Krišna

Meher Baba je često govorio da je on bio Krišna. Na primer, smirujući raspravu članova jedne porodice, Baba im je rekao: „U vreme Gospoda Krišne, smirivao sam vaše rasprave i sada ponovo to činim. Svako od vas ima staru vezu sa mnom.“[i]

Iako svaki Avatar zrači božanskom ljubavlju, Krišni se pripisuje posebna aura radosti i miline: „Krišnino doba je obeležila atmosfera hladnoće i krutosti. Preovlađujući elementi tog doba su bili razdor, ljubomora, pohlepa. Zbog toga je On morao da propoveda i da Svoja učenja zasnuje na Jevanđelju ljubavi i veselosti, da bi ljudi naučili i da bi razvili ljubav i radovanje.“[ii] Krišna je blagoslovio svet Svojom ljubavlju i veselošću, i do današnjih dana slike ili statute Krišne nose u sebi miomiris te ljubavi.

Krišna je bio Isus svoje epohe, ali o Krišni znamo više nego o Isusu, iako je Krišna živeo pre oko 5 300 godina.[iii] Krišna je objavio da je Avatar i poučavao je, kao i Isus: „Ja sam put.“ Krišnina poetska beseda, Bagavad Gita (Pesma Gospodnja), objašnjava da su ljudi neprekidno vezani za točak rađanja i umiranja, trošeći i nagomilavajući karmu, nesposobni da se uzdignu iznad privrženosti rezultatima svojih dela, osim ako se ne povežu sa Spasiteljem. Junak ove priče je Sam Krišna, koji vodi iskrene duhovne tragaoce i koji može da uništi nagomilane sanskare. Krišnino ime, zapravo, ima nekoliko značenja, od kojih je jedno „uništitelj svih grehova u svetu.“ Posvećujući sebe Krišni, pojedinačna duša može da se oslobodi svojih grehova, tj. svojih sanskara. Krišna je junak u ratu i junak borbe u životu, borbe koju pojedinac vodi protiv svog nižeg bića, da bi osvojio svoje više biće.

Krišnino rođenje

Krišna je rođen u plemenu Jadava, koje je u vreme njegovog rođenja nastanjivalo dolinu reke Jamune u Indiji.[iv] Krišnini roditelji su bili princ Vasudeva i Devaki. Uveče posle venčanja, Devakin brat, zli kralj Kamsa, ponudio se da tek venčani par odveze do Vasudevine palate i onda je čuo glas koji mu je objavio da će ga Devakino osmo dete ubiti. Kamsa se toliko razbesneo da je pokušao da ubije sopstvenu sestru, Devaki, ali Vasudeva ga je smirio, ponudivši mu da njemu predaju svako njihovo dete.

Kamsa je ubio prvih šestoro dece Vasudeve i Devaki, a poslao je i vojnike da pobiju sve novorođene bebe širom zemlje. Kada je Devaki čekala sedmo dete, Kamsa je bio u stanju pripravnosti, ali Devakina trudnoća se izgubila dok je istovremeno Rohini, druga Vasudevina žena, na tajanstven način ostala trudna. Dečak koga je rodila Rohini bio je Balarama, koji će biti Krišnin brat.

Kamsa je želeo da spreči rođenje Devakinog osmog sina, pa je i Devaki i Vasudevu bacio u tamnicu i okovao ih je, da bi sprečio svaki fizički kontakt. Legenda kaže da je božanska svetlost pošla kroz Vasudevino telo i potom ušla u Devaki i začela njeno osmo dete, Krišnu. U isto vreme je zatrudnela i Jašoda, žena pastira Nande.

Kada se Krišna rodio u zatvoru, božanski miris je ispunio čitav prostor i svetlost je obasjala ćeliju u kojoj su bili Vasudeva i Devaki. Njihovi okovi su se otvorili i oni su pali pred stopala odraslog Krišne koji je stajao pred njima. Krišna je zatražio od Vasudeve da Ga odvede do Nandine kuće u Gokulu i da vrati nazad devojčicu koju je rodila Jašoda, a onda se Krišna pretvorio u novorođenče koje je Vasudeva u jednoj korpi odneo u Gokul. On je zamenio bebe i vratio se u tamnicu, gde su se okovi ponovo zatvorili oko Vasudevinih i Devakinih ruku i nogu.

Kada su se stražari probudili, pozvali su Kamsu koji je smesta hteo da ubije tek rođenu devojčicu. Kada je Kamsa u besu smrskao bebinu glavu o jedan kamen, beba se pretvorila u Durgu, Božansku Majku, koja je rekla Kamsi da je budala i da se njegov neprijatelj rodio na jednom drugom mestu. Potom je iščezla. Kamsa se pokajao zbog svojih postupaka i oslobodio je Devaki i Vasudevu iz tamnice i vratio im njihovu palatu.

Krišnina pomajka, Jašoda, probudila se i videla pored sebe predivnu bebu-dečaka. Svi tvrde da je Krišnino prisustvo bilo očaravajuće i da oni koji su Ga poznavali, posebno roditelji koji su ga usvojili, nikako nisu mogli da se odvoje od njega. Sve žene u selu su dolazile kod Jašode, samo da bi mogle da drže u naručju ovu bebu.

Krišnin život sa roditeljima koji su ga usvojili je bio idiličan i njegova lagodna veselost je postala legenda. Avatareva veza sa Jašodom nastavlja da bude bliska čak i posle više od 5000 godina. Meher Baba je objasnio da se Jašoda reinkarnirala kao Godavri Ma, vodeća učenica Upasni Maharađa, jednog od Savršenih Učitelja koji mu je otkrio njegovu Avatarsku svest.[v]

Krišnine rane godine

Jašodine materinske navike započele su običaje koji opstaju do današnjih dana. Kao Krišnina pomajka, ona je uživala u svim aspektima staranja o Njemu, pa i da Ga ljulja u Njegovoj kolevci. Baba nam kaže:

– Godavri me je dočekala, položila glavu na moja stopala i postavila me u ljuljašku u kojoj je Maharađ imao običaj da sedi. Sedenje u ljuljašci (đula) potiče od Krišne. Njega je majka ljuljala u kolevci. Gopike su Ga takođe postavile u ljuljašku. Sada je postao običaj da Savršeni Učitelji sede u takvoj ljuljašci. To nije da bi ih uspavalo, ali jeste neka vrsta uspavanke: „Krišna, sada spavaj i ne budi više nestašan“ – to je ono što je to značilo. Krišna je bio veoma neposlušan, pun praktičnih šala i izvodio je razne nestašluke. Hrist i Buda su se ponašali drugačije. Mislim da sam ja mešavina svih njih.[vi]

Dok je bio dečak, nestašluci su bili Krišnina specijalnost. Trčao je po celom selu, rušio i prevrtao brižljivo poređane stvari, jurio ptice i telad. Krišna i Njegovi prijatelji imali su izgleda isti apetit prema mleku, siru i puteru, pa bi iz kuća u selu to isprosili, ili pozajmljivali ili krali. Krišna i Balarama su okupili ostale dečake u selu za ovaj svoj nestašluk i ubrzo su predvodili seosku bandu koja je krala puter i mleko. „Puter i mleko“ banda nije bila obična banda. Krišnina ličnost je bila toliko magnetski privlačna da niko od seljana uopšte nije mogao da se naljuti na Njega i Njegove drugare u lopovluku.

Jašoda je oduvek znala da je njen usvojeni sin poseban, ali je Krišna kod nje izazvao još veće divljenje prema Njemu, kada su joj jednog dana neki dečaci rekli da je Krišna jeo blato. Jašoda Ga je odmah uhvatila za ruku i zatražila da otvori usta. Krišna je rekao da su dečaci lagali, da nije jeo blato. Jašoda je insistirala da On otvori usta i kada je On to i učinio, ugledala je viziju čitavog sveta. Kada je Krišna povukao svoju viziju, Jašoda je sasvim odustala od toga da kazni dečaka i toplo Ga je zagrlila.

Krišnin poočim, Nanda, i ostali odrasli u Gokulu odlučili su da svoja stada premeste u Vrindavan, oblast koja je takođe u dolini reke Jamune i koja je bujna i zelena. Krišna je uživao u Svom novom domu koji je podrobno istražio. Od bambusa je napravio frulicu i uživao je da svira dok su krave bile na ispaši. Kao što su Krišnini prsti bili laki i pokretljivi na fruli, jednako graciozni su bili i Meher Babini prsti dok je pokazivao slova koja je birao na tablici sa slovima koju je koristio kada je počeo da se pridržava ćutnje. „Neki su poredili Babino korišćenje tablice sa sviranjem Gospoda Krišne na fruli.“[vii] Pored nestašluka i igara, Krišna je uživao da igra jednu igru sličnu igri dame. Kada je Meher Baba igrao tu igru, naglasio je: „Kada sam bio Krišna, igrao sam ovu igru, i u ovom obličju, takođe uživam u njoj.“[viii]

Krišna i gopike

Krišnine družbenice u Vrindavanu su bile gopike, koje je On očaravao, oduševljavao i zadirkivao. On je za njih svirao na fruli, igrao je sa njima i izvodio svoje šale, kao što je bilo da im ukrade odeću dok su se kupale u reci. U ovom dolasku, Baba je posetio istorijska mesta koja je pohodio Krišna. Nasuprot tome, Baba iz nekog razloga, nije posetio Ssaudijsku Arabiju i Palestinu/Izrael, gde je proveo poslednja dva dolaska. Bau Kalčuri je o obilasku Krišninih mesta u Indiji zapisao:

– Narednog dana (28. januara, 1931.) otišli su u Maturu, gde se Krišna rodio; u Gokul, gde je proveo detinjstvo; i u Vrindavan, gde je živeo sa gopikama. U blizini hrama u Vrindavanu, jedan mladi mast koji je svirao frulu, ugledao je Babu i uzviknuo: „Evo dolazi moj Murlivale – Frulaš! Čekao sam te!“ Mast je bio u ekstazi kada je video Babu.

Dok je obilazio mesta koja su bila povezana sa Krišnom, Baba je rekao: „Kada vidim ova mesta, setim se starih mesta na kojima sam boravio; ona su kao neka stara, dobro upamćena sećanja koja me prate. Ovde sam se igrao sa gopikama i krao mleko i sir; ovde sam svirao frulu; a ovde bi mi moja Rada (Krišnina vodeća učenica) dolazila trčeći! Sada sam sa mnom doveo moje nove gopike, i sada je Mehera (Meher Babina vodeća učenica) moja Rada.“[ix]

Babina aluzija na Njegove „gopike“ u toj prilici se odnosila na grupu uglavnom Istočnih žena koje su Ga pratile do Krišninih boravišta. Ali, Gospod Krišna ovog doba je za vreme tridesetih godina prošlog veka Sebi privukao i učenike sa Zapada i sa njima je provodio vreme u Indiji i na Zapadu. Često je neke od svojih bliskih učenica sa Zapada nazivao svojim „gopikama“.[x] One su izuzetno uživale u Njegovom društvu.  Baš kao što se Krišna igrao sa gopikama u Vrindavanu, tako se i Meher Baba igrao sa Svojim Istočnim i Zapadnim gopikama, doveo ih u orbitu Svoje božanske ljubavi, uživao u lagodnim trenucima sa njima i obučavao ih za mnogo ozbiljniji i zahtevniji posao, koji ih je kasnije u životu čekao. Babina magnetska privlačnost i bezazleni nestašluci su bili isti kao kod Krišne. Tako je 1956. podsetio jednu grupu Svojih ljubavnika u Mirtl Biču: „Ja imam najveći smisao za humor, isti kao Krišna. Ovaj smisao za humor ne treba da vas obmane ili navede da zaboravite ko ja zapravo jesam.“[xi] Kao i Gospod Krišna, Baba je isticao put ljubavi. „Baba je uvek želeo da osetimo da je ta ljubav nešto veselo i svetlo, a ne teško i sumorno. Postojali su trenuci da se bude veseo i trenuci da se bude ozbiljan, i to su dva aspekta Božanskog Duha. On bi nam govorio o Krišni, koliko je bio ispunjen radošću i zabavom, uvek srećan, a opet niko nije više govorio o ljubavi od Njega; i govorio je kako je ljubav najviši stepen akcije.“[xii]

Krišna preživljava pokušaje da Mu se oduzme život

U međuvremenu, zli Kamsa je bio sve zabrinutiji zbog proročanstva koji mu je izgovorio eterični glas na dan venčanja njegove sestre i njenog supruga. Kamsa je odavno sumnjao da će njegov ubica biti Krišna i čak je bezuspešno pokušavao da ubije Krišnu šaljući mu razne prerušene ubice. Ipak, mladić je uspeo da savlada sve zavere. Mudrac Narada je konačno izbrisao svaku sumnju iz Kamsinog uma, potvrdivši mu da je Krišna zaista onaj koga je proreklo proročanstvo.

