ZLO KAO POSLEDNJI OSTATAK

Dobro kao i zlo proizvod su impresija zamaha evolucije. Oni ulaze u  međusoban sukob i kao takvi treba da se prepoznaju kao posebne grupe sila. Satana, Lucifer, Belzebub, svako na svoj način, simbolično predstavljaju sile zla. Međutim, pogrešno je misliti da je, samo po sebi, zlo neumanjiva aktivna sila. Dobro kao i zlo su apstraktni pojmovi i moraju da se sagledaju u njihovom pravom odnosu kao neizbežne faze u pod-ljudskoj i ljudskoj evoluciji. Zlo je preostali poslednji ostatak ranijeg dobra. Neke sklonosti impresija, nužne i neizbežne u određenoj fazi, prenose se na višu fazu evolucije i usled inercije tu istrajno opstaju. One ometaju skladno funkcionisanje u novim okolnostima i ukazuju se kao zlo.

Dobro, baš kao i zlo, su u nepobitno povezane sa okolnostima. Nikakav sud o dobroti ili nekom drugom vidu ma kog čina ne može da bude donet, bez uzimanja u obzir konkretnog spleta okolnosti za koje se taj sud traži. Delo koje je obično neosporno loše, u posebnim okolnostima može da bude ne samo opravdano, već i hvale vredno. Uzmite na primer sledeći izuzetan slučaj. Pretpostavimo da je majka rodila bebu, ali nema svog mleka da je hrani. Beba mora da se hrani kravljim mlekom, koje se vrlo teško nabavlja. Sused možda ima nešto kravljeg mleka, ali majka zna da on neće da se odvoji od njega ni za novac, ni zbog bilo kakvih čovekoljubivih obzira, iako njemu samom mleko uopšte ne treba. Pod takvim okolnostima, ako se kravlje mleko ukrade i njime se nahrani novorođenče da bi ostalo živo, čin krađe je u tom slučaju ne samo opravdan, već i izričito dobar.

Naravno da jedan ovakav izuzetak ne čini od krađe dobro delo u svim okolnostima. U normalnim okolnostima krađa je i dalje zlo, mada u izuzetnom, gore navedenom slučaju, ona postaje dobro. Ovaj primer dokazuje kako razmatranja dobra ili zla moraju, po samoj svojoj prirodi, da zavise od okolnosti u svoj raznolikosti detalja koja postoji u konkretnim situacijama. Dobro, kao i zlo, uslovljeno je konkretnim spletom postojećih okolnosti. Međutim, zbog mnogih praktičnih razloga određeni pravci delovanja moraju da se svrstaju u dobre, dok drugi pravci delovanja moraju da se svrstaju u loše.

Sve se događa u skladu sa božanskom voljom i pogrešno je misliti da Bog ima suparnika u liku Đavola. Naglašavanje sila dobra neophodno je za oslobađanje božanskog života u njegovoj potpunosti. Ali, čak i samo zlo često igra važnu ulogu u isticanju sila dobra i postaje neizbežna senka ili duplikat dobra. Kao i ostale suprotnosti iskustva, dobro i zlo su takođe u izvesnom smislu suprotnosti kojima se mora odoleti i koje se moraju prevazići. Čovek mora da se izdigne iznad dvojstva dobra i zla i prihvati život u njegovoj celovitosti, u kojoj se oni javljaju kao apstraktni pojmovi. Život treba razumeti i živeti u njegovoj nedeljivoj potpunosti.

Ipak, postoji jedan značajan činilac u suprotnostima dobra i zla. Zlo se po svemu čini suprotnim od dobrog, a ipak je u isto vreme u stanju da se preobrati u dobro. Tako se uopšteno govoreći, put prostire od zla ka dobru, a zatim od dobra ka Bogu, Koji je onostran dobra i zla.

Ako bilo kakva patnja zadesi Savršenog Učitelja ili Avatara, ne treba je tumačiti kao privremenu pobedu zla. Do toga dolazi božanskom voljom i oblik je božanske samilosti. On na sebe dobrovoljno preuzima patnju drugih da bi iskupio one koje su progutale žudnje koje izjedaju, neublažene mržnje i nesmanjene ljubomore.