Odeljak VII

Sudbina individue koja se reinkamira

Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi

Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi, ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko – poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. A prema karmičkom zakonu, ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova, posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove; ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune, ona najčešće nije kadra to i da učini.

Teškoće u raščišćavanju računa

Prvo, sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune, ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona.  Zatim, postoji mogućnost da će, usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti, možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. I konačno, u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi, ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja. Čak i sklapajući nova prijateljstva, stvoriće nove, raznovrsne i višeznačne dugove, i uplesti se u nove komplikacije. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta.

Učitelj može raščistiti sve račune

Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme, već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz karmičkih zamršaja. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom, čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja, Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova, nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama.  Pošto već mora da se veže, onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja, jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza.

Odnos sa Učiteljem traje više života

Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja, najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja, koji mora da nađe načina da ga oslobodi. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima, u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima, gotovo uvek, podužu istoriju. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji.

Prizivanje milosti Učitelja

Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti, a da ovaj, sa svoje strane, nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. Učenik je, međutim, već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima, stvorila je medu njima duboke veze, tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu, stigla i Učiteljeva milost i pomoć. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom, isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja, dobro i zlo.

Duhovni razvoj zahteva aktivne napore

Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Sasvim je izvesno da će se, haotično lutajući kroz nekoliko života, većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara.  Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski, u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca, rezultati uslediti.

Opasnost od pada

Pre ili kasnije, međutim, logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da, tragajući za najuzvišenijim ciljem, krenu spiritualnom stazom. Kada jednom stupi na stazu, tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. Idući stazom, on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da, s jedne strane, svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove, a sa druge, nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. No ipak, uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja, tragaoca vreba opasnost od pada.

Joga-bharašta

Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac, umesto da napreduje ka cilju, može da ima zastoj ili da nazaduje. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da, zbog zloupotrebe svojih moći, izazove takav pad, da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke, ustupke ili povlastice. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja, njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno, i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo.  Pre no što postigne duhovni cilj, tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. Proteći će vekovi žrtvovanja, služenja, samopročišćavanja, trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. Bogoostvarenje, koje je svrha svake individualne reinkarnacije, nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. Ono je kulminacija napora ulaganih kroz više života. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora, tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme, da se poništi.

Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju

Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem, a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. A kada nestanu želje u bilo kom obliku, impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. Sa nestankom impresija, sam ego-um nestaje, i javlja se spoznaja večnog, nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma, jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja.  Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku, postoji i neizbežna, nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. A kada ego-um iščezne, lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja, Samorealizacije.

Kulminacija svih reinkarnacija

Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina, da bi je, zatim, ponovo spustio. Tako ona stiče bogato iskustvo. Za nedostignutim idealima u jednom životu, nastavlja da traga u sledećem. Dovršava nedovršeno, osvetljava nejasno, ispravlja pogrešno. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili, pak, naplatom karmičkih dugova. I napokon, posto dostigne punu zrelost, njen ego-um nestaje, a njena duša stupa u jedinstven božanski život. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja, jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti.

Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom

Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se, posle svakog završenog čina, zavesa spušta na njen život. Međutim, ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina, onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. On, kao sastavni deo drame, predstavlja samo kariku u lancu činova – onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje – ona se nastavlja. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama, u novom scenariju.

Igra skrivalice

Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine – da je Pisac drame, u Svom izmišljenom delu, sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost; a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja.

Živi za Boga i umri za Boga

Ovaj rat* je nužno zlo; on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata, onda će ono uzaludno propatiti. Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se, sledeći nesebične ciljeve, uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. On nas takođe uči da je sve profano – bogatstvo, posedi, moć, slava, porodica, pa čak i samo strujanje života na zemlji – prolazno i lišeno trajne vrednosti. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu, koji je Istina, i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima.

• Drugi svetski rat-Ur.

Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. Dakle, sposobni su i da, zarad Boga ili Istine, podnesu jednake Žrtve i patnje. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom; prema tome, puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. Za Boga vredi živeti, za Boga vredi mreti. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima.