Điva i Šiva

BESKONAČNA INTELIGENCIJA = Paramatma (Bog – Nadduša),

Beskonačna Svesnost = Duša u Onkraju (Am Bramasmi).

BESKONAČNI UM s Realnim Beskonačnim Mišljenjem = Atma,

Inidividualna Duša = Šiva (Am Bramasmi i Sahađ Samadi).

BESKONAČNI UM s lažnim beskonačnim mišljenjem = Điva,

individualna duša otelovljena kao čovek (Đivatma).

Čovek  ima tri tela:

Mansik Šarir je mentalno telo (um misleći).

Adyatmik Šarir je suptilno telo (energija aktivna).

Bautik Šarir je grubo telo (fizička forma).

Kada BESKONAČNO JEDNO ne misli, On je

u stanju Onostranosti-Onkraja – Paratpar-Parabrama.

Kada BESKONAČNO JEDNO ne misli o Univerzumu

već jedino o Jastvu kao Bogu, o Beskonačnoj Svesnosti,

On je u stanju Onkraja – Paramatma.

Kad je BESKONAČNO UM-ovo mišljenje Realno,

to jest, kad misli o Jastvu kao Realnom (Am Bramasmi)

i misli o Svojoj Senci, Univerzumu, kao iluzornom

On je u stanju Šive  – Sahađ Samadi.

Kad je BESKONAČNO UM-ovo mišljenje lažno,

čovek je u stanju Điva (u okovima).

Sve dok je Điva (individualni čovek)

u stanju lažnog mišljenja

sputan je grubim, suptilnim i mentalnim telom.

Shodno tipu sanskara „svoje“ imaginacije

Điv (po)prima još jedno ljudsko telo (reinkarnira se)

nakon odbacivanja prethodnog tela (smrti).

Kada su sanskare, koje obrazuju ova tela

i koje nagone ova tela da funkcionišu, poništene (u Nirvani),

momentalno Điv prekida doživljavanje tri sveta

kroz tri tela.

Individualni um neće iznova kontaktirati imaginarne sanskare,

jer se lažno mišljenje okončava[1] u Božanskom Vakumu.

Kad se individualno um-ovo lažno mišljenje okonča,

funkcionalni medij (sanskarički spoj)[2]

između mentalnog, suptilnog i grubog tela je dokončan;

tada Điv realizuje Boga, Beskonačnu Svesnost.

Ako individualni čovek ostane otelovljen nakon Realizacije,

on ulazi u stanje Šiva,[3] u-osobljujući BESKONAČNI UM.

Šiva zna da nema ni rođenja niti smrti

niti sreće ni nesreće niti ičeg ograničavajućeg.

Šiva večito jeste Bog, a Njegovo spoznavanje toga je (Po)Znanje.

Saglasno povezanosti akomuliranih sanskara

u jednom rođenju i saobrazno dobrim ili lošim iskustvima

koje je Đivatma polučila u tom jednom životu,

beskonačni-lažni-misleći-um oblikuje ili uobličava[4]

grubo, suptilno i mentalno telo za sledeće rođenje.

Pošto se Đivatme reinkarnira, promena koja se dešava je

da ima različito fizičko telo

(uzrokovano novom strukturom suptilnog tela);

stoga se u svakom životnom veku javljuju nove fizičke osobenosti.

U stanjima raja ili pakla dobre, loše, lake i teške,

prirodne i ne-prirodne grube sanskare[5]

u beskonačnom lažnom umu Đivatme

su doživljene suptilno kroz suptilno telo.

Ovo isto suptilno telo biva zadržana, no menja mu se struktura,

jer se sanskare uravnotežuju da bi odredile svojstva[6]

fizičkog tela u narednom životu.

Na ovaj način beskonačni-lažni-misleći-um istrajava

imajući dobra ili loša, prirodna ili ne-prirodna iskustva

saglasno s oprečnim iskustvima prethodnog rođenja.

Prethodna oprečna iskustva dobra ili zla (pred)određuju,[7]

Đivatmine sadašnje fizičke okolnosti

sreće ili bede,

a prirodne i ne-prirodne sanskare (pred)određuju

ljudsko um-ov sklop.

Beskonačni-lažni-misleći-um ima ovo reinkarnacijsko iskustvo

kroz tvorevinu od lažnih misli u „svojoj“ imaginaciji;

na taj način um stiče imaginarne sanskare.

Na ovaj način se imaginarna pustolovina življenja kao razne osobe

u raznim epohama[8] tokom miliona života neprekidno nastavlja.

U procesu reinkarnacije,

iskustvo sveta je bilo sticano

mišljenjem ljudskog uma o imaginaciji.

Stoga mentalno, suptilno i grubo iskustvo sveta –

sreća i nesreća, zadovoljstvo i bol, zdravlje i bolest,

ekstaza i agonija, rođenje i smrt su svi imaginarni,

iluzija bezkrajanih oprečnosti,

san s brojanim apsurdnostima, ništa.

Uprkos ovom lažnom mišljenju BESKONAČI UM (ne) doživljava

niti sreću niti nesreću,

niti prolazi kroz ijedno rođenje ili smrt,

a najposle, ne obavlja niti putovanje od četrnaest pustolovina.

Ovaj fenomen zvani svet ili univerzum ili kosmos

je posledak lažnog mišljenja, odnosno, lažnog ega.

Ovaj univerzum je ništa do mišljenje lažnog ega,

a usled „njegovog“ lažnog mišljenja,

imaginarno mentalno, suptilno i grubo telo su u stanju

sreće ili patnje, prirodnosti ili ne-prirodnosti,

doživljavajući svet ili nivoe i prolazeći kroz

prividno neraskidivi lanac rađanja i umiranja.

Sve što se događa je u skladu sa imaginarnim sanskarama

(grubim, suptilnim ili mentalnim) koje lažni ego um skuplja

usled lažnog mislećeg procesa.

Stoga BESKONAČNI UM kada je potpuno realizovan

kao BESKONAČNA INTELIGENCIJA u stanjima Nirvana-Nirvikalpa,

je onostran svih iluzornih fenomena u tri univerzuma.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA se niti rađa niti umire,[9]

nije ni radosna niti pati,

nema ni ograničenja ni granica.[10]

Akomulirati sanskare u imaginaciji

i proći kroz razne forme, sve to je ništa,

imaginacija, stoga je lažno.

Iskustvo stečeno kroz grubo telo o grubom svetu,

iskustvo kroz suptilno telo o suptilnim nivoima,

i kroz mentalno telo o mentalnim nivoima

jeste gomilanje sanskara –

pa zato beskonačno lažno mišljenje istrajava.

Upravo kroz proces beskonačnog lažnog mišljenja

BESKONAČNA INTELIGENCIJA kreira imaginarna tela

a kroz ova gruba, suptilna i mentalna tela

doživljava imaginarnu sreću (zadovoljstvo) u svetu

ili blaženost i opijenost u nivoima.

Kroz medij grubog tela

BESKONAČNA INTELIGENCIJA misli grubi svet da jeste[11] grub

(fizički ili materijalan) i doživljava zadovoljstvo ili bol.

Kroz medij suptiolnog tela

misli suptilni svet da jeste suptilan (gasovit)

i doživljava nivoe energije ili moći.

Kroz medij mentalnog tela

misli mentalni svet da je mentalan (um)

i doživljava nivoe misli i osećanja.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA prisvaja imaginarno grubo telo,

koristi ga i nakon smrti istog

nesrazmerne sanskare „mu“ bivaju utrošene u raju ili paklu

pa „On“ uzima još jedno ljudsko telo.

Ovaj reinkarnacioni proces se nastavlja i nastavlja, milionima puta.

Suptilno telo ne umire kad ljudsko telo umre;

biva održano živim sa sanskarama

i menja se dok je u suptilnom stanju raja ili pakla.

Imaginarne sanskare u mentalnom telu (seme-na)

nagone suptilno telo da ima još jedno grubo telo

(seme-na nagone suptilno da proklija u formu).

Posledično je proces lažnog mišljenja pre-porođen,

što znači da beskonačni lažni um u čoveku

posvaja novi obrt (trend)[12]

kroz svoje sanskara u suptilnom telu

koje menjaju „svoju“ formu.[13]

Saobrazno ovoj promenjenoj suptilnoj formi

(uravnotežjem sanskara u raju ili paklu),

suptilno telu uzima novo fizičko telo

da „mu“ (po)služi kao grubi medij.

