Baka-Bilah, Sahadž-Samadi

Savršenstvo u čoveku je putpuno

nakon dosezanja Svesnosti Boga

ako je u isto vreme integrisana svest o grubom,

suptilnom i mentalnom svetu.

Nakon Realizacije, ako neko održava samo Svesnost Boga,

on je Mađzub ili Brami-But i smatra se za

jedno koje nema običnu kreacija svest.[1]

Pak kad neko po-vrati običnu kreacija svest

nakon Realizacije, te izjednači bivanje običnim sa bivanjem Bogom,

to jedno je Kutub ili Sadguru.

Kada Jedan jeste Savršenstvo Personifikovano (Savršeni Majstor)

zadržava Svoju Božansku Svesnost JA SAM BOG

i spušta se i opet stiče običnu ljudsku svest,

JA SAM ČOVEK.

Na silini Božanskog Doživljaja Savršenstva

takvo Jedno objavljuje „JA SAM BOG I

JESAM U SVAKOME I U SVEMU.“

Ako bi Mađzub progovorio rekao bi „JA SAM BOG“

jer za njega ništa drugo ne egzistira.

Pošto Sadguru ima običnu svest, „Ja sam Čovek“,

za njega sve i svako egzistira u iluzijii

i On pomaže i svetovnjaku i pokloniku da se oslobode

iz zamke iluzije i vodi ih do Cilja.[2]

Jako malo ljudskih bića ikada po-vrati običnu kreacija svest

nakon dosezanja Svesnosti Boga.

Ovi retki pojedinci koji to učine, doživljavaju Božansko Obitavanje,

ovo Obitavanje je u Bogu i za Sufije je to Baka-Billah[3]

a u vedanti je to Sahadž-Samadi stanje.

Ti retki pojedinci žive Život Boga međ’ drugim ljudima i

kao Kutub ili Sadguru utemeljuju Život Boga u svetu.

Takvo Savršeno Ljudsko Biće Koje živi kao Bog sred čovečanstva

je nazvano P(r)osvetiocem Duše.

Na planeti gde se involucija dešava uvek egzistira

pedeset-šest O-Bogotvorenih ljudskih bića –  Šiv-Atmi.

(A tokom mnogih razdoblja ta planeta je zemlja).[4]

Stoga se na ovoj našoj planeti u ovom istom trenu

nalazi pedeset-šest ljudskih bića

koja imaju Svesnost BOGA.

Ovaj broj pedeset-šest je nemenljiv za sva vremena

i pet je nemenljiv kao broj Savršenih Majstora,

ali brojevi variraju za ostale tipove Šiv-Atmi.

Najbrojniji su Đivan-Mukte ili Azad-e-Mutlaki,

neki su Brami-Buti ili Mađzubi i

neki su Paramhanse ili Salik-Mađzubi ili Mađzub-Salici;

a samo Jedan je zanavek označen kao Avatar ili Razul.

Pet Sadgurua preuzimaju kontrolu nad poslovima kreacija;

oni vladaju univerzumima, nivoima i nebesima,

usmeravaju kretanje Okeana i svake kapi

u procesima kreacijine evolucije i involucije

kroz svoj Univerzalni rad (P(r)osvećivanje).

Jedan van ovih pet Savršenih Učitelja reprezentuje Božanstvo.[5]

Saheb-e-Zaman ili Kutub-e-Iršad;

ovo je titula Drevnog Jedno.

Božanstvo Jastvom – Adi Puruša.[6]

Savršeni Učitelj posvećuje svoju dušu Univerzumu

dok radi da bi pomogao ovim dušama u Iluziji

da se oslobode zamke (vezivanja) kreacije.

Upravo Savršeni Učitelj koji posvećuje svoj život

dosezanju Cilja

je taj koji vodi kapi u Okeanu Ničega

ka Cilju realizovanja Okeana Svega.

Za Sufije je on Kutub, Stožer Univerzuma,

čija kretanja pokreću osovine točkova imaginacije.

U Vedenti je on Sadguru, Gospodar Istine,[7]

Istina Inkarnirana, Gospodar igre iluzije.

On je taj koji usmerava igru svih ličnih i kosmičkih sila.

Takvo jedno je postalo beskonačno

i on može kontrolisati svoje beskonačje.

Nema razlike u Božanskom Znanju

Božanskoj Moći i Božanskom Blaženstvu (Set-Chit-Ananda)

Avatara i Sadgurua.

Pa ipak svako Savršeno Biće ima različit opseg rada

za Univerzum u celosti

od „njegova“ početka pa do kraja u vremenu.[8]

Sadguru ima duhovnu dužnost ili odgovornost

za svu kreaciju fiksni period vremena,

dok ne odbaci fizičko telo;

tog trena se njegov rad okončava – završen je.

Mada se njegov unutrašnji rad može nastaviti eonima nakon toga,

(kao Hafizova poezija, Kabirove pesme ili Rumijeve besede)

za njega nema ni najneznatnijeg sanskaričkog spoja.

Drevno Jedno, Avatar, Buda, Mesija,

zbog Svoje večite odgovornosti,

mora se inkarnirati kao BogoČovek eru za erom za erom,

ciklus za ciklusom, nebrojano puta do kraja sveg vremena;

i samo On je večno upamćen kao Savršeni Čovek.

(Stoga se nikada ne zaboravlja Adamovo ili Šivino Ime,

a zapamćena su takođe i imena koja je uzimao u prošlosti:

Zaratrusta, Ram, Krišna, Buda, Isus, Muhammed).

Kroz Svoj Univerzalni Rad zaista

Avatar posvećuje Svoju Dušu Univerzumu,

Svemu, svim dušama!

[1] such a one is refered to have no normal creation consciousness – takvo jedno je ono na koje se ukazuje kao na nekoga ko nema uopšte normalnu kreacija svest

[2] njega se odnosi na čoveka a On se odnosi na Boga u Čoveko-Bogu, O-Bogotvorenom čoveku koji je i čovek i Bog u Jednom.

[3] baka – obitavanje, bilah – Bog/Realnost; Obnitavanje u Bogu/Realnosti

[4] i još uvek je sada i biće i u budućnosti

[5] Godhead – Glavnog Boga, Božansku Suštinu/Prirodu

[6] Godhead Himself – Božanstvo (Godhead – God – Bog, head – glava; um, pamet, razum, glavni, vrh) SvojimSopstvom (Himself – Him (On) + self (sopstvo/atma) Samo po Sebi (Sopstvu); Adi – prvobitni/pra//primalni + Puruša – Čovek – Prvobitni Čovek;

[7] master  – Gospodar ali i Majstor, Učitelj

[8] from its beginning to its end in time – od svoga/njegovoga početka do svoga/njegovoga kraja/konca (postojanja) u vremenu – „its“ se može odnositi na Univerzum, ali je pisano malim slovom, a trebalo bi velikim da se odnosi na Univerzum,  pa se verovatno odnosi na jedinku (one – jedno) koja ulazi u kreaciju i potom postaje Savršeni Učitelj, ali pošto je „it“ ne odnosi se na samog Savršenog Učitelja koji je ovde označen sa „he“.