Đivatma


Lažno mišljenje s BESKONAČNOM INTELIGENCIJOM, Purušom,

je Đivatma (um koji misli lažno),

a Prakriti je ono što daje Điv-stvo („Ja“stvo)[1] Purušu.

Ova Đivatma je besformna u iskonu

i doživljava kreaciju kroz tela saobrazno sanskarama.

Ali je ishodište[2] Prakriti (Maja, Priroda) takođe besformno,

što znači da je Originalna Prakriti besformna u iskonu

Prakriti je kombinacija lažnog znanja i neznanje

i ova kombinacija obrazuje

originalnu naj finiju konačnu formu

ili telo BESKONAČNOG UMA.

Originalno je tu Ništa,

apsolutno ništa, čisto Ništa,

besformno, bestelesno Ništa.[3]

Kad ovo Ništa dospe van i manifestuje se kroz nebrojane forme,

potom kroz lažno „ono“ znanje postaje sve.

Ništa je NeZnanje,

te ova Ignorancija takođe dospeva van u nebrojane forme.

Uzeti Ništa kao sve je lažno znanje,

i upravo ovo lažno znanje je to što daje ignoranciji „ja“stvo.

Tako se kombinacija lažnog znanja i ignorancije nastavlja –

Đivatma, lažljivo misleća, posvaja „jastvo“ da jeste (Jbiti) „ja“,[4]

i posvaja Ništa da jeste (Jbiti) sve.

Kad BESKONAČNA INTELIGENCIJA počne da misli

ova besformna Prakriti uzela je formu kao Bramand, mentalna forma,

Pran, suptilna forma i Kaja, gruba forma.

Kada grubo telo otpadne,

Prakriti u formi sanskara ostaje s Đivatmom.

Nakon smrti Prakriti ostaje s besformnom (bez-telesnom) Đivatmom

u stanju besformnih sanskara;

otisak sanskara ostaju u mentalnom telu.

Impresije sanskara

besformno se spuštaju na besformno mentalno telo Đivatme.

Da bi doživela impresije sanskara

Đivatma nalazi besformnu Prakriti

u formama mentalnog, suptilnog i grubog tela.

Kroz ova, mentalna, suptilna i gruba tela

Đivatma iskorišćuje sanskare,

na taj način nastavljajući lanac rađanja i umiranja.

Đivatma („ja“stvo, um) ne umire;

„njeno“ grubo fizičko telo umire.

Đivatma je Puruš (BESKONAČNA INTELIGENCIJA)

misleća lažnljivo u stanju ograničenog uma,

a po odbacivanju jednog tela

uzima novo telo saobrazno novim sanskarama.

Otpadanje starog tela (ljušture) i uzimanje nove forme

je rođenje i smrt grubog tela,

a ne „Ja“-a ili Uma ili Ega.

Nakon iskorenjenja svih sanskara u Nirvani,

Đivatma stiče PoZnanje Sopstva u Nirvikalpi

a lažno mišljenje okončava se čim ode ograničeni um.

U Nirvan-Nirvikalpi,

„ja“stvo lažnog ograničenog sopstva nestaje

isto kao i Prakriti i kreacija.

Tada um egzistira kao nedeljiv, beskonačan i večan,

BESKONAČNI UM s celovitim PoZnanjem „Jastva“.

Pri Realizaciji, Istina (Znanje) koja beše u okovima spoznaje

„Ja Sam nedeljiv, Ja Sam Jednost, Ja Sam nepromenljiv;

sve stvari učinjene kroz lažno mišljenje

su učinjene kroz Prakriti, a ne kroz moje Realno „Ja“ (Sopstvo);

od iskona vremena

Ja sam činio sve stvari u iluziji“.

Pri Realizaciji Znanje svesno spoznaje „Svoje“ poreklo

kakav je oduvek bio, uvek jeste i uvek će i biti – Šiva.

Điv postaje Šiva, jedino što postoji,

i to Iskostvo je PoZnanje.

Điv („ja“stvo, um) postoji zbog lažnog mišljenja.

Ovo „ja“stvo je potvrđivanje lažnog sopstva u Đivatmi

koje „njeno“ mišljenje lažljivo održava kontinualnim;

a pošto je Đivatma mišljenje lažljivo,

i Prakriti takođe nastavlja taj proces.

Upravo zbog Prakriti se ima doživljaj kreacije,

a iskustvo je ograničenje ograničenog uma.

Lažno mišljenje (činjenje) kroz Prakriti je usled sanskara;

ako su sanskare uništene

lažno mišljenje (činjenje) staje,

a time odlazi i svo lažno znanje o univerzumima.

Ovo je trenutak poništavanja ograničenja (u Nirvani);

tad jedino ostaje Puruša, Istina (u Nirvikalpi),

Svesni-Bog Koji je zanavek slobodan

(i Koji ne mora da čini išta).

(Ob)Vezujujuća sila Prakritija (sanskare)

je usled kombinacije lažnog znanja i ignorancije.

Ova sila je beskonačno lažno mišljenje ograničenog „Ja“ (uma).

On koji postane slobodan od (ob)vezivanja Prakritija

iako ostaje u Prakritiju (u telu),

egzistira kao da nije u Prakritiju

(živi kao da nema telo, on (ne) čini ništa),

jer doživljava Sopstvo kao Boga (Dušu bez tela).

To Ništa koje beše uzimano kao sve[5]

je puki san, imaginacija, ispraznost,

i to biva spoznato u trenutku Realizacije.

Nakon sticanja ovog Znanja

Sadgurui su ti koji za spasenje drugih

koriste Prakriti kao kanal za izlazak van iz iluzije.

Stoga da bi NeSvesni Puruša

(BESKONAČNA INTELIGENCIJA u Onostranosti-Onkraja)

postao Božanski Svestan (Beskrajno Inteligentan)

Prakriti je medij koji neko mora koristiti.

Kad Puruša jednom spozna i doživi

Ko On jeste, Prakriti iščezava,

i Puruša tad kroz kanal Prakritija

koristi PoZnanje kao Puratan-Puruša (Sadguru)

zaradi duhovnog blagostanja drugih.


[1] Prakruti is what gives Jeev-ness („I“ness)

[2] origin   – iskon, izvor,

[3] Ništa – Ne-Suštastvo, Ne-Biće, Ne-Bitak, Ne-Bog = An-Atman – Ne-Svest- Ne-Sopstvo – Ne-Duša – Ne-Duh – Ne-PoZnanje – Ne-Mislenje – Ne-Viđenje – Ne-Doživljavanje – Ne-Realizovanje – Ne-Shvatanje – Ne-Osećanje – Ne-Istina

[4] take itself to bo – smatra/podrazumeva/uzima da je njeno sopstvo

[5] …smo uzimali da je sve

%d bloggers like this: