Realizacija Glavnih Ljudskih Tipova

Beskonačna Inteligencija ili Beskonačni Um, kao različiti tipovi ljudi,[1] ima različite doživljaje i realizacije u odnosu na univezum i Sopstvo. Kao običan čovek Beskonačni Um, je nesvestan da je On(To) svo vreme kreiranje univerzuma beskonačno pa  svesno realizuje taj univerzum konačno po jedan delić u (nekom) momentu a kroz medijum grubog tela. Kao jogin i rahrav realizuje grubi i suptilni univerzum – sve do trećeg plana – po jedan deo u (nekom) momentu, dok kao siddh-i jogin to čini[2] sve do petog nivoa. Kao mahajogin (ili vali ili kjamil) On(To) zna Sebe(To) kao Kreatora univerzuma i realizuje svaki dani deo sveukupnog grubog i suptilnog univerzuma – zarad uživanja upabhog-a. Kao sant (svetac), akmal, ili pir uzdrđava se od uživanja univerzuma i odlaže realizaciju Sopstva, te umesto toga realizuje univerzum zarad pružanja  blagostanje drugima. Kao Mađzub, On(To) realizjje Sopstvo i ostaje u zaboravu za univerzum. Kao Mukamil, Fakir ili Sadguru, Beskonačna Inteligencija realizuje Sopstvo, zna univerzum kao imaginaciju koju je iznedrila iz Sebe(To), i u isto vreme realizuje suptilni i grubi univerzum, i to bilo koji de, ili sve od jednom u njegovoj(to) totalnosti – ali ne zarad uživanja već zbog svoje dužnosti spašavanja duša. Sadguru može da bude okarakterisan kao Višnu, mahajogin i Mađzub, sve u jednom.

U SLUČAJU BEHRAMA, Beskonačni Um kreira samo Behramovo telo i taj delić univerzuma koji tada realizje kroz telo, On(To) indirektno konačno vidi, miriše, čuje, oseća, shvata i doživljava Svoju(To) kreaciju univerzm a do istog stepena u kome je i Njegovo(To) realizovanje univerzuma konačno. U slučaju mahajogina,[3] oseća, razume, zna, misli i realizuje Sebe(To) kao Kreatora sveukupnog univerzuma; ali ne realizuje Sebe(To) kao Sebe(To). Takođe u Sadguruovom slučaju On(To) zna Sebe(To) kao Kreatora sveukupnog univerzuma; ali sada realizuje Sebe(To) kao Sebe(To), i realizuje univerzum kao Svoju(To) senku ili imaginaciju. Drugim rečima, Beskonačni Um kao Sadguru, mada zna Sebe(To) kao Kreatora celog univerzuma, u isto vreme vidi, doživljava i realizuje Sebe(To) izdvojeno od tela i univerzuma.

Iz Svoga(To) izvorišta u besanom spava(nju) a kroz doživljaj kreacije u ljudskoj formi, Beskonačni Um prolazi kroz tri stanja međuodnosa sa univerzumom:

1.   originalno besano spava(juće) stanje, u kome niti

kreira niti realizje univerzum;

2.   Kreator stanje, u kome kreira univerzum;

3.   realizator stanje, u kome realizuje univerzum.

Beskonačni Um Sadgurua je onostran ova tri stanja.

Kod Svoga(To) realizovanje univerzuma u ljudskoj formi, Beskonačni Um ima tri distinktivna doživljaja kada je običan čovek, mahajogin i Sadguru, kako je detaljnije prikazano dole.

1.   Obično ljudsko biće oseća i kaže: „Bog je Kreator univerzuma.“ Kao običan čovek Beskonačni Um  realizuje univerzum ali ne realizuje Sebe(To).

2.   Mahajogin oseća i kaže: „Ja sam Kreator univerzuma.“ Mahajogina stoga možemo da okarakterišemo kao Išvara u formi.[4] I pored toga, nasuprot Išvaru, Beskonačni Um kao mahajogin  nastavlja da realizuje univerzum. To je još uvek sanjanje, još uvek imaginiranje, te stoga ne realizuje Sebe(To).

3.   Sadguru oseća i kaže: Sav univerzum došao je van iz Mene. Ja sam u

svemu, pa ipak sam Ja po strani od univerzuma, po strani od svega.“ Sadguru  može na taj nažin da bude okarakterisan kao Paramešvar u formi. Beskonačni Um kao Sadguru ne realizuje univerzum već umesto toga realizuje Sebe(To).    .

Da rezimiramo, različite realizacije koje fundamentalni ljudski tipovi imaju u budnom i svesnom stanju a u odnosu prema univerzumu i Sopstvu, su razrađeni ispod:

a)   Sadguruova Realizacija[5]. Kada god On to želi, Sadguru realizuje sveukupni univerzum, suptilni i grubi (nivoe (planove), nebesa ili asman-e, sunca, mesece, zvezde, planete, svetove) ali ih ne realizuje kao realne. On ne uživa univerzum već ga realizuje zarad uticaja na one(to) koji su u njemu(to) – to jest, za spasenje i uznapredovanje drugih, zarad dobrobiti svih a ne zarad sopstvo-uživanja ili sopstvo-upabhog. U većoj totalnosti Sadguruove realizacije, On tada dvojako  realizje Sebe i kao Kreatora sveukupnog univerzuma i realizuje Sebe kao Sopstvo, kao Paramatmu. Simultano On realizuje sveukupni univerzum (suptilni i grubi, duhovni i materijalni), ali ga realizuje kao senku, kao imaginaciju, kao ništa.

b) Realizacija Mađzuba ili Purna Jogina.[6] Mađzub ili Purna Jogin ne realizje Sebe kao Kreatora univerzuma. Takođe On realizuje univerzum radi sopstvo-upabhog ili sopstvo-uživanja, kao što to čine jogin i mahajogin, niti on to čini zarad davanja spasenja drugima, kao što to čini Sadguru. Umesto toga On realizuje Sebe kao Sopstvo i ne dolazi dole u niže planove radi dobrobiti drugih.

c)    Realizacija mahajogina. Mahajogin realizuje sveukupni univerzum, suptilni i grubi kada god on to želi. I pored toga realizuje univerzum kao stvaran; drugim rečima, odista ga uživa radi sopstvo-upabhog-a i ne realizuje sebe kao Sopstvo.

d)   Realizacija jogina. Jogin (osoba na putu) realizje izvesne delove suptilnog univerzuma. I pored toga ne realizuje univerzum u njegovoj(to) totalnosti, niti realizuje sebe kao Sopstvo.

e)    Realizacija običnog ljudskog bića. Običan čovek realizuje samo izvesne delove samo grubog univerzuma. On ne realizuje niti suptilni univerzum niti sebe kao Sopstvo.

Kao kulminacija piramide ljudskih tipova stoji Sadguru čije stanje obuhvata[7] doživljaj svih drugih stanja u kreaciji. Stanja i doživlje svih drugih ljudskih tipova, počinjući sa običnim čovekom koji stoji kao temelj piramide, kroz različita progresivna stanja hodočasnika, a sve od nižih planova pa do najviših, kulminiraju u Njemu.

Stanje Sadgurua je posle-stanje onoga (jedno) koji je realizovao Sopstvo. To jest, ušavši u Nirvakalp Samadi, Sadguru je taj (jedan) koji descendira ponovo do nižih nivoa univerzuma (koji je ništa doli senka ili imaginacija). On ovo čini[8] s isključivim razlogom činjenja drugih da realizuju Sopstvo, uđu u Nirvakalp Samadi, i tako uteknu iz robovanja imaginaciji. Tokom kreiranja univerzuma, Sadguru je direktno Višnu.[9] Za više detalja o ovoj temi, vidi Glosari. Kod realizovanja univerzuma, On je mahajogin; i kod realizovanja Sopstva, On je Purna Jogin ili Mađzujb. Mada direktno doživljava sva ova stanja, On jedini je istinski Salik ili Acharya.[10] Mahajogin može da bude Višnu ali ne može da Bude Mađzub, i Mađzub ne može da bude Višnu ili mahajogin. Dakle, Sadguru može da bude Višnu, mahajogin i Mađzub sve u jednom.

Putovanje, ka egzaltiranom stanju Sadgurua počinje u ljudskoj formi sa običnom osobom. Mada u ovom stanju Beskonačna Inteligencija kreira univerzum beskonačno, Ona(To) ovo niti razume niti realizuje. Ne oseća da sveukupni suptilni i grubi univerzuma jeste Njena(To) imaginacija, niti oseća Sebe(To) da je (prethodno) kreirala ovu imaginaciju kao nešto što je došlo napred[11] iz NjenogSopstva(To)[12]. Umesto toga, Ona(To) u svesnom budnom stanju realizuje samo jedan deo grubog univerzuma, u jednom mometnu, iako to čini beskonačno. U neuspehu da realizuje Sebe(To), ostaje ignorantna činjenice da je beskonačna  i da je univerzum samo Njena(To) sopstvena imaginacija i senka koja je došla napred iz NjenogSopstva(To)[13]. Umesto toga, Ona(To) misli Sebe(To) kao grubo telo.[14]

