Obična i Ekstra-obična Osoba

Kada beskonačni lažni um napreduje onostran grubog, kao jogin On(To) doživljava suptilni univerzum u punoj budnosti*. Napredujući nadalje, Beskonačni Um, kao Sadguru. u Nirvakalp Samadiju ostavlja po strani univerzum da bi doživeo Sopstvo, dok kao Sadguru, u Sahadž Samadiju On(To) doživljava Sopstvo i univerzum i to oba i zajedno i odvojeno. Običan slučaj je (slučaj) onih osobe koja u punoj budnosti* doživljavaju grubi univerzum, dok je ekstra-obični slučaj (slučaj) one osobe koja u punoj budnosti* doživljava bilo suptilni univerzum bilo Sopstvo. Ono što obična osoba doživljava u snu – poimence, suptilni univerzum – jogin (ekstra-obična osoba) doživljava budan; a prestanak sveukupnog univerzum doživljaja za običnu osobu u besanom spava(nju) je ono što Sadguru doživljava u ekstra-običnom budan-u-besano-spava(jućem) stanju.

KADA JE UM UZNAPREDOVAO onostran običnog ljudskog budnog stanja, tada kao jogin doživljava u punoj budnosti* suptilni univerzum kroz suptilno telo gurnuvši u stranu grubo telo i doživljaj grubog univerzuma – a kako se to dešava i u običnom san stanju. Napredujući još dalje te kada dosegne ultimativni Doživljaj ili Anubavu, takođe znan kao stanje Sadgurua,[1] Nirvakalp Samadi ili Wasla („Sjedinjenje“), Um (još uvek u budnom stanju) stavlja u stranu oba tela i prestaje da doživljava dva univerzuma –  kao što se to dešava i u običnom besano spava(jućem) stanju. Vrativši se iz Nirvakalp Samadija, Um Sadgurua sada ulazi u stanje Salika („Svesno Jedno ili Sahadž Samadi („Lako (bez muke) Savršenstvo“) ili Purna Dnyani („Posednik Savršenog Znanja“);[2] i ovde doživljava u punoj svesnoj budnosti* grubi univerzum kroz grubo telo i suptilni univerzum kroz suptilno telo – a svaki (od njih) odvojeno i u jedno i isto vreme. Pa čak i dok to čini, stavljajući u stranu oba ova tela, Um Salik Sadgurua je u ovom istom budnom Sopstvo. Svrha radi koje Um Salik Sadgurua doživljava suptilni i grubi univerzum (čak i dok simultano doživljava Sopstvo) nije zarad upabhog-a ili senzualno uživanja  već je zarad kruga (učenika) i svet(ovnih) dužnosti, te na taj način radi kroz ova tela i univerzume zarad spasavanja drugih.

U slučaju purna jogina („savršeni jogin“) i pripadnika kruga,[3] um u budnom stanju doživljava, bilo grubi univerzum kroz grubo telo, ili suptilni univerzum kroz suptilno telo. Drugim rečima on(to) doživljava ove univerzume (sa njihovim(to) pripadajućim telima) ali samo po jedan u nekom momentu a ne oba u isto vreme kako to Sadguru čini. A kada se um purna jogina ili pripadnika kruga ostavi po strani od ova dva tela tada on(to) doživljava Sopstvo.

Dakle razlika, između pripadnika kruga i purna jogina je ta da je prvome data dužnost  zarad spasenje sveta dok drugome nije (data dužnost).[4] Razlika između jogina i purna jogina je ta da prvi iako doživljava suptilni svet u budnom stanju, ne doživljava Sopstvo koje purna jogin, pripadnik kruga, i Sadguru doživljavaju u budnom stanju.[5] U Sopstvo-doživljaju (gde je Sopstvo realizovano u stanju Nirvakalp Samadija) niti jedno od ova dva tela ne egzistira za um. Samo Um egzistira i Njegova(To) egzistencija je beskonačna u smislu da je On(To) beskonačno misleći i beskonačno svestan.

Hajde da sada ponovo razmotrimo temu indirya-s i univerzum doživljaja. U slučaju običnog čoveka, beskonačni lažni um kroz suptilno i grubo beskonačno mislenje, (oba sjedinjena kao jedno, kako je to već bilo objašnjeno), misli u punoj svesti grubu beskonačnu imaginaciju; to jest, beskonačno lažno Ja kroz naj-savršenije suptilno i grubo telo (sukshma i sthul sharir), a oba su sada povezana kao jedno te realizuje grubi materijalni univerzum u običnom budnom stanju. Sada, ono šta se dešava u običnom san stanju običnog ljudskog bića, dešava se u budnom stanju jogina.To jest, obična ljudska bića kada sanjaju, ostavljaju po strani grubo telo i stoga ne doživljavaju kroz svoja čula (indrriya-se), grube objekte grubog univerzuma već umesto toga doživljavaju suptilni univerzum kroz suptilno telo. Jogini, takođe čine to isto, ali u budnom stanju a ne u san stanju. Vratimo, se napokon, temi besanog spava(nja), ono što se ovde dešava u slučaju običnog čoveka, dešava se u budnom stanju Sadgurua, purna jogi, pripadnici kruga, sveca (sant)[6] To jest, obične osobe u besanom spava(nju), ostavljajući po strani oba, i suptilno i grubo telo, prestaju sa doživljajem grubih i suptilnih objekata i prestaju sa realizovanjem dva univerzuma. Realizovana osobe čine to isto, sem što one to čine u budnom stanju.

Distinkcija između doživljaja obične osobe, s jedne strane, i ekstra-obične osobe (jogini i Sadgurui) s druge, su sumirane u Tabeli 2 ispod

Običan slučaj Ekstra-običan slučaj
U budnom stanju obično ljudsko biće doživljava grubi univerzum. U budnom stanju Sadguru u Sahadž Samadiju doživljava grubi univerzum
U san stanju obično ljudsko biće doživljava suptilni univerzum U budnom stanju jogin, a isto tako i Sadguru u Sahadž Samadiju, doživljava suptilni univerzum
U besanom-spava(jućem) stanju obično ljudsko biće (ne) doživljava niti jedan od dva univerzuma a niti (doživljava) Sopstvo U budnom stanju Sadguru u Nirvakalp Samadiju (ne) doživljava niti (jedan od dva univerzuma ali umesto toga doživljava Sopstvo.

Obično budno stanje je (stanje) običnog ljudskog bića, dok su ekstra-obična budna stanja (stanja) onih jogina i Sadgurua – kao i purna jogina, svetaca (sant) i drugih naprednih bića koja, zarad jednostavnosti, nisu pomenuta u Tabeli 2 na prethodnoj strani. Sada u običnom budnom stanju obične osobe, Beskonačno Sopstvo ne doživljava suptilni univerzum kroz suptilno telo, nepovezano, nevezano, odvojeno, i razjedinjeno od grubog tela, kao što to Ono(To) čini u običnom san stanju. Jer su za običnu osobu, dva tela nepovezana samo u običnom san stanju, suptilno se koristi, a grubo je ostavljeno po strani i zaboravljeno. Ovo se takođe dešava u slučaju jogina i purna jogina (mada se za njih ovo dešava u budnom stanju), dok Sadguru u Sahadž Samadiju (budno stanje) koristi oba tela zajedno a isto tako i odvojeno. Beskonačno Sopstvo u snovima obične osobe, doživljava suptilni univerzum kroz suptilno telo, beskonačno um-ovo grubo telo ove obične osobe je ostavljeno po strani. (Ovde „suptilni univerzum“, naravno, nije ništa drugo do suptilno telo Beskonačno Sopstvo-ve imaginacije, a individuino „suptilno telo“ je ništa drugo do suptilno telo Njenog(To) mislenja).

Da onda sumiramo:

U običnom slučaju Beskonačno Sopstvo u budnom stanju doživljava jedino grubi

univerzum – ne može da doživi suptilni univerzum ili Sebe(To).

U ekstra-običnom slučaju Beskonačno Sopstvo u (pot)puno svesnom (pur bhan), (pot)puno mislećem, (pot)puno budnom stanju, doživljava grubi univerzum ili suptilni univerzum ili Sebe(To), po jedno u nekom momentu, a što obična osoba čini, respektivno, u budnom stanju, snu i besano spava(jućem) stanju.

Da sada detaljnije pojasnimo neke od ovih sličnosti i distinkcija između obične osobe, jogina, purna jogina, i Sadgurua kada su u budnom stanju:

U slučaju običnog čoveka: dva tela su sjedinjena

U slučaju jogina: dva tela su nepovezana i odvojena. (Ovo se takođe dešava u običnom snu i u Sadguruovom ili purna joginovom budnom stanju.)

U slučaju purna jogina i Sadgurua u Nirvakalp Samadiju: oba tela su stavljena na stranu, kao da ni ne egzistiraju. (Ista stvar se dešava za običnu osobu u besanom spava(nju). To se ne dešava običnoj osobi kada je uobičajeno budna ili uobičajeno sanjajuća, niti se to dešava joginu.)

U slučaju jogina i purna jogina: dva tela su ne-povezana, suptilno je korišćeno i grubo stavljeno na stranu i zaboravljeno.

U Slučaju Sadgurua u Sahadž Samadiju: oba tela su korišćena odvojeno i u isto vreme, suptilno telo za suptilni univerzum i grubo telo za grubi univerzum.

Ali sada u ovom istom budnom stanju (Sahadž Samadija), Sadguruovo suptilno telo (sukhma shaririir) doživljava suptilni univerzum. Tako dok je budan, On(To) je simultano sanjajući: i ovo je znano kao božanski san. Um pri doživljavanju suptilnog univerzuma pod-suptilno je u običnom san stanju; ali je um pri doživljavanju suptilnog univeruma u (pot)punosti svesno u božanskom san stanju.

Ovaj božanski san ili turiya stanje svesti obuhvata doživljaje svih onih osoba koje doživljavaju san u (pot)punoj budnosti* – to jest, koji putuju duhovnim (ili astralnim ili mentalnom ili suptilnim) univderzumom. Drugim rečima, turiya stanje obuhvata sve doživljaje planova, nebesa, zemlje duhova, i tako dalje. Tako da se može reći da:

sanjanje-u-punoj-budnosti* ili turiya avastha jeste stanje jogina, dok je

besano-spava(nje)-u-punoj-budnosti* ultimativni Doživljaj  (ili Anubava) Sadgurua, Mahajogina[1] ili Svetaca („Sant“)

Na osnovu varirajućih tipova univerzum-doživljaja Beskonačnog Sopstva, možemo da razlikujemo tri stanja budnosti*:

1.   Kada Beskonačno Sopstvo kroz grubo telo  doživljava grubi univerzum, tada je  u običnom (sadharan) stanju.

2.   Kada Beskonačno Sopstvo kroz suptilno telo doživljava suptilni univerzum sa njegovim(to) različitim planovima, tahakab-s[2] bhuvan-s (svetove), itd., tada je  u turiya (božanskom san) stanju..

3.   Kada Beskonačno Sopstvo (ne) doživljava niti suptilni niti grubi univerzum već umesto toga doživljava Sopstvo, tada je u Anubava (ultimativnom Doživljaj) stanju.

Ako taj (jedan) želi da vidi suptilno (stanje 2 gore), viđenje grubog (stanje 1) treba da ode[3]; ako taj (jedan) želi da vidi Sopstvo (stanje 3), viđenje oba, i grubog i suptilnog (stanja 1 i 2), treba da odu. Originalno fini nemanifestovani univerzum, postao je suptilan, a nakon toga je postupno suptilni postajao grub; ali nakon što je grubi (univerzum) u ljudskoj formi bio realizovan beskonačno, proces se obrnuo.

U običnom ljudskom budnom stanju, grubi univerzum je doživljen beskonačno kroz grubo telo i suptilni univerzum uopšte nije (svesno) doiživljen, suptilna forma bejaše ostavljena na stranu i zaboravljena.[4] Stoga kada započne reverzni proces, suptilni univerzum je doživljen kroz suptilnu formu i obustavlja se grubi univerzum-doživljaj, gruba forma biva stavljena u strani i zaboravljena. Takav je doživljaj jogina kada je budan ili obične osobe tokom sanjanja. Ali kada reverzni proces dosegne svoju(to) kulminaciju, tada niti jedan od dva univerzuma nije doživljavan, dva tela, suptilno i grubo, bivajući ostavljena po strani, zaboravljena, odbačena, i  učinjena ne-raspoloživim za suptilni i grubi doživljaj. Sopstvo je tada realizovano u Sadguruovom budnom stanju. Slučaj običnog grubo svesnog čoveka u besanom spava(nju) sličan je ovome (slučaju), jer kao i Sadguru u Nirvakalp Samadiju nema doživljaj dva univerzuma. Nasuprot sadguruu obična osoba ipak ne doživljava Sopstvo.

Da sumiramo: kada Beskonačno Ja doživljava grubi univerzum, ne može da doživi suptilni univerzum; kada doživljava suptilni univerzum, ne može da doživi grubi univerzum. Ali kada Beskonačno Ja (ne) doživljava niti grubi niti suptilni univerzum, tada je ili u budan-u-besano-spava(jućem) stanju gde (ne) dožiuvljava ništa (drugo) doli Sopstvo, ili u običnom besano-spava(jućem) stanju gde On(To) ne doživljava čak ni Sopstvo.

Zajednička karakteristika svih ovih formi univerzum- i sopstvo-doživljaja jeste da Beskonačno Sopstvo kod doživljavanja jednog stanja, ne može da doživi drugo. Ovo je istinito u svim slučajevima Beskonačnog Ja, običnog kao i ekstra-običnog, osim za ekstra-obični slučaj Sadgurua u Sahadž Samadiju, koji doživljava i grubi i suptilni univerzum a isto tako i Sopstvo, i to sve u isto vreme.

Raznovrsnost doživljaja Beskonačnog Sopstva kao različitih tipova osoba u relaciji sa grubim i suptilnim univerzumom i sa Sopstvom, prezentovana je u Tabeli 3 dole.

Tabela 3. Različita Stanja Doživljaja

Obična i Ekstraobične Osobe u Realciji

sa Grubim, Suptilnim i Sopstvom

Domen Običan:Običan Čovek Ekstra-običan:Jogin Ekstra-običan:Sadguru u Nirvakalp Samadiju Ekstra-običan:Sadguru u

Sahadž Samadiju
Grubo Beskonačni Sopstvo doživljaj gruboga u budnom stanju (ali ne i u snu ili besanom spava(nju)) Beskonačno Sopstvo ne doživljava grubo u budnom stanju Beskonačno Sopstvo ne doživljava grubo u budnom stanju. Beskonačno Sopstvo doživljava grubo u budnom stanju.
Suptilno Beskonačno Sopstvo doživljava suptilno u san (ali ne i u budnom ili besano spava(jućem) stanju) Beskonačno Sopstvo doživljava suptilno u budnom stanju. Beskonačno Sopstvo ne doživljava suptilno u budnom stanju. Beskonačno Sopstvo doživljava suptilno u budnom stanju.
Realnost Beskonačno Sopstvo ne doživljava Sopstvo u besano spava(jućem), san ili budnom stanju. Beskonačno Sopstvo ne doživljava Sopstvo u budnom stanju. Beskonačno Sopstvo doživljava Sopstvo u budnom stanju Beskonačno Sopstvo doživljava Sopstvo u budnom stanju
[1] Odrednica „Mahajogin“, doslovno „veliki jogin“ koristi se ovde u ovom tekstu kao referenca za jogina koji je Bogo-realizovan. Kasnije, kao na strani 87, termin „mahajogin“ označava naprednog jogina. U Bog Govori, gde je Meher Baba sortirao tradicionalnu terminologiju i dao precizno značenje termina kao što je ovaj, mahajogin je deginisan kao jogin na četvrtom planu svesti koji ima neograničenu moć Boga.

[2] Arapska izvorno, reč tahakab doslovno znači stadijum, sloj, klasa(stratum-sloj), ili stepen. Meher Baba koristi ovu reč da označi stepen svesti.

[3] go – nestane, da ga nema više,

[4] Na stranama 53-54 gde je ova materija razmatrana mnogo dublje, Baba je objasnio da u običnoj gruboj svesti suptilna čula efektisno se slivaju-u-jedno i spajaju u grubo. Stoga je Um tada svestan grubog tela i čula i ne-svestan suptilnoga, ili skraćeno bi neko mogao reći da je suptilna forma bila „stavljena u stranu i zaboravljena“, mada, striktno govoreći, suptilno telo i čula se još uvek koriste, mada indirektno.

[1] Ovde Sadguru označava realizovanu osobu koja doživljava Nirvakalp Samadi ili Sjedinjenje. Kao što to sledeća rečenica pojašnjava, dakle, Sadguru simultano doživljava kreacija-svest.

[2] Ono što tekst ovde opisuje kao Sadguru u „Salik“ stanju je Savršeni Učćitelj, u suprotnosti sa Mađzubom, koji doživljava Nirvakalp Samadi ali ostaje ne-svestan kreacije. „Salik Sadguru“ prirodno i spontano utelovljuje duhovnu Perfekciju (Sahadđ Samadhi) i uživa Beskonačno Znanje (Purna Dnyan).

[3] Termin purna jogin doslovno znači „kompletan“ ili „perfektni jogin“. Pripadnik kruga je pripadnik duhovnog kruga avatara ili Savršenog Majstora; radi detaljnijeg objašnjenja pogledaj Meher Babin esej nazvan „Krug“ i Krug Avatara“ u Besedama. Na narednim stranama purna jogin i pripadnici krugova se nazivaju ponekad kao osobe u procesu postajanja realizovanim i ponekad kao osoba koja aktivno doživljava  realizaciju Sopstva. U slučaju pripadnika kruga, Meher Baba je na drugim mestima Bogo-realizaciju jeste njihova osigurana sudbina; njima samo ostajde (u predodređenom momentu) da dožive ono što je već njihovo na odsnovu vrline njihovoga pripadništva krugu. Mada Meher Baba ne definiše eksplicitno piurna jogin, može se izvući zaključak da purna joginov slučaj u pogledu Bogo-realizacije jeste srodan slučaju pripadnika kruga. To jest, purna jogin (kao i pripadnici kruga) stoje na pragu Realizacije i oni ovu Realizaciju već imaju u svojim rukama, kao sudbina koja će se sigurno razotkriti u naznačeno vreme. Ova interpretacija purna jogina kao visoko uznapredovalih duša nalazi svoju podrušku nadalje u ovom poglavlju kada („perfektni jogin“ (ternin purna jogin se ne pojavljuje u kasnijem tekstu) je opisan kao bivstvo stacionirana na šestom planu svesti (vidi str. 65). Još jedan mogućai zaključak iz ovog teksta, mogao bi da se protumači purna jogin kao osoba koja je realizovala Boga ali čije stanje je unikatno u kome on ponekad doživljava univerzum i ponekad doživljava Sopstvo. U Bog Govori,Meher Baba opisuje jedno ovakvo stanjeu svojoj diskusiji Mađzub-Salika ili Paramhansa koji ponekad doživljava  „jJa sam Bog“ i ponekad „ja sam čovek“ stanje obične svesti.

[4] Pripadnik kruga ima ovu dužnost pomaganja drugima da dosegnu spasenje ili Oslobođenje u smislu da oni participiraju u božanskom radu Savršenog Majstora ili Avatara u čijem su krugu. Oni nemogu po svome sopstvenom autoritetu da preduzmu spasavanje drugih, već naprosto izvršavaju direktna naređenja koja im poverava Majstor koji, bez njihovog znanja, pomaže ostvarivanje spasenja za druge. Tako su oni instrumenti u Majstorevom božasnkom radu. Purna jogin nema takvu dužnost, kako to tekst i ističe.

[5] Radi ove tvrdnje da pripadnik kruga, purna jogin i Sadguru svi doživljavaju doživljaj Sopstva svesno, vidi napomenu na prethodnoj strani. J ne treba zaboraviti da su pripadnici kruga vođeni sa povezom preko očiju te stoga ne doživljavaju svesno svoje stanje, to jest nisu svesni svoga stanja, te mogu biti u suptilnom ili mentalnom planu a da to niti znaju niti doživljavaju. Mislim da se opet ovde radi o razlici između svesti (koja je unutrašnje stanje realnosti) i svesnosti koja, budući da je pod velom u slučaju pripadnika kruga) može biti i obična ljudska svesnost bez ikakve svesti o bilo suptilnom ili mentalnom. No svest još uvek može biti bilo suptilna ili mentalna iako oni toga nisu svesni. Povez preko očiju određuje tip svesnosti dotične osobe ali on ne narušava unutrašnju svest, realno stanje svesti date osobe. I sam Baba je govorio o osobama na četvrtom, petom, šestom nivou koji žive kao potpuno obične osobe i nisu svesni svoga realnog stanja svesti i da su napredne osobe na putu, kao i o savršenima koji žive kao obične osobe koje niko ne opaža i ne zna da su ostvarene osobe, a pitanje je da li i one to znaju budući da im je stavljen veo kada su spušteni u normalnu svest nakon Bogo-realizacije (tu mislim na onih 48-moro realizovanih koji ne pripadaju duhovnoj hijararhiji a za koje nisam potpuno siguran da li su ili nisu svesni svoje božanskosti nakon spuštanja u normalnu svest i pretpostavljam da to zavisi od tipa joga-joga sankskara koje su im date). Na naki način je to i Babin primer pre nego što mu je Babađan skunula veo svojim poljupcem. Čak i Baba nije imao svest (svesnost) da je Bog dok mu veo nije bio skinut, te tako čak i Bogo-realizovana bića (ne mislim na Savršene Učitelje) mogu večno doživljavati svoje stanje Obogotvorenosti a da njihova svesnost bude normalna ljudska svesnost jer je pod velom (koji im je dat od strane Kutuba ili Savršenog Učitelja ili Avatara) do momenta skidanja toga vela i vršenja rada koji im je dodeljen ili zarad obavljanja rada kroz njih dok su pod velom.

[6] „sant“ je „saint“ (svetac), bilo da je duhovno uznapredovani ili perfektni. Ponovo, tekst na ovom mestu ukazuje na purna jogina i pripadnike kruga (isto kao i na svece) kao na Bogo-realizovane osobe.