Neumoljivo "moranje"

Sve i svako u univerzumu prinuđen je da se kreće putem koji propisuje njegova prošlost. Tu postoji neumoljivo „moranje“ koje vlada svim stvarima, i velikim i malim. Bilo da je neko muškarac ili žena, bogataš ili siromah, jak ili slab, lep ili ružan, pametan ili glup – ne može izbeći da bude takav jer neumitno mora to da bude zbog impresija prošlosti.

Sloboda koju čovek naizgled uživa je i sama predmet unutrašnjih prinuda. Pritisak okruženja, koji ograničava domet reakcija ili uobličava samo reagovanje, i sam je predmet neumoljivog „moranja“, koje deluje u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Čovek poseduje ime, pol, ličnost, boju kože, narodnost, osobine, muke i zadovoljstva, i sve to može da ima zato što sve to mora da ima.

Ova neumitna prinuda sprovodi se po sili bezbrojnih impresija prikupljenih u prošlosti. Nagomilane impresije zamagljuju svesnost „sopstva“ na svakom stadijumu, u svakoj inkarnaciji u budućnosti, koja u čovekovom životu pripada njegovoj živoj sadašnjosti.

Pravilo neumoljivog „moranja“ vlada i uobližava takozvanu čovekovu sudbinu u svakoj inkarnaciji, sve dotle dok je čovekovo „sopstvo“ svesno impresija. Princip „moranja“ koji ruši ljudske planove, zasnovan je na božanskom zakonu koji ujedno prilagođava i biva prilagođen shodno evolutivnim impresijama. Jedino božanska volja može da poništi božanski zakon.

Toliko mnogo umiranja u toku jednog celog života, od početka evolucije svesnosti sve do kraja involucije svesnosti, nalik je tolikim snovima u toku jednog životnog veka.

Onaj ko živi za sebe je istinski mrtav, dok je onaj ko umire za Boga istinski živ.