Kao i u slučaju običnog čoveka, Beskonačna Inteligencija kao jogin ili rahrav (hodočasnik)[15] kreira univerzum beskonačno ali to niti shvata niti realizuje. Ponovo, Ona(To) ne oseća da sveukupni suptilni i grubi univerzum jeste Njena(To) imaginacija, niti oseća Sebe(To) da je kreirala ovu imaginaciju a kao nešto što je došlo napred iz NjenogSopstva(To).[16] Umesto toga, u svesnom budnom stanju Ona(To) realizje grubi univerzum – jedan deo u jednom momentu,[17] kad god to poželi – i bilo koji od prva tri plana suptilnog univerzuma.[18] Kao i u običnom ljudskom slučaju, Beskonačna Inteligencija kao rahrav, u neuspehu da realizuje Sebe(To), ostaje ignorantna činjenice da je beskonačna i da je univerzum samo Njena(To) sopstvena imaginacija i senka koja je došla napred iz NjenogSopstva(To). Razlika je u tome da sada Beskonačna Inteligencija misli Sebe(To) kao suptilno telo, a isto tako i kao i grubo.[i]

Kao i u slučaju običnog čoveka i rahrava (hodočasnika), Beskonačna Inteligencija kao siddh jogin, kjamil ili vali[19] kreira univerzum beskonačno ali to ne shvata niti realizuje. Kao i rahrav (hodočasnik), u svesnom budnom stanju, Ona(To) realizuje kada god to želi bilo koji dani deo grubog univerzuma; ali u suptilnom univezumu Ona(To) može da realizuje bilo koji od prvih pet nivoa, neslično rahravu (hodočasnika), koji može da realizuje samo prva tri. Dakle poput rahrava (hodočasnika) i običnog čoveka, Beskonačna Inteligencija kao kjamil, u neuspehu da realizuje Sebe(To), ostaje ignorantna činjenice da je beskonačna i da je univerum samo Njena(To) sopstvena imaginacija i senka koja je došla napred iz NjenogSopstva(To). Kao i rahrav (hodočasnik), Beskonačna Inteligencija kao siddh-i jogin ili kjamil misli Sebe(To) kao suptilno i grubo telo.

Ne-slično siddhi joginu (vali ili kjamil) četvrtog ili petog nivoa, Beskonačna Inteligencija kao mahajogin (vali ili kjamil) šestog plana, ne samo da kreira univerum beskonačno, već ovo takođe zna i shvata. Ona(To) oseća da je univerzum došao napred iz NjenogSopstva(To), ali ne oseća da je univerzum (samo) puka Njena(To) sopstvena imaginacija ili Njena(To) senka. Razlog zašto u tome ne uspva jeste zato što je u svakom trenu, (kada je) u svesnom budnom stanju, apsorbovana u realizovanju i uzimanju senzualnih uživanja ili upabhog od bilo kog danoga dela grubog univerzuma i od bilo koga danog dela suptilnog univerzuma, koji obuhvata[20] prvih šest nivoa. (Sedmi nivo, koji je u Sopstvu ili Beskonačnom Umu ili Paramatmi, leži onostran suptilnog univerzuma.) U neuspehu da realizuje Sebe(To), Beskonačna Inteligencija kao mahajogin ostaje ignoranta činjenice da je beskonačna i da je univerzum samo Njena(To) sopstvena imaginacija i senka koja je došla napred iz NjenogSopstva(To) Kao i siddhi jogin, Ona(To) misli Sebe(To) kao grubo i suptilno telo.

Beskonačna Inteligencija kao sant (svetac), akmal[21] ili pir kreira univerzum beskonačno i zna i shvata ovo. Ona(To) oseća da je univerzm došao napred iz NjenogSopstva(To), čak šta više, oseća univezum kao Svoju(To) sopstvenu imaginaciju ili senku. Ona(To) realizuje univerzum zarad blagostanja i spašavanja drugih a da bi povukla druge od nižih materijalnih nivoa do visokog duhovnog nivoa. Ona(To) ne uzima Sopstvo-realizaciju i ne ulazi u Nirvakalp Samadhi, znajući da ako bi to učinila više ne bi bila sposobna da dođe dole na nivoe (planove), kao što to čini Sadguru, već bi postala Mađzub, ne-sposobna da služi svetu radi spašenja istoga. U svesnom budnom stanju Ona(To) realizuje bilo kada bilo koji dani deo grubog ili suptilnog univerzuma. I pored svega, Ona(To) to ne čini zarad sopstvo-uživanja ili sopstvo-upabhog-a kao što to čini mahajogin, već zarad dobrobiti drugih. Jer sant (svetac) zna da su čak i nivoi puki posledak imaginacije. Beskonačna Inteligencija kao sant (svetac) ili akmal ili pir ne realizuje da Ona(To) jeste beskonačna i stoga ne realizuje Sebe(To).

Beskonačna Inteligencija kao Mukjamil, Fakir ili Sadguru[22] kreira univerzum beskonačno i zna i shvata to. Ona(To) oseća da je univerzum došao napred iz NjenogSopstva(To)[23] i, čak šta više, oseća da je univerzuma Njena(To) sopstvena imaginacija. To jest, Ona(To) oseća i zna da je univerzum Njena(To) sopstvena kreacija. U svesnom budnom stanju Ona(To) realizuje, kada god to poželi, bilo koji dani deo grubog i suptilnog univerzuma. Dakle, Beskonačna Inteligencija kao Mukjamil realizuje grubi i suptilni univerzum zarad dobrobiti sveta, kao što to čini i sant (svetac), i zarad sopstvo-uživanja ili sopstvo-upabhog-a, kao što to čini mahajogin ili jogin. Razlika između sant (sveca) i Sadgurua jeste da prvi nije realizovao Sopstvo; inače u svim drugim pogledima obojica su slični. Beskonačna Inteligencija kao Sadguru ili Mukjamil zna da je Ona(To) beskonačna te na taj način realizuje Sebe(To); i Ona(To) zna da je univerzum Njena(To) imaginacija. Ona(To) mislli Sebe(To) kao bestelesno.

Da sumiramo, dakle, šta Beskonačna Inteligencija kao svaki od različitih ljudskih tipova realizuje, u odnosu na grubi i suptilni univerzum i Sopstvo.

Kao obični čovek Beskonačna Inteligencija realizuje bilo koji odeljak grubog univerzuma kada god to poželi ali ne realizuje bilo sutpilni univerzum bilo Sebe(To).

Kao jogin ili rahrav (hodočasnik) Beskonačna Inteligencija realizuje bilo koj deo grubog univerzuma i bilo koji od prva tri nivoa (odeljaka) suptilnog univerzuma ali ne realizuje Sebe(To).

Kao siddhi jogin ili vali Beskonačna Inteligencija realizuje bilo koji odeljak grubog univerzuma, kada god to poželi, i bilo koji od prvih pet nivoa suptilnog univerzuma, ali ne realizuje Sebe(To).

Kao mahajogin ili vali Beskonačna Inteligencija realizuje bilo koji delić grubog i suptilnog univerzuma, kada god to poželi – zarad sopstvo-uživanja ili upabhog-a; ali ne realizuje Sebe(To).

Kao pir ili sant (svetac) Beskonačna Inteligencija realizuje bilo koji deo grubog ili suptilnog univerzuma, kada god to poželi – isključivo zarad dobrobiti drugih – ali ne realizuje Sebe(To).

Kao Sadguru Beskonačna Inteligencija realizuje, kada god to Ona(To) poželi, bilo koji deo grubog ili suptilnog univerzuma –  ali ne zarad sopstvo-upabhog-a već zarad dobrobiti drugih – i takođe Ona(To)[24] realizuje Sebe(To).

[1] što će reći da Beskonačna Intgeligencija postavši i stoga kroz razne tipove ljudi i kao razni ljudski tipovi, uzevši raznovrsne forme ljudskih tipova ima doživljaje i realizacije koji se međusobno veoma razlikuju.

[2] realizuje grubi univerzum i suptilni os prvog pa sve do petog plana (nivoa)

[3] ovde se „mahajogin“ odnosi na naprednog jogina.

[4] Išvar, „Gospod“ ili „Majstor (Majstor)“ ili „Bog“ je zamišljen od Šankaračarije kao Božiji personalni aspekt. Meher Baba u ovom tekstu koristi termin „Išvar“ da označi Boga u Njegovom aspektu Kreatora-Održavaoca-Uništitelja. Razlika između Išvara i mahajogina, kako se može izvesti zaključak iz ovog teksta, može da bude ovako opisana: Išvar kao Išvar ostaje bez forme, mada je on Kreator sve forme, Njegovo funkcija je samo da kreira a ne i da realizuje univerzum. Mahajogin, mada sebe identifikuje sa Išvarom, i pored toga nastavlja sa realizovanjem univerzuma, a što Išvar ne čini. Ovo je prvo pojavljivanje imena Išvar u ovom tekstu.

[5] The realization – realizacija, ono što neko biće postaje i doživljava, ne misli se na Obogotvorenje, u opštem smislu, mada kad se odnosti na Bogo-realizovana ljudska bića jedan od aspekata koje oni realizuju je i bog dok je drugi univerzum.

[6] Mađzub ili „Purna Jogin“ ovde se pojavljuje da označi jogina koji je realizovao Boga kao Sopstvo i ne-svestan je univerzuma. Za više detalja o ovoj temi vidi stranu 55 i Glosari.