Kamsina rešenost da ubije Krišnu, pre nego što Krišna ubije njega, bila je udvostručena posle razgovora sa Naradom. Ponovo je zatočio Vasudevu i Devaki, kao i Ugrasenu, Devakinog ujaka i zakonitog kralja. Kamsa nije želeo da upotrebi očigledan napad šaljući vojsku u Vrindavan da ubije Krišnu, zato što ni Krišna ni Njegov brat nisu nikome naudili i obojicu je volela zajednica pastira sa kojima su odrasli. Zbog toga je Kamsa krišom skovao zaveru da ubije Krišnu.

Kamsa je pozvao Nandu, Krišnu, Balaramu i gopije, da dođu u Maturu na proslavu „Poklonjenja Luku“. Svetina bi bila pozvana da se okupi oko mesta na kome bi na postolju od cveća bio izložen sveti luk, da ga svi vide i poklone mu se. Ono što vrindavanska zajednica nije znala je da je Kamsa nameravao da na dva brata s lanca pusti borbenog slona. Ako bi preživeli ovaj napad, onda bi ih pozvao da se rvu sa proverenim šampionima, koji bi ih kao slučajno „smoždili“ svojim snažnim stiskom.

Kada su momci ušli kroz kapiju blizu koje je bio borbeni slon, mahut (slonov čuvar) je podbadao slona da napadne momke. Krišna se hrabro borio sa slonom i ubio ga, i čak mu je iščupao obe kljove. Momci su potom nastavili dalje i ušli su u arenu gde ih je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Rvači su ih pozvali da se bore i oni su nerado pristali. Obojica su ubili svoje protivnike, a ubili su i još trojicu rvača koji su ih izazivali.

Kamsa je bio izbezumljen i naredio je da se svečanost prekine. Zapovedio je da se ova dva momka proteraju iz Mature, kao i da se ubije Vasudeva, Krišnin prirodni otac, kao i Ugrasena. Krišnu su Kamsine zapovesti razljutile, pa je skočio na podijum na kome je sedeo Kamsa. Kamsa je pokušao da svojim mačem ubije Krišnu, ali Krišna je hitro golim rukama ubio Kamsu.

Krišna je organizovao pokopavanje mrtvih i potom je požurio u zatvor da oslobodi svoje roditelje. Potom je Krišna otišao u Ugraseninu ćeliju i oslobodio i njega, pa je Ugrasena ponovo postao kralj Jadava. Krišna i Balarama su opet bili sa svojim roditeljima i ostali su na dvoru.

Savetnik i državnik

Počelo je novo poglavlje u Krišninom životu. On i Balarama su dobili pouke o duhovnosti, kao i o veštini ratovanja. Krišnine dužnosti su se proširile na diplomatiju i na kraljevske dužnosti. Ipak, On nije zaboravio svoju družinu iz Vrindavana i poslao im je jednog glasnika da ih uteši i da ih podseti da ih On voli i da je uvek sa njima. Krišnino spominjanje gopika može da se uporedi sa Meher Babinim spominjanjem njegovih gopika tridesetih godina prošlog veka, kada im je stalno slao poruke pune ljubavi i ohrabrenja, kada bi od njih bio odvojen.

Gopike su na Krišnine poruke odgovorile sa tolikom ljubavlju i posvećenošću da je to glasnika duboko dirnulo. Svaku svoju misao, reč i delo posvetile su svom dragom Gospodu Krišni. Vrindavan je bio zapaljen ljubavlju prema Krišni. Kada je Krišnin glasnik spremao svoja kola za povratak u Maturu, stanovništvo Vrindavana ih je natovrailo poklonima i hranom za njihovog voljenog Krišnu. U ovom dolasku, Hamirpur podseća na Vrindavan u Krišninom dolasku.

