Mislenje-ovo Putovanje

Bog Govori nam pruža majstorsko i autoritativno izlaganja fundamentalnih izlaganja Meher Babinih objašnjenja o kreaciji: to jest, priču o putovanju duše iz originalne okeanske ne-svest-nosti[1] do njenog konačnog uranjanja u Okean svest-ne Sopstvo-realizacije. U Bog Govori Baba je okarakterisao ovo putovanje u terminima tri fundamentalna kretanja (Jmovement): evolucija, u kojoj kap-duša skupljajući impresije ili doživljaje, prolazi kroz sedam kraljevstva kako bi stekla punu svest-nost; reinkarnacija, u kojoj kap-duša trošenjem starih impresija u isto vreme skuplja nove, nastavlja da prolazi kroz cikluse rađanja i smrti i pre(po)rađanja u ljudskoj formi; i involucija, u kojoj se kap-duša, razrešavajući se impresija, uspinje kroz šest nivoa suptilnog i mentalnog sveta ka eventualnom (Jmogućem, konačnom) ujedinjenju (uniji) s Bogom na sedmom nivou.

Ovo izlaganje o putovanju duše nije centralna  tema po važnosti za Beskonačnu Inteligenciju kao što je to za Bog Govori, i terminoglogija koju Beskonačna Inteligencija koristi za putovanje duše je donekle različita od one kuju je Meher Baba koristio u poznijim godinama. I pored svega mnogi delovi i sekcije u Beskonačnoj Inteligenciji iznovo prikazuju postepeni rast svest-nosti kroz 8.400.000 vrsta/rodova u evoluciji i potonjim procesima uz pomoć kojih su sanskare izbrisane tokom napredovanja ljdske svest-nosti kroz unutrašnje svetove. Reč „evolcija“ i „reinkarnacija“ pojavljuje se povremeno u Inteligencija Beležnici, ali pošto nema nekog specijalnog problema niti nekonzistentnosti u njenom korišćenju, editori su ubacivali ove termine prilično često u cilju pojašnjavanj. Reč „involucija“, dakle, ne ukazuje u Beskonačnoj Inteligenciji na unutrašnje putovanje kroz duhovne nivoe (kao u Besedama i Bog Govori) već pre na reapsorpciju suptilnog i grubog tela u finu formu kada individua zaspi ili reapsorpciju suptilnog ili grubog univerzuma u vreme Mahapralaje. Na ovom mestu editori su sledili način korišćenja u originalnom rukopisu; stoga čitaoc treba da zapamti da „involucija“ ovde ne sadrži striktno isto značenje kao u drugim Meher Babinim rukopisima. Kao što je to i sa pitanjem ko obavlja ovo putovanje, fraze „duše“ ili „kap-duše“ uobičajeno upotrebljavani u Bog Govori retko se pojavljuju u Beskonačnoj Inteligenciji. Najčešće tekst se odnosi na individualnost koja čini putovanje kao „Beskonačna Inteligencija“, ili „mislenje“ ili „um“. U raznim prilikama je Meher Baba koristio iz Sanskrita preuzetu reč „điv“, koja znači nešto poput individualni um-i-suptilno-telo, vitalni duh koji prolazi kroz niz grubih tela. Termin koji je pridružen „điv“-u je „Šiv“, koji znači realizovana individualnost, božanska osoba. Điv i Šiv su u međusobnom odnosu sa još jednim parom pridruženih termina: banda, „onaj sputani“ ili „rob“, i Kuda, Gospodar ili Učitelj. Kako je Inteligencija kao điv sputana i ograničena, điv bi se mogao okarakterisati kao banda;  kako je Šiv slobodan, On bi se mogao opisati  kao Učitelj slobodan od ropstva. Kao što to tekst više puta objašnjava mnogo, putovanje điva kulminira u momentu Sopsto-realizacije kada điv postaje Šiv i banda  postaje Kuda.

Još jedna reč koja je često korišćena za napredovanje mislenja kroz evoluciju, reinakarnaciju, i unutarnje putovanje je „čaitanja“. srodna sa „čit“ i „čita“, „razumevanje“ i „intelekt“ ili „Božansko Znanje“, čaitanja je, uopšteno govoreći, vrsta mislenja ili svest-nosti. ali koja vrsta?  Beskonačna Inteligencija, iako se u njoj ova reč često koristi, je nigde eksplicitno ne definiše. Ali je jedan članak, koji se pripisuje Meher Babi, u Meher Porukama (časopis) iz 1930-te objašnjava, budući da je čaitanja u kamenu zaista ne-egzistirajuća, u višim formama evolucije se manifestuje kao instinkt, u ljudskoj formi postaje razum, kod duhovno naprednih osoba se javlja kao inspiracija, i kod savršenih (kod kojih se čaitanja stapa sa atmom) ona se stapa sa svest-nošću sospstva. „Kako je to na samom početku tako je i na samom kraju, svest-nost i čaitanja su jedno, ali u prelaznim stadijumima su izrazito razdvojene, predstavljene su kao dva različita aspekta. Sve dok se sanskare ne izbrišu, čaitanja koristi svest-nost za doživljavanje sanskara; a kada su one izbrisane, realna svest-nost je ostvarena i čaitanja ostvaruje atminu beskonačnost. Tako vidimo da je atma, tj. Realnost u pozadini trojstva, čaitanja, svest-nost, telo.“

Ovaj suptilni međuodnos između čaitanje i svest-nosti „mislenje“ u Beskonačnoj Inteligenciji  – mogao da se objasniti na sledeći način: svest-nost (ili mislenje)  prirođeno (Jinherentno) duši. fundamentalni atribut unutar njene sušte realnosti. To je Duša, Atma, Inteligencija, individualizovana kao kap, koja zaista doživljava i realizuje sve to što je doživljeno i realizovano. Um, nasuprot tome, (ne) doživljava ništa; Atma ga naprosto koristi kao instrument stovarište za skupljanje i trošenje sanskara koje su rezultat prošlih (Jiskustava)a koje pak uzrokuju buduće doživljaje. Um u bilo kom datom stanju razvoja, kao prosvetljen (Jiluminiran) mislenjem  Beskonačne Inteligencije (ili svest-nost Duše[2]), bi mogla biti okarakterisana kao điv, i ta iluminacija bi mogla biti nazvana „čaitanja“. Čaitanja, drugim rečima, nije čista Svetlost po-sebi, već pre, iluminacija koja je pro-izvedena kad Svetlost kroz medijum specifičnog uma padne na određenu scenu. Moguće je uporediti čaitanju sa sjajem koji pro-izvodi baterijska lampa, sjaj (Jsijanje) koji potiče iz iluminirajućeg (Josvetljujućeg) izvora a koji dovodi krug objekata u vidljivost.[3] Čaitanja bi najbolje mogla biti prevedena kao „svesnost“ (awareness), koncept koji je izgrađen na i preptostavlja „svest-nost“ (consciousness) ali koji obuhvata unutar svoga orbisa opkoljavajućeg okružuja (s)tvari kojih je ova svesnost svesna.

Nekoliko pasusa izgleda da nagoveštavaju povezanost između čaitanje i života; čaitanja se efektivno rađa onda kada mislenje postane oživljeno i živuće. Pre tog stadijuma, čaitanja je uistinu (iako ne apsolutno) ne-egzistirajuća (u kamen ili metal stanju). Onako kako realizuje univerzum sve više i potpunije kroz progresivnu evoluciju formi ili medijuma, čaitanja postaje sve manje-i-manje konačna. Ovo se dešava kroz (Jproces) prikupljanje iskustava, čiji impresivni preostatak ostaje sa individualnim umom ili mislenjem u formi sanskara. Stoga ove sanskare igraju prirodnu i neophodnu ulogu kroz tok evolucije u razvoju svest-nosti i forme. Baba ih zove „prirodnim sanskarama“. Ali pošto je mislenje (ili svest-nost)  postala beskonačna u perfektno razvijenoj ljudskoj formi, one više ne obavljaju svoju raniju blagotvornu funkciju već naprotiv stoje kao smetnja Beskonačnoj Inteligenciji na Njenom* daljem putovanju – a koja je, sada u ljudskoj formi, po Sebi* preokupirana isključivo  nastojanjem da se otarasi ove sanskaričke zaostavštine. Sanskare koje ljudska forma stiče dok troši stare sanskare, stoga, su „ne-prirodne sanskare“, pošto one više ne unapređuju prirodnu i nužnu svrhu/cilj sticanja pune svest-nosti (ova svrha već bejaše ostvarena); u tome smislu su ove nove sanskare nepotrebne i neprirodne. Mislenje, iako sada beskonačno, je lažno, zarobljeno bun-panom ili „Ja-stvom“ (JI-ness) ili „Ja-svest-nost“-i (JI-am-ness) kojima su ove sanskare potecište-i-podstrekač. To što se nužno mora desiti na ovom stadijumu je brisanje sanskara, iščezavanje lažnosti, nestajanje bun-pana, ostavljajući za sobom čisto mislenje ili svest-nost. Kada se ovo zbije, lažna čaitanja može postati Realna Čaitanja, i to dovršava putovanje.

Ova zaostavština (Jlegat) Impresija (sanskara) je fundamentalni problem sa kojim se suočava Inteligencija u ljudskoj formi. Totalni zbir impresija kreira u suptilnom telu novu formu ili kalup (rup); grubo telo biva uobličeno posle ove forme u suptilnom telu. Sanskare su želje u suptilnom svetu; kada se spuste u grubu sferu, ove sanskare bivaju prevedene u akcije. Kada um uživa ili pati zarad trošenja svojih sanskara (kroz želje ili akcije), nove sanskare su kreirane, a iste bivaju pripojene umu; ove nove sanskare, koje istrajavaju nakon smrti fizičkog tela, konstituišu osnovu za novu suptilnu rup formu koja descendira novo grubo telo. Na taj način um biva uhvaćen u zamku ciklusa rađanja i umiranja iz koga nemože da pobegne. I pored svega, sve ove promene se dešavaju samo u odnosu na telo – duša, Atma, Inteligencija Sama je neafektovana.

Eventualno, kao što je to naknadno objašnjeno, beskonačni um u ljudskoj formi upućuje se na put ka Sopstvo-realizaciji. Ova Sopstvo-realizacija se može desiti (Joccure) jedino ako su sanskare uma bile uništene (Janihilisane). Uništenje sanskara može biti izvedeno posredstvom razuličitih puteva i joga koje su uspostavili duhovno savršeni božanski Učitelji. Opis ova četiri puta u (Seriji 11) verovatno prestavlja najvišu tačku Beskonačne Inteligencije. To je kulminacija razmatranja u ovoj knjizi duši-nog putovanja i pruža najdetaljnije objašnjenje uništavanja sanskara od bilo kog drugog Meher Babinog rukopisa.

Uloga Išvara u Kreaciji i Realizaciji Univerzuma

Pre nego što istražimo povratno putovanje do Sopstvo-realizacije (Jkoje biva) preduzeto u ljudskoj formi, moramo još nešto da kažemo o ulozi koju Išvar igra u sveobuhvatnom procesu kreiranja-realizovanja. Kako je to ranije istaknuto, Išvar – koji se podudara sa trećim stanjem Boga kako je to opisanu u Bog Govori – je Kreiratelj-Održavatelj-Uništitelj univerzuma, Brama-Višnu-Maheš sve u jednom. Ova trostruka funkcija podudara se sa stadijumima u procesu disanja: kreiranje je poput izdisanja, održavanje je poput pauze nakon izdisanja, i destrukcija je nalik udisanju. Takođe bismo mogli cikluse Išvara da uporedimo sa funkcionisanjem oka: kreiranje je poput otvaranja oka, održavanje je nalik ostajanja-otvorenim oka, i destrukcija je kao zatvaranje oka. Po Sebi[4] u potpunosti bez-forman (nirakar) i slobodan, Išvar je i pored toga sve-znajući i sve-moćan u pogledu na svet formi. Pa ipak – i ovde leži velika ironija – Išvar, u Svojoj apsorbovanosti univerzumom, ostaje ignorantan o Sebi kao Paramatmi (ili Bogu, Realnosti). Fraza „Beskonačno Mislenje“ je jedna od čestih odrednica u tekstu za ovo Išvarovo stanje. Kao Išvar, Beskonačna Inteligencija kraira bez realizobvanja, imaginira bez poostajanja (Jnastajanja); sasvim bez okova(nosti) koje doživljava rob ili banda, Išvar u punoj svest-nosti provodi Svoju trostruku dužnost (kreiranja-održavanja-uništavanja) u vezi s univerzumom a (Jpri tome) ni na jedan način ne postajući sputan (Jzapletenim) u njemu.

Ako je Išvar čisto mislenje neukaljano aktuelnim uranjanjem u ignorantnost Maje, u čemu je onda suština kontakta između Išvara i realizovanog univerzuma (ili sveta realnosti onako kako ga obični ljudi doživljavaju)? Poslednji deo serije 9 pruža nam ključno razmatranje ovo teme – teme s kojom se ne susrećemo ni u jednom drugom Meher Babinom tekstu. Nakon što je Išvar-kao-Brama kreirao univerzum i pošto ga je Išvar-kao-Višnu očuvao, u međuzbivanju (Jinterludiju) pre no što je Išvar-kao-Maheš uništio univerzum, Inteligencija kao realizer ili kao individualno mislenje preuzima na sebe da ga realizuje – ili još preciznije, da realizuje konačni deo imaginacije ili univerzuma koji odgovara formi tog mislenja i opsega svog doživljaja. Recimo to ovako, da je (Jpovod) zašto Inteligencija, kreira, održava i uništava univerzum, samo da bi opisala svoju funkciju kao Išvara; ako bi aktualizacija doživljaja figuriala u ovom razmatranju,[5] tad bi treblo reći da Inteligencija kreira, održava, realizuje i uništava univerzum. Vratimo se ponovo analogiji koja je uspostavljena u prethodnom paragrafu, možemo uporediti realizaciju univerzuma s aktualnim viđenjem koje se prokazuje kad je oko otvoreno, ili mirisanjem angažovanim tokom toka disanja.[6] Realizacija interveniše, mogli bi reći, kroz rad višnua: to jest, Inteligencija kao individualno mislenje  realizuje ono što je Inteligencija kao Višnu održavao. Činjenica je da je, u Vaišnavita tradiciji, Avatar predstavljen kao descend Višnua u ljudsku formu što verovatno reflektuje svesnost uunutar Hinduizma o ovoj jedinstvenoj ulozi koju Višnu igra u odnosu na održavanje i realizovanja univerzuma.

Verovatno je najvažnija diskusija o Išvaru u Breskonačnoj Inteligenciji ona koja se javlja u sredini sekcije Serije 10. Analogija Dđamšedovoga oka (185-207) objašnjava do (Jnajsitnijeg) detalja kako (Jse to dešava da), kad Dđamšed otvori oči, ovaj čin projektuje van  imidž (ili „senku“) koji on potom vidi u ogledalu: ovde se projekcija imidža podudara sa kreacijom (uzpomoć Inteligencije kao Išvara), viđenja/uviđanje se podudara sa realizovanjem i doživljavanjem (pomoću Inteligencije kao realizera), a ogledalo po-sebi se podudara sa grubom formom.

Ali je na potonjim stranama (207-217) još upečatljivije objašnjene trostruke funkcije Išvara kroz ciklus spavanja, sanjanja, i buđenja. Iz čvrstog sna, Beskonačna Inteligencija, kao Išvar u Svom Kreator ili Brama aspektu, projektuje finu imaginaciju i fino mislenje u suptilnu formu. Ovo (suptilno manifestovanje fine imaginacije i mislenja) Išvar održava u svome aspektu kao Višnu; i Beskonačna Inteligencija kao realizator (ili individualno mislenje) realizuje ono što Beskonačna Inteligencija kao Višnu bejaše održavala. Ova realizacija suptilnog je ono, rečeno običnim jezikom, što bismo nazvali „snom“. Ako Išvar kao Maheš zatim rastvori ovu suptilnu manifestaciju, sanjač ponovo (u)pada u čvrsti san. ali ako se njegovo spuštanje nastavi, tada Išvar kao Brama kreira ili projektuje suptilnu imaginaciju i mislenje kao (Ju vidu/formi) grubu imaginaciju i mislenje. To (grubu manifestaciju suptilnog) Išvar sada održava u svom Višnu aspektu, i kada Inteligencija kao realizator realizuje ovo grubo mislenje i imaginaciju, tad mi kažemo (običnim rečima) da je osoba „budna“. Ovde je kretanje naniže doseglo svoju poslednju stanicu. Uzdizanje počinje kada Išvar kao Maheš rastvori grubu imaginaciju i mislenje u njihovu suptilnu formu (koja je iznova očuvana od strane Išvara kao Višnua i realizovana od Inteligencije kao realizatora). Kada se ovo desi, mi kažemo da je osoba „pala u san“ (Jzaspala) i počinje da sanja. I kada se sanjač vrati u duboko besano spava(nje), suptilna imaginacija i mislenje preobraćaju se u svoju finu formu. Ovim vraćanjem u originalno stanje, jedan ciklus je kompletiran.

Ovo cikličko kretanje descenda-i-ascenda (Jsilaženja-i-uzdizanja) iz čvrstog sna kroz san do probuđenosti i iznovo nazad, to kretanje je postaje moguće aktivnošću Išvara (Kreator-Održavatelj-Uništitelj) i realizacija Inteligencije kao realizatora ili doživljavača, pojavljuje se na svakom stepenu evolucije, od kamena pa sve do ljudske forme. Tako je Bog-kao-Išvar duboko i intimno involviran svakog momenta u doživljavanje svakog osećajnog i ne-osećajnog bića u univerzumu.

ČETIRI JOGE

Proces uspavljivanja, koji, kao što smo videli, nastaje kao rezultat i aktivnosti Ishwara-kao-Mahesha se prokazuje i to ne samo u svakodnevnom ciklusu od spava(nja)-do-sna-do-probuđenosti-do-sna-do-spava(nja). Takođe figuriše I u većem putovanju kap-duše ili đivatme (Jjivatma) kroz evoluciju, reinkarnaciju i involuciju do Bogo-realizacije. U ovom procesu, originalni descend[7] Beskonačne Inteligencije od Njenog* originalne ne-svest-nosti (Junconsciousness) do Njene* beskonačne ne-svestosti (Jawareness) grube sfere (ne-prirodna svetlost) u ljudskoj formi nalik je descendu od spava(nja) do probuđenosti. Kad je Beskonačna Inteligencija dosegla ljudsku formu, uloga koju Mahesh ispunjava u rastvaranju grube svest-nosti (unutar) u suptilnu svest-nost, i suptilne svest-nosti u Sopstvo-svest-nost, rekapitulira u velikoj razmeri ono što se svake noći događa običnom čoveku, tada kada Mahesh rastvara svoju grubu svesnost (unutar) u suptilno sanjanje i suptilno sanjanje (unutar) u duboko-spavanje-bez-snova. Ključna razlika između večernjeg uspavljivanja i vraćanja do Sopstvo-svest-nosti, pak, u ovom drugom slučaju, taj pojedinac zadržava potpunu svest-nost. Tako kad Mahesh rastvara grubu svesnost duhovnog hodočasnika pri stupanju u duhovni put, on doživljava božanski san (turiya avastha)  suptilnog sveta u stanju pune probuđenosti; i kad Mahesh, jedan-za-drugim, rastvori ovaj božanski san, ovaj hodočasnik doživljava probuđenost usred spava(nja)-bez-snova, odnosno Sopstvo-realizaciju. Pojedinac ostvaruje ovaj povratak Sopstvo-realizaciji kroz put koji su postavili savršeni pojedinci. Beskonačna Inteligencija opisuje ove puteve kao „joge“, i osobe koje njima hodaju (drugim rečima, duhovno napredne osobe) zove „joginima“. Potonjih godina Meher Baba je generalno obeshrabrivao Svoje sledbenika od prakse joge, budući da disciplinovanje i praksa koncentracije, koju jogini upražnjavaju, nisu neophodni i da bi mogli stvoriti/konstituisati pometnju onima koji su pod Njegovim vođstvom. Ali u ovom tekstu iz ranih dana, Baba koristi reč „joga“ no ne u njenom ograničenijem vidu (kao što je to slučaj u „Patanđali jogi“ ili „hatha jogi“) već kao opšte upućenje na „unutarnji put“. U potonjem delu Serie 11, Baba razmatra četiri tipa ovih joga, karma, dnyan (đana), bhakti (bakti) i raj (rađa). Ovaj naročiti ugao iz koji ih posmatra, pojašnjava nam kako svaka od ovih joga dovodi do poništavanja sanskara. Kao što je o tome prethodno raspravljano, sanskare Beskonačnu Inteligenciju u ljudskoj formi sprečavaju od realizovanja VlastitogSopstva. Njihova eliminacija je primarni zadatak s kojim se sučeljava (duhovno napredni hodočasnik); i ovaj odeljak Beskonačne Inteligencije pruža najdetaljnij objašnjenje mehanizma koji je u njih involviran, od svih koji se mogu naći u Meher Babinom učenju. U karma yogi (yoga činjenja), pojedinac vrši delanje samo kao svoju dužnost, bez ikakvog prijanjanja uz njene rezultate. Budući da um ne uzima uživanja (upabhog-e) u akcijama koje izvršava, trošenje prošlih sanskara putem akcija ne pro-izvode nove sanskare – jer je uživenje ili ispaštanje koje bi pratilo trošenje sanskara  faktor u iskustvu koji kreira nove sanskare. Karma jogin je, Baba objašnjava, poput glumca u pozorišnoj družini koji ostaje odeljen od uloge koju igra; ne doživljavajući niti sreću niti žaljenje pri igranju svoje uloge, te stoga ne dobija nikakvu novu ulogu te napušta (pozorišnu) družinu.

Mehanizam za razaranje sanskara dnyan (đana) joge (joga (po)znanja), veoma je svojstven/distinctivan i, na prvi pogled, osebujan. Osnovni metod đana joge involvira/uključuje ne-delanje: kroz uvežbavanje diskriminativne sposobnosti jogin poriče/uskraćuje svojim sanskarama šansu da ispolje sebe(same) u delanju, te ih stoga nikada ne proživljava. Pa kako bi ih on uopšte tad mogao eliminisati? Kako je to Baba objasnio, iako đana jogin ne troši ove sanskare, sami proces ne-delanja kreira ulat ili „reverzne“ impresije. Ove ulat sanskare ubijaju obične sulat ili „obverzne“ (J okrenute licem) impresije. Baš kao što i te obične (sulat) sanskare koje bivaju kreirane kroz (ceo) tok doživljaja (pre)ostaju nakon pošto se taj doživlja dokončao, takođe i ove ulat sanskare koje su kreirane putem ne-doživljavanja starih sulat sanskara istrajavaju nakon što su ove sulat sanskare bile izbrisane.

Ali budući da ove ulat sanskare proishode iz ne-delovanja i ne-doživljavanja, one uopšte nemaju potencijal ili sadržaj, poput zmije bez otrovnog zuba, ili mahune bez  jezgre. Izgubile su sposobnost okivanja, stoga Inteligencija realizuje Sopstvo. U ovome što se isprva može učiniti kao šokirajuća metafora, Baba ovaj proces đana joge upoređuje s ubijanjem bebe (odnosno, poricanje neprekidnog niza daljnjih rađanja i doživljaja iz sadašnjeg doživljaja)[8] putem hranjenja bebe otrovom umesto mlekom. Svrha ovoga, očigledno, nije da se ohrabri nasilje, već da se naglasi činjenica da đana joga dovodi do okončanja fundamentalnih sanskaričkih procesa putem koga vitalni životni elementi u čovekovom doživljaju koji sama sebe regenerišu.

Veoma je porvšno Babino razmatranje rađa joge kojim se zaključuje Serije 11.
Najverovatnije je ovaj odeljak Beskonačne Intelligencije nekompletan. Pa opet iznova, verovatno je činjenica da Indiska tradicija uobičajeno smatra rađa jogu jednom od četiri glavnih joga, učinila da je bilo veoma teško izbeći ovu temu, ali u isto vreme, Baba nije želeo da ohrabri njeno praktikovanje zbog opasnosti koje su s njom povezanih. Ma koji da je razlog, Babino izlaganje obuhvata samo pola stranice ovog rukopisa. Kako je objasnio, rađa joga sanskare eliminiše potpunim zaustavljanjem mislenja uma putem procesa pranajame ili kontrole daha. Ako bi mislenje bilo zaustavljeno u nekom ograničenom obimu, um tada doživljava joga samadhi planova svest-nosti; ali ako je on kompletno zaustavljen, um polučuje Nirvikalp Samadhi Bogo-realizacije.

Sasvim očevidno se nalazeći u centru pažnje ovog odeljka o četiri joge, je bakti joga (joga devocije/posvećenosti), kojoj je posvećen dva puta veći prostor od ostale tri joge zajedno. U bakti jogi, jogin ili obožavatelj, putem zadubljivanja u objekat svoje devocije, zaboravlja univerzum i ujedinjuje se s ovim objektom. U ovom procesu sanskare otpadaju same po sebi, bez da je bhakti (obožaveatelj) morao svet-no da se pozabavi tim (pitanjem).[9] Nadalje je Bakti joga podeljena u nekoliko tipova. Primarna razlika je između nishkam bhakte ili „bhakte bez želje“ i sahakam bhakte ili „bhakte
sa željom“. Sahakam bhakti doseže svoj objekt (željenu stvar) u proporciji sa opsegom (stepenom) praktikovanja ove bhakte;[10] ma kako bi objekt obožavanje mogao biti svest-no pojmljen, želja sahakam bhakte (tog jedno koji praktikuje sahakam bhaktu) doista biva ispunjena od strane Ishwar, Gospoda(ra) univerzuma i darivaoca svih blagodeti u istome. Nishkam or „bezželjna“ bhakta – najviši tip – može, sa svoje strane, biti nadalje podeljena u tri podkategorije, oslanjajući se na objekt bogoštovanja. Bogoštovanje Parameshwara, koji je impersonalni, ne-svest-ni Bog bez atributa (nirguna Paramatme), ultimativno rezultira u postizanju stanja Mađzuba; bogoštovanje Ishwar, koji je personalni i svest-ni ali-ne-Sopstvo-svest-ni Bog sa atributima[11] (sagun Paramatma), ultimativno vodi do stanja walija; i bogoštovanje Sadgurua, koji je i personalan i impersonalan, ispunjen atributima i bez atributa, za obožavatelja kulminira u Sadguru stanju. Svaka od ovih varijacija bhakte može biti praktikovana s različitim stepenom intenziteta – „visoki, viši i najviši“; čak šta više, obožavatelj se može prebaciti iz jedne staze na neku drugu, na način na koji to tekst detaljno objašnjava.  Fundamentalno pravilo za sleđenje puta bakte[12] – i po svoj prilici se ovo odnosi na bhatku u svim njenim formama – je slavljenje Paramatmana (u ma kojoj formi da je On pojmljen/gajen u sebi)[13] kroz Njegove kvalitete i atribute, i prisećajući se Njegova imena (nam smaran). U ma kojoj jogi da se neko angažuje, ultimativno cilj biva dosegnut uzpomoć milosti (krupa) Sadgurua; i Sadguru bhakta je najviši put od visokih puteva.

Ostajanje u društvu[14] (sahavas) Sadgura, služeći Mu bez ijedne želje sem želje da Ga zadovoljavamo,[15] i da Mu se predajemo-i-pokoravamo bezuslovno – ova vrsta Sadguru bhakte privlači/priziva Njegov božanski letimični pogled (nazar); i kad je ovaj letimični pogled podaren,[16] on u jednom trenu može udeliti duhovno Savršenstvo. Izuzetno divan odeljak (pp. 297­ – 98) opisuje doslednu poslušnost-i-pokornost (J poslušanje) Savršenog Učitelja (JMajstora). Sadguru, sa Svoje strane, stoji na najvišoj tački kreacije. Parameshwar (bezformni, ne-svest-ni Paramatman) je na Njegovoj desnoj ruci, i Ishwar Mu je na levoj. Sadguru po Sebi[17] je oboje i sa i bez atributa i u isto vreme onostran oba stanja. Direktno, kroz Svoju vlastitu sopstvo-prirodu[18] kao Sadgurua, Svoje obožavatelje čini istim/nalik Sebi (JSvome Sopstvu), dok indirektno, uz pomoć Svoje dve ruke, daruje svu blagodet.


[1] unconsciousness – bivanja-ne-svesnim

[2] stanje bivanja svesnim Duše

[3] dovodi do toga da jedan krug u kome se razni objekti nalaze postaje vidljiv sa svim tim objektima, čini da se oni vide

[4] Himself – Sam po Sebi (Sebstvom –Svojim Realnim Sopstvom)

[5] if the actualization of experience figures into the accounting – ako aktualizacija doživljaja figuriše u objašnjenju/izveštavanju/raćun/očitavanje

[6] engages in through the course of breathing –

[7] descend – poreklo, silazak, spuštanje, nagib, desant, pad, silaženje, strmina, iznenadni napad, rod, loza, potomstvo

[8] denying the succession of further birth and experience from the present experience

[9] In this process sanskaras are gotten rid of  by themselves, without the bhakta (devotee) having consciously to attend to the matter.

[10] in proportion to the extent of this bhakti’s practice

[11] but-un-Self-conscious –

[12] fundamental practices in the pursuit of  bhakti –

[13] conceived – gajen u sebi, isplaniran, izmišljen, izražen, osećen, pojmljen, pretpostavljen, shvaćen, smatran, smišljen, zamišljen; zatrudnela

[14] Keeping the company; keeping – čuvanje, držanje, održavanje, izdržavanje, zaštita, sklad, nadzor, povezanost, slaganje, starateljstvo, saglasnost, očuvanje, zadržavanje; company – kompanije, društva, udruženje, družina, gosti, posada, sagovornik, trgovačko društvo, banda, družba, trupa, četa

[15] desire of pleasing Him – pleasing – prijatan, atraktivan, krasan, umiljat, dopadanje, sviđanje, naslađivanje, zadovoljavanje, uveseljavanje, svidljiv, dopadljiv, mio

[16] when that glance is bestowed; glance – letimičan pogled, brz pogled, odblesak, pogledati, blesak, letimice pogledati, sevanje, sinuti, zablistati, brzo pogledati, pommisao; bestowed – smestiti, darovati, razmestiti, dati, pokloniti, oženiti, podariti, dodeliti, ostaviti na čuvanje, darivati, dati pronoćište

[17] Himself – Svojim (Realnim) Sopstvom

[18] self-nature –

%d bloggers like this: