Želje, Sanskare i Različita Svesna Stanja


Originalno nesvestan, Um postaje svestan  kroz željenje, što Mu(To) daje sanskare ili ograničanja. Kada mislenje počne, kada se originalna Želja pokrene, Beskonačno Mislenje Išvara postaje lažno suptilno i grubo formino mislenje. Ali kada je slomljen limit lažnosti, ako um nastavi da misli u punoj svesti, điv postaje Šiv i ostvareno je Realno Mislenje. Sadgurua obuhvata-i-čini sva ova stanja.

Inteligencija u Svome(To) nedeljivom realnom stanju je Saččidananda – Istina, Znanje, Blaženstvo. Obična osoba, pak, doživljava lažnu Saččitanandu. Doživljava, stoga, raspon od originalno ne-svesnog, do supersvesnog i pod-supersvesnog stanja (Sadgurua i jogina), pa do svesnog i podsvesnog stanja (budna i sanjajuća obična osoba), pa do ne-svesnog stanja besanog spava(nja) običnog čoveka.“uspavljivanje“[1] individue, kada se javi na univerzalnoj skali, jeste Mahapralaja.

U SKLADU SA DIKTATOM SANSKARA, želje bivaju formirane i stavljene u akciju; i opet, u skladu sa ovim željama i akcijama, nove sanskare bivaju formirane, I tako se to bez prekida produžava. Ovaj ciklus u kome sanskare formiraju želje i akcije, i želje i akcije zauzvrat formiraju nove sanskare, prisiljavaju um da produži mislenje lažljivo (falš), to jest, da misli imaginaciju; i na ovaj način sanskare čine um da realizuje suptilni i grubi univerzum kroz svoje(to) suptilno i grubo telo. Jednom kada se želje i njihove rezultantne akcije okončaju, sanskare takođe nestaju; i sa nestajanjem sanskara staje umovo lažno mislenje. Kroz koncentraciju, ili kroz izvođenje iskrene bakte, ili kroz karma jogu, lažljivo (falš) misleći um delić po delić uništava svoje(to) sopstvena ograničenja – to jest, uništava lažnost svoga(to) mislenja. Ova ograničenja su bili uspostavljeni[2] sa sanskarama, koje se manifestuju kao želje u suptilnoj formi. Kada je ovo brisanje limita napokon ostvareno, tada um (sasvim prirodno) postaje neograničen i započinje mislenje realno – pošto što je bilo ograničenje. ograničenje njegovog(to) lažnog mislenja. Na taj način dosegavši neograničenost, Um realizuje Sopstvo. Ova Realizacija je učinjena mogućom sa umovim bivanjem zaustavljenim u (pot)punoj svesti, to jest, sa njegovim(to) postajanjem lišenim sanskara.

Ali ovaj postepeni, malo-po-malo proces uništavanja sanskara je veoma težak i dugačak proces čije dovršavanje iziskuje mnoge, mnoge živote (janam-e); samo odista nekoliko ratkih jedinki uspeju da dosegnu ovaj kraj. Ali sa jednim_jedinim letimičnim pogledom Svoje milosti Sadguru može, u treptaju jednoga oka, da uništi – sve u okviru raspona lažnog umovog jednog-jedinog ljudskog života – ta umovo ograničenje (od) želja i sanskara: to jest, može da uništi ograničenja lažnog mislenja, lažnog Ja, lažnog egoizma. Tako Sadguru može da pretvori um u realno misleći Neograničeni Um, baš kakav je i Njegovo sopstveni Um.

U stvari, Beskonačni Um Sadgurua obuhvata-i-sadrži nekoliko različitih tipova realizacije, koje doživljava po sopstvenoj želji kada god to On poželi. Tako Njegov beskonačni Um

a)    kada On(To) to želi, realizuje SvojeSopstvo(To); ali kada  to čini, ne realizuje niti suptoilne planove kroz Svoje(To) suptilno telo niti grubi univerzum kroz Svoje(To) grubo telo; ili opet,

b)    kada On(To) to želi, realizuje planove suptilnog univerzuma kroz Svoje(To) suptilno telo: ali kada to čini,  ne realizje Sopstvo niti  realizuje grubi univerzum kroz Svoje(To) grubo telo; ili opet iznova,

c)    kada On(To) to želi, realizuje grubi univerzum kroz grubo telo; ali kada to čini, ne realizuje planove a niti Sopstvo.

Takvo je stanje Mahapuruša.

Originalno, Um je bio neograničen i beskonačan, pošto je On(To) bio bez želja, bez sanskara, i stoga bez ograničenja (usled) lažnosti. Ali u isto vreme On(To) nije mogao da realizuje Sopstvo, jer je bio ne-svestan: jer da bi se realizovalo Sopstvo to iziskuje svest. On(To) sa željenjem postaje svestan, a to je učinio kao Išvar, Kreator suptilnog i grubog univerzuma; i ova svest je dovela napred[3] Njegovu(To) finu imaginaciju u beskonačnu suptilnu i grubu formu. Opet, svest je  posledak (od) želja, ali su želje podarile umu sanskare i učinile ga da realizuje univerzum (od) suptilne i grube imaginacije. Tako je sa svešću bila producirana imaginacija  a zauzvrat je sa željama bila producirana svest. Ukratko, želje su bile te koje su dale umu sanskare i dovele ih pod jaram ograničenja pri čemu se on(to) identifikuje sa suptilnim i grubim umom.

Na ovaj način um postaje svestan, ali u isto vreme on(to) postaje subjekt ograničenja usled lažnosti mislenja. Isprva, kao što smo videli, Um je bio neograničen,[4] slobodan[5] od lažnog mislenja i realizovanja univerzuma. Ali u ovom stanju On(To) nije mogao da zna i realizuje SvojeSopstvo(To), pošto je bio nesvestan i nije mislio. Ali sa naviranjem svesti i mislenja, on(to) još uvek nalazi sebe(to) nesposobnim da zna i realizuje sebe(to), jer je sada, kao što je rečeno, on(to) postao ograničen usled lažnog mislenja i realizovanja imaginacije.[6]

Da bi ostvario Cilj, Um mora da bude zaustavljen dok još uvek misli*, svestan pa ipak ne-svestan – što će reći, supersvestan. Ukratko, Um mora da misli, ali da misli realno. On(To) mora da misli Sopstvo i (da) ne (misli) suptilnu i grubu imaginaciju; On(To) mora da realizuje Sopstvo i (da) ne (realizuje) univerzum.

„Fino mislenje“ podrazumeva „ne mislenje“, i stoga fino mislenje ne može da misli ili realizuje Beskonačnu Inteligenciju. Kada beskonačno fino mislenje postane Beskonačno Realno Mislenje, tada Ono(To) misli-i-realizuje Beskonačnu Inteligenciju; ali kada ono postane beskonačno lažno mislenje, ono(to) misli-i-realizuje beskonačnu imaginaciju, koja je suptilni i grubi univerzum ili ne-prirodna svetlost. Fino misleći um ne može da realizuje bilo šta. ali kada kretanje počne, svest i mislenje ulaze u igru; i beskonačno fino mislenje je preokrenuto u

a)     Beskonačno Mislenje Išvara, i potom u

b)      suptilne i grube forme lažno mislenje.

Tako je svest uzdignuta, ali se pri tome uzdiglo i ograničenje lažnog mislenja. Ovo ograničenje (od) lažnosti mora da bude slomljen: to jest, lažno mislenje, zadržavajući svest, mora da bude promenjeno u Realno Mislenje.

Originalna želja, originalna chal-vichal ili (kretanje“, učinilo je Um (da bude) svesnim kao Beskonačni Um (od) Išvara; ali su mu(to) potom ove želje nametnule ograničenje lažnosti. Jednom učinjen svesnim, um počinje da realizuje, zna, i doživljava, ali ne Realno Sopstvo, već umestoi toga sve (ono) što je lažno i imaginarno, što će reći, tela (od) dva univerzuma. Pak, želje su investirale[7] um sa svešću za realizovanje imaginacije, koju je svest producirala napred iz finog, naj-konačnijeg stanja u beskonačnu suptilnu i grubu formu. Na ovaj način želje su učinile um da misli lažlljivo (falš)  i tako su ga(to) učinile da misli-i-realizuje ovu imaginaciju (univerzum). Ukratko, umesto realizovanja Sopstva, um je nastavljao sa realizovanjem tela i univerzuma koji su, kao što je rečeno, njegova(to) svest producirala iz finoga a u suptilno i grubo. Sada ako bi um da zadrži svest kod mislenja realno, on(to) bi mogao da misli-i-realizuje Beskonačnu Inteligenciju. A da bi se ovo desilo, svest (mislenje) mora da ostane dok lažnost nestaje.

Šta je to na provom mestu što nameće lažnost umu?  Prva, originalna sanskara, koja je bila rezultat (od) prve, originalne Želje!

Ali ova prva sanskara je producirala nebrojane daljnje sanskare i, kao posedica toga i nebrojana daljnja ograničenja (od) lažnog mislenja. Ako bi sva ova ograničenja nestala, sve ove sanskare (želje) moraju takođe da nestanu. Jednom kada ode lažnost mislenja, Um realizuje Sopstvo. To će reći, mislenje koje jeste svest mora da ostane, ali njegova(to) lažnost mora prestati da bude.

Ista, jedna Beskonačna Inteligencija

kod ne mislenja, je Khuda;

kod mislenja realno, jeste Sadguru (ili Šiv);

kod msilenja lažljivo (falš), jeste banda (ili điv).

Um po sebi(to) je Khuda. Um koji je upravo u ovom momentu viđenje nekih drugih osoba je sam-po-sebi(to) Khuda; um koji je govorienje je po sebi(to) Khuda; um koji je slušanje* je po sebi(to) Khuda.[1] Ali ovaj Khuda je ne misleći, ne slušajući, ne govoreći u tome Sopstvu koje je unutar NjegovogaSopstva[2]. Kada On zaista vidi, čuje, govori – ukratko, doživljava – Sopstvu koje je unutar NjegovogSopstva, tada je Bog realizovao SvojeSopstvo i Šiv stanje je bilo dosegnuto. Vaš um, koji je Bog ili Beskonačna Inteligencija unutar vas, kada on(to) misli (tj., vidi, govori i razgovara), tada je zaista (J sve) lažljivo (falš): mislenje (realizovanje, doživljavanje), drugim rečima on je mislenje imaginacije. Stoga on(to) ne može da vidi, zna ili realizuje svoje Sopstvo. On(To) ne može da misli Svoje(to) Sopstvo; te tako ostaje u banda, điv stanju. Impresije čine um da misli lažljivo (falš) te na taj način on(to) realizuje univerzum. Kad je Um zaustavljen a ipak svestan, kad je Um misleći realno, tada je On(To) u balat (stanju) bejavši realizovao Sebe(To) (Svoje(To) sopstveno stanje). Beskonačna Inteligencija kao lažni um, kao điv, nije slomljiva. Ali je điv-pana „điv-stvo“, lažnost uma – ona je slomljiva. Impresije koje daju ograničenje[3] umu – oni su slomljivi.

Um bez impresija = Šiv

Um sa impresijama = điv.

Inteligencija je nepodeljena. Bog je nepodeljeno Osećanje[4]; bog je nepodeljena Egzistencija. Bog je nepodeljeno Znanje. Realna Sachchidanand[5] je stanje Beskonačnog Uma kada je misleći, svestan i oseećajući[6]. Lažno Sachchidanand stanje, koje je lažljivo (falš) misleći um obične osobe kada je limitriana sa sanskarama, ustvari je senka ovog realnog Sachchidanand-a stanja. Kada je lišen sanskara, Um je u realnom Sachchidanand-a stanju, koje je neograničeno, beskonačano i večno.

U stvari, tokom ciklusa descenda i ascenda u mislenju Beskonačne Inteligencije, realna i lažna Sachchidanand-a se javlja na različitim tačkama, kao što to može biti pokazano u odnusu sa Slikom 26 sa leve strane.

Ovih četiri glavnih imaginarnih faza u cikličnim kretanjima descenda i ascenda u mislenju Beskonačne Inteligencije moglo bi da bude ovako ukratko opisano:

Faza 1. Inteligencija u ovom Svome(To) originalnom ne-svesnom stanju ne misli; i mada je Ona(To) čista Inteligencija, Osećanje i Egzistencija (realna Sachchidanand-a), Ona(To) uopšte ne realizuje bilo šta.[7]

Faza 2. Inteligencija u ovome budna-u-besanom-snu ili supersvesnom, realno mislećem stanju Sadgurua realizuje univerzalnu Inteligenciju, Osećanje i Egzistenciju (realnu Sachchidanand-u). A pod-fatza od 2 je 2′, božanski san gde pod-supersvest ili suptilno viša-misleća Inteligencija kao jogin ili rahrav realizuje planove (lažna Sachchidanand-a).[8]

Faza 3. Inteligencija u ovom grubo-svesnom-budnom ili grubo lažno mislećem stanju (od) obične osobe realizuje grubi univerzum. A pod-faza od 3 je 3′, obični san gde podsvesna ili suptilno lažno-misleća Inteligencija kao obična osoba realizuje suptilni univerzum. U oba i 3 i 3′ Inteligencija realizuje limitiranu, lažnu Sachchidanand-u.

Faza 4. Inteligencija u ovom ne-svesnom, ne-mislećem, besani-san stanju, kao i u 1, (ne) realizuje ništa (niti realnu niti lažnu Sachchidanand-u).

Iščezavanje (nestajanje) u besanom spava(nju) (faza 4 na prethodnoj slici) se dešava svakoga dana u onome što je znano kao Qyamat ili „involucija“ forme mislenja.[9] Vraćajući se u besano spava(nje) Bog se preobraća u Svoje fino stanje; u snu On doživljava suptilnu formu, i u budnosti* grubu formu. Ovo prelaženje u razlaganje kroz kosmičku tačku i ponovno-izranjanje-iz-jednote u ekspanziji se svakodnevno javlja. Ali takva „involucija“ i „evolucija“ se javlja individualno a u odnosu na grubo i suptilno telo individualnog mislenja. Kada je sav univerzum – obuhvatajući-i-sačinjavajući beskonačno suptilno i grubo telo imaginacije – ponovo vrati (J gde je već i bio) u besano spava(nje) ova pojava je nazvano Mahapralaja, univerzalni Qyamat. Nakon ovog univerzalnog rastapanja (Qyamat-a) univerzum ostaje u finoj formi tokom dugog perioda, baš kao i u individualnom slučaju, suptilno i grubo telo individualnog uma koja ostaju u finoj formi tokom vremenskog razdoblja od nekoliko sati dok um ostaje apsorbovan u ne-mislećem ne-svesnom besanom spava(nju). U ovom besanom spava(nju) Mahapralaje univerzum je involuirao, kako to i beše; kada univerzum ponovo iscuri napred, prvo u suptilnu formu pa potom u grubu formu, tada bi se moglo reći da je on evoluirao. Ovo je doslovno istovetno sa individualnim slučajem, gde fina forma mislenja ponovno-izliva-iz-jednote u dva stadijuma. Prvo individualni um poprima suptilnu formu, gde on(to) doživljava podsvest sna; potom ovo suptilna forma mislenja prima grubi pokrivač, a u čijem stanju (J kondiciji) um ponovo stiče punu svest u običnom budnom stanju.

[1] itself – po sebi*, sam-po-sebi* je u stvari Svoje* Realno Sopstvo, ili Svoje* Sopstvo; u imenicama * stoji za gerud, trajuće stanje a u zamenicama označava da se odnosi na „it“ ili „It“ što je u stvari to „that“ i nikada On „He“.

[2] Himself – Sebe, Samoga Sebe, Svoga Realnog Sopstve

[3] limit – limit, granica-i-ograničenje

[4] Feeling – osećanje (razni osećaji) ili (proces) oseećanja (pisano sa dva „e“), to jest osećanja nečega, osećajući

[5] Sachchidanand je sastavljena od reči Sat („Istina“), Chit („Svest“) i Ananda („Blaženstvo“). Ova tri aspekta Boga su obično naznačena kao „Egzistencija, Znanje i Blaženstvo“

[6] feeling – oseća u smislu oseća osećanja, osete, ima to jest oseća, osećanja; proces osećanja osećanja

[7] „Inteligencija“, „Osećanje“ i „Egzistencija“ kako su ovde korišćeni, izgleda da su Engleski ekvivalenti za reči Chit, Anada i Sat (koje skupa su sadržane u Sachchidanand-i).

[8] J Ovo je po mome mišljenju komentar komentar za to zašto je u Babinom Rukom kada se govori o stanjima svetaca (jogina) napisan broj 3 umesto broja pet a što je smatrano Babinom greškom.

[9] Kako smo to videli i na drugim mestima u ovome tekstu, termin „involucija“ i „evolucija“ ovde ukazuju na reapsorbovanje forem u besanom spava(nju) (spavanju) i ponovno-izlaženje-iz-jednote još jednom a nakon buđenja; oni ne ukazuju u sadašnjem kontekstu na „invluciju“ i „evoluciju“ svesti kako su vovi procesi opisani u Bog Govori.

[1] faling asleep – padanje u san, zaspati

[2] have been set in place by sanskaras

[3] bring forth – unela (napred), donela napred, iznedrila, stvorila

[4] unlimited – neograniče, ne-limitiran, limit – limit, ograničenje; nije isto što i beskonačan itd, to naprosto znači da nije imao nikakve limite ili ograničenja, da je bio apsolutno bez limita ili ograničenja.

[5] free from – slobodan od, lišen čega, oslobođen od

[6] J U ovoj rečenici je on(to) („it“) pisano malim slovom a u prethodnoj On(To) („It“) velikim a što je veoma važna razlika.

[7] invested the mind with consciousness – uložile u (obdarile)  um sa svešću, uložile u um svest, darivale um sa svešću