Bog i kreacija

Bog i kreacija

Bog je beskrajna stvarnost, dok je kosmos beskrajna iluzija. Doduše, oni nisu beskrajni u istom smislu. Bog je Jedan Beskrajni, a iluzija je beskrajna u mnoštvu. Bog je beskrajno jedinstvo, a iluzija je beskrajna dualnost. Bog uvek jeste. Iluzija uvek NIJE. U iluziji ili van nje, Bog je bez početka i bez kraja, dok iluzija počinje u iluziji i završava se u iluziji.

Beskrajna iluzija obuhvata beskonačna sunca, zvezde, mesece, planete i svetove. Čitava kreacija u iluziji nastavlja da evoluira ad infinitum.

Uzmimo, na primer, čovekovu glavu na kojoj rastu bezbrojne vlasi kose. Kada se obrije sva kosa, rast kose ne prestaje. Kosa se obnavlja i iznova prekriva čitavu glavu. Čak i dok glava ćelavi, jedino kosa nestaje, a glava ostaje glava.

U poređenju sa glavom, vlasi kose mada bezbrojne, nemaju skoro nikakvu vrednost. One mogu da se pojave i iščeznu, bez ikakvog uticaja na vrednost glave kao takve. Kosi, kao sredstvu privlačnosti i očaranosti samim sobom, najviše se pripisuje ukrasna vrednost.

Slično tome, pojedinačni um koji stvara beskrajne misli, može da se uporedi sa glavom na kojoj rastu bezbrojne vlasi kose. Individualni um u sebi može da sadrži, potakne i usvoji beskonačan broj misli. U suštini, sveukupna energija i sva materija su posledice samog uma.

Da bi smo razumeli svekoliku važnost Boga Koji je jedina Stvarnost, uporedimo Ga sa umom, a kosu na glavi uporedimo sa kreacijom. Ovaj primer odmah navodi na pomisao da je u poređenju sa kosom na glavi, sam um beskrajno vredniji. Slično tome, ja kažem da je Bog beskrajno vredniji u poređenju sa čitavom kreacijom, koja nema drugu vrednost do vrednost kose – kose koja očarava i kose koja stvara iluzorno samo-zadovoljstvo.