(Po)Znanje i Ne(Po)Znanje

apar vidya

„Mada tokom života

čovek na vlati podrhtava

samo s umom da ga usmerava–

O’ nek drzne se on

da time balansira

u ebonovoj ispraznosti,

a sudbina nek bude ta[1]

koja će očajavat.“

– Hafiz –

(PO)ZNANJE I NE(PO)ZNANJE

U iskonu beše (Po)Znanje NeOgraničeno

ali ovo Znanje nije znalo[2]

da je Neograničeno Znanje.

Momenta kad je Znanje otkrilo da ne zna „Jastvo“,[3]

tog istom trena je znalo!

Šta je znalo?

Znalo je baš ovo to što „Ono“ nije znalo.[4]

Tako je ovo Ne Saznavanje ili NeUviđanje („Jastva“)[5]

postalo medij Beskonačno NeSvesnom Znanju

da bi znalo „Jastvo“.

NeZnanje je senka Znanja,

a da bi znalo ovo neograničeno NeZnanje kao NeZnanje

Znanje mora doživeti „Svoju“ beskonačnu senku

Beskonačnog NeZnanja jer je Beskonačno NeZnanje

medij s kojim

Beskonačno Znanje zna „Jastvo“.

(Po)Znanje je Svetlost; Ne(Po)Znanje je tmina.

Da se doživi Svetlost, tmina mora biti doživljena.

Svetlost je istinsko unutarnje Postojanje (SopstvovaEgzistencija)[6]

pa je stoga tmina vanjsko iluzorno postojanje

(ne-egzistiranje).

Da bi shvatili istinsko unutarnje SopstvovoEgzistiranje

(Egzistenciju koja egzistira unutar „Jastva“)

nužno je vanjsko iluzorno iskustvo

kao kanal za realizaciju Beskonačne Egzistencije.

Kada je ovaj medij vanjskog postojanja doživljen kao iluzoran

saznano je da sve što se zbiva

zbiva se u snu.[7]

Tad Iskustvo postaje da se ništa nije dogodilo,

ništa se ne događa, i ništa se neće dogoditi;

ali ovo Znanje može biti stečeno (realizovano) samo

doživljavanjem NeZnanja (vanjske iluzije).[8]

Da bi imala ovo Iskustvo Realizacije da se ništa nije dogodilo

u prošlosti, ništa se ne događa u sadašnjosti,

i da se ništa neće dogoditi u budućnosti,

NeSvesno i NeOgraničeno Znanje (Duša)

mora proći kroz izvanjsko iluzorno postojanje, Tminu.

U tom kraju s prolaženjem kroz beskonačnu tminu

ovo Beskonačno Znanje zna da je beskonačno;

spoznaje da „Jastvo“ jeste beskonačno u svemu

kao Beskonačno Svetlo.[9]

Bit svega ovoga je da

Beskonačno Znanje jeste Istina (Realna Unutarnja Egzistencija),

a da je NeZnanje (vanjsko iluzorno postojanje) „Njegov“ san.

Ovaj san Znanje-vog ne saznavanja „Jastva“ jeste kreacija.

U samom iskonu ovo NeSvesno Znanje sanja;

sanja prvi san u, i o prvoj formi.

Kad je ovaj san okončan

preostaju impresije sakupljene u toj formi,

to navodi NeZnanje da sanja naredni san o još jednoj formi,

i tako se kreacija unedogled nastavlja.[10]

Stanje beskonačnog sna istrajava

sve dok su impresije tu (u umu).

Najposle, kad su sve sanskare poništene (u Nirvani)

svo sanjanje staje –

no tek nakon što je Beskonačno Znanje prošlo kroz

kanal Beskonačne Ignorancije.

Tada (u Nirvikalpi) Znanje doživljava „Jastvo“,

doživljava da je Beskonačno Znanje

i zna da ništa nije nikad egzistiralo sem „Jastva“.[11]

U iskonu stoga o Beskonačnom Znanju treba promišljati

kao o ne saznavanju „Jastva“, kao o sve imaginaciji;

a u „Svome“ ishodištu[12] je beskonačno.

Kada kreacija počne, ovo mišljenje Beskonačnog Znanja

baš ovog to što „Ono“ ne zna je imaginacija „jastva“.

Originalna imaginacija je koren i klica

vanjskog iluzornog postojanja koje jeste Beskonačna Ignorancija,

i ova beskonačna imaginacija rezultira u

brojanim ograničenim vanjskim iluzornim iskustvima.

Ova ograničena imaginacija iako

nikada ne može doseći neograničenu imaginaciju;

da bi dosegla NeOgraničeno mora da potre „jastvo“,

a to ne može učiniti,

jer ograničenje nikada ne može potrti ograničenje (bez potiranja „jastva“).[13]

Beskonačna (neograničena) imaginacija postoji, rame uz rame,

sa svakom ograničenom imaginacijom i ne potire se.

Ograničenje ne može slomiti ograničenje;

imaginacijom o beskonačnoj imaginaciji

ograničena imaginacija postaje postojana i nepromenljiva,

i da bi se potrlo ovo ograničenje

potrebna su neka druga sredstva.

Kao primer kako su ograničenja stvorena i potrta,

uzmite Okean i mreškanje talasa.

Onostrano-Onkraja stanje Boga je bio neuzburkani Okean

gde vladahu apsolutni mir i spokojstvo.

Ali trena kad Okean spoznade da je miran i tih,

momentalno se uskomešalo ovo unutar „Njega“ stvoreno kretanje.

Ovo kretanje (komešanje) je pro-izvelo

velike i male mehurove u Okeanu

i svaki mehur je obmotao malo vode

koja se preobrazila u kapi (forme) koje su zaboravile Okean.

Nakon mnogih ciklusa kad su mehurovi najzad pukli,

kapi su spoznale da su Okean

i videle da su u Okeanu

bili i nebrojani drugi mehurovi.

Dakle može biti shvaćeno da je kretanje

odgovorno za ograničavanje Okeana

ali takođe i za potiranje ograničenja mehurova.

Ali vazduh je taj koji prouzrokuje[14] ova dva stanja

(ograničavanja i potiranje ograničenja);

a Kapi Koje su postale Okean obznanile su da

je vazduh veza između NeOgraničenog i ograničenog

Za ovaj medij, vazduh, se može reći da to jeste ljubav.

Tako vazduh stvarajući kretanje (sveopšte komešanje)

navodi Okean da spozna „Vlastitu“ Egzistenciju.

Da bi spoznao, vazduh stvara mehurove u Okeanu

pa zatim putem ljubavi potire njihova ograničenja.

S potiranjem ograničenja

vazduh čini Okean s-vesnim[15] da je „On“ Okean

Okean Ljubavi i Znanja.

Tako je u originalnom mirnom Okeanu Beskonačnog (Po)Znanja

u Onostranosti-Onkraja, stvoren poremećaj

usled kretanja, a baš ovaj poremećaj

postao je medij doživljavanja mira.

Beskonačno Znanje nema prostor[16] za poremećaje,

imaginaciju, misli, želja i tako dalje;

ali „Njegova“ senka, Beskonačna Ignorancija, ima prostor

u Svojoj tmini za ove vanjske (s)tvari.

Samo nakon prolaženja kroz zbrku Beskonačne Ignorancije

kroz haos nebrojanih misaonih imaginacija,

Beskonačno PoZnanje zaista doživljava da „Jastvo“

jeste Beskonačno Znanje.

U originalnoj formi u Okeanu Onostranosti-Onkraja

Beskonačno Znanje je Beskonačna Ignorancija

a Beskonačno Ignorancija je Beskonačno Znanje,

jer originalno nije bilo svesti (o Okeanu).

Pre Iskona, Znanje nije znalo da je Znanje.

BOG JESTE, ali On to nije realizovao.

---

[1] the one – ono jedno

[2] knowe – znati = spoznati = saznati = poznati = uvideti; koren znati je istaknut boldom da bi označio da je sve to jedno i isto

[3] Itself – Svoje Realno/Vlastito Sopstvo ili Vlastito Sebe sam uglavnom prevodi kao „Jastvo“ (Himself Jastvo) jer najbolje odražava suštinu reči a to nije ovaj sebe koga doživljavamo i ostvarujemo u svom životu koji predstavlja „ego“ ili naše malo „ja“ već ono istinsko Sebe koje mi Jesmo.

[4] It knew that It did not know – ta fraza ustvari znači da je PoZnanje znalo ali da ono što je PoZnanje znalo nije bilo samo znanje već ne-znanje za koje je PoZnanje pogrešno verovalo da je znanje Tako sada PoZnanje zna alli ono što PoZnanje zna nije znanje već je ne-znanje za koje PoZnanje smatra da je PoZnanje.

[5] Ignorance (Aviđa)– Neznanje = Neuviđanje, Nepoznanje, Nespoznavanje Boga; Knowledge (Viđa)– PoZnanje, Spoznaja, Gnoza, Uvid/Uviđenje Boga; inače koren reči Viđa je isti kao koren naše reči „Vid/Videti“, zato sam ponegde koristio i reč Uvid/Uviđanje u smislu Spoznaje/Saznanja Boga koja označava istovremeno i Viđenje Boga i kao oprečnost NeUviđanje odnosno Ignorantnost

[6] Self-existent – SamoBivstvujuće, Sopstvom Bivstvujuće; Exzistence – Egzistencija = Postojanje= Opstojanje = Opstajanje, boldom da bi se razlikovalo od reči „postojati kao biti“, misao na primer postoji ali ne egzistira (sama od sebe i po sebi) jer reč označava takođe i „život“, „bitisati“, pa se može reći da egzistenciju imaju samo živa stvorenja i bića.

[7] it is known that all that is happening is happening in a dream –

[8] the Experience (Anubhava) – Doživljaj doživljaja (the Experience of experience), Direktni Doživlja ili Direktno Iskustvo Istine, Znanja, Boga, Sebe, Svetlosti, Ljubavi i to je Realizacija Boga – Obogotvorenje

[9] spoznaje da „Njegovo Realno Sopstvo“ jeste beskonačnu u svemu (u svim sopstvima kao Više Sopstvo) i spoznaje „Ga“/“Sebe“ kao Beskonačnu Svetlost

[10] and thus creation goes on and on – i tako se kreiranje/kreacija nastavlja i nastavlja

[11] knows that nothing ever existed except Itself – zna da je ništa svagda/vazda egzistiralo/postojalo/ osim „Seb“stva/SvogaSopstva

[12] origin – izvor, iskon, poreklo

[13] limit = ograničenje = granica

[14] give rise to – biti potecište, ishodište, dovesti do izranjanja, podizanja, prouzrokovati, izazvati, izazivati

[15] aware – s-vestan, koji zna, s-vestran, opaža, uočava, s-vestan, s-vest, s-vesnost, značaj

[16] has no scope – delokrug, mogućnost, prostor, polje za ispoljavanje delovanja….