivih igara maje u toku Božanskog Zakona. Zbog toga, kakva god čudesna iskustva doživljavali moji ljubavnici koji me priznaju kao takvog, ili oni koji me i ne znajući vole preko drugih posrednika, ona su samo proizvod njihove sopstvene čvrste vere u mene. Njihova nepoklebljiva vera, koja često menja tok majine igre, pruža im ta iskustva koja nazivaju čudima. Ova iskustva, proistekla iz čvrste vere, u krajnjem ishodu čine dobro i pojedince koji ih doživljavaju ne upliću u nove i veće okove iluzije.

Ako sam ja Najviši od Najvišeg, onda je želja moje Univerzalne Volje dovoljna da u trenu podari Bogoostvarenje jednome i svima, te tako oslobodi okova neznanja svako živo biće u kreaciji. Pored toga, blagosloveno je Znanje stečeno iskustvom neznanja u skladu sa Božanskim Zakonom. Vođstvom Savršenih Učitelja i predajom Najvišem od Najviših omogućeno vam je da usred neznanja dosegenete ovo Znanje.[xviii]


[i] Bal Natu, Glimpses on the God-Man, Meher Baba, vol. IV (Myrtle Beach, S.C.: Sheriar Press, 1984), 23.

[ii] How the Master Works , 25. Muršida Djus daje brojne primere Meher Babinog sveznanja na stranicama 508-13 svoje knjige.

[iii] Lord Meher, 4637.

[iv] Jovan 4:16-19, iz Biblije u verziji kralja Džejmsa. Sve dalje napomene u vezi judeo-hrišćanske Biblije su iz verzije kralja Džejmsa.

[v] Muhamed, 203.

[vi] Ibid., 234.

[vii] Lord Meher, 1347; pogledati tekst u gornjoj napomeni 25.

[viii] Kako je navedeno u delu Lord Meher, 1881-82.

[ix] Meher Baba kako je citiran u delu How the Master Works, 77.

[x] Charles Purdom i Malcolm Schloss, „Three Incredible Weeks With Meher Baba“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. II, no. 3 (1955), 50.

[xi] Ibid., navodi Meher Babu

[xii] Marie Beuzeville Byles, Footprints of Gautama the Buddha (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House, 1967), 99-100 (u daljim navodima Footprints of Gautama the Buddha).

[xiii] Manija S. Irani, „Sixty-Third family Letter from Meher Baba’s Sister, Mani“, Eigty-Two Family Letters (Njujork: Society for Avatar Meher Baba, 1969), strana 2 ovog pisma (u daljim navodima Family Letters).

[xiv] Lord Meher, 4696.

[xv] How the Master Works, 441.42.

[xvi] Nothing and Everything, 113.

[xvii] Iz govora koji je 1970. održao Adi K. Irani, kako je navedeno u delu How the Master Works, 430-31.

[xviii] Lord Meher, 4215-20, krajnja napomena izostavljena.

%d bloggers like this: