O razočarenju i pomoći

Obraćajući se jednom posvećeniku popodne 15. novembra 1933., Šri Meher Baba je rekao:

“Kažeš da ne voliš da živiš. Umoran si od života i ovog sveta. Neprijatne misli, loše misli, te uznemiravaju i čine nesrećnim. Telo je tu kada spavaš. Tada ne osećaš potrebu da okončaš svoj život. Čim se probudiš, ponovo počinješ da razmišljaš. Niko nije istinski zadovoljan svojom sudbinom. Niko nije potpuno srećan u ovom svetu. Znaš na kakvom je velikom položaju i koliko je bogat XX. A opet, kada me je video, bio je vrlo nesrećan čovek! Zašto da budeš nesrećan? Nisi ni previsok, ni predebeo. Sasvim si zdrav. Možeš da čitaš, možeš da pišeš. Pomisli na one jadne, na pralizovane, leprozne i osakaćene. Paralitičar ili gubavac zna da ide ka sigurnoj smrti i da će verovatno umreti u stanju gorem od onog u kome je. Ipak, na hiljade takvih tiho razvlače svoje dane. Zašto ne uporediš svoju sudbinu sa glupim, neobrazovanim milionima u ovoj zemlji? Ti si mnogo srećniji. Živiš i krećeš se u prisustvu Učitelja. Šta ima u Himalajima i džunglama? Zar nisi video film “Tarzan” koji opisuje život u džungli, pun razmirica i borbi? Iako dobijaš loše misli, ti se ne prepuštaš lošim delima; prema tome, koji drugi viši život možeš da vodiš osim ovog? Dobro je imati loše misli samo ako ih ne pretvaraš u dela, jer time dobijaš priliku da vežbaš kontrolu. Ako te ne napadaju nikakve misli, koja je razlika izme|u tebe i kamena koji je sasvim bez misli? Smanji mentalnu napetost. Obuči svoj um da pre|e preko misli. Nemoj da ih podržavaš, sve dok ne do|e vreme da možeš da predaš sam um. Niko to ne radi. Kada se um preda, nema pitanja sreće i nesreće. žSamskarež (impresije) prošlih života troše se zbog misli. One dolaze i odlaze. Ne obraćaj pažnju na njih. One su kao navijeni budilnik. On zvoni u naznačeno vreme, ali samo onoliko koliko je navijen. Pusti ga da zvoni i ide svojim tokom; ali pazi da ga ponovo ne naviješ upuštajući se u delovanje.

A opet, ako hoćeš da umreš, umri u mom „Naadu“ (Zanesenost), tako što ćeš se čvrsto držati za mene. Tu je spasenje. To je pravo umiranje. Svetovna smrt to nije. Do sada me niko nije žzarobiož. Kada bi me neko stvarno zarobio, pokušao bih da se oslobodim. Ali, do sada nisam imao nijednu priliku da se osloba|am. Naprotiv, ja sam pokušavao da se domognem vas.

Upamti da ceo svet nije ništa do Nula, i da je  sve u vezi sa njim bez smisla i suštine. Um je Univerzum. Um je čovek, žena, životinja.

Meherove novine : Vol. 2, Br. 6, januar-februar 1934., str.1-2.