Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva

Vapaj za slobodom

U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. Medu svim rasama i u svim podnebljima, u svim zemljama i u svim vremenima, osnovni moto namučenog, od patnji obnevidelog čovečanstva, oduvek beše samo – sloboda! Malo je, međutim, onih koji zaista shvataju pojam istinske, apsolutne slobode. A mnogo onih koji, delimično razumevajući pojam slobode, teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim.

Vrste slobode

Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu, da živi po svom nahođenju. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan, on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom, bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima, bori se za ekonomsku slobodu. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima, nastoji da ostvari slobodu religije. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama, žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda, koja je, za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda, vredna sama po sebi – duhovna sloboda. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni, čovekova duša bi, u nedostatku spiritualne slobode, ostala bolno zasužnjena.

Granice slobode

Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se, silom prilika, ostvariti samo delimično. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka, društvo ili država, mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki, društava ili država. Nacionalne, ekonomske, religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. One postoje i opstaju kroz dualnost, pa su zato relativne i ograničene, a ne beskonačne. Relativna sloboda je uvek, u većoj ili manjoj meri, relativna. Čak i kada se, istrajnim ulaganjem napora, konačno ostvari, ona ne predstavlja trajno rešenje, jer spoljašnji uslovi nisu trajni – podložni su postepenom razaranja i nestanku.

Samo duhovna sloboda je neograničena

Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena, i, kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari, ostaje večito. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti, ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. Želje su to što sputava čoveka, jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se, eventualno, mogle ispuniti. Da nema želja, ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. Duša je, želeći, dospela u ropstvo. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti, ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo, suptilno i mentalno telo. To je prava duhovna sloboda, ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života, i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje.

Važnost duhovne slobode

Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge, a opet ostati nevezan. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. Manja postignuća prati strah od prolaznosti. Zato nema većeg dara od duhovne slobode, nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore, već i da se prihvate dužnosti date od Boga, da pomognu drugima da je steknu.

Istinsko služenje

Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja, ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama – odećom i krovom nad glavom, lekovima i hranom, knjigama i drugim blagodetima civilizacije. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja, već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne; ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu, veća od svake druge pomoći. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto.

Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu

Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. Kada nemaju šta da obuku, pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. Međutim, za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva, ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima, ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom, već i pri svakom, pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. Nema drugog načina.  Breme mora da se podeli.

Čvrsto verujem da ćete vi, moji poklonici, zajedničkim naporima izneti to breme. Mnogi od vas su, svih ovih godina provedenih sa mnom, podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene, izvršavali moje naloge i sledili moje upute.  Kroz mnoge bure i potrese, mračne neprohode i oskudice, ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost, mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena, a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. Kada spozna Istinu, čovečanstvo će postići duhovnu slobodu.  Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi, oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve, jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. U ovom bogoželjenom, od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu, vi, moji poklonici, morate mi pomoći – čak i po cenu života.  Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga, dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju.