Kalana i Na-Kalana
Isijavanje[1] = BESKONAČNA INTELIGENCIJA = Svesnost,
Svest o Nadduši = PoZnanje.[2]
Sve = Beskonačno = Paramatma = Kalana.
Tmina = Imaginacija = Ignorancija.
Ništa = Naj Konačnije (Kreacija) = Na-Kalana.
Isijavanje je priroda BESKONAČNE INTELIGENCIJE
a BESKONAČNA INTELIGENCIJA je Svest Nadduše;
Svest Nadduše (Boga) je Znanje,
a ovo PoZnanje je Isijavajuće.[3]
Sve je priroda Beskonačnog
a Beskonačno Jedno je Paramatma,
a Paramatma je u stanju Kalana – Svega.
Tmina je imaginacija;
Imaginacija je stanje Ignorancije,
a Ignorancija je stanje Tmine.
Ništa je Naj Konačnije;
Ovo Naj Konačnije Ništa je Kreacija,
a Kreacija je u stanju Na-Kalana – Ništa.
Isijavanje, BESKONAČNA INTELIGENCIJA, Znanje, Sve,
Duša „Jastva“, egzistira u stanju besformne forme, [4]
latentne u originalnom dubokom spavanju Boga, Onostrano-Onkraja.
U dubokom spavanju Boga
Isijavanje je u formi Svetlosti
ali Svetlost ne vidi „Jastvo“.
U Onostranosti-Onkraja, Znanje je u formi Znanja,
ali Znanje ne spoznaje „Jastvo“
Sve je u formi Svega u Onostranosti-Onkraja
ali Sve ne oseća „Jastvo“.
U ovom originalnom stanju Boga, onostran i onkraj,
Beskonačno je u formi Beskonačnog,
ali Beskonačje ne doživljava „Jastvo“ kao beskonačno.
Onostranost-Onkraja je beskonačno stanje latentnosti
pre no što je kreacija počela, pre no što je mišljenje počelo,
pre no što spoznavanje počne, pre pokretanja misli,
nastao je Hir u Okeanu Božanskosti.
Svetlost je Duša „Jastva“.
U originalnom budećem stanju
Svetlost je u formi tmine.
Ovo znači da BESKONAČNA INTELIGENCIJA ne doživljava
Svetlost Duše.
PoZnanje je Duša „Jastva“.
U ovom originalnom budećem stanju
Znanje je u formi ignorantnosti.
Ovo znači da BESKONAČNA INTELIGENCIJA ne doživljava
Znanje Duše.
Sve je Duša „Jastva“.
U originalnom budećem stanju
Sve je u formi Ničega.
Ovo znači da BESKONAČNA INTELIGENCIJA ne doživljava
Sve-stvo(vanje)[5] Duše.
Beskonačje je Duša „jastva“.
U originalnom stanju buđenja
Beskonačje je u formi naj konačnijeg.
Ovo znači da BESKONAČNA INTELIGENCIJA ne doživljava
Dušino Beskonačje.
U savršenom stanju Sadgurua
Svetlost egzistira u formi Svetlosti,
i Svetlost ima „Svoju“ Isijavajuću Svesnost.
Ovo znači da Sadguruova Isijavajuća Svesnost
u stanju BESKONAČNE INTELIGENCIJE
koristi Svoj BESKONAČNI UM.
U Sadguruu, čoveku koji je postao Znanje,
Znanje postoji u formi PoZnanja
i ovo Znanje spoznaje da je Sve
u formi Svega.
Ovo znači da Sve oseća „Jastvo“ kroz Sadgurua;
oseća „Jastvo“ kao SveZnanje, SveMoć i SveBlaženost.[6]
Kroz Sadgurua, čoveka koji je postao Beskonačje,
Beskonačje egzistira u formi Beskonačja,
i Beskonačje doživljava Beskrajnost „Jastva“.
U običnom budnom stanju čoveka
Svetlost Duše ima iskustvo
tmine (univerzuma) u formi svetlosti;
i Svetlost ima iskustvo „Jastva“
u formi tmine.[7]
Znanje Duše doživljava tminu,
(univerzum) u formi znanja,
i Znanje doživljava „Jastvo“ u formi ignorancije.
Sve Duše doživljava ništa
univerzum, kao sve,
i Sve doživljava „Jastvo“ u formi ničega.
Beskonačje beskrajno[8] doživljava najkonačnije,
univerzum,
i Beskonačje doživljava „Jastvo“ u naj konačnijim formama.
BESKONAČNA INTELIGENCIJA doživljava imaginaciju
u formi konačne inteligencije
a „Jastvo“ u formi imagincaije.
Ovo znači da Duša koja je Sve
koja je Svetlost, koja je Znanje, koja je Beskonačje,
koja je BESKONAČNA INTELIGENCIJA „Jastva“
uopšte nema PoZnanje „Svog“ Sopstva.[9]
Umesto toga Duša doživljava „Jastvo“ kao tminu,
ignoranciju, kao najkonačnije i u formi imaginacije
a ne u formi Svega, Svetlosti,
Znanja, Beskonačja, BESKONAČNE INTELIGENCIJE.
A kreacija je ništa;
to je puka imaginacija.
Imaginacija je sadržana u BESKONAČNOJ INTELIGENCIJI
i ova imaginacija je ništa.
Tmina koja je u Svetlosti jeste ništa,
što znači da je (s)kroz svu kreaciju
i u svakoj individualnoj imaginaciji sve ništa doli tmina,
a ova tmina je sadržana u Svetlosti.
To što je ignorancija
a sadržano je u Znanju jeste ništa,
što znači da (s)kroz celi svet[10]
nema ničeg do ignorancije
a ova ignorancija je sadržana u Znanju.
No čak i Ništa koje JESTE,
a koje je latentno u Svemu, jeste ništa.
„Ono“ je najkonačnije
i latentno je u najkonačnijem beskonačju.
Nema ničega sem ništavnosti
koja je u Svemu,
a ova ništavnost jeste
sve Ničega.[11]
Pošto je kreacija naj konačnija,
„ona“ je kao kap Okeana
u Okeanu,
kao što je originalno i imaginacija bila latentna kao kap
u BESKONAČNOJ INTELIGENCIJI.
Ta imaginacija koja se ustalasala kao beskonačno mišljenje
je puka kap BESKONAČNOG UMA.
A svi ovi beskrajno brojni umovi
su ništa doli kapi
Okeana BESKONAČNOG UMA.
Okeanska kap u formi kreacije je neznanje;
ne(po)znanje je u Okeanu
kao kap u formi znanja (ne spoznajućeg).
Ovo znači da okeanska kap
u formi beskonačne kreacije jeste ignorancija,
a ovo ne(po)znanje u okeanu (Po)Znanja
je samo kap ne spoznavanja.
Kreacija je u Okeanu
kao kap
u formi svetlosti.
Ovo znači da je kreacija (univerzum, tmina)
u Okeanu Svetlosti
kao kap svetlosti.
Ograničena kreacija ostaje u Okeanu kao kap,
a ograničenost kreacije
ostaje u Okeanu Beskonačja
kao kap.
Ništa ostaje u Okeanu Sve-stva
kao kap,
a Ništa u Svemu
jeste kao kap.
Značenje Svega i Ničega,
Beskonačnog i najkonačnijeg je
da unutar Okeana Svetlosti
tmina jeste kao kap.
U Okeanu (Po)Znanja
ne(po)znanje je kao kap.
U Okeanu BESKONAČNE INTELIGENCIJE
imaginacija jeste jedino kao kap.
U Okeanu Svega
Ništa je kao kap,
i u Okeanu Beskonačja
najkonačnije je u formi kapi.
Sveukupna kreacija je istekla
ili se izlila (van) kao kap tmine,
kao kap ignorancije,
i jeste naj konačnija imaginacija Ničega.
Naj konačnija imaginacija Ničega je originalna,
besformna, ne znajuća, ne-viđena, ne-osećena, ne-svesna,
ne-(ras)prostrta kap u formi
mentalnog, suptilnog i grubog sveta,[12]
nebesa, nivoa, univerzuma, planeta,
bezbrojnih sunaca, meseca i zvezda.
Svo ovo Ništa je doživljeno Đivatmom no
ne kao imaginacija, ne kao iluzija, ne kao ništa,
već kao Sve, kao Beskonačno, kao Znanje,
kao Bitak,[13] kao Inteligencija, kao Svetlost, kao Egzistencija.
Sva imaginacija Ničega
dolazi van iz naj konačnije Tačke, OM Tačke,
a iz te Tačke se izdiže beskonačno mišljenje.
U stanju besanog spavanja ne postoji (s)tvar k’o što je kreacija,[14]
ili kreacija ne-viđena ili ne-viđena tmina,[15]
ili tačka tmine, ili ne-osećena Ništa kap,
ili ne-znajuća ignorantna kap ili ne-misleća imaginarna kap
ili iskustva-lišena svesnost u
naj konačnijoj formi kapi.
Tu, u najdubljem spavanju,
sve iščezava (unutar ništa stanja).[16]
U budećem stanju,[17] ova originalna kap Ničega
postaje grubi, suptilni i mentalni svetovi koji su viđeni i osećani
kao univerzalna svetlost, univerzalna svesnost,
univerzalna inteligencija u beskonačnoj formi
koja sveukupno jeste puka ignorantnost.
Sadguru ili Avatar vidi kreaciju kao tminu
i spoznaje ovu tminu kao nesaznanu ignoranciju.
Simultano doživljava Jastvo kao Beskonačno
i oseća Jastvo kao Sve.
U običnom budnom stanju,
iskustvo grubo, suptilno ili mentalno svesne Đivatme
je bez supstance ili suštine.
I doživljaj Đivatmin je o tmini,
ništavnosti, kapljičavosti, ograničenosti[18]
najvećoj konačnosti i ignoranciji (nesvesnosti).
Uprkos tome Duša uvek ostaje to što jeste.
Duša ostaje u formi Svega kao Beskonačni Okean,
SveZnanje, SvaSvetlost, SveMoć, SvoBlaženstvo,
mada ne doživljava „Svoje“ Sopstvo.
U božanskom stanju Sadgurua ili Avatara
Duša doživljava kreaciju kakva „ona“ jeste:
ništa, kao naj konačniju kap, kao tminu,
kao imaginaciju i ignoranciju.
Simultano Duša u stanju Sadgurua
doživljava „Jastvo“ kakvo jeste: Beskonačni Okean,
Sve, Svetlost, Znanje,
Moć. Blaženstvo, BESKONAČNA INTELIGENCIJA.
U besano spavajućem stanju ljudskog bića
(grubo, suptilno ili mentalno svesnog)
Svetlost je Tmina i Tmina je tmina.[19]
U budnom stanju, čovek doživljava da
Svetlost jeste Tmina a da Tmina jeste svetlost.
U Savršenom stanju Sadgurua
Svetlost je Svetlost i Tmina je Tmina (Ignorantnost),
jer Znanje je Sve i Ignorantnost je Ništa.
[1] effulgence – sjaj, blistavost, blještavilo, isijavanje
[2] Effulgence = Infinite Intelligence = Consciousness, Consciousness of the Oversoul = Knowledge; „Consciousnes of the Ovcersoul“ može biti i „S-vest o Nadduši“ ali i „S-vesnost Nadduše (koja joj pripada, njena – s-vest je uvek o nekome ili nečemu i s-vest uključujei objekt svesti a s-vesnost postoji sama po sebi). Ortografijom reči „svest“ skrećem pažnju čitaocu na to koju osnovnu sliku ili ideju nosi za mene u ovom kontekstu ovaj pojam. „S-vešću“ jedan sadržaj ili intencionalitat jedna „vest“ postaje „in-formacija“. Prefiks s- (od sa) ukazuje na ovu saobražavajuću in-formativnu funkciju određene „vesti“, koja u registrujućem kompleksu obavlja (ili ne) jedno novo formiranje. U prerspektivi JS (Joga Sutri) ovaj registrujući kompleks sadrži upravo kao svoj centar jednu transcendentalnu subjektivnost, koju tekst označava kao „Čovek“ (puruša), a čija differentia specifica jeste upravo to što „vest“ mada saopštena „s-vesti“ (ćita ili budi), odnosno upečaćena, ubeležena u njuj, ne izaziva nikakvu „trans-formaciju“. U prevodu ćita (citta) sa „očitavanje“ za razliku od drugih mogućnosti, kao što je naprimer „s-vest“, moguće je računati na izvestan pozitivan transfer značenja koji etimološka srodnost i zvukovna sličnost korenova ove dve reči omogućuje. Naime, staroslovensko „čit“ i sanskritsko CIT – susreću se onde gde i jedan i drugi koren označavaju jedno „uzimanje k svesti“, „procenjivanje“, „o-čitavanje“ – ušučuje na „procenjivanje“, „vrednovanje“
[3] Effulgent – Sijajuće, Isijavajuće, Blještavo,
[4] formless (forme lišena/bez) form – neprevodiva igra reči koja izražava nemoguću suprotnost koja izražava pravu suštinu egzistencije Duše „Seb“stva (Soul Itself – Duše „Svog“ Realnog Sopstva – Duše Same po „Sebi“)
[5] Everything-ness – sve-stost, sve-stvenost, Sve-stvo, stanje (kondicij, uslov) bivanje Sve, Sve-stanje
[6] „oseća“ je po značenju isto kao i „uživa“ i „Qdoživljava“ ili „realizuje“ ali i „misli“, „vidi“
[7] Prirodna Svetlost= Duša(Soul), PrirodnaTama=Duh(Spirit), ne-prirodna tama=um,ne-prirodna svetlost=telo
[8] infinitely – na beskrajan način
[9] Knowledge of Its Self – Znanje o Svome Sopstvu ali i Znanje (koje potiče od) Njenom Sopstvu, Spoznaja Svoga Sopstva, Uviđanje Svoga Sopstva, PoZnanje Svoga Sopstva, Znanje koje kao Sopstvo Zna Sopstvo kao Znanje i to Znanje zna iz unutar Sopstva i kao Sopstvo koje je Znanje
[10] throughout – skroz, svuda, s kraja na kraj, sve vreme, tokom, širom (prostorno),
[11] sve od Ničega
[12] ili – mentalnih, suptilnih i grubih svetova – „svetovi“ se može odnositi na ova tri sveta (svaki ponaosob u jednini) ili na množinu svakog pojedinačnog od ova tri sveta (mnoštvo grubih, suptilnih i mentalnih svetova)
[13] Being – Bitak, Bivanje, Bivstvo, Bivstvujuće = Bog = Bivstvovanje Bića
[14] there is no such thing as creation – ne postoji nešto takvo ((s)tvar) ko što je kreacija
[15] darkness – stanje (kondicija) bivanja tamnim, tamno-stanje, tamnost, tminstvo, tminstvenost
[16] into a nothing state –(unutar) u ništa(vnom) stanju
[17] in the waking state – u bdijućem stanju, u budećem stanju, u stanju probuđivanja
[18] Jeevatma’s experience is of (je, pripada) nothingness, dropness, limitedness
[19] Light is Darkness and Darkness is light – Svetlost je Tmina (-stanje) i Tmina (-stanje) je svetlost; „Ligh“ jeste „Svetlost“ ali je „Darkness“ – „stanje (kondicija) bivanja tama/tamnim)“ – tamnost, mračnost
Ambsrbija's Blog 