[7] embrace – zagrliti, priglrliti, obuhvatiti, uključiti, usvojiti; zagrljaj – u suštini reč obuhvata sva ta značenja

[8] do – radi za razliku od work – radi

[9] Višnu u Hindu panteonu je održavajući aspekata u Kreator-Održavaoc_Uništitelj (Brama-Višnu-Maheš) trojstvo. Ali ovde „Višnu“ izgleda da ukazuje na ovo trojstvo kao celinu. Na drugim mestima ovaj tekst za ovaj aspekt Boga koristi Išvar.

[10] Avharya je duhovni Majstor ili Vodič. Ovde termin ukazuje na Savršenog Majstor (Majstora). Detaljnije o ovoj temi u Glosaru.

[11] come forth from – proisteklo iz, došlo na vidalo iz, izašlo van iz, došlo na javu iz, došlo napred iz

[12] Itself-Njegovoga Realnog Sopstva

[13] Itself-Iz Njegovog Realnog Sopstva

[14] It thinks Itself – to ne znači ni u kom slučaju da on misli o sebi već pre da on misli Sebe-Samoga, to jest on misli Svoje Realno Sopstvo, znači njegova najdublja i najviša suština da jeste gurbo telo. On svoje sopstvo misli kao grubo telo.

[15] Termin „jogin“ ili „rahrav“ čini se da ukazuje na osobu na bilo kojem od prva tri nivoa svesti.

[16] kao nešto što je proisteklo iz Njegovoga Realnog Sopstva i projektovalo se napred, kao što projektor projektuje sliku van iz seba a pravo napred ispred sebe, to jest van sebe u prostor koji ga okružuje i koji nije sam projektor, znači proističi iz projektora koji sliku projektuje pred sebe.

[17] at a time – jednovremeno, doživljava samo jedno po jedno, deo po deo, suptilno ili grubo ili stvarnost, uvek samo jedno.

[18] Sa tvrdnjom da suptilno-svesna duša nastavlja da doživljava grubu sferu, tekst ovde i u ostatku u ovoj seriji je u kontradikciji sa onime što je rečeno na strani 49-50 i na drugim mestima, gde je Baba objasnio da se grubi doživljaj završava kada suptilni doživljaj počne. Verovatno da bi ova razlika u tvrdnja mogla da bude pomirena kroz pretpostavku da suptilno-svesna osoba doživljava suptilnu sferu direktno i grubu sferu indirektno, kao i čovek koji direktno vidi objekte u sobi oko sebe dok gleda druge objekte i događaje na udaljeno televizoru. Ova pretpostavka ostaje samo kao nagađanje, jer u svakom slučaju, teksta sami nije razjasnio ovu činjenicu.

[19] Termin sidhh-i jogin, kjamil i vali ovde ukazuju na osobu na četvrtom ili petom nivou svesti. U narednom paragrafu ista ova dva termina – kjamil i vali – ukazuju takođe kao na hodočasnika šestoga nivoa; na strani 65 „vali“ označava hodočasnika bilo četvrtog ili petog nivoa. U Seriji 13 „vali“ je ponekad korišćen da označi dušu na četvrtom i ponekad na četvrtom i petom planu, dok „pir“ označava ponekada dušu na šestom i ponekad na petom ili šestom nivou; ovo značenje biva fiksirano i utemeljeno tek na kraju tog poglavlja. U Bog Govori (str.149) Kjaymil je označen kao Savršeno Jedno“; „vali“ u Bog govori neprekidno ukazuje na sveca petog nivoa (str.301), termin „pir“ je rezervisan za sveca na šestom nivou (str 294). Ponovo vidimo da Baba u ovim ranim tekstovima koristi termine prilično slobodno, kako su oni uobičajeno i bili korišćeni u to vreme; On nam kasnije daje svoj sopstveni specifični doprinos, a ovo se može naći u Bog Govori. Kjamil doslovno znači „savršeni čovek, svetac, jedan koji je vičan, majstor.“ „Vali“ znači dolsovno „prijatelj, favorit (Božiji), svetac, majstor.“ A siddh jogin je jogin koji je „zreo“ i „umešan“, to jest, majstor osam siddhis-a ili okultnih moći.

[20] drže u zagrljaju iluzornosti

[21] Ova tri termina u ovom kontekstu, ukazuju  na visoko razvijene duše koje se uzdržavaju od uranjanja u Sjaj Sopstvo-realizacije da bi služio drugima. Ovaj tip je reminiscencija bodisatva Mahajana Budizma, koji pomaže u dužnosti spašavanja i tako se dobrovoljno uzdržava od prelaska u Nirvanu sve dok sva druga stvorenja to nisu učinila. A svetac (sant) doslovno  „dobsar,sa vrlinama, pobožan čovek“ a pir je doslovno „stari čovek, svetac, duhovni vodič““ Reč akmal, doslovno „naj-savršenije jedno“, korišćena je u Bog Govori (str.282) da ukaže na „retki tip Bogo-relizovanog Salika u Baka-Bilahu koji ima dužnost u Dualnosti ali nema krug sledbenika. A u ovom tekstu akmal izgleda da je istovetan u tome da on provodi dužnost ali se razlikkuje u tome da on nije Bogo-realizovan.

[22] Termini Mukjamil, Fakir, Sadguru ovde označavaju Savršenog Majstora. Mukjamil doslovno znači „suprimli Savršeno Jedno.“ Fakir znači doslovno „siromašan čovek, prosjak, religiozni praktičar; derviš, asketa“; što se razlikuje od  fakr,  što znači “ praktikovanje ili po zanimanju biti Fakir ili derviš,život u siromaštvu sa pomirenošću (sa sudbinom) ili ili zadovoljstvom, asketizam, asketsko izumiranje (ili ponižavanje).

[23] nemože se reći iz Njega jer On zna univerzum da je proizašao iz Svoga Realnog Sopstva koje je On Sami po Sebi

[24] It – prevođeno kao On, Ona ili Ono jeste u stvari Ono, To (that) a nikada On „He“

[i] Moj komentar, mislim da se ne radi o kontradikciji već u različitoj upotrebi termina koji sami po sebi označavaju različite stvari. Kada neko postigne suptilnu svest, njegova svest prestaje da bude gruba i postaje suptilna i stoga su svi doživljaji koje on ima koje uzima iz stvarnosti suptilni i samo suptilni. On nemože imati grube osete, viđenje, mirisanje, kušanje itd, jer sve doživljava kao suptilno i stiče samo suptilne sanskare a ne i grube. ali to ne znači da on nema svesnost (awarenes –opažanje okoline vanjštine) o pojavnom univerzumu kao takvom mada je on sam suptilno svestan (conscious) i sve doživljava suptilno. On još uvek može da opaža grubi svet i grubi univerzum kao i bića i stvari u njemu što nedvosmisleno pokazuju bića koja su na duhovnoj stazi, koja reaguju na događaje i bića iz grubog sveta, jedu grubu hranu, dišu grubi vazduh, piju grubu osobu, govore grubim jezikom, jer ih mi ne bismo čuli da govore suptilnim jezikom i oni definitivno vide nas gruba bića i reaguju na naše grube reči, misli, dela. Što ne znači da grubost naših akcija ima ikakav efekat na njih jer je oni doživljavaju u svojoj suštini kao suptilno jer jedino čega jesu svesni (conscious) jeste suptilno i sve što mogu da doživljavaju jeste samo suptilno a sve drugo može biti samo kao senaka suptilnog. No uz suptilna čula koja oni jesu oni poseduju i gruba čula kojima opažaju (aware-svenost) materijalnu stvarnost  i uspostavljaju kontakt sa njom ali kao senkom suptilnog sa kojim su oni identifikovani. To je kao kada vidite sunčevu svetlost ali vi vidite i senku koju pravi ta svetlost  i znate razliku između sunčeve svetlosti i senke. ako je sunčeva svetlost, Realnost, prva senka  bi moglo biti mentalno, druga suptilno a treća grubo. čovek koji stoji u trećoj senki i okrenut je leđima ka suncu vidi samo treću senku, grubo, grubo je svestan i ima grubu svesnost (awarenes). Čovek u drugoj senci, još uvek okrenut leđima suncu, doživljava sada drugu senku kao stvarnost, kao svetlost a treću senku koju još uvek vidi pred sobom opaža  (aware- ima svesnost o njoj) kao senku i ona na njega ne može ni na koji način da deluje jer je doživljava kao nestvarno i samo kao senku svetlosti, stvarnosti, koja je za njega druga senka, suptilno. On jeste samo svestan suptilnog ali opaža (ima svesnost – awarenes) o grubom. Tako sada čovek koji pređe u prvu senku i još uvek je okrenut od  Sunca leđima, peti plan, sada doživljava mentalni svet i mentalno je svetana ali su pred njim i druga i treća senka i on ih vidi kao senku svetlosti koja je za njega ta prva senka koju on doživljava kao svetlost, kao realnost i kao sebe a drugu senku kao senku svetlost, koja je dosita samo prva senka (mentalno) a treću senku (grubo) kao senku druge senke (supštilno) koja je senka svetlostsi ( a zapravo samo prve senke, metalno). I tek kad se okrene ka Suncu, šesti nivo prestaje da vidi senke i vidi i svestan je i opaža(ima svesnost-awareness) samo o Suncu, mada sebe i dalje doživljava kao njegovu senku. Znači stajali smo u senci jednog štapa i pred sobom smo u njegovoj senci  videli senku kao sveukupni univerzum i postojanje a sebe kao grubost. Izrastavši izlazimo iz senke tog štapa i sada smo u senci jednog većeg štapa a pred sobom kao sveukupni univerzum vidimo senku tog sada većeg štapa ali vidimo i prethodni štap i senku koju on baca mada smo sada u senci jednog većeg štama, u suptilnoj senci, mi još uvek vidimo i grubu senku  i grubo ali smo isključivo suptilno svesni i samo suptilno doživljavamo kao realnost i opažamo ga, samo suptilno doživljavamo i ono vrši kontrauticaj na nas, grubo budući samo senka na nas ne vrši nikakav uticaj jer ga ne opažamo kao realno te stoga ne može delovati na nas. Kad izrastemo u svesti i izronimo iznad drugog štapa ulazimo u senku velikog, najvećeg štapa od koga ne postoji ni jedan veći i prozirniji paravan koji zaklanja svetlost Sunca, a to je mentalno, mentalna senka Sunca. Pred sobom vidimo drugi štap i njegovu senku i treći štap i njegovu senku ali kao realno i kao svetlost doživljavamo samo metalno, mentalno smo svesni ali opažamo (imamo svesnost-awareness) i o suptilnom i mentalnom ali ih nismo svesni kao takvih već ih samo opažamo kao senku mentalnog i senku senke mentalnog, kao senku i još tamniju senku. Tek kad svetlost počne toliko snažno da nam bije u leđa da sasvim izgorimo u vatri Isine okrećemo se ka suncu, šesti nivo, i prestajemo da vidimo senke i svuda i u svemu vidimo samo svetlost. Ali i tako mi možemo da opažamo mentalno i suptilno ali sada samo kao svetlost sunca, kao forme sunca. Jer čak i hodočasnik na šestom nivou jeste svestan bića i stvari u mentalnim i suptilnim kao i grubim nivoima i on sagledava sveukupnu kreaciju i sve nivoe pod sobom ali samo kao Boga i u svemu vidi Boga ali sebe doživljava odvojeno od boga. Grubo svesno biće realizuje samo grubi svet. Suptilno svesno biće realizuje suptilni svet koji je za njega realnost ali i grubi svet koji je on već u celini realizovao dok je bio grubo svesno biće te tako i sada kao suptilno svesno biće on nastavlja da realizuje i suptilni svet i telo sa kojim je on sada identifikovan i grubi svet i grubo telo koje doživljava kao svoju senku, no još uvek ga realizuje, održava ga u postojanju. Kada postane mentalno svestan on realizuje mentalni svet i mentalno telo i sebe realizuje mentalno, ali nastavlja da realizuje suptiln kao senku i grubo kao senku senke.Jer je on prošao i u potpunosti realizovao u svojoj involuciji suptilno i pre toga i evoluciji i reinkarnaciji je potpuno realizovao grubo. Sada on nastavlja da realizuje suptilno i grubo dok je u procesu ostvarivanja realizacije mentalnog. On ne prestaje da realizuje suptilni i mentalni univerzum koji su za njega već bili dovedeni u egzistenciju i koje sada doživljava kao senku, i senku senke, ali nastavlja da ih realizuje.

Ali kada je neko bilo u prvoj ili drugoj senci on sebe ne prepoznaje kao svetlost i ne prepoznaje narednu senku kao senku sebe samoga veća ssamo kao senku koja postoji, on jeste mentalna svetlost koja baca suptilnu senku ali je sve za njega samo ta mentalna svesnost. No on je ne prepoznaje kao sebe niti kao svetlost koja baca senku  koju vidi kao suptilni svet koji baca senku i što se vidi kao grubi svet. ali kako on sve doživljava samo kao mentalno on opaža te senke, to jest  suptilni i grubi svet, ali samo kao mentalnu svetlost i senke su samo emanacija mentalne svetlosti, ali on vidi ta zatamnjenja, koja su druga senka, odnosno suptilnoo ili još tamnija senka koje je grubo.

To je kao naše sećanje iz prošlosti, memorija o svemu onome što smo prošli na svome putu. To sve još uvek postoji za nas, sada samo kao sećanje, odnosno senka, ali to još uvek vidimo i opažamo ali ne više kao realnost već samo kao pojavnost, prividnost. Znači stalno treba razlikovati svest osobe od onoga što ta osoba može da opaža. Ono što se ne može videti golim okom može se videti lupom koja uvećava 10 puta (koja postaje zenica njegovog oka). A ono što se nemože videti sa lupom koja uvećava 10 puta može se videti sa lupom koja uvećava 100 puta. Onaj ko ima lupu koja uvećava 10 puta vidi i dalje sve ono što se vidi golim okom ali i ono što se ne vidi. Onaj ko ima lupu koja vidi 100 puta vidi i sve ono što i onaj ko ima lupu koja uvećava 10 puta kao i sve ono što se vidi golim okom. Ali onaj ko ima lupu koja uvećava 100 puta kroz nju sagldedava i doživljava kao realnost, jer je lupa postala njegovo oko, to je zenica oka, ali i sve druge grublje predmete i bića koja postoje. Ko je sposoban da vidi finije, još uvek opaža i ono manje fino ali jedino što doživljava kao realno je ono finije. Kao da neko vidi grubi predmet. Neko vidi atome, suptilno biće, no još uvek sagledava i celinu koju ti atomi grade, on vidi i dalje predmet ali kao nešto sastavljeno od atome i jedino kao atom, ne doživljava grubost predmeta ali ima svesnost (opaža) i dalje predmet. To je onda suptilno biće. ako on vidi subatomske čestice koje sačinjavaju atom, on postaje u ovoj paraleli, mentalno svestan i svestan je svega kao samo subatomskih čestica i sve doživljava u suštini da jeste subatomska čestica. To je jedina realnost za tu osobu a atome i grubu materiju vidi kao nepto što je sačinjeno i jeste samo subatomska čestica a što prividno izgleda i čini se da jeste atom i grubi predmet. Znači on i dalje može da opaža i ta dva niža nivoa stvarnosti koji za njega nisu realnost jer on jasno vidi da je grubi predmet sastavljen oda atoma koji su sastavljeni od subatomskih čestica koje jedino i realno postoje jer ništa srugo sem subatosmkih čestica nije za njega realno. Sve drugo je samo prividno i sačinjeno samo od subatomskih čestica i pošto je on sam subatomska čestica jedino one na njega mogu delovati. Kao što dok je bio suptilno, tj, samo atom na njega su delovali samo atomi jer je samo atome doživljavao kao realno. Grubi predmeti su naprosto kao senka za njega i prolaze ne dodirujući ga kao što kamen prolazi kroz vazduh.. Na njega kao atom (kao suptilno) samo atom (suptilno) deluje na njega jer je to za njega jedino realno. To nisu ni grubi predmeti (koji su za njega sastavljeni i vidi ih jedino kao atome) ali koje on opaža (ima svesnost o njima-awareness) a niti subatomske čestice koje on ne opaža, nema svesnost (awareness) o njima.

Svaki onaj ko je prešao neki put zna sveukupnu stazu na putu kojim je prošao. Penjući se uz planinu neko spoznaje i vidi sveukupan put do mesta na kome se On sam nalazi ali i sve moguće puteve kojim se dco tog nivoa dolazi kao i sve hodočasnike koji se poput njega pokušavaju uspeti uz palninu ali se nalaze niže od njega. Tako da on vidi nadole i tačno zna gde se ko nalazi na planini ispod njega i bilo koga može da dovede do mesta gde se i on sam nalazi. To je kao da neko fizički stoji na nekom mestu na planini i gled<a nadole te tako on može drugima pomoći ili im govoreći kojim putem da dođu do njega, idi levo,desno, stani na taj kamen, preciznim instrukcijama ili može da siđe do njih i povede ih najboljim putem do mesta gde je i on sam i to može biti i lakši i kraći put, jednostavniji od onoga kojim je sam prošao. akli kad ih dovede do mesta na kome je i On sam to se može pokazati kao ćorsokak jer on nezna put do vrha planine. To zna samo savršeni. No čoveka zarobljenog u materijalnosti on mora provesti kroz materijalnost, spoznavajući sve njegove zamke i stranputice i spoznavajući u čemu je neko zarobljen. Da biste nekoga probudili iz sna morate ući u njegova san i odatle ga povesti ka budnosti, puko drmusanje koje on nemože osetiti i koje do njega ne dopire ne može ga probuditi. Nekoga u grubom može voditi samo neko ko postoji u grubom za tu osobu. Taj može doista egzistirati u suptilnom i biti suptilno biće ili u mentalnom i biti mentalno biće. Ali na biće u suptilnom može delovati i povesti ga stazom samo neko ko jeste u grubom, posstoji u grubom, iako je on biće suptilnog i egzistira u suptilnom koji je njegova realnost. Nekoga u grubom može samo neko da uhvati grubom rukom za grubu ruku da ga povede kroz grubost, kao što i nekoga ko je u suptilnom samo neko ko ima suptilnu ruku može povesti kroz suptilno ka mentalonom a nekoga ko je u mentalnom samo neko ko ima mentalnu ruku može povesti ka realnosti. Za suptilno biće Majstor može biti neko sa viših suptilnih planova ili bilo koga mentalnog plana ili Savršeno Jedno. Za nekoga Na mentalnom planu, peti plan, to može biti neko ko je na šstom planu ili Savršeno. A nekoga na šestom nivou do Istine može da dovede samo Jedan Savršeni.