Realizovanje imaginacije kroz Forme Suptilnog i Grubog

Realizovanje imaginacije kroz Forme

Suptilnog i Grubog

Kako evoluira od manje savršenih i manje razvijenih pa do naj savršenijih i najrazvijene, čaitanja realizuje univerzum isprva konačno (u podljudskim formama) a potom beskonačno (u ljudskoj formi). Od početka do kraja, ono što je bilo realizovan, je beskonačna imaginacija. Beskonačni lažni um realizuje ovu beskonačnu imaginaciju kao suptilne i grube forme, i na ovaj način, fini univerzum se manifestuje kao suptilni i grubi univerzum a koji su njegova(to) tela. Sve ovo je lažno mislenje. Ali kada Beskonačna Inteligencija realizuje Sebe(To), Ona(To) je mislenje realno u Realnom Ja stanju.

LAŽNA ČAITANJA (lažni um ili điv) ima dva tela, suptilno i grubo (sukshma i sthul), kroz koja realizuje ili misli suptilni i grubi univerzum ili imaginaciju. Dakle, Beskonačno Mislenjeova produkcija[1] (ili kreacija) jeste beskonačna suptilna i gruba imaginacija, tj. suptilni i grubi univerzum. Beskonačno lažno Ja (ili beskonačni lažni um) u ljudskoj formi potom doživljava ili realizuje beskonačno ovu suptilnu imaginaciju (univerzum) kroz suptilno mislenje, to jest, kroz naj-savršenije suptilno telo (sukshma sharir). Slično tome, on(to) doživljava ili realizuje beskonačno ovu grubu imaginaciju (univerzum) kroz grubo mislenje, to jest, kroz naj-savršenije grubo telo (sthul sharir). Dakle, na pod-ljudskim nivoima, lažno Ja ili lažni um, koji je ovde beskonačan, konačno realizje konačnu imaginaciju[2] (univerzum) kroz suptilne i grube formu koje su prikladne za nivo razvoja njegove(to) čaitanje. Drugim rečima, konačnost realizacije (fine imaginacije) saglasna je sa konačnošću lažnog Ja. Ali u ne-živim objektima (jad vasta), gde naj-konačnije lažno Ja (ili um) egzistira u skoro-ne-um stanju, taj lažno Ja-ov naj-konačniji doživljaj imaginacije je skoro ništavan, i u isto vreme njegova(to) suptilna i gruba forma je naj ne-razvijenija i naj ne-savršenija.

Evolucija je (evolucija) od najmanje-savršenog pa do naj-savršenijeg stanja. U kamen formi, mislenje je naj konačnije, suptilno i grubo telo je naj ne-savršenije i univerzum je doživljen naj konačnije, kao skoro ništavan. U biljnoj formi, mislenje je manje konačno, suptilno i grubo telo je manje ne-savršeno, i univerzum je doživljen manje konačno, to jest, kao „nešto“[3] (i kao više nego „skoro ništiavno“). U životinjskim formama je mislenje još manje konačno, suptilno i grubo telo je još manje ne-savršeno, i univerzum je doživljen još manje konačno, kao više nego „nešto“. U ljudskoj formi, mislenje je beskonačno, suptilno i grubo telo je naj savršenije, i univerzum je doživljen beskonačno i (pot)puno, kao „sve“.

Da se vratimo ponovo unazad do kamen forme ili do jad vastu-a („ne-živi objekt) stanja: ovde je kamen um-ova suptilna i gruba forma naj ne-razvijenija i naj ne-savršenija. U biljnoj formi, gde je manje-konačni lažni uma (ili Ja) razvijeniji, još više je razvijena umova realizacija univerzuma a u skladu sa time i njegovo(to) suptilno i grubo telo. U životinjskoj formi, gde je još-manje-konačni lažni um još više razvijen, ta umova realizacija imaginacije, a u skladu sa time i njegovo(to) suptilno i grubo telo, su još više razvijeni, još više uznapredovali, još manje konačni. U ljudskoj formi, gde je beskonačni lažni um naj razvijeniji, umova realizacija imaginacije, i u skladu sa time njegovo(to) suptilno i grubo telo, je doista naj razvijenije i savršeno.

Tako u-i-kroz naj-nerazvijeniju suptilnu i grubu formu – poimence, kamen – Beskonačna Inteligencija realizuje suptilni i grubi umiverzum (imaginaciju), u naj-konačnijem (skoro ništavnom) aspektu. U-i-kroz više razvijene suptilne i grube forme biljke realizuje beskonačni suptilni i grubi univerzum (imaginaciju), u manje-konačnom aspektu. Ovde i na drugim mestima, razvoj suptilne forme je u skladu sa razvojem čaitanje ili mislenja; i razvoj grube forme egzaktno je podudaran[4] sa razvojem suptilne forme, budući da je gruba forma fizička ili materijalna prezentacija (predstavljanje) astralnog ili suptilnog.[5]

Konačno, u-i-kroz naj-razvijeniju, (i savršenu), suptilnu i grubu formu – ljudsko biće – ista Beskonačna Inteligencija realizuje suptilni i grubi univerzum u njegovom(to) beskonačnom aspektu: to jest, Ona(To) kroz naj-savršenije suptilno i grubo mislenje realizuje beskonačno beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju. Suptilna i gruba forma ljudskog bića je naj razvijenija, te samo kroz ovu formu Beskonačna Inteligencija može u (pot)punosti, savršeno da misli beskonačno suptilnu i grubu imaginaciju. Drugim rečima, samo kroz ovu naj-razvijeniju suptilnu i grubu formu ljudskog bića Paramatma („Nad-Duša“) može savršeno da realizuje suptilni i grubi univerzum.

U slučaju ljudskog bića, beskonačni lažni um (ili Ja) kroz svoja(to) dva tela (suptilno i grubo) uzima doživljaj (o(d)) dva tela beskonačne imaginacije, a to su suptilni i grubi univerzum. Tako, kroz dva naj-savršenija tela Svoga(To) umov-og mislenja, Beskonačna Inteligencija u ljudskoj formi uzima doživljaj (o(d)) dva beskonačna tela – suptilnog i grubog – (o(d)) Svoje(To) imaginacije.

Baš kao što se jedna imaginacija pojavljue (prividno) u dve forme, tako se i jedno individualno beskonačno lažno Ja (ili um) manifestuje u dve forme (suptilnoj i gruboj); i u skladu sa time svaka od ove dve forme – suptilna i gruba – (od) lažnoga Ja (uma) uzima doživljaje (od) odgovarajućih formi imaginacije. Beskonačni Um kod mislenja lažljivo kao beskonačno lažno Ja se manifestuje kao beskonačno ili kao naj-savršenije suptilno i grubo telo ljudske forme. Svrha zarad koje se lažno mislenje na ovaj način manifestuje kao suptilno i grubo mislenje jeste da bi on(to) mogao da misli ili realizje suptilno i grubo (tu) suptilnu i grubu imaginaciju koju je bes-formno mislenje (prethodno) produkovalo. Dakle, kada je Beskonačni Um mislenje realno, drugim rečima, mislenje Sebe(To), On(To) se manifestuje kao Svoje(To) osobno bes-formno Realno Sopstvo, a ne kao suptilna i gruba čaitanja.

Bes-formno produktivno mislenje producira suptilnu i grubu imaginaciju. Ovo isto mislenje kada postane lažno, suptilno i grubo mislenje, realizuje ovu suptilnu i grubu imaginaciju. Tada iznovo, ovo mislenje, kada postane realno, ne-produktivno, bes-formno mislenje, realizje sebe(to).

Samo u ljudskoj formi može Beskonačna Inteligencija da misli beskonačnu imaginaciju beskonačno. Stoga je điv, (ili lažna čaitanja ili lažno Ja) u ljudskoj formi Beskonačno Inteligencijino beskonačno lažno Ja ili beskonačno lažno mislenje. Tako da Beskonačna Inteligencija samo kroz ljudsko formin điv (ili beskonačni lažni um), i njegova(to) dva naj-savršenija tela, može da realizuje (misli) beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju (univerzum). S druge strane, kroz konačne lažne umove (ili konačne lažne Ja-ove ili điv-ove) i nesavršena tela pod-ljudskih formi, Beskonačna Inteligencija realizuje (misli), beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju konačno. Drugim rečima, Ona(To) misli suptilni i grubi univerzum, u njegovome(to) konačnom aspektu a u skladu sa čaitanjom u ovim konačnim formama.

Kada Beskonačna Inteligencija, misli i realizuje, beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju, to jest, kada Ona(To) zna, razume, oseća i doživljava suptilni i grubi univerzum beskonačno, tada misli lažno; to jest, ostaje lažno svesna ili obitava u beskonačnom lažnom Ja stanju uma. Ali kada Beskonačna Inteligencija misli konačnu suptilnu i grubu imaginaciju, to jest, kada realizuje beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju konačno, tada Ona(To) obitava u stanju konačnog lažnog Ja (uma). Ovo konačno lažno um stanje uzrokovano je sa Njegovim(To) konačnim suptilnim i grubim mislenjem, drugim rečima, sa Svojim(To) realizovanjem suptilnog ili grubog univerzuma u njegovom(to) konačnom aspektu.

Kroz sukshma i sthul sharir, (suptilno i grubo telo), Beskonačna Inteligencija u beskonačnom lažnom um stanju realizuje (misli), Svoju(To) Imaginaciju u svoje(to) dve forme. Dakle, ako Beskonačna Inteligencija nastavi sa mislenjem (i realizovanjem) Svoje(To) beskonačne suptilne i grube imaginacije (univerzuma), Ona(To) ne može da realizuje Sebe(To). Tako se sanskare gomilaju na sanskare[6] i sakupljaju u đivu; prijanjanju uz lažno Ja i bivaju impresirane[7] na lažnom umu. A suptilna i gruba forma koja je data lažnom umu je u skladu sa ovim impresijama (ili sanskarama). Tada, kroz suptilno telo, beskonačni um realizujje suptilni univerzum, i kroz svoje grubo telo, grubi univerzum. Suptilni i grubi univerzum, su po sebi, beskonačna suptilna i gruba tela (od) naj-konačnije fine imaginacije.

Slika 4, s leve strane ilustruje (sa) sanskarama (uzrokovano) potsticanje uzdizanja mislenje-ovih formi[8] u evoluciji mislenja i čaitanje. Mislenje i čaitanja, nastaju u originalnom Onostranom stanju Beskonačne Inteligencije i odatle napreduju kroz različita kraljevstva evolucije (a-d) do beskonačnog stanja u ljudskoj formi (e); nakon ovoga, ovo stupnjevito mislenje i eliminacija ovih sanskara, stara se za napredovanje mislenja prema Beskonačnom Realnom Um stanju. U svim stadijumima svoga(to) putovanja između originalnog i Sopstvo-realizovanog stanja, individualizovano mislenje je uključeno u realizovanje raznolikih stanja beskonačne imaginacije.

Tako imaginacija egzistira u tri stanja:

1. fino, koje je njeno(to) originalno, latentno, naj-konačnije, bes-formno, ne-(spo)znano, ne-producirano, ne-kreirano, ne-zamišljeno stanje, gde se u Beskonačnoj Inteligenciji ne nalazi ni mislenje, ni vibraciju, ni svest.

2. suptilno, koje je beskonačno astralno stanje;

3.  grubo, koje je beskonačno materijalno stanje.

Ova tri stanja imaginacije korespondiraju sa tri univerzuma koji su u Hindu mističnoj tradiciji nazvani:

1. avidnyat sansar (doslovno „ne-(spo)poznati“ ili „ne-distinktivni svet“);

2. mansik sansar (doslovno „duhovni“ ili „mentalni svet“);

3. pratyaksha sansar (doslovno „receptibilni“ ili „stvarni svet“)

Prvi – avidnyat sansar – je naj-konačnija fina imaginacija ili ne-zamišljena imaginacija, ne-(spo)znati ili ne-producirani univerzum.

Drugi – mansik sansar – je beskonačni suptilni univerzum, ili astralni univerzum sa svim svojim odeljcima, ili beskonačna suptilna imaginacija.[9]

Treća – pratyaksha sansar –  je beskonačni grubi ili materijalni univerzum ili beskonačna gruba imaginacija.

Ono što je van iz prvog produciralo drugi i treći sansar, to jest, ono šta je fini univerzum produciralo napred u beskonačne suptilne i grube forme, jeste Beskonačno Inteligencijino mislenje ili svest. A ovo mislenje je ono što čini da Beskonačna Inteligencija u ma kome od mogućih slučajevaj realizje bilo dva univerzuma ili Sebe(To).

U ne-svesnom stanju Beskonačne Inteligencije, fini univerzum egzistira, ali (kao što je rečeno) svest ne (egzistira). Kada je Beskonačna Inteligencija u svesnom stanju, suptilni i grubi univerzum egzistiraju, a isto tako i svest. U Beskonačno Inteligencijinom super-svesnom stanju originalni fini univerzum opet egzistira, ali sada  Beskonačna Inteligencija zadržava Svoju(To) novo stečenu svest. Da to sumiramo ovako: odista samo u ne-svesnom običnom besanom spava(jućem) stanju ili u supersvesti Sadguruovog probuđenog stanja egzistira fina, ne-zamišljena, ne-producirana bes-formna imaginacija; ali imaginacija nastavlja sa bivanjem ne-realizovanom u ova dva stanja.[10]

Beskonačna Inteligencija kada misli Sebe(To) jeste u Realnom Ja stanju, a kod mislenja imaginacije (ona(to) je) u lažnom Ja stanju. U bilo kom slučaju, bilo da je Ona(To) mislenje Sebe(To) ili mislenje imaginacije, u oba ova misleća stanja Beskonačni Um – koji je misleća Beskonačna Inteligencija – po Sebi(To) ostaje isto. Razlika leži samo u Njegovom(To) mislećem aspektu – bilo da je On(To) mislenje realno ili lažno. Tako:

Realno Mislenje = Realno Ja;

lažno mislenje    = lažno Ja.


[1] production – iznošenje, pokazivanje, proizvođenje, proizvodnja, stvaranje, izvođenje, prikazivanje, predstavljanje, proizvodnja, tvorevina; produženje. Produce – izneti, pokazati, izvesti, proizvesti, roditi, donositi, izazvati, stvoriti, rađati, donositi; stvaranje-i-iznošenje

[2] Imaginacija je naj konačnija u svome bosformnom, nemanifestovanom aspektu. ali kada se manifestuje, ona to čini kao beskonačni suptilni i grubi univerzumi. Dakle, niže (podljudske) forme realizju ovu imaginaciju samo konačno (finitely) i u ovom smislu beskonačna manifestovana imaginacija mogla bi da da bude nazvana (kao u ovom tekstu) „konačna imaginacija“.

[3] something – nešto, donekle,

[4] korespondira

[5] U ovom tekstu je reč „astral“ korišćena kao sinonim za „suptilno“. U kasnijim radovima, ipak, Baba je koristio reč „astral“ da bi naznačio samo deo, a ne celokupnu suptilnu sferu,  već samo sedam slojeva koji služe ako veza (link) između suptilnog i grubog.

[6] Fraza u originalnom manuskriptu „sanskaras upon sanskaras“ ispalo je da je prevod na engleski idiomatske guđarat fraze „sanskar par sanskar chadta jay.“

[7] impresed – impresirane, utisnute ali to jesu impresije i one se mogu prevesti kao utisci (otisci), ono što je negde utisnuto.

[8] sanskaras giving rise to the foirms of thinking – kako sanskare potstiču izranjanja formi miselnjeovih, podstiče izranjanje mislenjeovih formi. Ovo naprosto znači da sanskare svojim postojanjem dovode i potsitčuz (tj prouzrokuju i neprekidno podržavaju i pojačavaju) uzdizanje (to jest izranjanje u kreaciju ili nastajanje novih, izranjanje, pojavljivanje)mislenjeovih formi, to jest mislenje je kreiralo forme koje su bile potencijalne i koje sada izranjaju u kreaciju i postaju forme koje su forme od mislenja jer ih je ono kreiralo i sada ih realizuje.

[9] Iako reč masik doslovno znači „mentalni“, i iako je „mansik sharir“ definisano kao „mentalno telo“ u Bau Kalčurijevoj knizi Ništa i Sve, u ovom ovde tekstu Baba ne koristi ovu reč da bi označio suženo „mentalnu sferu“ kao što je ona  definisana u Besedama i Bog Govori. Pre, „mansik“ (kao i „suptilno“ ) u ovom tekstu je korišćeno da naznači ono što Bog Govori kolektivno (objedinjeno) naziva mentalnom i suptilnom sferama.

[10] Reč Sadguru se ovde odnosi na realizovano jedno u stanju Nirvakalp Samadija. (moj komentarJ) ­ Nisam siguran da je to tačno. Ovde se ipak misli na Sadgurua kao Sadgurua. Sadguru ne realizuje imaginaciju. On je svestan Sebe kao Sebe i senke kao senke, stoga on ne posistovećuje sebe i nedoživljava Sebe kao imaginaciju stoga On ne realizuje imaginaciju. On je svestan imaginacije kao imaginacije, Svoje sopstvene Imaginacije i on je ne realizuje, to jest ne projektuje svoju imaginaciju u stvarnost (realnost). On večno realizuje samo Sebe a nikada svoju imaginaciju, ali je svestan imaginacije kao takve iako je ne doživljava.

%d bloggers like this: