Sedma Avantura

Sada svest Đivatme stupa

u zaista prvu ljudsku formu (muški ili ženski evnuh),

rezultatu akomuliranih sanskara

baš poslednje životinjske forme (obično čovekolikog majmuna).

Samo u ljudskoj formi se ima pun razvoj

suptilnog i mentalnog tela.

Međutim, zbog grubih životinjskih sanskara

doživljenih individualnom svešću

ljudska Đivatma je jedino svesna grubog sveta.

Iako je potpuno ne-s-vesna[1] suptilnog i mentalnog sveta,

Đivatma i pored toga koristi različite aspekte

ovih dvaju viših svetova kroz medij grubog,

ali je to indirektna upotreba.

Energija je jedan aspekt suptilnog sveta;

upotreba u grubom svetu atoma za nuklearnu energiju

i sunčevih zraka za solarnu energiju je indirektna

zato što neko ne može potpuno da koristi (kontroliše) tu energiju

i ne može da je otelotvori,[2]

kao što to čini osoba na suptilnim nivoima.

Misli, emocije, žudnje, osećanja i želje

su aspekti mentalnog sveta, ali grubo svestan čovek

koristi misli, osećanja, želje, indirektno (u akciji)

dok mentalno svestan čovek može da doživi

seme misli, a to je direktno korišćenje.

Razvoj mentalnog tela „se“ ponajpre ispoljava

u grubo svesnim ljudima kao inteligencija ili razboritost,[3]

a 18.000 planeta u Univerzumu su

nastanjene ljudima s velikim intelektualnim kapacitetima

ali s malo srca (ljubavi).

Jedino ovde na zemlji ljudska bića

imaju ravnotežu srca i uma, ljubavi i znanja,

strasti i intelekta, duhovnosti i učenosti.

Da bi postigla vrhunac evolucije, ljudsku formu,

Đivatma mora da prođe kroz mnoge

evoluirajuće forme i vrste, približno 50.400.000

da bi razvila u potpunosti suptilno i mentalno telo

tokom miliona i miliona vremenskih ciklusa – Juga.

I pored svega, sveukupni fenomen

stvaranja ostaje puki san.

Jer Duša, Jedan Okean, jeste Sve-Egzistirajuća

Uvek-Ovde, Nikad-Promenljiva, Nikad-Dolazeća, Nikad-Odlazeća

Uvek-Jedna, Nikada-Čineći-Mašta.[4]

Tokom sveg stvaranja, Okean Duše ostaje kakav „On“ JESTE –[5]

večan, nedeljiv, besforman i beskonačan.

Ima samo jedan Okean, ali unutar tog Okeana

nalazi se takođe i „Njegova“ Senka.

Okean Istine je Okean Svega

a „Njegova“ Senka je Okean Ničega.

Kada se uzdigao Hir, „Ko Sam Ja?“

Okean Svega je mislio,[6]

a misao je formirala mehur.

Zbog mehura mišlenja,

Okean mišljaše da je postao kap (Đivatma).

Svaka otelovljena duša ima u „sebi“

kap svega i kap ničega;[7]

tako Okean Svega posta kap svega,

a Okean Ničega posta kap ničega.

Otelovljena duša, Đivatma, počinje putovanje

da bi doživela Okean Svega

kroz sedam stadijuma ništa(ovog)  postajanja sve

u procesu evolucije.[8]

Od rastinjske forme pa nadalje u evoluciji

te dve kapi, svega i ničega, se privlače,

oprečnosti privlače jedna drugu,

i baš usled ovog privlačenja je evolucija podstrekavana.

U ljudskoj formi telo uma i telo energije

su potpuno razvijena a svest je celovita.

Stoga bi ove dve kapi svega i ničega,

trebalo da se sjedine u prvoj ljudskoj formi

a otelovljena duša bi trebalo da doživi,

Okean Svega.

Ali to se ne dešava, uprkos činjenici

da u ljudskoj formi postoji kapacitet

da sve i ništa postanu Jedno.

Sanskare Đivatmom prenesene iz prethodnih

životinjskih formi moraju biti potrošene

da bi se sjedinile dve kapi.

I zato ljudska svest ostaje opterećena

sanskarama životinja,

a kako dalja evolucija svesti nije nužna,

počinje reinkarnacija.

Da nije bila opterećena životinjskim sanskarama,

Đivatma bi sasma prirodno stupila na prvi suptilni nivo

s postizanjem ljudske forme.

Ali skroz tokom proces reinkarnacije

dve kapi ostaju podeljene

sve dok ljudska svest ne stupi u prvi suptilni nivo,

i ne otpočne proces ujedinjenja dve kapi.

Ovo sjedinjavanje dve kapi, svega i ničega,

kroz sfere energije i uma je involucija[9]

koja dovodi do doživljaja senke kao senke

i realizovanje supstance kao supstance.

Jedanput kad je Beskonačna Senka doživljena

Beskonačna Supstanca izranja kao Okean Svega;

tada je Ništa realno ništa,

a Sve je realno Sve.

Sedam pustolovina svesti, individualna i kolektivna,

od kamena do čoveka su izvanjske pustolovine (ekspanzija)

radi doživljaja grubo svesnog razvoja.

Sedma pustolovina u ljudskoj formi je reinkarnacija,

i ne završava se dok sanskare grube svesti

nisu sasvim poništene iz uma.

Ovo poništavanje uzima vreme jer je Đivatma

uhvaćena u cikluse reinkarnacije tokom mnogih razdoblja,

doživljavajući neophodnih 8.400.000 ljudskih životnih vekova.

Kroz sve ove milione ljudskih rađanja i smrti

ljudsko biće je u kandžama sna o Ničemu –

koprcajući se u kandžama strasti, pohlepi-nom grabljenju bogatstva,

sebičnost-inom egoizmu, bes-ovim ratovima, mržnji-noj okrutnosti,

u oholosti-noj taštini i ljubomori-noj otrovnoj zlobi.[10]

Ove želje prožimaju svet grubo svesnog muškarca ili žene

i ispunjavaju njihovu grubu svest snovima

o moći, romansi, osvajanju, ubijanju, slavi i veličini.

Kad li će se muškarac ili žena probuditi iz svih ovih sanjarenja?


[1] unaware – ne-s-vesna, nije-sa-vešću, ne-osvedočavajući-se, ne-očitujući

[2] embody – otelovi/utelovljenje/oličenje/sjedinjenje/uključiti/sadržati/ovaploti; osoba sa grubom s-vešću (sa „vestima“ o grubom) doživljava „svoje“ grubo telo kao „sebe“ i može da ga pokreće i kontroliše po svojoj želji, svaki njegov deo, mišiće, ruke, oči itd. Stičući veću svest o telu neki jogini mogu da kontrolišu i unutrašnje organe, srce, mozak itd. On je utelovljen i ovaploćuje/otelovljuje grubo telo. Pojedinac koji otelovljuje suptilno, doživljava suptilno (energiju) kao „svoje“ telo i kao „sebe“ i on jeste sama energija i može da kontroliše i pokreće svaki aspekt energije kao što grubi čovek pokreće svoje grubo telo. Isto tako treningom stiče sve višu i potpuniju kontrolu nad moćima koje otelovljuje dok na četvrtom nivou ne kontroliše moć u potpunosti. Istao tako čovek na mentalnom nivou otelovljuje samu misao i kaže se da on ne misli, on jeste misao sama i kontroliše je (misli i emocije) po svojoj želji kao što grubo biće pokreće svoje telo i druge predmete u stvarnosti.

[3] reason – razum, razboritost,

[4] Ne-Čineći-Nikad-Ništa

[5] Throughout all creation The Ocean of Soul remain as IT IS – Svo vreme tokom svog kreacije (kreiranje i tvorevina – rezultata kreiranja) od početka pa do kraja,

[6] misliti = svest = saznavanje = viđenje = kreiranje ili realizovanje

[7] kap svega – điv-jastvo, (lažno) sopstvo-ličnost; kap ničega – ego (um)

[8] procest postajanja u kome jedna (ista) svest duše postaje i doživljava (asocira se) sa jednom po jednom vrstom formom svih sedam carstva evolucije (kamen, metal, biljka itd) te tako postupno prestajući da bude ništa (neživa materija – misao) i posteupno postajući sve (nešto – duša)

[9] radi se o procesu sjedinjavanja kroz koji kap prolazi tokom svom svesnog prolaska kroz suptilni i mentalni plan, odnosno sfere energije i uma..

[10] In the cluches of lust, in greeds grip of wealth in selfish egoism , enger’s wars, hatred’s cruelty, prides vanity – u kandžama požude, pohlepinoj (vlasti nad) grabljenju bogatstva, egoizmu sebičnosti, ratovima besa, oholostinoj ispraznosti

%d bloggers like this: