Reinkarnacija

Kada ljudska forma otpadne (umre)

i Đivatma raskine vezu s telom,

suptilno telo i mentalno telo[1] ostaju

povezana s Đivatmom nakon smrti.

Međutim, ljudska Đivatma budući grubo svesna na ovom stupnju,

totalno je nesvesna suptilnog i mentalnog tela

jer mu je sva koncentracija fiksirana na grube sanskare,

(prirodne i ne-prirodne) skupljene tokom tog prošlog života.[2]

Ove sanskare su pohranjenje u umu

i obično su ili pretežno[3] dobre i sretne

ili su pretežno loše i nesretne.

Pre nego što Đivatma uzme ili posvoji neku drugu ljudsku formu

(ponovo bude rađena) da bi potrošila ove nakupljene sanskare,

oprečne sasnskare moraju biti dovedene u ravnotežu.

Kada su oprečna iskustva izjednačena

(savršena ravnoteža dobrih i loših sanskara)

Đivatma je oslobođena zauvek– on dostiže Mukti,

slobodan večno od rađanja ili ponovnog umiranja.[4]

Ali Oslobođenje je retko

jer pre no što su sanskare skoro uravnotežene,

ili dosegle tačku ekvilibrijuma,[5]

kretanje iluzije uvek nagoni Đivatmu

da uzme još jednu ljudsku formu

i ovaj zamah[6] se nastavlja i nastavlja.

I stoga je tokom reinkarnacije samo približna ravnoteža

uvek bila postizana između oprečnih tipova sanskara.

Neproporcionalne dobre ili loše, prirodne ili ne-prirodne,

grube sanskare dovedene su u približnu ravnotežu

kroz iskustvo raja ili pakla.

Kada ma koje ljudsko biće odbaci fizičko telo,

ova Đivatma je stacionirana u astralnom svetu,

od četrdeset do sedamdeset-dva sata,

pre ulaženja u raj ili pakao stanje.

To je razlog zašto neka upravo preminula osoba

održava vezu sa fizičkim okruženjem

gde su on ili ona živeli, čak i ako je telo kremirano.

Nakon ovog vremenskog perioda, ne-otelovljena,[7] Đivatma

stupa u suptilno stanje raja ili pakla

i počinje da uravnotežuje „svoje“ dobre ili loše sanskare.

Raj i pakao su stanja svesti

u kojima grubo svesna ljudska Đivatma intenzivno doživljava

neproporcionalne dobre ili loše sanskare koje su

on ili ona skupili dok su živeli,

te ih na taj način mentalno troši.[8]

Raj i pakao nisu mesta

oblakovitih boravišta anđela ili crnih jame s ognjevima ili demonima.

Stanja raja i pakla

egzistiraju na drugom nivou suptilnog sveta;

međutim, sanskare doživljavane u ova dva stanja

su grube a ne suptilne,

ali su doživljene kroz čovekovo suptilno telo.

Stanja raja i pakla egzistiraju zato da bi individua

mogla dublje doživeti efekte sakupljenih sanskara.

Ako su dobre i loše sanskare

skoro uravnotežene jedne s drugima u vreme smrti,

trenutno se ima rođenje u drugom ljudskom telu,

što znači da osoba zaobilazi raj ili pakao iskustvo.

Ovi ljudi blisko povezani sa Avatarom ili Sadguruom

ne stupaju u raj ili pakao,

čak iako su grubo svesni i nisu na nivoima;

oni skoro trenutno uzimaju rođenje.

Uravnoteživanje dobrih i loših sanskara

je dubinski učinak Sadguruovog rada s individuom

i to je nešto najteže.

Kada je ekvilibrium najzad ostvaren,[9][10]

sve sanskara su time poništene.

Ako dobre i prirodne sanskare ljudskog bića prevagnu

nad njegovim lošim i ne-prirodnim sanskarama

(akomuliranim iz upravo proživljenog života)

tada svest duše doživljava

blaženo stanje raja.

Međutim, ako njegove loše i ne-prirodne sanskare prevagnu

nad onim dobrim i prirodnim svest doživljava

užasno stanje pakla.

U raju su samo dobrih sanskara odbačene

ali ne i loše i ne-prirodne.

U paklu samo loše sanskare bivaju potrošene, a ne i dobre i prirodne

pa svest doživljava užasnu patnju

u stanju teskobe i osujećenosti.

U raju ako jedno zaželi slatkiš

dobiće delikatesnu čokoladu,

ali bi u paklu dobio izmet!

Ako jedno žudi za dobrom hranom, u Raju bi imao gozbu

ali bi u paklu dobio splačine.

Ako je ljudska svest preopterećena

bilo dobrim ili lošim sanskarama sakupljenim iz prošlog života,[11]

troši ih pregledavanjem[12] novih sanskara (subjektivno)[13]

tokom iskustva mentalnog stanja

raja ili pakla nakon smrti u svome suptilnom telu.

U trenu postizanja skoro savršene ravnoteže sanskra [14]

između dobra i zla, prirodnog i ne-prirodnog,

Đivatma je nagnana zamahom iluzije

da uzme još jedno rođenje u ljudskoj formi.[15]

Na ovaj način je Đivatma svaki put rađana

s neznatno neuravnoteženim sanskarama.

Ovo znači da su muškarac ili žena obično malo više

dobri nego zli, ili malo više zli nego dobri,

ali nijedno ljudsko biće nije ponovo rođeno a da je sve(ukupno) dobro ili sve(ukupno) zlo.

Ako su sanskare malo više dobre

Đivatma je rođena u sretnim i prirodnim okolnostima;

u grubom svetu ali ako su malo više loše

rođena je u nesretnim i neprirodnim okolnostima.

Sve ljudske karakteristike, atributi i personalnost

su zarad ravnoteže između ovih dobrih i prirodnih

ili loših i ne-prirodnih sanskara;

inteligencija, čestitost, plemenitost, humor, zdravlje,

ljubaznost, lepota, samilost, velikodušnost i tako dalje.

Usled nadvladavajućeg zamaha iluzije

skoro je nemoguće ostvariti savršenu ravnotežu sanskara.

I pored toga, takva savršena ravnoteža je prirodno ostvarena

ili automatski ostvarena nakon što se Đivatma pre-porodila i umrla

8.400.000 puta u ljudskoj formi!

Nakon doživljavanja jako mnogo miliona reinkarnacija,

sve dobre i zle i prirodne i ne-prirodne,

sve grube sanskare su sasvim izbrisane iz uma.

Kontakt sa Sadguruom ili Avatarom

je krajnje blagotvoran za ma koju Đivatmu,

bez obzira na kojem stupnju egzistira u evoluciji ili involuciji.

Sadguru radi sa Đivatmom i

tako smanjuje broj rođenja koje treba imati (po božijem zakonu).

Kroz svoj rad sa Đivatmom, Učitelj[16]

u stvari poništava sanskare.

Sadguruov rad svagda je poništavanje sanskara;

to je njegova sudbina – prarabda.

Poništavanje sanskara obično uzima puno vremena

na ako bi Sadguru poželeo mogao bi podariti O-Bogotvorenje[17]

nakon samo jednog rođenja, ali to biva jako retko.

A ako Sadguru ima Hir

može darivati Realizaciju čak i kamenu –

ali je ovo nešto najređe!

Realizacija Boga nije moguće bez grube ljudske forme

i to je razlog zašto čak i napredne duše unutrašnjih nivoa

moraju uzeti telo ili se dobrovoljno reinkarnirati.

Svo napredovanja po nivoima je tokom bivanja u ljudskoj formi;[18]

one Đivatme koje su ras-telovljene,

ali su u suptilnim ili mentalnim nivoima,

ostaju nepomično do sledećeg ljudskog života.[19]

No Duša se ne reinkarnira; ljudska svest je ta

koja doživljava naizgled[20] neokončivu iluziju formi

da bi proširila „jastvo“ (ego-svest).[21]

U toj svetlosti, ne postoji uopšte reinkarnacija,

a ponovnih-rađanje nema krajnje značenje sve dok jedno ne realizuje Boga.

I zato Gospod Isus i Prorok Muhamed

(isto Drevno Jedno kao i Krišna i Meher Baba),

nisu posebno isticali reinkarnaciju tokom svog Adventa.

Gospod Isus je govorio o bivanju rođenim nanovo,

a Prorok Muhamed je govorio o

Jednom Realnom Rođenju i Jednoj Realnoj Smrti,[22]

Obojica su govorili o Realizaciji Boga.[23]

Kada Hrist ili Razul govori na ovaj način

to ne znači da se zarad spoznaje „Jastva“

Duša zaodeva formom

ili nosi veo iluzije samo jednom.

Ta Duša zaodeva se iluzijom ili je zakriljena samo jednom[24]

i taj veo uklanja nakon doživljavanja „Jastva“

kao nebrojanih formi i najposle kao Sve. [25]

Sanskare ubrzavaju[26] ponovnih-rađanja ali su to iluzorna ponovnih-rađanja,

suptilnog i mentalnog tela Đivatme.

Tokom involucije, kako ljudska Đivatma sve više i više

naginje k Božanskosti sanskare postaju sve tanje i tananije

s preobražanjem u iskustvu nivoa.

Kako bi čovek mogao znati da je ovo samo isprazni san

sve dok on nije iz toga probuđen?

San o Univerzumu je uvek realan

sve dok to jedno nije probuđeno.

Tako jednostavno i lako je reći

„To je sve samo san. To je sve ništa!

to je sve apsurdno i besmisleno!“

Ali ko iskreno doživljava to kao san,

kao ništa, kao apsurdno i besmisleno?

Samo Realizovana Jedno.[27]

Mada je svest potpuna i celovita

u ljudskoj formi, čovek još uvek misli da su (s)tvari

koje vidi svojim grubim očima realne.

Uzima da su realne onda kada je sve lažno! [28]

Zašto! Zbog sanskara

koje čine san da se pojavljuje kao da je realan.[29]

To je kao kad bi tokom spavanja čovek sanjao da je kralj

s kraljevskim dvorom, vladajući nad svime,

okružen velelepnošću, pesmom i zabavom.

Ovaj čovek uživa u Sebi

i jeste na velikom vrhuncu, jer je on kralj među ljudima.

A Drevni Jedan Sami, to Vragolsto Jedno

Koji je Meher Baba treba da mu kaže „Ti si budala. Budala!

Samo sanjaš i

ti uopšte nisi kralj!“

čovek u to ne bi poverovao.

Ali kasnije kada se probudi, ubrzo realizuje da je to bio san

i nakon svega, ništa drugo doli san.

Sve što je vrednovao (u snu) sad je beznačajno

jer to je ništa doli bezvredna tvar[30]

od koje su sazdani snovi – sanskare.

Na istovetan način mada budan

ceo svet je sanjajući.

Ljudi (ovog) sveta ne znaju da sanjaju,[31]

tako obmanljive,[32] tako (ob)vezujuće su sanskare;

ta bezvredna (s)tvar koja tvori snove i još više snova.

Ljudi se venčavaju dok sanjaju, imaju decu i domove,

rade, igraju, bludniče, bore se, vole, mrze,

teoretišu, intelektualiziraju i filozofiraju,

misleći da sve to jeste realno

onda kada niti jedno iskustvo nije realno.

Kada smrt dođe čovek za sobom ostavlja porodicu

izgubivši sve zašta je tako naporno radio i borio se,

(uključujući i svoj identitet) i doživljava raj ili pakao –

ali se nanovo vraća u još jednu formu čoveka ili žene

s novim identitetom zaboravivši prošlost.

I tako se sve i svako unedogled nastavlja –

nova porodica, novi poslovi i drugačije vrednosti;

smrt i rađanje su ista tako ne-suštastveni kao i buđenje i spavanje.

Ljudska svest se menja, a ne vrsta/rod,[33]

i ponekad doživljava „sebe“ u formi muškarca,

a ponekad kao ženu – zdrava ili bolesna,

ponekad bogata, ponekad siromašna, inteligentna ili glupa,

ružna ili lepa, razborita ili luda, crna ili bela.

i tako nadalje 8.400.000 krugova.

Ljudska svest je ta koja doživljava raznolikost

življenja u jednoj zemlji a potom u drugoj

sa drugačijim verovanjima i običajima

kroz mnoga razdoblja pre i nakon zabeležene istorije.

Raznovrsnosti ljudskih doživlja su kolosalne

kao što se i sanskarički modeli razlikuju za svaku individuu;

u ovom smislu jedinstvenost to čini avanturom.[34]

Ali Cilj je postati probuđen,

a da bi ostvarila to stanje Đivatma najzad realizuje

nakon bezbrojnih ciklusa rađanja i smrti,

da „jastvo“ nije vanjska svest.[35]

Kada to što jedno vidi nema realnost, neumitno se mora desiti;

svest gleda unutra i počinje unutarnje putovanje.

a Đivatma iznovo sanja

ali ovoga puta je san božanski.

Kada Đivatma počne unutarnja putovanja

to znači da on sanja Božanski San o postajanju Bogom.

(“Postaću Bog. Spoznaću Ga i time ću postati On[36]

Tako je mislilo Vragolsto Dete

kada je prvi put pogledao unutar Jastva.)

---

[1] the subtle body and mental bodi – povezane zajedno kao jedna celina (određeni član stoji uz suptilno ali ne i uz mentalno što označava da se oni posmatraju kao jedna celina koja je spojena zajedno)

[2] prirodno je ono što služi daljem razvoju viših stanja svesti i to su sve sanskare koje se sakupljaju tokom involucije a kako je u čoveku svest savršena, sve sanskare prikupljene u ljudskoj formi više ne vrše svoju prirodnu funkciju, ono što je njihova osnovna svrha a što je priroda samih sanskara, a to je razvoj svesti, te stoga pošto ne vrše svoju funkciju, nazivaju se ne-prirodne, jer je svako dalje sakupljanje sanskara u suprotnosti sa njenom prirodom, a to je razvoj svesti, te se stoga zovu ne-prirodne.

[3] predominatly  –  predominantno, preovlađujuće, pretežno

[4] free from ever being born or dying again – slobodan/oslobođen od (toga da) ikada bude rođen ponovo ili umiranja opet iznova/još jednom; u prethodnoj rečenici „oslobođena“ – liberated

[5] ekvilibrijum je potpuna, savršena ravnoteža svake sanskare sa svojom oprečnom sasnkarom

[6] momentum –  pokretačka sila, polet, zamah

[7] disemobied  –  razdvojena/odvojena je od tela, lišena tela, učinjena bestelesnom

[8] iscrpljujući ih u mislima

[9] effected – ostvaren, efekturiran, postignut

[10] when equilibrium is finally effected  –  ekvilibrijum je savršena ravnoteža svih sanskara svaka sa svakom, dobrih i loših, i to pojedinačna ravoteža svake pojedinačne različite sanskare sa svojom suprotnošću po vrsti i količini. A nastavak rečenice se govori o tome da je ekvilibrijum najzad postao ostvarena posedica, to jest da je napokon usledio, da je do njega došlo

[11] prethodnog, upravo završenog života

[12] reviewing – iznova i iznova pregledavanjem i sagledavanjem odnosno ponovnim prolaženjem u svesti kroz sve događaje, doživljaje i iskustva u prethodnom životu – ponovno sagledavanje celokupnog života

[13] rewieving – znači ponovno prolaženje u svesti svih doživljaja i stanja koje je neko imao u svome životu, retrospekcija. Bukvalno ponovno sagledavanje svog upravo završenog života ali iz vizure u kojoj se čovek nalazi, te tako ako su predominante dobre sanskare on će u svesti, tj mentalno, ali to nije um jer on nema telo te se mentalno i um ne mogu izjednačiti, jer je um fizičko ispoljenje mentalnog (jedan od prevoda reči „mansir“ je i duša (spkirit) a drugo je „mental“), doživljava u stanju raja samo pozitivnu stranu svoga života, radosna sretna stanja, ljubav, spokoj, uživanje, blagostanje itd.. Dok ako su predominantne loše sanskare, u stanju pakla će doživljavati iznova sve bolove, pantnje, poniženja itd iz svog upravo okončanog života. Ponovno mentalno gledanje svoga života bilo kao ljubavnog filma, melodrame itd ili kao horora i tragedije itd.

[14] at rhe moment the sasnakaras are richin e near perfect balance –

[15] to take another birth in – da uzme još jednom rođenje u, to je fraza koja se koristi kada se govori o ponovnom rađanju duše jer duša doista sama svojom željom uzima rođenje ili bolje reći, njene sanskare dovode do toga

[16] Master  –  Majstor, Učitelj (duhovni)

[17] God-Realization – Realizacija Boga. Realizacija znači postati (become) i doživljavati (experience/enjoy). To znači, učiniti da neko Realizuje Boga (Realization of God = God-Realization). A reč realizacija (the realization)  je ono što neko biće postaje i doživljava, i obično se ne misli na O-Bogotvorenje, u opštem smislu, mada kad se odnosi na Bogo-realizovana ljudska biće jedan od aspekata koji oni realizuju je i Bog dok je drugi univerzum

[18] all advancment on the planes is while in human form  –  napredovanje u (ali i kroz i izmedju) planovima je moguće samo onda kada je duša/svest u telu, utelovljena; sva napredovanja se odvijaju tokom egzistencije u ljudskoj formi

[19] lifetime – život, čovečji život, trajanje života, životni vek

[20] that experience the seemingly endless iluzion of forms  –  prividno

[21] Duša (engl Soul) se ne reinkarnira, to je ljudska svest (đoivatman je svest/sopstvo + život/želje)  koja doživljava (realizuje – postaje i doživljava) prividno nedokončivu iluziju formi  da bi proširila (ekspandirala)  sebe  – (ego-svest)- odnosno đivatman)  (da bi uklonila svoje niže ograničeno sopstvo i zamenilaga Višim, Beskonačnim Sopstvom.)

[22] The One Real Birth and One Real Death – kao jedna celina – jedno Rođenje-Smrt

[23] The Realization of God – O-Bogotvorenje ali pre življenje Božanskog Života kao Bog postajuži i doživljavajući i primenjujući Božansku Moć. Znanje i Blaženstvo.

[24] The Soul puts on the garb of illusion and is veiled only once – Ta Duša oblači odeždu iluzije ili je zakriljena velom samo jednom

[25] Ovde se govori o Bogu (engl. It (To, Ono – se primenjuje za Apsolutnog Brmana, Parambramana) kojikao Atman poistovećuje SvojeSopstvo (utelovljuje se) sa đivatmom (Bog se povezuje spušta u telo, ulazak Duha Svetog u telo) te potom nakon realizovanja Sebe odnosno kroz evoluciju postajući i doživljavajući sve raznolike forme do postizanja ljudske forme kada stalno postaje i doživljava razne vrste ljudskog bića (muško, žensko, belo, crno, visoko nisko) u reinkarnaciji pa potom u involuciji napredne duše da bi napokon uklonila veo i doživela Sebe (Svoje Realno Sopstvo _ Božansku Dušu) kao Sve (SveBiće, Vrhovno Biće).

[26] precipitate  –  podsticati, ubrzati; gurnuti, sunovratiti; kondnzovati

[27] only the Realized Ones – Samo Realizovane Jednosti

[28] He takes them to be real when everything is false!

[29] that make dream appear to be real – koji nagone san da se pojavljuje-i-prividno-čini/izgleda kao da je realan – nagone san da se pojavno pojavljuje kao da je realan – čine da san pojavno naizgled ima realnost

[30] stuff – bezvredna tvar, ispuna, materijal, predmet, tvar, stvari, štof, tvar

[31] Ljudi ovoga sveta ni ne slute da…

[32] deceptiv  –  varljive, lažne, prevarantske, obmanjujuće

[33] spices – rod/vrsta

[34] in this sense uniqueness makes it an advenutre – unikatnost/jedinstvenost u tom smislu čini da ovo bude jedna prava avantura

[35] spoznaje/realizuje „svoje sopstvo“ kao nešto što nije spoljašnja svesti

[36] I will become God, I will knowe Him and thereby become Him  – Ja ću postati Bog. Ja ću znati Njega i time ću postati On”