Najviši od Najvišeg

Svesno ili nesvesno, neposredno ili posredno, svako i sva stvorenja, svako i sva ljudska bića – u jednoj ili drugoj formi – žude da istaknu sopstvenu individualnost. Kada vremenom čovek svesno doživi da je Beskonačan, Večan i Nedeljiv, potpuno je svestan svoje individualnosti kao Boga, i doživljava Beskonačno Znanje, Beskonačnu Moć i Beskonačno Blaženstvo. Tako čovek postaje Bog, i prepoznaju ga kao Savršenog Učitelja, Sadgurua ili Kutuba.

Kada se Bog ispolji na zemlji u formi čoveka i otkrije Svoje Božestvo ljudima, prepoznaju Ga kao Avatara – tako Bog postaje Čovek.

Zato iz pokoljenja u pokoljenje, kroz sve cikluse, Beskonačni Bog rešava da iz Beskonačnog Milosrđa ispolji Svoje prisustvo među ljudima, te se u ljudskom obličju  spušta do ljudskog nivoa, ali kako se Njegovo fizičko prisustvo među ljudima ne shvata, smatraju Ga običnim čovekom od ovog sveta. Kada On, ipak, potvrdi Svoje Božestvo na zemlji, proglašavajući Sebe za Avatara epohe, slavi Ga nekolicina koja Ga prihvata za Boga, a veliča Ga tek mali broj onih koji znaju da je On Bog na Zemlji. Neizbežna sudbina preostalog, većeg dela čovečanstva je da Ga osudi, dok je fizički među njima.

Tako Bog kao čovek, proglašavajući Sebe Avatarem, Sebe izlaže progonu i mučenjima, ponižavanju i osudama od strane čovečanstva radi koga Ga se, vođen Svojom Beskonačnom Ljubavlju tako nisko spušta, da bi samom osudom Božijeg ospoljenja u formi Avatara, čovečanstvo posredno ipak potvrdilo postojanje Boga u Njegovom Beskonačnom Večnom stanju.

Avatar je uvek jedan isti, zato što je Bog uvek Jedan Isti, Večni, Nedeljivi, Beskonačni Jedini, koji Sebe ispoljava u formi čoveka kao Avatar, kao Mesija, kao Prorok, kao Drevni – Najviši od Najviših. S vremena na vreme se Večno Jedan Isti Avatar iznova ispoljava, u različitim ciklusima, preuzimajući različita ljudska obličja i imena, na raznim mestima, da bi otkrio Istinu u različitim odorama i na različitim jezicima, ne bi li uzdigao čovečanstvo iz ponora neznanja i oslobodio ga okova obmana.

Od najpriznatijih i naveliko slavljenih ospoljenja Boga kao Avatara, Zoroaster (Zaratustra) je najraniji, pre Rame, Krišne, Bude, Isusa i Muhameda. Hiljadama godina unazad, on je svetu izneo suštinu Istine u vidu tri osnovna pravila – Dobre Misli, Dobre Reči i Dobra Dela. Avatar Epohe neprestano je otkrivao i otkriva čovečanstvu ova pravila u različitim formama, direktno i indirektno, neprimetno ga vodeći ka Istini. Ostvariti u praksi pravilo Dobrih Misli, Dobrih Reči i Dobrih Dela nije tako lako kako se čini, premda nije nemoguće. Međutim, pošteno i doslovno živeti prema ovim pravilima je zapravo toliko nemoguće koliko i praktikovati živu smrt usred života.

Na svetu postoji bezbroj sadua, mahatmi, mahapuruša, svetaca, jogina i valija, mada je broj istinskih veoma, veoma ograničen. Onih nekoliko istinitih, shodno svom duhovnom statusu, nalaze se u posebnoj kategoriji, koja nije ni na nivou običnih ljudi, ni na nivou stanja Najvišeg od Najviših.

Ja nisam ni mahatma, ni mahapuruš, ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni vali. Onima koji mi prilaze da bi stekli bogatstvo ili zadržali svoje posede, onima koji od mene traže olakšanje od nedaća i patnje, kao i onima koji traže moju pomoć ne bi li ispunili i zadovoljili svetovne želje, svima njima još jednom tvrdim da nisam ni sadu, ni svetac, niti mahatma, mahapuruš ili jogin, i da tražiti takve stvari od mene znači izložiti se vrhunskom razočarenju, premda samo prividno, jer u krajnjem ishodu upravo razočarenje postaje sredstvo koje izaziva potpuni preobražaj svetovnih želja i žudnji.

Sadui, sveci, jogini, valiji i njima slični koji su na via media* , mogu da izvode čuda i to čine, te zadovoljavaju prolazne materijalne potrebe pojedinaca koji im prilaze tražeći pomoć i utehu.

Stoga se postavlja pitanje, ako nisam ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni mahapuruš, ni vali, šta sam onda? Prirodna prestpostavka bi bila da sam, ili tek obično ljudsko biće ili Najviši od Najviših. Jedno, međutim, izričito tvrdim, a to je da nikada ne mogu da pripadam onima koji poseduju prelazan status pravih sadua, svetaca, jogina i njima sličnih.

Ako sam samo običan čovek, moje sposobnosti i moći su ograničene – nisam ništa bolji ili drugačiji od običnog čoveka. Ako me ljudi prihvataju kao takvog, od mene ne treba da očekuju nikakvu natprirodnu pomoć u formi čuda ili duhovnog vođstva; isto bi tako bilo krajnje uzaludno da mi prilaze tražeći ispunjenje svojih želja.

Sa druge strane, ako premašujem nivo običnog ljudskog bića, i ako sam daleko onostran nivoa svetaca i jogina, onda moram biti Najviši od Najviših. U tom slučaju, procenjivati me ljudskim intelektom i ograničenim umom i prilaziti mi sa svetovnim željama, predstavljalo bi ne samo vrhunac ludosti već i sušto neznanje.

Ako sam Najviši od Najviših, moja Volja je Zakon, moja Želja upravlja Zakonom, a moja Ljubav održava Univerzum. Kakve god bile vaše prividne nedaće i prolazne patnje, one samo proishode iz Moje Ljubavi radi krajnjeg dobra. Prilaziti mi da bih vas oslobodio neprilika, očekivati da zadovoljim vaše svetovne želje, prema tome bi značilo da tražite da učinim nemoguće – da poništim ono što sam već propisao.

Ako istinski i s potpunom verom prihvatate svog Babu kao Najvišeg od Najviših, prilično je i da položite svoj život pred njegova stopala, umesto da žudite za ispunjenjem svojih želja. Ne jedan vaš život, već milioni vaših života, bili bi tek mala žrtva, položena pred stopala Jednog kao što je Baba, Najviši od Najviših; jer je Babina neograničena ljubav jedini siguran i nepogrešivi vodič, koji može bezbedno da vas provede bezbrojnim slepim uličicama vašeg prolaznog života.

Ne mogu me obavezati oni koji mi se predavanjem svega što je njihovo (telo, um, imovina), a što neminovno jednog dana moraju da odbace, predaju sa određenom namerom. Predaju se jer shvataju da moraju da odustanu od prolaznih poseda, da bi stekli neprolaznu dragocenost Blaženstva. U njihovoj predaji je još uvek duboko uvrežena želja za većom dobiti, te ovakva predanost ne može da bude potpuna.

Neka je svima vama na znanje da, ako sam ja Najviši od Najvišeg, moja uloga zahteva da vas lišim svih vaših poseda i želja, da vam uništim sve želje i učinim vas bez-željnim, umesto da te želje zadovoljavam. Sadui, sveci, jogini i valiji mogu da vam pruže ono što želite; ja vam, međutim, oduzimam želje i oslobađam vas vezanosti i okova neznanja. Ja sam Onaj koji uzima, a ne Onaj koji daje ono što želite i kako želite.

Suvoparni intelektualci nikada neće moći da me razumeju svojim intelektom. Ako sam Najviši od Najviših, postaje nemoguće da me intelekt procenjuje, kao što ni moje puteve nije moguće dokučiti ljudskim umom.

Ne mogu da me dosegnu oni koji, voleći me, stoje po strani u dubokom poštovanju i zanosu divljenja. Nisam za one koji me ismevaju i sa prezirom ukazuju na mene. Nisam za okupljanje gomile od desetina miliona ljudi oko sebe. Ja sam za mali broj odabranih, koji mi rasuti u mnoštvu, tiho i bez hvalisanja, predaju svoje sve – telo, um i imovinu. Još sam više za one koji, pošto su mi predali sve, nikada više ne pomišljaju na svoju predaju. Moji su svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje, i koji održavaju neprestanu budnost usred najveće aktivnosti i čekaju svoj red da, na moj mig ili znak, polože svoje živote za Istinu. Oni koje odlikuje neobuzdana smelost da se rado i s vedrinom suoče sa najgorim nedaćama, koji poseduju nepokolebljivu veru u mene, ispunjeni žudnjom da udovolje mojoj i najmanjoj želji na uštrb svoje sreće i udobnosti, takvi me doista istinski vole.

Sa moje tačke gledišta, daleko je više blagosloven ateista koji pouzdano ispunjava svoje svetovne obaveze prihvatajući ih kao svoju časnu dužnost, od onoga koji zamišlja da posvećeno veruje u Boga, a ipak uzmiče pred obavezama koje su mu dodeljene Božanskim Zakonom i juri za saduima, svecima i joginima, tražeći olakšanje od patnje koja bi vremenom oglasila njegovo večno Oslobođenje.

Jednim okom se lepiti za zamamna telesna zadovoljstva, a drugim očekivati da vidiš iskru Večnog Blaženstva, ne samo da je nemoguće, već je i vrhunac dvoličnosti.

Ne očekujem da u trenu razumete sve što želim da znate. Na meni je da vas kroz vekove, povremeno probudim i u vaše ograničene umove posejem seme, koje blagovremeno, uz odgovarajuću pažnju i negu s vaše strane, mora da proklija, procveta i donese vam plod Istinskog Znanja koji vam neotuđivo pripada.

Ako, umesto toga, zavedeni sopstvenim neznanjem, istrajavate u odluci da idete svojim putem, niko ne može da vas spreči da izaberete kako ćete napredovati; jer to je takođe napredovanje koje, ma koliko sporo i tegobno bilo, u krajnjem ishodu i posle bezbroj inkarnacija mora da učini da spoznate ono što želim da znate sada. Da biste sebe spasili daljeg uplitanja u lavirint zabluda i samo-stvorenih patnji, čija veličina zavisi od obima vašeg nepoznavanja istinskog Cilja, probudite se sada. Obratite pažnju na Slobodu i žudite za Slobodom, doživljavajući neznanje onakvo kakvo ono zaista jeste. Budite pošteni prema sebi i Bogu. Čovek može da zavara svet i svoje bližnje, ali nikada ne može da umakne znanju Sveznajućeg – takav je Božanski Zakon.

Svima vama koji mi prilazite, kao i onima koji žele da mi priđu i prihvate me za Najvišeg od Najviših, obznanjujem da nikada ne smete da dođete sa željom u srcu, željom koja žudi za bogatstvom i svetovnom dobiti, već jedino sa gorućom žudnjom da predate svoje sve – telo, um i sve što posedujete – sa svim vezanostima. Ne tražite me da bih vas izbavio iz nevolja, nego me pronađite da bi ste se svim srcem predali mojoj Volji. Ne prianjajte uz mene radi svetovne sreće i kratkotrajnih udobnosti, već se držite za mene i u dobru i u zlu, žrtvujući svoju sreću i udobnost pred mojim stopalima. Neka moja sreća bude vaša radost, a moja udobnost vaš odmor. Ne tražite da vas blagoslovim dobrim poslom, nego žudite da mi služite što marljivije i poštenije, ne očekujući nagradu. Nikada nemojte da me molite da spasim život vama ili onima koji su vam dragi, već me molite da vas prihvatim i da vam dopustim da položite život za mene. Nikada ne očekujte da vam iscelim telesne boli, već me preklinjite da vas izlečim od neznanja. Nikada na pružajte ruke da od mene nešto primite, nego ih uzdižite hvaleći mene, onoga kome ste prišli kao Najvišem od Najviših.

Ako sam ja Najviši od Najviših, ništa mi nije nemoguće; i mada ne izvodim čuda da bih zadovoljio pojedinačne potrebe – čije zadovoljenje bi proizvelo sve veće uplitanje pojedinca u mrežu prolaznog postojanja – u određenim epohama vrlo često ispoljavam Beskonačnu Moć u obliku čuda, ali samo radi duhovnog uspenja i dobrobiti čovečanstva i svih živih bića.

Pojedinci koji me vole i imaju nepokolebljivu veru u mene, često doživljavaju čudesna iskustva koja se pripisuju mom nazaru ili Milosti prema njima. Ja, međutim, želim da svi znaju da mojim ljubavnicima ne priliči da pojedinačna čudesna iskustva pripisuju mom stanju Najvišeg od Najviših. Ako sam ja Najviši od Najviših, onda sam iznad varljivih igara maje u toku Božanskog Zakona. Zbog toga, kakva god čudesna iskustva doživljavali moji ljubavnici koji me priznaju kao takvog, ili oni koji me i ne znajući vole preko drugih posrednika, ona su samo proizvod njihove sopstvene čvrste Vere u mene. Njihova nepoklebljiva vera često menja tok majine igre i pruža im iskustva koja nazivaju Čudima. Ova iskustva, proistekla iz čvrste Vere, u krajnjem ishodu čine dobro i pojedince koji ih doživljavaju ne upliću u nove i sve veće okove Iluzije.

Ako sam ja Najviši od Najvišeg, onda je želja moje Univerzalne Volje dovoljna da u trenu podari Bogo-ostvarenje jednome i svima, te na taj način svako živo biće u kreaciji oslobodi okova neznanja. Ipak, blagoslovena je Spoznaja stečena iskustvom neznanja i u skladu sa Božanskim Zakonom. Vođstvo Savršenih Učitelja i predaja Najvišem od Najviših, omogućavaju vam da postignete Spoznaju usred neznanja.