„Čuda“

Tog popodneva tokom diskusije s mandalijima o duhovnim temam, Šri nam je iznova preneo mnoga interesantna objašnjenja, a ovo što seldi je sažetak toga. „Jogini vide Istinu kroz različite obojene naočari,[1] ali Sadguru uopšte nama naočara.[2] Joginove moći su pozajmljene i bivaju upotrebljene s naporom, dok su moći Bogo-realizovanog jedno Njegove vlastite i automatski bivaju korišćene. Čuda jogina su sebična (Jselfish jer su redovito bazirana na personalnim/ličnim motivima. Čudo Učitelja/Majstora su nesebična (Jselfless)[3] i bazirano je na principima/počelima davanja univerzalnog podstreka sveukupnosti kreacije ka rapidnom (uz)napredovanju. Čuda [po sebi], bilo da su manifestovana od strana Majsotra ili jogina, su puke iluzije u poređenju sa Istinom i nimalo nisu iole više supstancijalna od ovih (ovde) senki sveta.[4] Pa ipak, veoma je velika razlika između čuda Majstora i jogina. Joginovo oživljavanje (Jresuscitation) mrtvih je čudo kako za svetovnog čoveka, tako i za jogina samoga (Jhimself). Za Majstora to uopte nije nikakvo čudo. Majstori retko/malokad čine takva čuda. Sadguru bi radije pokušao da utisne u svet činjenicu[5] da ono što smatraju da je smrt uopšte nije smrt.[6] Koga oživeti (Jreviev) kada niko[7] nije mrtav?“

Sadguru i Majzâb vizavi Običnom Čoveku[8]

Potom okrećući se gornjoj temi, Baba „je rekao,“ „Mađzubi permanentno uživaju/kušaju Parmanand
stanje– to jest, zanavek doživljavaju beskonačno Znanje, Blaženstvo i Moći. Isti je slučaj i sa Sadguruom, koji isto tako kontinualno doživljava beskonačno Znanje, Belaženstvo i Moći (i to), ali Sadguru se takođe vraća (nazad) svetu. Njegova Supersvest-nost ne prolazi kroz nikakve promene;[9] ona ostaje ista kao i Mađzubova, ali povratak označuje grubu-svest(nost) plus Supersvest-nost. „Pretpostavimo da je um ruka a da je telo kašika. Razlika između [običnog] čoveka i Sadgurua je ova: Sadguru jede isključivo sa ‘kašikom’. Čovek jede sa obe – „rukama“ i „kašikama“ – te tako uprlja obe. On može oprati ‘kašiku’, ali nemože oprati ‘ruku’. Da bi to učinio, mora otići Sadguruu.“
Meher Poruke

Baba je objasnio počinjanje/nastajanje evolucije i razjasnio je temu broja formi kroz koje duša prolazi u evoluciji.

Manifestacija elektrona, naj konačnije[10] grube forme, ili prvog kap-mehura, je započinjanje/nastajanje organske evolucije koja se dokončava/dovršava u ljudskoj formi. S manifestacijom ovog naj konačnijeg kap-mehura, Atman, kap počinje (s)pozna(va)nje univerzuma =  ništavnosti/ispraznosti, i to naj konačnije. Ovo spoznavanje, viđenje, ili doživljavanje univerzuma od (strane) Atmana kroz elektron skoro da je neuočljivo/nepercipirajuće i zanemarljivo slabo, pa ipak ovo beznačajno malo „(s)pozna(va)nje“ ili svest-nost kreira sanskare = A’mal = impresije, koje uzrokuju da kap = Atman napusti mehur….Hajde da se sada okrenemo ka kap-mehurovima i njihovoj organskoj evoluciji. Osamdest-četiri lacs-a mehurova ili formi, za koje se kaže da Atman (=duša) kroz njih prolazi,[11] pre no što dosegne ljudsku formu, su samo glavne a ne sve forme. Drugim rečima, osamdeset-četiri lacs-a formi su doista (Jrealno) rodovi/skupine (Jgenera), od kojih svaki ima svoje vrste (pod)vrste/rodova (Jspecies), i Atman mora proći kroz svaku-i-sve od njih, pre nego što može da se inkarnira u ljudskoj formi.

Baba je nadalje objasnio razliku između uma, intelekta i ega, a što se pominje u zapisu u „Kombinovaom Dnevniku“ od 1.jula 1926-te“.

(Ovaj) um je ono što u Guđaratu zovemo mana, a intelekt je ono što u Guđaratu zovemo buddhi. (Ovaj) intelekt je viši od uma i onostran njega je.[12] Ono što se naziva Rađa-joga Samadijem nije ništa drugo do perfektna mentalna uravnoteženost (Jequipoise) ili pravilnije (rečeno) zaustavljeno stanje uma. Ono dovodi samo do okončanja mentalne turbulencije,[13] ali uopšte ne utiče/upliviše na intelekt.

(Ovaj) hal je to stanje uma, koje upotrebljava[14] grubo telo i stiče iskustvo ovog sveta u okviru onoga što se naziva svest-nost.[15] Kad um upotrebljava suptilno telo, to je ili u sanjajućem stanju, ako je ne-svest-an, ili u jogičkom samadi stanju, ako je duhovno svest-an.
(Ovaj) um prenosi/otprema svoje doživljaje, bilo svetovne ili duhovne, intelektu. Egoizam je tesno povezan sa intelektom, te stoga kada um „(su)sretne“ intelekt, egoizam stiče iskustvo ili sveta ili nebesa, već prema tome (što može biti).[16] Ako je stanje uma grubo, doživljaj/iskustvo stečeno na ovaj način je o grubom svetu; ali ako je njegovo stanje suptilno i nije ne-svest-no, doživljaj je o supersenzualnim područjima/domenima (Jrealms).[17]

Kad je neka osoba o jogičkom samadiju, njegov um ne radi i mrtav je, da to tako kažemo, ali su mu i intelekt i egoizam i pored svega (još uvek) tu; i čim je samadi prošo tada je njegov ego počeo s funkcionisanjem (Jradom). Nirvikalp samadi je viš od, i veoma različit od jogičkog samadija. Pre no što osoba može očekivati da uživa/kuša Nirvikalp samadi, njegov intelekt i egoizam moraju otići da bi napravili mesto za Dnyan ili Realno Znanje/Uviđanje/PoZnanje.

Iza duhovno običeno osobinog  uma je intelekt;[18] ali iza Sadguruovog uma je beskonačno znanje, blaženstvo i moć.

Baba je razokrio još toga o  prani i akash-u, i još je objasnio blisku vezu grubog sa suptilnim poredeći ih sa delovima ljudskog tela.
(Po)kretanje u Okeanu Paramatme obelodanilo[19] je Pranu i Akashu (energiju i prazninu/ispraznost) koji u njemu bejahu latentni kao jedna smesa.[20] Simultano su se Prana i Akasha sudarili/sukobili jedna s drugom, i rezultat sudara je bio taj da je van iz Pran stanja (energija) suptilni univerzum manifestovao sebe*  i van iz  Akasha stanja (praznina/ispraznost) gruba kreacija je počela da se manifestuje. Ali nemojmo zaboraviti da bez Prana ili energije, Akasha ili praznina/ispraznost ne bi (bila) manifestovala sebe* (Jsvoje sopstvo), pa stoga dakle , Akasha bejaše zavisna od Prana, i gruba kreacija je (Jbila je, jeste i biće) zavisna od suptilnog.[21]
Ovo što sledi će pomoći čitaocu da shvati glavnu razliku između suptilnog i grubog univerzuma:

Kad su se Prana i Akasha sudarile/sukobile jedna s drugom, suptilni i grubi univerzum, kao što je gore rečeno, manifestovali su sebe (Jthemself); ali shvatite[22] da suptilni univerzum sadrži/obuhvata najvećma Pranu i nešto malo Akasha, dok grubi sadrži/obuhvata najvećma Akashu i nešto malo Prana. Uzgred se može istaći da je mentalni univerzum onostran i prilično nezavisan od oba, kako grubog tako i suptilnog univerzuma, i nema uopšte veza/odnosa s Pranom i Akashom. Gornja tabela-dijagram pokazuje da Atman i (s)pozna(va)nje postoje/jesu i u grubom a podjednako i u suptilnom univerzumu, pa se stoga jedina razlika između grubog i suptilnog univerzuma nalazi u činjenici da se obilna forma (Akasha) nalazi u grubom, dotle se obilna Energija (Prana) nalazi u suptilnom. . . .[23]

[p. 4] svako ljudsko biće se može uporediti s univerzumom. Njegovo lice može se nazvati manifestacijom suptilnog, jer kao što je simultano sa sudarom/sukobom suptilno izdeljeno na sedam delova, isto tako imaju i sedam delova na licu – dva oka, dva uva, dve nozdrva i usta. A telo ispod vrata može se nazvati manifestacijom grubog, jer ono ima sedam senki sedam odeljaka suptilnog, u obliku dve ruke, dve noge, dva otvora i trupa.

Ovaj pasus raspravlja o điv-ovom doživljaju prane i akasha i pravi razliku/diferenciju između chaitany-e i svest-nosti.

Atman = Sopstvo = Purusha
Chaitanya = Mislenje = Um
Prana = Energija
Akasha = Materija
Da bi Điv-a realizovala sanskare ona* ima dva medija, to jest. Pranu i Akashu. Pri realizovanju sanskara ona* ne realizuje Sopstvo, stoga što koristi svest-nost za doživljavanje sanskara kroz suptilnu i grubu forme, koje su posledak Prana i Akasha. Pri realiziovanju Sopstva, Điv ne doživljava sanskare; te za njega* je prirodno da iščezavaju Prana i Akasha, dva tela, i dva sveta, i jedino svest-nost Sopstva (pre)ostaje. Atman u stvarnosti/realnosti igra ulogu Điva tokom doživljavanja univerzuma, tj., tokom imanja lažne svest-nosti; i igra ulogu Šiva pri doživljavanju sebe* (Jsvoga lažnog sopstva), tj., pri imanju istinske svest-nosti. Atman u svojoj čistoj formi (Sat) je ne-svest-an, dok je kao Šiv on* u potpunosti svest-an.

Atman počinje da stiče Chaitanyu s (za)počinjanjem/nastajanjem organske evolucije. Kamen stanje sadrži/obuhvata najmanju količinu Čaitanje i svest-nosti. Ova Čaitanja i svest-nost manifestuje sebe (Jthemselves) sve više i više u biljkama (jestivim)[24] i životinjama, sve dok ne postanu savršeni u ljudskoj formi, koja je najviša forma. Čaitanja u životinjama je ništa (drugo) doli instinkt. U duhovno naprednim osobama je to inspiracija, i u savršenim osobama se stapa s Atmanom i to znači Sopstvo-realizaciju. Kako je to u samom početku tako je to i u samom kraju, svest-nost i Čaitanja su jedno, ali u među/prelaznim stadijumima su oni izrazito/jasno odvojeni,[25] prezentovani kao da su u dva različita aspekta. Sve dok sanskare nisu obrisane, Čaitanja koristi svest-nost samo u doživljavanju sanskara; kada su ove obrisane, realna svest-nost je ostvarena i čaitanja realizuje Atmanovo beskonačje. Tako vidimo da Atman, tj., Realnost jeste u pozadini[26] trojstva: Čaitanje, svest-nosti i tela.

---

[1] different colored glasses – različita/razna/drugojačija obojena/ofarbana naočari/dvogled/stakla

[2] but there is no glass at all with a Sadguru – ali tu su nikakve (nema, ne postoje, ne nalaze se)  naočari uopšte sa Sadguruom

[3] „slefish“ i „selfless“ doista znači da je prvo utemeljeno na vlastitom nižem ograničenom lažnom sopstvu điv ili u sufizmu nefs, sopstvo opterećeno sa sedam želja/smrtnih grehova) dok je u drgom slučaju delovanje oslobodjeno nižeg sopstva odnosno potiče iz Višeg, Božanskog sopstva.

[4] shadow of a world

[5] to impress upon the world the fact – da impresira na svet fakt/činjenicu

[6] what they consider to be death is no death at all

[7] none – nijedan, niko, nimalo, ništa, ništa manje, nikakav, nipošto, ni jedan, nije, ni najmanje, nema nešto

[8] Prakrti (priroda) je univerzalno polje iz koga nastaje sve što biva kao priroda ili univerzum. Rec prakrti znači ‘pra osnova’ ili ‘pra tvar’. Iz nje nastaju sve ‘materijalne’ kao i psihološke pojave kakve su nam poznate, a i one koje nisu. Unutar nje se odigrava relativna spoznaja subjekta (ega) naspram objektivnog sveta. Subjekat i svet objekata su samo kategorije unutar prakrti, kojih ima 23. Prakrti sadrži ne samo fizički univerzum, već i njegove više, suptilnije, energetske dimenzije koje su u drugim tradicijama poznate i kao astralni ili ‘nebeski svetovi’ u koje duše odlaze posle smrti, gde ‘žive bogovi’ ali i demoni. Dakle, sve što jedan religijski um može da zamisli. Prema tome, veš sama prakrti sadrži u sebi sve postojeće, sve moguće suprotnosti i dualističke odnose. Puruša stoji naspram prakrti kao duh neuslovljenosti koji je omogućava. On je ona sloboda koja omogućava da biće postoji, a da nije tek ništa. On nije tvorac prakrti, posebno ne u mitološkom judeo-hrićšanskom shvatanju stvaranja, nego čista neuslovljenost koja omogućava samo postojanje kao takvo. On ne omogućava postojanje nekim delanjem u tom cilju, već samim svojim prisustvom. On je transcendentni Bitak. U tekstu se njegova uloga poredi sa magnetom koji samim prisustvom privlači opiljke gvožđa. Tako puruša privlaci celokupno zbivanje prirode ka njenom ishodu; sve što se zbiva u celoj prirodi zbiva se s ciljem ‘oslobođenja purusše’, odnosno, da se u čoveku prosvetli smisao samog postojanja. Ovo prosvetljenje se događa jedino u čoveku, u biću gde je priroda do savrsenstva dovela sva svoja psihofizicka iskustva. Kada čovek prepozna bivstvovanje kakvo jeste, on prepoznaje duh koji ga omogućava i potpuno nadilazi (transcendira) i to kao svoju apsolutnu suštinu. Stoga reč puruša znaci ‘čovek (engl. man)’, tacnije ‘muskarac’. Ipak, ona ne označava isključivo muški pol, jer se ne odnosi na telo, već ljudsko biće koje se odlikuje duhovnom aktivnošću ka smislu, koja ima karakteristike muževnosti i lišena je svake tipično ženske pasivnosti, reproduktivnosti i podatnosti. Čovekovo telo je samo organski pogodno mesto u prirodi u kome boravi Bitak (ono je ‘čuvar Bitka’, ili tubitak – kako bi rekao Hajdeger), i puruša u sânkhyi predstavlja čovekovu duhovnu suštinu koja je upravo transcendentni Bitak.

[9] undergoes no change; undergo – pretrpeti, podvrći se, podneti, iskusiti, izdržati, proći kroz, podvrći se, prepatiti, trpeti, podnositi, proći, pretrpanost

[10] finite – konačan, ograničen, krajnji, određen, završni, finitan, koji ima granice,

[11] which the Atman (= soul) is said to pass through; which – koji; is it said – govori se; to pass through – provući, proći kroz, probity, sjuriti; pass through a thing – proći kroz nešto, preturiti preko glave, proživeti

[12] higher than the mind and is beyond it

[13] It only brings the mental turbulance [sic] to an end

[14] which makes use of – koji ostvaruje korišćenje/upotrebu, koji korisno upotrebljava

[15] in what is called consciousness; consciousness – s-vest(nost) (sa-vešću ili sa-vesnošću), očitovanje, um kada svetlost s-vesnosti padne na objekat s-vesti prima in-formaciju i to je osvedočenje ili osvešćenje, to jest s-vest. Dok svetlost s-vesnosti duše ne osvetli predmet ne dolazi do očitovanja i mi nismo s-vesni tog objekta, makar on bio osvetljen najsjajnijom dnevnom svetlošću, zato se kaže da oko sija i vidi, mada je to um koji sagledava i osvetljava objekte koji postaje predmetima s-vesti kroz in-formacije koje prima/oformljuju se u umu.

[16] as the case may be – već prema tome

[17] real (n.lat –realis) kod Herberta: elemetnarni faktora stvarnosti/realnosti, apsolutno jednostavan, nematerijalan, nerazorljiv, nepromenljiv I supstancijalna princip bića (sličan Lajbnicovim monadama); tako je na primer jedan od reala i duša.

[18] At the back of a spiritually ordinary person’s mind is intellect – iza (za leđima) uma duhovno obične osobe je intelekt; Znači na prvom mestu je Mahat (Kosmički/Univerzalni Intelekt/Inteligencija) potom sledi budhi (ljudski utelovljeni intelekt, inteligencija, ponekad u filozofiji razum) potom ahamkara (egoizam, Ja osećaj/stanje – nije u pitanju čistno „Ja“ ili Aham, već aham+kara – delujuće ja, ja koje deluje, izvodi akcije), pa potom manas (ili um, u smislu um + tela – bilo grubo, suptilno ili mentalno u zavisnosti od tipa svesti, da li je gruba, suptilna ili mentalna – koji se sastoji od rezonovanja/razmišljanja + oosećanje).

[19] brought out – iznelo je; bring out – izneti, uvesti u društvo (van), izdati, štampati, probuditi, izvesti, izvući, istaći, obelodaniti, objaviti knjigu, predstaviti publici, izdavati

[20] compound – jedinjenje, spojiti, složen, smesa, sastavljen, spoj, složena stvar, sinteza, složenica, pomešati, izgladiti, kompaund, sastaviti, sjediniti

[21] Akasha has been dependent (sadašnje prošlo vreme – radnja završena u prošlosti posmatra se iz perspektive sadašnjosti) on Prana, and the gross creation has been depending (sadašnje prošlo trajno vreme – označava radnju koja je počela u prošlosti i još uvek traje – a sa tendencijom da se nastavi i u budućnosti) on the subtle.

[22] but let it be borne in mind that – ali nek bude imano na umu

[23] whereas there is abundant form (Akasha) in the gross, there is abundant Energy (Prana) in the subtle; aboundant – obilan, izobilan, bogat (nečim), preobilan

[24] vegetable – koren „veg“ znači svest, reč se odnosi na jestivo bilje, povrće, zelen, zeleniš

[25] distinctly apart; distinctly – jasno, razgovetno, glasno, izrazito, odvojeno, razgovetno, distinktivno; apart – odvojeno, osim, na stranu, nezavisno, po strani, pojedince, izdvojeno, podvojeno, nastranu, posebno, postrani, baška.

[26] at the back of