U narednoj fazi svog života, Krišna je podesno smešten usred legendarnog boja za indijsku dušu i njena kraljevstva. Da bi se razumela Krišnina uloga u ovom ratu, potrebno je donakle poznavati Mahabaratu, epsku priču o ovom periodu u istoriji Indije sačinjenu od 100 000 stihova. Prikaz koji sledi biće znatno kraći.

Mahabarata ukratko

Kralj Hastinapura je imao dva sina, Dritaraštru i Pandua. Pošto je Dritaraštra rođen slep, Pandu se popeo na presto. Ipak, zbog neke uvrede, Pandu je morao da se povuče u šumu sa svoje dve žene, Kunti i Madri. Kunti je bila Vasudevina sestra i prema tome Krišnina tetka. Dok je obavljao pokore u šumi, Panduove dve žene su mu rodile pet sinova, poznatih kao Pandave. Najstariji sin je bio Judištira. Jedan drugi Pandava, Arđuna, je bio predodređen da postane Krišnin najbliskiji učenik.

Dritaraštra i njegova žena, Gandari, imali su sto sinova, koji su postali poznati kao Kaurave. Predvodnik Kaurava je bio Durjodana, koji je bio predodređen da postane glavni neprijatelj Pandava i samog Krišne. Pandu je umro u šumi i Kunti je svoje sinove dovela u Hastinapur da žive sa Dritaraštrom. Pandave su postale omiljene među narodom i Dritaraštra je postao ljubomoran. Durjodana je toliko mrzeo Pandave da je pokušao da ih ubije podmetnuvši požar u palati u koju su pozvani, ali su Pandave na vreme pobegle.

Krišna je bio svestan napetosti između Pandava i Kaurava, ali je svejedno savetovao Pandavama da se vrate u Hastinapur. Dritaraštra je Pandavama ponudio polovinu svog kraljevstva i oni su se nastanili u Indraprašti. Pošto je počinio neki prekršaj, Arđuna je odvojen od braće i prognan je na dvanaest godina. U tom periodu, Krišna je udesio brak između njegove sestre, Šubadre, i Arđune.

U međuvremenu, Durjodaninina mržnja prema Pandavama se nije smanjivala. Odlučio je da pozove Judištiru na igru kockicama i dogovorio se sa svojim ujakom, savršenim prevarantom, da on igra umesto Durjodane. To je dovelo do toga da je Judištira sve izgubio, uključujući i celo kraljevstvo i svu braću. Ipak, Dritaraštra se sažalio na njih, možda zbog osećaja krivice, i vratio Pandavama njihovo kraljevstvo. Durjodana se nije obeshrabrio i ubedio je oca da ponovo pozove Judištiru na još jednu igru kockica. Njegov ujak je opet varao i Judištira je ponovo izgubio. Cena gubitka na kocki je bila da Pandave moraju da odu u trinaestogodišnje izgnanstvo. Dvanaest godina su proveli u šumi, a poslednju godinu prerušeni pod tuđim imenom.

Kada su se vratili iz progonstva, tražili su da im se vrati njihovo kraljevstvo, ali je Durjodana to odbio. Pandave i Kaurave su počeli da se spremaju za rat. Dujodana i Arđuna su obojica posetili Krišnu da zatraže da im pomogne u ratu. Krišna im je rekao da jedna strana može da dobije svu Njegovu vojsku, dok druga strana može da ima korist od Njegovog saveta i prisustva, mada On sam neće nositi oružje. Durjodana je odabrao vojsku, a Arđuna je odabrao Samog Krišnu, koji je bio zadovoljan Arđuninim izborom.

Neposredno pre početka ovog rata, Krišna je učinio poslednji pokušaj da pregovara o mirnom rešenju i otišao je u Hastinapur da pokuša da odgovori Kaurave od njihove rešenosti da se bore. Krišna je rekao Durjodani da je zao zbog njegove mržnje prema Pandavama i odbijanja da im vrati njihovo legitimno kraljevstvo. Krišna je javno ispričao sva Durjodanina nedela, ali je Durjodana napustio taj skup. Na kraju, Durjodana se nije pokajao i Krišna je rekao Kauravama da je rat neizbežan.

Bitka kod Kurukšetre

Ova bitka se vodila na bojnom polju Kurukšetre. Krišna je održao obećanje koje je dao Arđuni i pristao je da upravlja njegovim borbenim kolima. To je podrazumevalo više od pukog upravljanja konjima:

Arđuna je bio majstor streličarstva i morao je da se bori u boju kao vrhovni komandant celokupnih snaga. Da bi to postigao nije mogao da odvraća pažnju na upravljanje borbenim kolima. Umesto toga, morao je tako da upravlja situacijom da može da usmerava konje ne koristeći ruke, da bi rukama mogao da prenosi zapovesti čitavoj vojsci. Da bi to uradio trebalo je zauzme mesto na posebno napravljenim borbenim kolima, a Krišnina glava mu je bila između nogu. Arđuna je palčevima na nogama doticao Krišnine slepoočnice kako bi usmeravao kretanje kola. Kada bi Arđuna levim palcem pritisnuo Krišninu levu slepoočnicu, Krišna bi kola okrenuo ulevo, a slično je bilo i sa desnom stranom.[xiii]

Ipak, pre nego što je rat započeo, Arđunu je mučila griža savesti. Bio je zbunjen, utučen i pun prezira prema razlozima za borbu sa Kauravama. Nije želeo da ubija svoje rođake i pitao se koji je smisao života i ratovanja. Njegov razgovor sa Krišnom je učinjen besmrtnim u Bagavad Giti (Pesmi Gospodnjoj). Gita sadrži suštinu vedantizma i mudrost Indije.

Između Gite i Meher Babinog učenja ima realnih podudaranja, naročito u usredsređenosti na ključnu ulogu koju Avatar ima u dovođenju duhovnih tragalaca Bogu. Krišna ističe da je Bog nevidljivi izvođač koji stoji iza svakog čina u kreaciji, da čovek nikada ne može da uništi Boga i da su pojedinci na bojnom polju zapravo duše koje ne mogu da budu uništene. Duše koje budu stradala ne bojištu rodiće se opet i iznova, kao i svi ostali na svetu. Beskrajni ciklus reinkarnacije je u životu problem, a ne rešenje.

Bagavad Gita

Svaka osoba traga za sopstvenim istinskim sopstvom. Bog je istinsko Sopstvo unutar našeg sopstva i mi tražimo sjedinjenje sa Bogom u nama. Put do Boga vodi preko potpunog žrtvovanja čovekovog tela, srca, uma i duše. Postupak ovakvog žrtvovanja može detaljno da se objasni u različitim sistemima joge. Ipak, najlakši i najdelotvorniji put žrtvovanja je put koji nudi Avatar. Ako se sve daje Krišni, ako se On voli i ako se sva dela posvećuju Njemu, dolazi se do Njega i postiže se sjedinjenje sa Bogom. Prema tome, Krišna uništava sve naše sanskare i našu karmu.

Krišna je objasnio Arđuni da je njegova dužnost da se bori i dužnost da deluje u svetu, ali je naglasio da je potrebno da nauči da se bori bez vezanosti, prepuštajući Bogu rezultate svojih dela. Vezanost za čula može da se savlada ljubavlju prema Bogu. Meditacija na Avatara dovodi čoveka u neophodno duhovno smirenje. Vera u Boga i u sebe je osnovna; sumnja će osakatiti duhovno napredovanje. Bog je u svemu i u svakome; On je dostojan naše ljubavi u svakom trenutku. Bog je naša jedina nada i zaslužuje svaku žrtvu koju za Njega možemo da učinimo. „Onima, koji su zauvek vezani za Mene, koji Me obožavaju iz ljubavi, dajem ono ujedinjenje sa znanjem uz koje dospevaju Meni.“[xiv]

Arđuna moli za viziju

Čak i posle Krišninog objašnjenja duhovne mehanike u univerzumu, Arđuna i dalje nije bio zadovoljan i preklinjao je da vidi viziju Boga. Krišna je udovoljio Arđuni i pokazao mu je Svoj univerzalni oblik. Da bi to mogao da uradi, Krišna je Arđuni otvorio „božansko oko“, sposobnost u njegovoj svesti da vidi Božiji univerzalni oblik koji u svakome od nas ostaje prikriven. Arđunu je ovo čudo duboko potreslo i on se poklonio Krišni, priznavši da ne samo da je začuđen nego i uplašen. Krišna mu je dozvolio da vidi ishod rata i pogibiju Kaurava. Arđuna je molio Krišnu da mu oprosti sve prestupe i još uvek u strahu, molio je Krišnu da ukloni božansku viziju i da mu dopusti da vidi Krišnu u Njegovom normalnom ljudskom obliku.

Krišna je podsetio Arđunu da vizija koju mu je podario može da se doživi samo uz Krišninu milost i ne može da se „postigne“ nikakvom kombinacijom religioznih praksi, žrtvovanja ili pokora. Krišna je iskoristio priliku da objasni da će posvećenost njemu kao Avataru dovesti aspiranta do njega kao Boga: „Onaj ko radi samo za mene, kome sam ja vrhunski cilj, ko mi je posvećen, lišen uživanja u stvarima i lišen neprijateljstva, dolazi meni, o Panduov sine.“[xv]

Otkrivši Arđuni svoju potpunu božanstvenost, Krišna objašnjava da je posvećenost Njemu najjednostavniji i najlakši put do Boga. Oni koji potpuno veruju u Avatara, koji sebe posvećuju Njemu, uz Njegovu pomoć mogu da izgube vezanost za plodove svojih dela. Na ovaj način, oni postepeno istroše svoj egoizam i postaju vredni sjedinjenja sa Bogom.

Panadave pobeđuju Kaurave

Krišna je u Svojoj besedi odgovorio na sva Arđunina pitanja, razvejao sve njegove sumnje i ponovo mu okrepio dušu. Arđuna je bio potpuno spreman za boj. Bitka na Kurukšetri je trajala osamnaest dana. Krišna je stalno bodrio duh Panadava, ponekad ih zabavljajući, ponekad prekorevajući i stalno ih ohrabrujući. I Krišnu je pogodila jedna strela i izazvala manje krvarenje, ali Ga nije ozbiljnije ranila. Konačno, uz Krišnino vođstvo, Pandave su pobile sve Kaurave, uključujući i Durjodanu.

Iako je Judištira bio na iskušenju da se odrekne sveta, Krišna ga je nagovorio da ispuni svoju sudbinu i prihvati svoju ulogu kralja. Judištira je tada poslušao Krišnin savet i krunisan je za kralja. Krišna je živeo još trideset i šest godina posle ove legendarne bitke. Njegovo pleme (Jadave) postalo je nasilno i samovoljno i na kraju su sami sebe uništili. Krišna je prepoznao da je vreme da napusti telo. Otišao je u divljinu i legao na zemlju. Jedan lovac ga je zamenio za divljač i pogodio Ga je strelom u stopalo, i ta strela je prošla kroz Njegovo telo i usmrtila Ga.


[i] Lord Meher, 5219.

[ii] Meher Baba kako je ispričala Ruano Bogislav u „From a Nasik Notebook“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. XVI, no.2 (1976), 56.

[iii] Lord Meher, 5432.

[iv] Biografski materijal o Krišni može da se pronađe u Swami Chinmayananda, Glory of Krishna (Bombay: central Chinmaya Mission Trust, drugo izd., 1990); Chakravarti Rajagopalachari, prevod Mahabharata, dvadest i prvo izd. (Bombay: Bharatiya Vidya Bhavan, 1978); R. K. Narayan, prevod, The Mahabharata (Chicago: University of Chicago Press, 2000); Moini M. Chatterji, prevod The Bhagavad Gita (New York: Causeway Books, 1960).

[v] Lord Meher, 4807.

[vi] Lord Meher, 4483.

[vii] Bal Natu, Glimpses of the God-Man, vol. VI (Myrtle Beach, S.C.: Sheriar Press, Inc., 1994), 185.

[viii] Lord Meher, 5165.

[ix] Lord Meher, 2374, krajnja napomena izostavljena.

[x] Na primer, videti Kitty Davy, Love Alone Prevails (Myrtle Beach, S.C.: Seriar Press, Inc., 1981), 77.

[xi] Lord Meher, 5027.

[xii] Davy, Love Alone Prevails, 154-55.

[xiii] Tales from the New Life with Meher Baba, intervju sa Eručom Đezavala (Berkeley, CA.: The Beguine Library, 1976), 124.

[xiv] Chatterji, prevod Bhagavad Gita, poglavlje X, stih 10.

[xv] Ibid., poglavlje XI, stih 55.

%d bloggers like this: