Struktura Individualnosti

Individualnost potiče od Beskonačne Inteligencije. Crtež 1,2,7 i 8 (str. 4,8,80 i 81) ilustruju stepene postanka (derivacije) koji su ovde uključeni: Beskonačna Inteligencija uzrokuje(i podstiče) Univerzalno Beskonačno Lažno Ja ili Um, koji zauzvrat pro-izvodi individualno beskonačno lažno Ja ili um; individualno beskonačno lažno Ja se zauzvrat manifestuje kao suptilno telo, čiji konsolidovani kalup uzima formu grubog tela. U stvari, ovih četiri crteža (1,2,7 i 8) su lepršave karte koje ilustruju kako identitet descendira (spušta se) iz sfere Realno-ga (kao čist Beskonačna Inteligencija) do najiluzornije (kao grubo telo). Ljudska individua sadrži unutar sebe ovu celokupnu linija postanka, od vrha do dna. Slično kapi iz okeana, individua potiče od celine; ali kako je kap u stvari okean, tako je individua napokon niko drugi do totalnost – Beskonačna Inteligencija.

Na liniji postajanja koja je oslikana na ovih četiri crteža, kritičan međuodnos leži između Univerzalnog Beskonačnog Lažnog Ja i individualnog beskonačnog lažnog Ja. Univerzalno Beskonačno Lažno Ja – takođe nazvano Univerzalni Beskonačni Lažni Um ili Lažni Egoizam ili Lažno Mislenje – je Realno Ja ili Sopstvo kada je projektovano na ništa-vnost iluzije. Jednina po-Sebi, Univerzalno Beskonačno Lažno Ja je izvor nebrojanih individualnih beskonačnih lažnih Ja (ili lažnih umova ili lažnih egoizama ili lažnih mislenja). Individualna beskonačna lažna Ja su ljudske individue koje stoje na najvišoj tački evolucije; podljudske forme kao što su biljke ili životinje su individualna konačna lažna Ja. Međuodnos između individualnog i univerzalnog je fundamentalan i prožima kreaciju na svim stepenovima. Iluzija kao celina, na primer, ima grubi, suptilni i fini svet ili univerzum; slično tome individua ima grubu, suptilnu i finu formu ili telo. Suptilni i grubi univerzumi su tela onoga što Meher Baba zove „imaginacije“, dok su suptilna i gruba forma individue tela individualnog „mislenja“. Stoga univerzalno i individualno odražavaju (kao u ogledalu) jedno drugo na svojim respektivnim (odgovarajućim) stepenovima (levels), i u isto vreme, univerzalno stoji na vrhu linije postanka ili lanca descendiranja (spuštanja) uz pomoć koga individua dolazi u (prividno) bivanje.

„Lažno Ja“ je um; i „um“ nosi donekle različitu konotaciju u ovome tekstu u odnosu na druge Meher Babine tekstove. Bog Govori, Besede i druge knjige i poruke tvrde da individualni um mora biti poništen (anihilisan) pre no što duša postane jedno s Bogom. Zaista, kritična faza u životu Meher Babe je nosila naziv „Manonaš“ što znači „poništavanje uma“. Beskonačna Inteligencija, kako god, ne govori o um-ovom poništavanju¸ nasuprot tome, izgleda da je „beskonačni um“ istrajavajući konstituent individualnosti sve do i kroz Sopstvo-realizovanje. Kako da pomirimo ovaj očigledno kontradiktorni pogled na iščezavanje uma? Ustvari, kao što smo to videli u prethodnoj diskusiji o suptilnom, ovde je glavni problem semantika. Fraze „beskonačni um“ se koristi u ovom tekstu na nekoliko različitih načina: sa značenjem Beskonačne Inteligencije u mislećem stanju; da označi um običnog čoveka; da ukaže na Univerzalni Beskonačni Lažni Um; da preimenuje Išvara; ili da nagovesti Realni Um ili misleće sopstvo. Kada čovek postane Bogo-realizovan, beskonačni lažni um postaje realan (stvaran).  Da bi se ova transformacija desila, sasvim je jasno da se izvesna vrsta destrukcije mora desiti.  Tekst opisuje brisanje sanskara a ne brisanje uma. Pa ipak kada sanskare nestanu s scene, aktivnost uma se sasvim zaustavlja. Ovo „zaustavljanje uma“ – u kome se svo lažno mislenje obustavlja – je drugo ima za „poništavanje uma“ koje veoma često nalazimo u kasnijim Meher Babinim radovima. Na ovom spoju počinje „Realno Mislenje“ – koje je Sopstvo-mislenje, gde Sopstvo jeste ono što mislenje misli. Ovo Realno Mislenje zaustavljenog uma preuzima mesto lažnog mislenja, u kojem je lažni um pre toga bio upleten, a u kome mislenje misli kreaciju. U stvari, tada, mislenje ostaje Mislenje i um Postaje Um. Ovaj isti međusobni odnos između lažnih entiteta i realnih entiteta, oba označena istom reči, su bliski izučavaocima kasnijih Meher Babinih tekstova kao što je to slučaj sa rečju „sopstvo“: dok je Ograničeno „sopstvo“ ukorenjeno u i najposle (ultimativno) identično sa Realnim „Sopstvom“ ili Bogom, dotle, pak, to ograničeno sopstvo mora, na izvestan način, biti uništeno pre nego što pojedinac doživi Realno Sopstvo.

Vratimo se descendirajućem lancu iz Beskonačne Inteligencije do grubog tela; ova hiararhija bivstvovanja u derivatima (izvednicama) individualnosti izgleda da odslikava (kao u ogledalu)  hiararhiju „Svetlosti“ koju je Baba opisao u U Božijem Rukopisu i u delu rasprave Sadgurua i Svetlost Inteligencije koja je bazirana na istome. Na strani 18 ovog manuskripta pisanog rukom, Baba ilustruje sledeće: na najvišem nivou je, Prirodno Svetlo, koje je nazvano „Realno Ja“; ispod toga, Prirodna Tama, koja je „Lažno Neograničeno Ja“; ispod ovoga, neprirodna tama, koja je „lažno ograničeno Ja“; i na dnu, neprirodna svetlost, koja je „telo i univerzum“. Izgleda da „Prirodna Tama“, koja je u Sadguruu i Svetlosti Inteligencije okarakterisana kao „fina imaginacija“ i „ništavnost“ jeste – ili je verovatno geometrijska tačka od (locus of) – Univerzalnog Beskonačnog Lažnog Ja. Verovatno je ovo Univerzalno Beskonačno Lažno Ja ekvivalent za Beskonačni Um ili Išvar-a, mada tekst ne pravi eksplicitno ovu identifikaciju. A neprirodna tama, s druge strane, izgleda da ukazuje na ono što Beskonačna Inteligencija zove beskonačni um (ili individualno ljudsko biće); U božjem Rukopisu koristi se termin „lažno Ja ograničeno“ (u domenu konačnosti), ali na više mesta u istom manuskriptu  Baba koristi epitet „ograničeni“ na ljudski um koji Beskonačna Inteligencija zove „beskonačni“ . Ukratko, kategorije svetlosti i Tame, koje se nalaze u srži Meher Babinog rukom pisanog manuskripta i koje su pobudile veliko interesovanje, jasno se odnose na derivate (izvednice) i na descent (spuštanje) individualnosti iz Beskonačne Inteligencije, kako je to objašnjeno u prvoj svesci i na mnogim mestima u Inteligencija Beležnici.

Milsenje kao Stvaranje i Realizovanje

Fundamentalni modalitet kroz koji Beskonačna Inteligencija deluje u kreaciji je Mislenje (Thinking – manana). Kao što je prethodno naznačeno, reč „Mislenje“ u Beskonačnoj Inteligenciji obuhva svest-nost u svim njenim aspektima  –  mislenje, oseećanje (imajući osećanja), htenje, željenje, i tako dalje. U stvari, „mislenje“ u ovom tekstu nosi nekoliko ralzičitih i pomalo iznenađujućih značenja. Baba je često ukazivao na um ili individualnost[1] kao na „mislenje“; iako je u modernom engleskom jeziku ovaj način korišćenja (ove reči) ekcentričan i pomalo iritirajući, editori su ga zadržali, jer izražava to što se ni jednim drugim načinom izražavanja ne bi moglo preneti, a to je kako mislenje samo po sebi konstituiše um i individualnost.

Beskonačna Inteligencija je posvetila mnoge delove i sekcije pojašnjavanju mislenja i nabrajanjem njegovih kategorija. Možda je najznačajnija razlika u tom pogledu – razlika u samom srcu i centru Beskonačne Inteligencije –  a to je (razlika) između mislenje-kao-kreiranje i mislenje-kao-realizovanje. Niti u Bog Govori niti u drugim Meher Babinim štanpanim rukopisima ovu ideju nigde nije izložio s takvom jasnoćom i originalna je za ovaj teksta i igra veoma važnu ulogu u duboko ezoteričko-metafizičkom smislu koji se uvodi ovom knjigom.

U specijalizovanoj terminologije Beskonačne Inteligencije, šta to „stvaranje“ i „realizovanje“ znaši? A „misliti-u-smislu-kreiranja“ znači pro-izvesti (produce) ili projektovati napred (u prvi plan) (project forth) imaginaciju, dok „misliti-u-smislu-realizacije“ znači postati i doživeti ono što mislenje-kao-imaginacija bejaše imaginiralo. Kreirajući proces, drugim rečima, povlači za sobom odmotavnje (unroling) sveukupnih suptilnih i grubih univerzuma sa svim njihovim raznolikim formama u imaginaciji isključivo. Ova kreacija-u-imaginaciji zbila se momentalno, sva u jednom momentu. Pa ipak nije rezultirala onime što bismo, mi obični ljudi, mogli nazvati jednim realnim/zbiljnim egzistirajućim svetom. Ozbiljenje (actualization – aktualizacija, obistinjivanje) onoga što je bilo imaginirano zbiva se kroz proces milsenje-kao-realizovanje: to jest, Beskonačna Inteligencija kao individualizovano mislenje realizuje (postaje i doživljava) neke pojedinačne forme u kreaciji. Proces realizacije javlja se polako, malo pomalo, startujući od naj konačnijeg i nastavljajući do beskonačnoga. Tako sveukupna arhitektura kreacije ulazi u bivstvovanje imaginativno u jednom jedinom momentu; ali aktualizacija/ozbiljenje i doživljavanje (realizacija) ove arhitekture mora proći kroz dugotrajan proces evolucije u kome Beskonačna Inteligencija misli (realizuje) svoj put kroz seriju formi sve do ljudske (forme).

Analogija s Arhitektom može nam pomoći u rasvetljavanju ovog međuodnosa između mislenja-kao-kreiranja i mislenja-kao-realizovanja. Arhitekta dizajnirajući neku zgradu, projektuje i imaginira  tu istu zgradu do najsitnijeg detalja – veličina, oblik, broj soba, materijal od koga će se graditi, način povezivanja struje, osvetljenje, polaganje cevi, grejanje i hlađenje, ventilacija, itd. Ipak i pored toga što je dizajniranje u potpunosti 100%-tno završeno, zgrada se još uvek ne može koristiti. Arhitektin imaginarni krov ne može sprečiti kišu da pada po nečijoj glavi; čovek od-krvi-i-mesa  ne može se popeti arhitektovim imaginarnim stepenicama da bi razgledao okolinu s imaginarnog balkona na imaginarnom drugom spratu. Sve ovo postaje moguće tak nakon što je arhitektov plan bio aktualizovan/ozbiljen, učinjen realnim. Dok sam majstor arhitekta može biti sposoban da u glavi drži kompletni dizajnerski plan zgrad, i to sveukupan plan istoveremeno, za realnu izgradnju zgrade će biti potrebno mnogo meseci ili čak godina i najverovatnije će ta za sobom povlačiti rad mnogih zanatlija različitih vrsta koji će raditi sa raznim materijalima. Na isti način, Beskonačna Inteligencija kao Kreator projektuje beskonačno zdanje kreacija, ali jedino tada kada Inteligencija kao individualno mislenje realizuje ovu kreaciju kreacija doista dospeva u realnu egzistenciju, u onom običnom, svakodnevnom smislu.

Pojam koji nam tekst daje za Beskonačnu Inteligenciju u Svojoj ulozi kreatora-arhitekte  je Išvar. – uobičajeno ime za Boga u Hindu tradiciji koje je Šankaračarija često pripisivao nirakar (sa atributom, atributa-pun) personalizovanom (oličenom) aspektu nirgun Bramana (Bog bez atributa). Iako Bog Govori ne ukazuje na Išvara kao Išvara, on opisuje isti aspekt boga u poglavlju „deset stanja Boga“ pod „Stanjem III“: Boga kao Emanatora, Podržavaoc i Rastvoritelj. Te strane sadrže korisne informacije za ovaj teks; pa ipak Beskonačna Inteligencija pruža nam mnogo više informacija o ovim stanjima koje se ne pojavljuju u Bog Govori ili magde drugde u Meher Baba tekstovima/pismenima. Išvar kako je opisan u Beskonačnoj Inteligenciji) je Kreator-Održavatelj-Uništitelj, Brama, Višnu, Šiva. Tj. Autor i Kreator (Kreator_Održavatelj_Uništitelj)  beskonačnih formi, Išvar po Sebi je bezforman (nirakar) i kreira bezformno; sve-znajući i sve-moćan s poštovanjem prema univerzumu, Išvar ne zna Sebe kao Beskonačnu Inteligenciju. Razlika je u tome šta se ovde smatra pod pojmovima tj. izmedju kreiranja imaginacije i njenog realizovanja, Išvar je vrhovni Imaginator. On kreira sve i realizuje ništa. Realizacija imaginacije je u potpunosti_izvršena_do_kraja[2] od strane Beskonačne Inteligencije no ne kao besformnog (nirakar) Išvara već kao formepuno (sakar) utelovljenog mislenja.

Par pojmova „kreiranje“ i „realizovanje“  (ili preciznije „misliti-u-smislu-kreiranja“ i „misliti-u-smilsu-realiztovanja“ ) u korelaciji su sa drugim važnim parom „imaginacija“ i „mislenje“ . Imaginacija je ono što „misliti-u-smislu-kreiranja“ produkuje, a „mislenje“ je ralizacija kreacije (konačne ili beskonačne) kroz pojedinačnu individualnost. Tada se reč „mislenje“ koristi u dva različita  značenja (1) generalni termin koji zaokružuje kreiranje i realizovanje kao svoja dva aspekta; i (2) usko određenje samo za realizujući aspekt mnislenja. Nasuprot tome Baba je reč „imaginacija“ koristio nedvolično; ona se uvek odnosi na „mislenje-kao-kreiranje“  i nikada na „mislenje-kao-realizovanje“ . Iznenađujuće, reč „imaginacija“ je konstantno korišćena kroz celu knjigu kao sinonim za „univerzum“ Univerzum izranja u bivanje onda kada je on imaginiran; realizacija univerzuma usleđuje nakon toga. Univerzum kao univerzum je čisto imaginaran (purely imaginary).Ove promisli imaju dalekosežne implikacije koje će filozofi i naučnici nedvojbeno pokušati da dokuče u budućnosti.

Dok se tema mislenja i imaginiranja stalno vraća kroz celokupnu Beskonačnu Inteligenciju, pojedinačne veoma važne razrade ove teme zauzimaju prvi deo Serije 10. U originalnom, bezformnom, nepokretnom, nemanifestavanom stanju – stanju koje Bog Govori označava kao „Onostranost-Onostranosti“ – mislenje je beskonačno. Naravno, u ovome stanju je Beskonačna Inteligencija čvrsto uspavana i stoga uopšte ne misli. Mislenje još uvek nije počelo; pa ipak ono egzistira bez obzira na sve, i još uvek nije došlo pod jaram bilo kog limitiranja (J ograničenja, uslovljenosti). Baš nasuprot tome, u to vreme je imaginacija naj konačnija – (ona je) tačka ili atom, ma šta da je, u Okeanu Beskonačnog Mislenja. Ali kada je mislenje počelo, istog trena je ovo isto mislenje postalo naj konačnije, dok je naj-konačnija imaginacija u tom istom trenu postala beskonačna. Ukratko, zamenili su pozicije, svaki uzimajući poziciju koja je oprečna njegovoj vlastitoj prirodi. Imaginacija, koja je inherentno[3] ništa ekspandirala je ad infinitum, prividno (pojavno) postajući sve, dok mislenje, koje se oslanja na Beskonačnu Inteligenciju i ima u sebi Njenu Realnost,[4] sažima do tačke najviše konačnosti, postajući virtualno (Jdejstveno) ništa. Iz ovoga stanja vrhovne (supreme) konačnosti, mislenje postupno ekspandira i uvećava se, oslobađajući se svojih limita, sve dok iznovo ne postane beskonačno (kao beskonačni um) u ljudskoj formi. Ovaj proces uključuje i „prekrštene linije“ mislenja i imaginacije kako je to ilustrovano na slici 11. jednoj od najvažniji slika u knjizi.

Početak Mislenja i Međusobna_Igra suprotnosti

Originalno, imaginacija je postojala kao samo jedna tačka u nepromenljivom i nepokretnom Beskonačnom Mislenju. ali kada je počelo mislenje, kad je nastala prva vibracija, beskonačna imaginacija je projektovana van kroz Om Tačku  – takođe nazvanu i Ahur Bindu ili Mahešvar Tačka; Serija 5 označava je kao putli ili zenicu u oku Paramatme. Kao što smo već videli, imaginacija je momentalno ekspandirala ad infinitum, no u isto vreme je mislenje postalo beskonačno konačno.  Baba koristi termin „atom“ za ovo naj-konačnije prvo manifestovanje mislenja. Ne bi trebalo pogrešno tumačiti ovu reč u smislu moderne nauke koja se odnosi na česticu sastavljenu od elektrona i nukleusa, već pre kao naznaku prve, naj-konačnije, naj-primarnije forme u gruboj seriji evolucije.

Čak iako je ekspandirala i razmnožila se beskonačno, imaginacija, originalno fina i naj končnija, postaje limit/ograničenje na mislenju Beskonačne Inteligencije, Limiti znači (oba)vezivanja (binding); limit znači konačnost (finitude). Tako međuodnos između mislenja i imaginacije prouzrokuje dihotomiju bekonačnog i naj konačnijeg. Limitacija označava finu liniju razdvajanja između onoga što je onutar ograničenoga i onoga što nema ograničenja. Tako ograničenje iziskuje formu. Originalno je mislenje bilo bezformno (nirakar)  ali kad je mislenje počelo, postalo je uformljeno (Jenformed) (sakar) i podložno (oba)vezivanju forme.[5] Ukratko, početak mislenja doveo je do naglog izranjanja oprečnosti. U svakome od ovih parova suprotnosti, jedan termin mnogo bliže korespondira sa (J pojmom) Realno a drugi sa (Jpojmom) lažno.U završnoj analizi, Beskonačnu Inteligenciju bi prikladnije bilo okarakterisati ka „beskonačnu“ nego kao „konačnu“, kao „bezformnu“ pre no kao ijednu određenu (Jpartikularnu) formu. Ali na samome početku (Jpolaznoj tački), kad je mislenje započelo i kad je imaginacija izbila van iz originalne besformnosti, preokret se zbio i ovaj prirodni red je bio postavljen naglavačke: „lažne“ oprečnosti su prividno preovladale nad realnošću a „realne“ oprečnosti su se pojavljivale kao lažne. Naravno „realno“ nemože zaista da bude realno kada je stavljeno u domen oprečnosti; „beskonačno“ nije beskonačno kada se pojmi kao suprotnost konačnom; „bezformnost“ nije bezformnost sve dok ostaje samo neka vrsta odsustva ili negacije unutar sveta formi. Samo kada je ostvareno Božansko Sjedinjenje (Wasla) i kad iščeznu podele u oprečnostima može Realno zaista biti ralizovano (Jod strane, posredstvom) Beskonačnim Mislenjem u Njegovom beskonačnom stanju.

Dok Beskonačna Inteligencija pruža veliki broj važnih rasprava o oprečnosti, verovatno je naj konciznije i najpotpunije ono u prvom delu Seriji 5. Ovde Baba nabraja seriju ekvivalentnosti i njihovih oprečnosti: Svetlost (prakaš) je ekvivalenta Inteligenciji, Znanju, Sve-mu, Beskonačno-m i Paramatmi, dok je tama (andakar) ekvivalentna imaginaciji, ignorantnosti, ništa-u naj konačnije-m i univerzumu. Pojmovi u ovoj seriji sortirani su individualno po parovima: Inteligencija je suprotnost imaginaciji, Znanje ignorantnosti, Sve i ništa, Beskonačno sa naj konačnijim, i Paramatma sa univerzumom. Iako samitekst to ne ističe posebno, izgleda da ova lista opisuje (Jspecificira) izvorne atribute Boga, atribute koji, putem interakcije sa svojim suprotnostima, dovode svet u postojanje. Pretpostavljamo da bi neko svrsishodno mogao uporediti ove atribute, i ulogu koju igraju, sa funkcijama božanskih Imena u metafizici mističnog Islama.[6]

Lista atributa i njihovih suprotnosti kako je to uspostavljeno u Seriji 5. čini se da nije potpuna, niti joj je bila namer (Jda obuhvati sve).  Ta specifična lista ne uključuje, na primer, fundamnetalni božanski atribut Blaženstva ili ananda, iako je koncept  Sat-Čit-Ananda (Egzistencija-Znanje-Blaženstvo) dobio svoje mestu u Sadguruu i Svetlost Inteligencije  isto koliko i u Bog Govori, Beskonačna Inteligencija nigde nije objasnila šta bi mogao biti taj princip koji je uzrokovao ove izdiferencirane[7] atribute (kao primalne kategorije) da izrone van i originalne beskonačne bezformnosti.

Veoma važan par oprečnosti koji nosi veoma važan međusobni odnos, i to ne samo Inteligencija-imaginacija, već za arhitekturu kosmosa u njegovoj podeljenosti na suptilno i grubo, jeste opozicija između pran-a i akaš-a. Pran može biti definisan kao „energija“. Akaš je ponekad definisan kao „prostor“, ali je u stvari vrsta „besprostornog prostora“, te tako, po sebi, on je inherentno (Jprirođeno, svojstveno) ništa, bez proširenja (Jekstenzije) ili bez dimenzije je. Mogli bismo ga okarakterisati kao pozornicu (Jscene) ili mesto (Jlocus) manifestacije, mesto (Jsite) potencijalnosti u kojoj je bilo koja stvar ili pojava (unapred) pretpostavljena (Jpresupposes). Pre no što je mislenje počelo, pran i akaš bejahu sjedinjeni; ali jednom kad je mislenje započelo, razdvojili su se, i u toj tački pran-ovo delovanje na akaš je pro-izvelo univerzum. Pran se dovodi u vezu sa mislenjem, i još nadalje, sa suptilnom sferom; akaš se dovodi u vezu sa imaginacijom i grubom sferom. Kroz njihovom međusobno delovanje, bezformnost stiče beskonačnu formu.

Modaliteti Mislenja

Začetak mislenja koincidira sa pro-izlaženjem prve sanskare. Sanskare je ograničenje; sanskara navodi mislenje da realizuje konačnost. Stoga je sanskara uzrok lažnog mislenja. Razlika između Realnog Mislenja i lažnog mislenja je u korenu svih različitih kategorizacija mislenja i uma koji se može naći u ovom radu. A pošto su sanskara potecište-i-podstrekač[8] problema lažnog mislenja, brisanje i poništavanje ovih sanskara, jednom ili drugom tehnikom, postaje glavni zadatak duhovnog života.

U svome napredovanju od svog originalnog ne-svest-nog stanja do konačnog stanja Sopstvo-realizacije, mislenje prolazi kroz brojna stanja ili modalitete. U celosti, ova knjiga ih opisuje i kategorizuje na mnoge načine, pa ipak na stranama 160-161 ona to čini verovatno na najjasniji i naj svesadržajniji način, i shema koja je tu rastumačena možemo pronaći takođe takođe i u Majstorskoj Karti. Prema ovoj shemi, mislenje (ili Um ili Beskonačna Inteligencija) ima šest aspekata. U početku, mislenje je ne-mislenje, ne-svest-no, uspavano; Um niti kreira niti realizuje univerzum. U drugom stanju, mislenje kao Beskonačni Um Išvara kreira (i održava i uništva)  univerzum beskonačno ali ga ne realizuje. Od trećeg do petog stanja sva ona pripadaju domenu lažnog mislenja i razvrstana su po stepenima svest-nost[9] koje je Beskonačna Inteligencija dosegla. U trećem stanju naj-konačniji lažni um misli (to jest, realizuje imaginaciju) naj konačnije, dok u četvrtom stanju manje-i-manje-konačni lažni um misli manje i manje konačno. Tako Baba opisuje mislenje kako ono napreduje kroz evolutivnu seriju, od naj konačnijeg (kamen ili atom) do skoro beskonačnog (majmun, poslednja forma pre ljudske). U petom stanju – koje Beskonačna Inteligencija doživljava u ljudskoj formi – mislenje misli beskonačno kroz beskonačni lažni um; ali kako Beskonačna Inteligencija još uvek misli lažno, On pre svega realizuje univerzum a ne Sebe. ali u šestom stanju, Beskonačna Inteligencija realizuje Sebe kao Beskonačni Realni Um. Ovo je stanje Bogo- ili Sopsto-realizacije, koje je dokončanje (Jconsummation) i upotpunjenje (Jfulfillment) sveg mislenja.

Originalo, mislenje nije uopšte mislilo. U atom ili kamen formi, mislenje misli naj konačnije i realizuje univerzum naj konačnije. U ljudskoj formi, mislenje misli beskonačno i realizuje univerzum beskonačno. Sada, da bi Beskonačnu Inteligenciju  kao čovekj realizovala sebe, On mora misliti beskonačno i (Jpri tome) da uopšte ne realizuje univerzum, drugačije rečeno, mora da kombinuje suštinu čoveka i kamena. To je ono što Sadguru čini. Sa beskonačnim mislenjem karakterističnim za ljudsku formu, Beskonačna Inteligencija kao Sadguru vraća se u stanje u kome je imaginacija (univerzum) postala naj konačnija, jedna jedina tačka,kao što to bejaše pre no što je mislenje počelo.Tako ponovo_se _ujedinjujući sa iskonom (origin- izvor, poreklo), Sadguru realizuje sopstvo.


[1] individualnost je ujedno i identična onome što Baba naziva „sve“ ili „sve-suštastvo“ (everything – every-thing – sva-tvar/bit/suština/bitak) za razliku od „ništa“ ili „ne-suštastvo“ (nothing – no-thing – ne-tvar/bit/bitak/suština odnosno odsustvo individualnost kako je to eksplicitno označio)

[2] is accomplished by – završeno, izvedeno, postignuto, usavršeno, doterano, potpuno izvedeno od; koji se dogodio

[3] inherently – nerazlučivo vezana ili spojena, bitno, svojstveno

[4] which drawes on Infinite Inteligence and partakes of Its Realiti; drawes on – privući, navući na sebe, obući; osloniti se, obratiti se kome; iskoristiti dobijene olakšice; priblužiti sw, prići bliže; crpsti (iz nečije mašte, kapitala, sećanja); partake of – imati u sebi

[5] subject to the binding of form – subject to – koji podleže, pod uslovom da, podložan, pod pretpostavkom da, zavisno od, u zavisnosti od; binding – povez, vezivanje, obavezan, korica, koričenje, spajanje, vez

[6] Ideja 2atributa“ je centralna u islamskom poimanju, pojavljuje se nekoliko puta u „Univerzalnoj Molitvi“ (koju znamo i kao „Učiteljeva Molitva“) koju je Meher basba dao 1952 godine i koja je ostala najvažnija molitva u Njegovom adventu

[7] differentiated – drukčiji, izmenljiv, promenljiv, različit, drukčije, promenljivo, različito

[8] give rise to – biti potecište, prouzrokovati, izazvati; give – dati, ustupiti, predati, pružiti, preneti, pokloniti, držati; rise – dizanje, dići se, ustati, povišice, uspon, dizati se, uzbrdica; potiče uzdizanje/izranjanje/nastajanje i rast/širenje

[9] consciousness – svest-koja-je-svesna, svesna-svest, bivanja-svesnim

%d bloggers like this: