Maja i Senka


Sanskare dovode-do-izranjanja lažnog mislenje, koje kreira iluziju (od) Maje. Maja je ono što uzrokuje da se naj-konačnija ne-egzistirajuća Beskonačno Sopstvova senka pojavljuje (prividno) kao (da je) Beskonačna i realna. Ova senka, koja po pravilu prati Beskonačno sopstvo, ima tri forme, finu, suptilnu i grubu, a koje korespondiraju sa tri sveta. Kada Beskonačno Sopstvo vidi Svoju(To) suptilnu i grubu senku) okovano je sa Majom; ali kada vidi Sebe(To), senka iščezava, ponovo se vraćajući nazad u latentnost finog stanja.

Univerzum = beskonačna suptilna i gruba imaginacija od

Beskonačne Inteligencije = senka Beskonačnog sopstva (Boga)

KAO SENKA (od) Beskonačnog Sopstva,[1] univerzum u svojoj(to) originalnoj finoj formi je naj konačniji, ali se u svojoj(to) suptilnoj i gruboj formi manifestuje beskonačno. Mada je senka doista naj konačnija, te stoga ne-egzistirajuća i ne-realna, ono što čini da se (prividno) pojavljue (kao) da je realna i beskonačna, jeste Beskonačno Inteligencijina lažnost mislenja. Ova lažnost[2] je Maya. Budući da je Beskonačno Inteligencijina iluzija, Maja je (nastala) usled lažnosti mislenja, koje je zauzvrat (nastalo) usled sanskara, Ova Maja, koja čini da Beskonačno Sopstvo realizje Svoju(To) naj-konačniju senku kao beskonačnu, u (pot)punosti je lažna, jer je njen(to) izvor lažnost. Ova Maja, koja čini da Beskonačno Sopstvo realizuje Svoju(To) senku – puku imaginaciju – kao realnu, je ništica ili ne-egzistentna u običnom besanom-spava(nju) ili u Sadguruovom budnom stanju.[3]

Ova dva stanja mogu ovako da budu definisana:

obično Besano-spava(juće) stanju = ne-svesno, ne-misleće stanje;

Sadguruovo budnom stanje = supersvest, Realno Misleće stanje.

Sanskare su ono što kreira lažno mislenje, a lažno mislenje kreira Maju. Na ovaj način Maja korespondira sa lažnim mislenjem. Tako kada je lažno mislenje naj konačnije, Maja je takođe naj konačnija; kada je lažno mislenje beskonačno, Maja je takođe beskonačna. Ali u oba, i u običnom besanom spava(nju) i u Sadguruovom budnom stanju, lažno mislenje ne egzistira, i shodno tome ni Maja takođe ne egzistira. Maja je naj konačnija u atom formi, manje konačna u višim formama, beskonačna u ljudskoj formi i ništavna ili ne-egzistirajuća u Sadguruovoj formi. U ljudskoj formi, Sopstvo, Njegova(To) senka (suptilna i gruba), i Njegova(To) Maja su svi Beskonačni (anant), a Njegova(To) dva tela, suptilno i grubo, su najsavršenija. U nižim formama su takođe i Sopstvo i njegova(to) suptilna i gruba senka beskonačni, ali je ovde Njegova(To) Maya konačna a usled[4] konačnosti Svoga(To) lažnog mislenja i nesavršenosti Svoja(To) dva tela, suptilnog i grubog. Zato se u ovim pod-ljudskim formama oba i Sopstvo i Njegova(To) beskonačna senka čine kao da su konačni.

Kada Beskonačno Sopstvo vidi, oseća i doživljava Svoju(To) suptilnu i grubu senku ( tj. univerzum), Ono(To) je u domenu Maje i sputano je sa Majom; ova sputanost je usled sputavanja sakskara koje čine da misli lažno. Kada u (pot)punosti svesno Beskonačno Sopstvo –  koje je Beskonačna Inteligencija u (pot)punom mislećem stanju – ne gleda na, ne oseća ili ne doživljava Svoju(To) senku, već gleda na, oseća, shvat, doživljava i realizuje Sebe(To), On(To) je ostvario Sopstvo-realizaciju. Ova senka (koja je univerzum ili imaginacija) može biti fina, suptilna ili gruba. Onda kada Beskonačno Sopstvo u (pot)punoj svesti ne vidi suptilnu ili grubu senku, Ono(To) vidi Sebe(To). Ali Beskonačno Sopstvo je oslobođeno viđenja Svoje(To) senke samo onda kada se ta senka vrati (u prethodno stanje) u fino, naj-konačnije bes-formno stanje. Ovo reverzija se javlja u dva slučaja:

1. u nesvesnom besanom spava(nju). Ovde Sopstvo, pošto je ne-svesno, prirodno ne vidi, ne doživljava, ne oseća, ne shvata, niti realizuje bilo senku bilo Sebe(To).

2. u svesnom besanom spava(nju). Ovde Sopstvo u Sadguruovom budnom stanju vidi Sebe(To) a ne senku.

Čak i kad duša ne doživljava grubi univerzum već umesto toga suptilni (ili astralni) univerzum, ona(to) je još uvek doživljavanje univerzuma, koji je, da tako kažemo, senka; to jest, još uvek je mislenje imaginacije, čak iako je ova imaginacija u napredovanju od više do najviše. Ipak, ako nakon prelaženja dva univezuma – grubog i suptilnog, materijalnog i duhovnog – u (pot)punoj svesti (pur bhan) ili (pot)punoj budnosti duša prestane da doživljava ove univerzume, tada ona(to) vidi sebe(to). Ovo sopstvo-viđenje konstituiše stanje koje je izdvojeno od doživljaja tri sveta, kako je to izraženo u Kabirovoj frazi tribhuvan se nyara („(stanje) na razdaljani od tri sveta“).[5] Ova tri sveta (ili bhuvan-a) su fini, suptilni i grubi – koji, kao što je naznačeno prethodno, konstituišu tri stanja senke. Fini svet (bhuvan), pošto ostaje naj konačniji i besforman, ne može nikada da bude viđen, osećen, doživljen ili realizovan sa Beskonačnim Sopstvom; on(to) obitava u besanom-spava(nju) i u Sadguruovom budnom stanju. Tako da kada senka (univerzum) iščezne, Sopstvo može da vidi Sebe(To). I pored svega, u besanom spava(nju), gde senka doista iščezava zato što se ponovo vraća u svoje fino stanje, ali Sopstvo još uvek ne može da vidi Sebe(To), pošto Ono(To) ostaje ne-svesno. Ali u Sadguruovom budnom* stanju, gde je senka opet iščezla (pošto se (prethodno) preobratila u svoje fino stanje), Sopstvo doista vidi Sebe(To), zato što je Ono(To) sada beskonačno svesno.

Tako smo videli da imaginacija Beskonačne Inteligencije – koja je ne-realnost, iluzija, senka – ima tri stanja: poimence, tri univerzuma (od) grubog (ili materijalnog), (od) suptilnog (ili

astralnog ili duhovnog), i (od) finog (ili  ne-(spo)znatog). Takođe smo videli da Beskonačna Inteligencija u Svome(To) ne-mislećem (ili besano-spava(jućem)) stanju sadrži finu imaginaciju unutar Sebe(To). Njeno(To) mislenje producira ovu finu imaginaciju napred u beskonačnu suptilnu i grubu formu: to jest, Ona(To) producira realno-ne-egzistirajući univerzum u lažnu, iluzornu (bhas rupi) egzistenciju. Kod Sopstvo doživljavanja bilo koga od ova dva univcerzuma (suptilnog ili grubog), Ona(To) je još uvek u Maji, još uvek je imaginirajuća, još uvek je sanjajuća. Kada nakon prolaženja kroz doživljaje dva univerzuma, Ona(To) doživljava (misli) Sebe(To) u Sopstvo-u-Onostranom stanju, tada je Ona(To) realno probuđena a nakon što je sada umakla Maji i obustavila imaginiranje.

Obično biće doživljava grubi univerzum u budnom stanju; jogini[6] doživljavaju suptilni ili astralni univerzum, (gde su locirani duhovi, nebesa („heavens“), rajevi („paradize“), itd.) u punoj svesti u budnom stanju, a ne u san stanju kako to čini obično biće; i Sadguru doživljava stanje Ništavnosti u „(pot)puno-svesnom budnom stanju,“ koje obična bića doživljavaju samo u stanju besanog spava(nja). Sadguru doživljava Sopstvo, koje je Sve-opštost (Everythingness[7]).[8] Oni doživljavaju Onostrano-Sopstvu, koje je onostran ovih univerzuma. Čak i doživljaj suptilnog (duhovnog, astralnog) univerzuma u budnom stanju koje jogin uživa – mada ovaj doživljaj može da bude ekstra-normalan – pa ipak još uvek, i nakon svega, ostaje samo senka-doživljaj ili senka-imaginiranje a ne realni Doživljaj o Realnosti. Realni Cilj svih doživljaja u univerzumu jeste realizovati ovu Realnost, realizovati ovo Sopstvo.

Doživljaji običnog čoveka, jogina, i Sadgurua su prikazani u Slici 5 sa leve strane.

Vraćamo se ponovo na temu besanog spava(nja): ovde Sopstvo (ne) vidi, (ne) doživljava, i (ne) oseća niti Sebe(To) niti svoju(to) senku; pošto fina imaginacija u besanom spava(nju) ne može da bude realizovana, ona(to) obitava u ne-saznajnom, ne-realizovanom, nedokučivom svetu (bhuvan). U običnom budnom stanju Beskonačno Sopstvo vidi, doživljava i oseća Svoju(To) senku a ne Sebe(To). U Sadguruovom budnom stanju, gde je um, mada svestan, stao, Beskonačno Sopstvo vidi, doživljava i oseća Sebe(To) a ne Svoju(To) senku (tj. univerzum). U oba ova mislenja, svesnim budnim stanjima, nemoguće je da Beskonačno Sopstvo (koje je Beskonačna Inteligencija) ostane bez Svoje(To) suptilne i grube senke. Ali je moguće za Beskonačno Sopstvo da ne bude svesno ove senke, da je ne vidi, ne oseća, ne doživljava, ili je ne realizuje. (Pot)puno zaboravljanje senke, znači bekstvo od Maje i realizovanje Sopstva. U svesnom stanju duša ne može da umakne senci, ali može da umakne Maji; ne može da se reši univerzuma ali može da se reši univerzum doživljaja; ne može da se odrekne imaginacije, ali može biti bez mislenja o njoj(to).[1]

[1] Ovde i na drugim mestima u ovoj seriji učinjena je iluzija na senkino „iščezavanje“ kada je Sopstvo realizovano. Ovo „iščezavanje“ znači iščezavanje iz svesnog doživljaja, jer, kako ovaj poslednji paragraf nagoveštava, čak i kada senka iščezne na ovaj način, ona nastavi da obitava u finom, nemanifestovanom stanju unutar Sopstva.

[1] Mada je ranije pominjano u tekstu Beskonačno Sopstvo, sad (u Seriji #) ona postaje primarni fokus i glavna odrednica za Beskonačnu Inteligenciju. Korišćenje različitih preklapajućih termina, a svaki od njih ukazuje na različite aspekte iste suštinske Realnosti, a to je veoma značajna karakteristika ovoga teksta.

[2] falseness – lažno-stanje, stanje bivanja lažnim

[3] U Bog Govori Meher Baba je pojasnio da je kreacija proistek (ono što je proisteklo iz, kao posledica odnosno rezultat) originalnog hira ili mrimalnog poriva Boga, koji, budeći se iz čvrstog (zvučnog) sna Onostran-Onostranoga stanja Boga, postavlja pitanje, „Ko Sam Ja?“  Ovaj originalni „hir“ ili „Reč“ izgleda da korespondira sa onime što ovaj tekst označuje na drugim mestima kao originalnu „vibraciju“ ili „kretanje“; u Seriji 11 on je nadalje okarakterisan kao prva „želja“. Ako se napomene iz Bog Govori i ovog ovde teksta integrišu, tada, sledeći redolsed kauzalnosti (uzročnosti) čini se da izranja: Božiji originalni hir (ili vibracija ili želja), koja prouzrokuje (i podstiče) svest ili „mislenje“ sunovraćena (kondenzovana) u prvoj sanskari, koja deluje kao veo ili pokrivač oko ovoga mislenja, sprečavajući ga od „mislenja realno“ ili „Sopstvo-mislenja.“ Ova prva sanskara je stoga bila uzrok laqžnosti, koja prouzrokuje-producira-podstiče (give rise to) Maju. Ova maja, zauzsrat uzorkuje da iluzija, mada je beskonačno-mala i naj-konačnija senka, se pojavljujeda je realna i beskonačna.

U stvari, Maja u ovom odlomku je okarakterisana obostrano i kao „lažnost mislenja“ i kao efekat od „lažnosti mislenja“. Ovde i na drugim mestima Meher Babinih rukopisa, reč „Maja“ pojavljuje se u dva smisl: kao princip ignorantnosti ili iluzije, i, slobodnije, kao ta iluzija sama-po-sebi. U prvom smislu Maja može da bude poistovećena sa lažnošću, a u drugom smislu ona može biti okaraterisana kao bivanja uzrokom lažnosti.

[4] owing – usled, dugujući to, zbog

[5] Ova fraza došla je iz citata koji je Meher Baba u celini naveo na strani 159, i koji je prethodno naveo u Svome trideset-devet-stranom manuskriptu publikovanom u U Božijem Rukopisu: Objašnjenje o Duhovnosti Babinom Sopstvenom rukom.

„Kombinovani Dnevnik“ citira još jednu Babinu  interpretaciju ovoga kvotrena u unosu od 7.jula 1926 (vidi dodatak 6, str 600), Dodatat 2 istražuje međusodni odnos između inerpretacije u ova tri teksta.

Kabir je veoma poštovani Hindu poeta iz šesnestog veka i (kako je Meher Baba objasnio) Sadguru ili Savršeni Majstor; Baba ga je često citirao.

[6] U Beskonačnoj Inteligenciji Meher Baba obično koristi reč „jogin“ kao generičku odrednicu za bilo koga ko svesno doživljava nivoe. U kasnijim radovima, napravoi je razliku između tipova duhovno naprednih osoba (jogini, masti, salici, itd.) ali ove distinkcije se ovde u ovom razmatranju, ne uzimaju u obzir

[7] Sve-stanje, stanje bivanja Svime

[8] Kako je to Meher Baba objasnio u kasnijim porukama, doživljaj Ništavnosti ili Božasnkog Vakuma ili Manonaš stanje – koje je nazvano Nirvana u Budizma i fana u Sufizmu – je momentalno praćeno sa doživljajem Svega, koje takođe može biti nazvano „Ja sab Bog“ ili Sopstvo-realizacijaili Nirvakalpa ili „Aham Brahmasmi“ ili Gana Filah stanje. Kako je to naznačeno u ovom tekstu, Sadguru doživljava oba Ništavnost (čvrstog(zvučnog)-spavanje-stanja) i Svestost (Sopstvo-doživljaja). Zarad daljih informacija o realciji između terminologije za duhovna stanja u različitim religioznim ili mističnim tradicijama, vidi Bog Govori, pogotovo ubačenu Kartu XI nazvanu „Mistični, Sufi i Vedantski Termini Povezani sa Nivoima Svesti kako su korišćeni u Bog Govori.“

U stvari, doživljaj Nirvakalp Samadija (ili „Ja sam Bog“ stanje) je samo jedan aspekt pravog Sadgurua ili Savršenog Majstora. U Sahadđ Samadiju Sadguru se vraća iz Sopstvo-doživljaja do kreacije svesti i doživljava suptilni i grubi univerzum. Ova druga (kreacija-svest) strana Sadguruove prirode nije razmatrana na ovom mestu u tekstu. Tako termin „Sadguru“ kako je ovde korišćen je sinonim za „Mađzub.“ Za daljnju raspravu, vidi Rečnik i Esej.