Meher Baba i njegove aktivnosti

NENARUŠIVO JEDINSTVO ŽIVOTA

Moj od Boga naloženi posao je da probudim čovečanstvo za nenarušivo jedinstvo i neotuđivu božanstvenost svekolikog života. Znajte da ste u suštini večni, i da ste naslednici beskonačnog znanja, blaženstva i moći. Da biste uživali u svom neograničenom stanju, samo je potrebno da odbacite neznanje koje čini da osećate kako ste odvojeni od ostalog života. Ego koji razdvaja ili „ja“ može da iščezne jedino kroz božansku ljubav, koja će biti moj dar čovečanstvu.

Neka oni koji čuju moj poziv budu spremni da istinski služe ljudskom rodu. Neka ga učine svesnim njegove jednote, bez obzira na prividne podele po klasi, sekti ili veri. Ja ne pridajem značaj verovanjima ili dogmama. Na kraju neće biti važno u šta verujete, već šta jeste.

Istina koju želim da po delite sa mnom nije stvar shvatanja ili verovanja, već direktnog iskustva koje ne zna za protivrečnosti i koje će učiniti da spoznate da ni zbog čega na ovom svetu ne vredi biti pohlepan, te da ne treba da postoji bilo kakva mržnja, ljubomora ili strah. Tada, i jedino tada, čovek će se otisnuti na bezbedno putovanje beskrajne kreativnosti i trajne sreće koja ne zna za propast i strah; on će prevazići dualnost „ja“ i „ti“, „moje“ i „tvoje.“

RELIGIJA

Iako je religija došla na svet da bi čoveka oslobodila sveopšte uskogrudosti, kada se ne shvati pravilno i sama može da postane ropstvo. Sve svetske religije objavljuju istu večnu i univerzalnu Istinu; ipak, ljudska slabost je sklona da stvori neku ograničenu, sitničavu privrženost koja zatvara svoje dveri pred neograničenim i bezoblanim okeanom ljubavi ili božestva. Najvažnija svojstva religija nisu usmerena na odvajanje čoveka od čoveka, već zavisnost od njihovih pukih spoljašnjih obeležja, koja na taj način osujećuje sam cilj velikih osnivača svetskih religija.

Pozivam čoveka da se izbavi iz svih samo-stvorenih zatvora i okusi neograničeni život koji donosim. Tražim od njega da voli božanski, neustrašivo i bezgranično, i da se uzdigne iznad ograničenog sopstva ego-uma koji pravi podele. Došao sam da čovečanstvu koje polako i oprezno opipava put saopštim univerzalnu Istinu koja prevazilazi sve sektaške podele i dogmatska obrazloženja.

Kroz pokoljenja mraka i patnje čovečanstvo iščekuje mene i moju Istinu. Ja i Istina koju donosim neodvojivi smo jedno od drugog. Da se svi vi, takođe, izbavite iz bezbrojnih kaveza i spoznate da ste jedno sa neograničenom Istinom božanskog života. Božanski Voljeni uvek je sa vama, u vama i oko vas. Znajte da niste odvojeni od Njega.

BOŽANSKI ŽIVOT

Ćutanje koga se pridržavam u poslednjih trideset i jednu godinu nema nameru da prikriva moju Istinu već da je ispolji. Kada spoznate Istinu kao samu srž svog bića, oslobađate se svog straha i bespomoćnosti, a sva suparništva i sukobi pokazuju se besmislenim, jer sami znate da ste neprikosnoveno jedno sa svime što poseduje život.

Čovečanstvu koje se bori, pada i posrće, kažem: „Imajte veru.“ Okrenite se Bogu u potpunoj predaji i primite božansku ljubav. Vi ste podjednako deo jednog nedeljivog božanskog života. Nema ni jednog atoma koji ne treperi tim božanskim životom.

Nema potrebe da bilo ko očajava. Najveći među grešnicima, kao i najveći među svecima, imaju isto nepogrešivo božansko jamstvo.

KAKO SE RADI ZA BABU?

Rad koji se obavlja sa poštenom namerom i ljubavlju za Boga je Babin rad, a oni koji to čine uvek su njegovi.

Ipak, najveći rad koji može da se uradi za Babu je da se živi život ljubavi, smernosti, iskrenosti i nesebičnog služenja u kome nema ni traga licemerja. Babina ljubav je za sve; a da bi svaki od njegovih ljubavnika pomogao drugima da to znaju, njegov ili njen život mora da bude blistavi primer ljubavi, tako da može da postane sredstvo za širenje Babine ljubavi i istine o Stvarnosti. Takav život i takva ljubav su najvažniji i nose najveću odgovornost, jer je iza svake misli, reči i dela sve-prožimajuća snaga Istine.

Da bi se razvila disciplina u sebi, potrebna je samo-odlučnost i pošteni napor, ako čovek želi da znalački i  svesno hodi putem ljubavi. Takva disciplina u početku može da izgleda suvoparno, ali istrajnošću ona će automatski da procveta i da se preobrazi u sam život ljubavnika.

Da bi sopstvenim primerom pomogao drugima, čovek mora ne samo da uroni, već i da se utopi u ljubav. Za početak bi trebalo da pokuša da uspostavi ravnotežu izme-đu misli uma i osećanja srca. Um, međutim, radi mnogo brže. Misli su poput munje – prvo sevnu, a potom se čuje grmljavina. Da bi se dosegla uravnoteženost, um – koji je sedište želja – mora da se navede da radi sporije, da bi išao u korak sa srcem, a to se ne može postići nikakvom količinom ćutanja ili posta.

Ako čovek se želi da provodi uravnoteženost u pravom smeru, trebalo bi da dosledno ubrzava osećanja tako da osećanja preteknu misli, to jest, da srce pretekne um. Jedino delotvorno gorivo da se ovo postigne je ljubav – čista ljubav. Sve dok čovek ne nauči da voli u pravom smislu te reči, ne može da preskoči prepreku uma. A da bi se ljubav razumela u njenom pravom smislu, jedino sredstvo je da se svoje sopstvo posveti Gospodu ljubavi, i da se u svim okolnostima čvrsto drži stopala Savršenog Učitelja. Svako odstupanje od samo-posvećenosti vodi skretanju sa puta božanske ljubavi.

Dobro je postiti i pridržavati se ćutanja kao discipline u svakodnevnom životu. To, međutim, postaje krajnje bezna-čajno kada čovek, bezuslovnom poslušnošću Sadguruu. Savršenom Učitelju, odluči da isposti i ućutka sam um.

Babina ljubav je sa njegovim ljubavnicima uvek, pomaže im i vodi ih. A oni? Oni bi trebalo da svoju ljubav prema njemu održavaju živom i zažarenom, tako što će ga učiniti svojim stalnim pratiocem u svim mislima, rečima i delima, dok obavljaju svoje dužnosti, obaveze i sve ostale naizgled neophodne stvari ovog sveta, iako su one bez ikakve samostalne osnove u polju Stvarnosti.

BABA O SVOJIM AKTIVNOSTIMA

Čovek, postajući Bog, postiže savršenstvo; ali, kada se čovek, pošto svesno postane Bog, vrati u grubu svest kao čovek, on postiže vrhunsko savršenstvo. Takav Savršeni Učitelj ne samo da je Bog, već živi životom Boga kao čovek. Savršenstvo ne znači samo izmicanje zakonima Maje. Savršeni Učitelj je u Maji, a istovremeno je i izvan nje. On je usred zakona karme, ali nije sputan njime. Kakva god da su njegova dela, to su ne-dela, jer dela koja sputavaju običnog čoveka ne samo da su ne-sputavajuća kada ih obavlja Savršeni Učitelj, već su i sredstva njegovog univerzalnog duhovnog rada na oslobađanju čovečanstva od neznanja Maje. Savršeni Učitelji su oslobođeni od slobode same, pa su tako slobodni i od ne-dela koje oba-vljaju za svoj univerzalni rad.

Onima koji žele da znaju više o mojim delatnostima mogu samo da kažem da samo Bog i oni koji su jedno sa Bogom mogu da spoznaju i razumeju moj unutrašnji život i unutarnje delovanje. Što se tiče mojih spoljašnjih aktivnosti u odnosu na rad sa Bogoopijenima, svecima, „sadhuima“ i siromašnima; o stupanju u vezu sa njima, o radu sa njima, služenju i poklonjenju pred njima u odanosti, sve je to zapisao jedan moj učenik u knjizi Putnici. (Od Vilijama Donkina)

Uživam u igrama, uglavnom u kriketu, igri klikerima, puštanju zmajeva a i slušanju muzike, iako to mogu da činim samo u retkim prilikama. Od pradavnih vremena igram se sa univerzumom Maje i to uživanje u igranju još uvek opstaje. Ponekad gledam filmove (uglavnom sme-šne) i uživam u svom pravom stanju večnog Producenta ogromnog, uvek promenljivog i nikad završenog filma koji se zove univerzum. Isto tako nalazim razonodu slušajući šaljive priče, sve vreme bivajući svestan humora koji postoji u položaju duše, izvora beskonačne moći i slave, primorane da se oseća tako bespomoćno u svojim ljudskim okovima neznanja koji su proistekli iz različitih oblika dvojnosti.

Dopuštam vegetarijancima da slede svoju dijetu, ne-vegetarijancima da jedu meso, ribu itd. Ipak, oni koji borave uz mene imaju propisanu vegetarijansku dijetu prema mojim uputstvima, osim u prilikama kada izdam drugačije naloge. Pokatkad dajem vino svojim ljubavni-cima i činim da shvate da božansku opijenost koja pomaže sjedinjenju s Bogom, ne izaziva vino od grožđa, već čisto vino ljubavi.

Ne uplićem se ni u jednu religiju i svima dopuštam da nesmetano slede svoja verovanja. U poređenju sa ljubavlju prema Bogu, spoljašnji obredi nemaju nikakvu vrednost. Ljubav za Boga automatski i prirodno ishodi u samo-poricanju, mentalnoj kontroli i ukidanju ega, bez obzira da li ljubavnik sledi ili se odrekao tih spoljašnjih formi.

S vremena na vreme ljudima dajem „darshan“ i „pra-sad“ ljubavi, od čega svako ima koristi u skladu sa njenom ili njegovom prijemčivošću. Dajem „updesh“ (duhovni sa-vet) u obliku uputstava onima koji su blisko povezani sa mnom. Savršeni Učitelji mogu da usade božansko znanje, poklone božansku ljubav i izliju milost Bogo-sjedinjenja pukim pogledom, dodirom ili  samo jednom božanskom mišlju.

Od početka bez početka do današnjih dana Ja Sam To Što Jesam, bez obzira na hvalu ili sveopšti otpor, i  ostaću to do kraja bez kraja.

BOŽIJE BLAŽENSTVO I

LJUDSKA PATNJA

„Kako upojedinjena duša koja neprestano doživljava beskonačno blaženstvo može da pati od telesnih boljki i bude osetljiva na običnu toplotu i hladnoću?“, čovek može da se zapita.

Istina je da iluzorne stvari, jedna i sve, pojedinačne i zajedničke, lokalne i univerzalne, prestaju da postoje čak i kao iluzija kada čovek jednom postane Bogo-ostvaren, Savršeni, večno svestan sopstvene beskonačne Jednote. Bilo da gruba, suptilna i mentalna tela tako Savršenog ostanu ili se dobace, ona za Njega Ne Postoje. Ništa u iluziji ne postoji za njega – ipak, on postoji za sve stvari u iluziji neznanja, a njegovo prebogato i preobilno Božestvo brine se o njima, zajedno sa njegovim telom. Sve dok ga ne odbaci, fizičko telo Savršenog ostaje imuno na bolesti, i nije pogođeno toplotom ili hladnoćom, jer one automatski bivaju poništene njegovom sopstvenom sve-prožima-jućom Bogo-svešću.

Savršeni veoma retko postaje Savršeni Učitelj, kao što je to učinio Sveti Franja Asiški, vraćajući se sa Bogo-svešću u oblast iluzije. Kada to učini, on je potpuno svestan svog fizičkog tela, kao i jedne i svih sfera prividnog postojanja, i ne doživljava prekid u beskonačnom blaženstvu nedeljive Jednote svog bića.

Ukratko, Bogo-ostvareni ili Savršeni poseduje Bogo-svest bez ikakve svesnosti ma čega drugog, jer za njega ne postoji ništa drugo osim Boga. Savršeni Učitelj ima Bogo-svest plus svesnost iluzije.

Potpuna i apsolutna nesvesnost o sopstvenom telu (kao i o svim ostalim stvarima privida) čuva telo Savršenog nedodirnuto uslovima i delovanjem okoline, dok ponovno dobijanje svesnosti o telu čini Savršenog Učitelja podlo-žnim uobičajenim bolestima i patnjama.

Savršeni Učitelji ne samo da ne koriste svoju božansku moć da izbegnu ili otklone sopstvenu fizičku patnju koju svesno doživljavaju kao iluziju, već na sebe preuzimaju fizičku patnju da bi uklonili duhovno neznanje osta-lih koji su zarobljeni iluzijom. Sveti Franja Asiški je patio od tako bolnih glavobolja da je morao da udara glavom o stenu, mada su drugi mogli da ozdrave dodirom njegove ruke. Isus Hrist je pretrpeo muke raspeća da bi preuzeo patnju univerzuma. Pošto je istovremeno bio i Otac i Sin, krst nije prekinuo Njegovo sopstveno beskonačno blaženstvo, niti se to stanje uplelo u telesnu agoniju koju je trpeo kao obično ljudsko biće. Uzvišena razlika u pojedinačnoj patnji leži u činjenici da običan čovek pati za sebe, Učitelji pate za čovečanstvo, a Avatar pati za jedno i sva bića i stvari.<$FBaba je dao ovo objašnjenje na gore navedeno pitanje koje se pojavilo u umu nekolicine posle njegove saobraćajne nesreće u SAD-u 1952. pri čemu je pretrpeo ozbiljne telesne povrede. Da citiramo delove izveštaja dr. Goher Irani, koja je u vreme nesreće bila među učenicima koji su ga pratili u drugom automobilu: „Babino lice i leva strana tela bili su teško povređeni, sa frakturom leve nadlaktice, leve kolenjače i gležnjače. Nos je bio ozbiljno oštećen, nosna kost prelomljena i izmeštena, a nosna pregrada vidno pomerena što je izazivalo obilno krvarenje iz nosa. Kao posledica, strukturalni izgled nosa bio je znatno izmenjen. Sluzokoža nosa i sinusi postali su veoma osetljivi i skloni začepljenju pri i najmanjem izlaganju hladnoći, izazivajući očne i čeone glavobolje, otežalost i zapušenost nosa, i nadutost očnih kapaka. Ovo stanje je bivalo teže za vreme vlažnog vremena i zimskih meseci.“

Kao Avatar, telesna patnja koju Baba preuzima na sebe značajan je deo njegovog rada, ipak Baba nije dopustio da to utiče na ostala područja njegovog delovanja. Uz smetnju noge u gipsu i ruke u zavoju, Baba se video sa stotinama ljudi u Americi, Engleskoj i Švajcarskoj. Po povratku u Indiju, pre nego što se s mukom rešio upotrebe štaka, Baba je nastavio uskovitlanu turneju masovnih darshana na severu i jugu Indije – prešavši na hiljade milja, obišavši brojne gradove i sela, diktirajući na hiljade poruka na tablici sa slovima i lično deleći „prasad“ u slatkišima i voću koji je dobilo negde oko petnaest hiljada muškaraca, žena i dece. Od tada je Baba ovako neumoljivu aktivnost, bez obzira na fizički napor koji ona podrazumeva, održavao u čestim vremenskim periodima, koje su povremeno smenjivali periodi osame i posta. <+>Univerzalni duhovni rad koji je Baba obavljao u toku osame, ostavio je svoj trag u potpunoj iscrpljenosti ljudskog aspekta njegovog tela i uma. Ipak, njegov rad se nastavio, a Baba nam je rekao da je njegova poseta Zapadu, usred njegove osame 1955.-56., bila izuzetno značajna. /Urednik/ >

DOLAZAK AVATARA

Iz pokoljenja u pokoljenje Avatar dolazi među ljude da održi sopstvenu tvorevinu iluzije, i tako probudi čovečanstvo za svesnost o njoj. Okvir iluzije je uvek jedan isti, ali crteži u iluziji su bezbrojni i večno-promenljivi. Nisam došao da uništim iluziju, jer iluzija, takoreći, nije apsolutno ništa. Dolazim da vas učinim svesnim ništavnosti iluzije. Kroz vas automastki održavam iluziju koja nije ništa drugo do senka mog beskonačnog Sopstva, a kroz mene vi automatski odbacujete iluziju kada doživite njenu lažnost.

%d bloggers like this: