OKEAN

Ima jedan Okean koji nema obala.

Taj Okean je toliko bezobalan da nema obala

čak ni „Njegovoj“ bezobalnosti.

Okean Taj je tako beskonačan

da nema kraja „Njegovom“ Beskonačju.

Taj Beskonačni i Bezobalni Okean

večno je spokojan i miran.

Taj Okean je Okean Znanja.

Osnov Egzistencije[i] ovog Božanskog Beskonačnog Znanja

je Znanje „Jastva“,[ii] Inteligencija „Jastva“.[iii]

Ovo Beskonačno Znanje je totalno prirodno i samopostojeće.[iv]

U ovo Beskonačno Znanje je uronjeno Beskonačno NeZnanje.[v]

Stoga je egzistencija Beskonačnog NeZnanja utemeljena na Beskonačnom Znanju

dok Egzistencija Beskonačnog Znanja

nije utemeljena na Beskonačnom NeZnanju.

Beskonačno Znanje je potpuno i apsolutno mirno i spokojno

u originalnom stanju Okeana.

Ali u tom Okeanu su sve oprečnosti Jedno;

u tom Božanskom Okeanu

Beskonačno Znanje je beskrajno Beskonačno NeZnanje i

Beskonačno NeZnanje je beskrajno Beskonačno Znanje.

Dakle Svesnost i NeSvesnost su Jedno.

Znanje je Sve a NeZnanje je Ništa;[vi]

stoga u originalnom stanju Okeana –

Božijoj Onostranosti-Onkraja[vii]

Sve je Ništa i Ništa je Sve.

Pre BezIskonakog-Iskona, pre no što je izronila Svesnost

Beskonačno Znanje nije znalo ma što

niti je Beskonačno NeZnanje znalo ma što.

Ali NeZnanje budući ignorantno (ne-svesno)

znaše to što beše ništa – Ignorancija nije moglo znati mašto[viii]

jer nije imala šta da sazna[ix]

i stoga beše ništa. Ništa!

Tako Znanje nije znalo ma što,

dok je NeZnanje znalo to što je bilo ništa;

pa kao posledica, iako samo prividno,

Ignorancija beše znajuća i Znanje beše ignorantno.

Prividno to beše tako, ali Ignorancija je bila u Znanju

a Znanje nije bilo u Ignoranciji.

Pojavom Hira (Lahara)

nastalo je silno komešanje u spokojnom i mirnom Okeanu

i nasta beskonačni sudara

između Znanja i Ignorancije

između Svega i Ničega.

Ovaj sudar uzrokovao je beskonačnu eksploziju znanu kao Počinjanje

a efekat ove eksplozije obrušio se na NeZnanje

jer Znanje nikad ne može biti afektovano.[x]

(PoZnanje spoznaje; „Ono“ je Sve).

Redom, Beskonačna Ignorancija se raspršila u bezbrojana konačne ignorantnosti.

stoga što „Ona“ nije znala. Bila je ništa.[xi]

NeZnanje beše sadržana u Znanju

Znanje nije bilo sadržano u NeZnanju.

Ignorancija je proistekla iz Znanja.

Znanje nije proisteklo iz Ignorancije.[xii]

Ovo Znanje nije obično znanje

već Božansko PoZnanje – Dnyan, Gnoza,

koje nadilazi um jer egzistira onostran uma.[xiii]

„Ono“ je Beskonačna Inteligencija  – Apar Vidya.[xiv]

Ovo Božansko Znanje je moguće dosegnuti

ali se ne stiče posredstvom meditacije,[xv]

koncentracije, transa, posta, podvižništva ili molitve;

ova Inteligencija se stiče samo

milošću Savršenog Majstora[xvi] – Kutuba, Sadgurua.

---

[i] exsistence (Astitva, Sat) – egzistencija = postojanje = opstajanje, opstanak,

[ii] Znanje Svog/Božijeg vlastitog Sopstva; Itself = It + Self (nastala je spajanjem ove dve reči) = Its own Self – Svoje vlastito Sopstvo, pri čemu s „It“ u indijskoj literaturi obično odnosi na Bramamn, Vrhovni Bog (u ovoj knjizi Beskonačna Inteligencija)

[iii] Knowledge Itself, Inteligence Itself –  Knowledge Itself (Znanje „Samo“,“Jastva“, „Vlastitog Sebe“, „Svoga Realnog Sopstva“)= Self Knowlegde (Sopstvo-Znanje) = Knowledge of the Self (Znanje Sopstva)= Self as Knowledge (Sopstvo kao Znanje) = God-Knowledge (Božje-Znanje)= God as Knowledge (Bog kao Znanje)= Knowledge of the God (Znanje Boga) – Znanje koje je Znanje unutar Sopstva (Boga). Itself – Its ONO (TO) – Bog (Beskonačna Inteligencija) + Self – Sopstvo (Bitak – Vrhovno Sopstvo – Atman – Sopstvo, Duh/Svest) = To-Bitak, To-ovo Sopstvo, Sopstvo Beskonačne Inteligencije, Njegovo (Božije) Realno Sopstvo, „To“ (prevođeno kao „On“, Ona“, „Ono“ uvek ukazuje na NJEGA (BOGA) pre nego na „Sebe“ a „Itself“ na „Božije Vrhovno Sopstvo“. Isti sled jednakosti važi i za sve ostale složenice sa „Self-…“ i „… Itself“. Koja je razlika između „Its Self“ i „Itself“. „Its Self“ se samo jednom spoznaje, realizuje, zna itd i kada je ono jednom dosegnuto jer je do tada ON doživljavan kao odvojen od nas stapaju se Subjekt (Znalac), Objekt Spoznaje (Bog) i Proces Spoznavanja, se stapaju i nestaju u Jednom (bez drugoga) pa nakon doga je večni doživljaj, znanje, viđenje, svest, realizovanje „Itself“ Njegovog/Svog Sopstva ili prostije rečeno Božanske Egzistencije (odnosno Beskonačnog Znanja-Moći_Blaženstva).

[iv] self-existent  – samoopstajuće, samopostojeće, samodovoljno, egzistencija/postojanje koja egzistira u (utelovljenom) sopstvu (đivu),

[v] Avidya – Ignorantnost, Metafizičko Ne-Znanje. Više u završnim napomenama i u rečniku. Ignorance  –  NeUviđanje, NePoZnavanje, Neukost, Ne-znanje, koje nije znalo, nepoznavanje; Ne znanje je malo različit termin od Nepoznavajnosti i ne odgovara kontekstu i smislu koji ima u ovoj knjizi i ovde je to pre Neukost, Nepoznavanje, to jest Ne-imanja-Znanja o nečemu, kao ni saznanja niti saznavanja objekta spoznaje, odsustvo znanja (spoznaje) ali i o tome da se nešto ne-zna. NePoZnavanje (Ignorance) ili Neznanje ili Neukost je suprotnost kako Znanju (Knowledge) tako i Mudrosti (Wisdom). Nepoznavajan – koji je bez znanja, Nepoznavaj – onaj koji prelazi preko nekog ili nečeg kao da ne psotoji, onaj koji se pravi da nezna; nepoznavaj – koji spoznaje malo ili ništa, koji nije svestan (aware); Ignorance – stanje bivanja nepoznavajnim, oskudica (want) znanja.

[vi] Sve (Everi-Thing – Sva-Tvar (Svesuštastvo, Atman); Ništa (No-Thing – Ne-Tvar, (ne-Suštastvo, an-Atman).

[vii] Božjem Onkraju-Onkraja

[viii] anything – bilo šta, išta, nešto što ima neku tvar, suštinu, supstancu u sebi;

[ix] because it had nothing to know – doslovno „zato što ona ima ništa da (sa)zna“;  imaju dva načina čitanja “ jer apsolutno nije imala ništa što je mogla da (sa)zna“ ili drugi način čitanja „jer je imala ništa kao to jedino što je mogla (sa)znati“

[x] afected – afektovano = aficirano = dotaknuto

[xi] It – it – To – to, prevođeno kao on, ona, ono (iako je bezlično), ali nije identično sa he i she – on, ona.

[xii] Ovo je izuzetno važno pa ću probati da pojasnim. Znanje (Gnoza) je večno nepromenljivo Stanje Jednote s Bogom. Sva druga stanja su večno i neprestano promenljiva i nastala su kao posledica izlaska iz Stanja Večne Jednote s Bogom. Znanje je Biti Jedno s Bogom a Ne(Po)Znanje/Ignorancija je svako drugo stanje. Kad neko uđe u Stanje Znanja, Samadi on je tada Znanje, sa sobom u Znanje nosi i svoje sanskare (odnosno neznanje), tada se sve sliva-u-jedno u Znanju, Ličnost, Ego, Ja, Svest, Neznanje/Ignorancija, sve, tako da je sve sadržano u Znanju. Kada sanskare (neznanje) nekoga povuku van iz Znanja ono što proizlazi (izlazi van, nastaje, proističe van) je samo i jedino NeZnanje/Ignorancija (i takođe ne(po)znanje, ignorancija), jer je to sada znanje o sebi i svoja tri tela i svetu i njegova tri tela a ignorisanje Boga, odnosno Znanja/PoZnanja. U Ignoranciji nije sadržano Znanje, kao što ni u kreaciji nije sadržan Bog. Sadašnje stanje je samo sećanje na stanje Jednote s Bogom i u potpunosti je Lažno i Neistinito. Izlaskom iz Znanja/PoZnanja sve što nastaje/postoji je NeZnanje/NePoZnanje/Ignorantnost. Ona je znajuća, spoznajuće, saznajuća ali jedino maje, kreacije, iliuzije, stiče i zna samo još više ignorantnosti. Znanje je samo Jednota s Bogo, izlaskom iz Znanja sve što postoji i jeste je samo NePoZnanje/Ignorancija (Boga) i znanje o kreaciji, Maji. Prestankom postojanja NeZnanja, budimo se u Znanju, prestankom doživljavanja stanja Znanja, živimo u Ne(Po)Znanju/Ignoranciji. Stoga NeZnanje/Ignorancija postoji u Znanju i to je ono što proističe (van) iz Znanja a Znanje ne postoji u NePoZnanju/Ignoranciji jer Znanje se javlja nestankom NeZnanja, Znanje je večno odvojeno od NePoZnanja, a NePoZnanje večno izvire iz Znanja, ono je naprosto napuštanje Znanja, Ignorancija izvire iz Znanja, Boga i pojačava se sa stepenom udaljavanja od Boga, ali ma koliko se približili Bogu ona ne nestaje. Bog se doživljava samo nestankom Ignorancije i to je Znanje/Svestnost. Kao što je i kreacija nastala i proistekla iz Boga i sadržana je u Bogu takođe važi da Bog nije nastao i proistekao iz Kreacije i da se ne sadrži u Kreaciji. Misao, reč koja nas napusti, više nije jedno sa nama te samim činom izgovaranje postaje neznanje i ona više ne spoznaje onoga ko ju je pomislio, dok je ne pomišljena ona je u nama i jedno sa nama, ona je znanje, izgovorena/pomišljena postaje neznanje, i mi nismo sadržani u njoj niti proističemo iz nje. Bog pro-izvodi i iz Njega nastaje, kreaciju, maju, iluziju i sve to možemo jednom rečju nazvati Ignorancija/Ne(Po)Znanje. U momentu bivanja u Samadiju pojedinac, NeZnanje je Jedno sa Bogom, Znanjem i Oni su Jedno, pri čemu je Bog večno Jedno a to jedno je večno (dok god traje vreme, dok živi u kreaciji, pre ultimativnog stapanja sa Bogom u Nirvani i Nirvikalpi) odvojeno od Boga a privremeno sada Jedno s Bogom. Izlaskom iz stanja Samadija ono što izlazi, proističe je samo i jedino NeZnanje/Ignorancija. Prekinuto je stanje Znanja Boga i to jeste Ignorancija. Sada se rađa Znanje i znanje o svemu drugom sem o Bogu, da li je to sećanje, na prethodno stanje, jednote i na Boga ili ma šta bilo drugo, svest o kreaziji, pošto je pod uticajem sanskara to ja lažno znanje odnosno ignorantnost, i u tome nema ni trunke Boga/Znanja, sve je to samo iluzija i obmana. Kad neko ko je doživeo Samadi/Boga priča o Bogu ona priča samo o iluziji, maji, prividu i sve to je ignorancija/neznanje, tu ne obitava Bog. U najboljem slučaju govori o nekom stanju koje je na višem nivou od stanja u kome je on sada. Tako da ako je neko na grubom nivou a doživeo je Samadi na trećem nivou on govori o doživljaju Boga kakav stalno ima neki poklonik na trećem nivou. Značenje doživljaja samadija na trećem nivou je nivo na kome se pokloniku vratila svest, kada je postao svestan, stanje samadija se može opisati kao svestan prekid kontinuiteta svesti u kome postoji svesnosti ali ona nije svesna nijednog objekta, postoji sama u sebi.

[xiii] Transcendira – nadilazi se na zapadu odnosi na „nešto što je van sveta“ a na istoku na „nešto što je van (onostrano) misli“.

[xiv] Apar Vidya –Beskonačno Znanje, Znanje o Bogu (Atmanu, Duši, Sopstvu)

[xv] through the medium of meditation

[xvi] Perfect Master – Savršeni Majstor/Gospodar/Vladalac