Tako suptilno telo biva rođeno u ljudskoj formi;

ovo pre-porađanje suptilnog tela je usled lažnog, ograničenog uma,

(odnosno sanskara u seme formi[14] u umu).

A um je rođen jednom sa stupanjem u kreaciju,

s izranjanjem kapi duše iz OM Tačke,

i um umire jednom (poništenjem) u Nirvani.

BESKONAČNI UM biva realizovan pri stupanju u Nirvikalpu.

Duša nikada nije pre-porođena.

Niti je rođena niti umire,

Besmrtna je i večna.

Pre-porađanje čoveka je (Jpre-porađanje) njegovog suptilnog tela

koje obrazuje novo grubo telo,

usled mišljenja lažnog ograničenog uma.

Sopstvo (Duša) kroz svest čita

Knjigu Prirode koja sadrži

sva gruba suptilna i mentalna tela i svetove.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA čita

Knjigu Imaginacije

kroz proces beskonačnog lažnog mišljenja.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA dovršava čitanje jedne strane

iz Knjige Prirode pa zatim započinje s drugom,

kao što nakon što je dovršila jedno imaginarno iskustvo

započinje još jedno pa još jedno.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA nastavlja da sve čini

naizgled ad infinitum

dok cela Knjiga nije pročitana.

Pročitavši je do kraja i spoznavši zaključak,

BESKONAČNA INTELIGENCIJA stavlja Knjigu ustranu i uspravlja se.

Sada je završeno s materijalom za čitanje,

a s Knjizinim krajem

tri sveta, materije, energije i uma, postaju nevidljivi.

Tri sveta simultano iščezavaju

jer imaju egzistenciju samo u Knizi Imaginacije.

Tad BESKONAČNA INTELIGENCIJA postaje svesna „Svog“ Beskonačja

i za BESKONAČNI UM nema više prostora za imaginaciju.[15]

„On“ zna kraj.

Sve dok um misli o imaginarnim (s)tvarima

nagomilavaju se imaginarne sanskare;

ove grube, suptilne i mentalne sanskare zauzvrat

prisiljavaju BESKONAČNU INTELIGENCIJU da nastavi s mišljenjem.

Kada su imaginarne sanskare izbrisane,

um ne misli; ne imaginira, ne sanja.

Um-ova ograničenost i granice se slamaju

suočavanjem s Neograničenim – s BESKONAČNIM UMOM;

i ovim slamanjem je ograničenje dokončano.[16]

Tad jedino BESKONAČNI UM (pre)ostaje,

i „On“ postaje Beskrajno Svestan Realnosti.

U međuvremenu, sanskare deluju jedino kao ograničenje BESKONAČNOM UMU,

a ovo ograničenje formira veo između Boga, Beskonačno Jedno

i čoveka, konačno jedno.[17]

Jedino su ove sanskare to što ljudskom umu daje

iskustvo ograničenosti delima, rečima i mislima

i što održava um ograničenim.

Kada su sve sanskare izbrisane (u Nirvani)

ograničenost zavek odlazi,

a Iskustvo Beskonačja je stečeno (u Nirvikalpi).

Sopstvo je (pro)nađeno.

---

[1] as false thinking comes to its end in… – jer je lažno/nestvarno mislenje došlo do svog kraja u…

[2] the medium of function…is finished –

[3] oličavajući

[4] fashion – podesiti, modelirati

[5] posmatrane sve zajedno kao jedna celina

[6] condition – svojstva, u ostatku teksta stanje

[7] the experience – doživljaj = iskustvo

[8] age – obično označava period od oko 20000 godina

[9] has no birth or death – nema niti jedno rođenje ili smrt – has – imati; no (not any) – niti jedno;

[10] It has no limitation and no limits – „Ona“ uopšte nema uslovljenosti/ograničavanja i nema nikakve granice/limite/ograničenja

[11] to be – da jeste/bivstvuje/bitiše

[12] adopts new turn (trends)

[13] prvo „svojih“ je „his“ a drugo „svoje“ je „its“, prvo se odnosi na dušu (on) a drugo na sanskare (to)

[14] seed form –

[15] and for INFINITE MIND there is no more scope for imagination

[16] the limited is at an end – granica/ograničenje je na jednom kraju

[17] Bog = Beskonačno Jedno/Jednost (the Infinite One); čovek/muškarac/mužansko (man) = konačno jedno/jednost (the finite one)