Isus

„Ja sam Hrist, u to nema sumnje. A kada budem prekinuo svoje ćutanje, ceo svet će saznati za to.“ Meher Baba je ovu direktnu potvrdu svog Hristovstva, koja je bila jedna od mnogih, dao 1956. u San Francisku.[i] Na Zapadu su Ga mnogi videli kao Hrista, jedinog poznatog Avatara, sveopšte bliskog Zapadnom svetu. „Oni (Zapadnjaci) me smatraju duhovnim Učiteljem, koji je stopostotno nalik Hristu.“[ii]

U Indiji je jedan Zapadnjak „ neverovatno jasno video Babu kao Hrista…“[iii] Jedna žena je opisala svoj susret sa Meher Babom u Londonu, 1930:

– Oko devet sati jednog jutra ona se spremala da otvori svoju radnju, a onda je imala viziju u „budnom stanju“. Pojavio se Hrist i ona je sebi rekla, ’Vidi, evo Hrista sa suzama u očima!’ Kada je podigla dlanove ka licu, ova vizija je nestala, ali kad se okrenula i kroz izlog pogledala na ulicu, na suprotnoj strani je ugledala Meher Babu.[iv]

Baba razjašnjava bezgrešno začeće i razapinjanje na krst

Iako je Isus kao Avatarev dolazak najbliskiji Zapadnom svetu, zapravo se veoma malo zna o njegovom životu i učenju. Mi imamo tu sreću da je Isus Lično, koji se sada zove Meher Baba, razjasnio mnoge aspekte Isusovog života. Meher Baba nam predočava jednu potpuno drugačiju sliku Isusa u odnosu na ozbiljnu ličnost lišenu humora, kako Ga veoma često opisuju u hrišćanskoj tradiciji. Pravi Isus je bio ispunjen Avatrskim humorom, bezbrižan u odnosu na sve osim na Boga, magnetski privlačan i Učitelj u svakom pogledu.

Hrišćanska tradicija je izričita u odnosu na početak i kraj Hristovog života, ali u izvanrednom svetlu Avatarevog humora, na oba kraja ove priče tradicija je pogrešila. Tradicija nam kaže da je Isusovu majku Mariju oplodio jedan anđeo (takozvano „bezgrešno začeće“) i da je Isus umro na krstu, pa je potom posle dva dana ustao iz mrtvih. Baba u oba slučaja ispravlja ove tvrdnje.

Muršida Djus nam je ispričala sledeću zgodu:

– Kiti (Dejvi) nam je ispričala jedan zanimljiv događaj. Čitala je Babi jedan deo Novog Zaveta i on ju je upitao: „Da li ljudi stvarno veruju da je Isus bezgrešno začet?“ Kiti je odgovorila: „Da, veruju.“ Baba je odgovorio: „On je začet bez požude.“ Verovatno da bi se u ovoj Kali jugi to smatralo još većim čudom![v]

Nije ništa čudno što su vernici malo ulepšali ovu priču koja se prenosila s kolena na koleno.

Kako izgleda, i samo raspeće je postalo predmet mitologije. Većina istoričara veruje da je Isus umro na krstu. Muslimanska tradicija, sa druge strane, poučava da Isus nije umro na krstu, nego je mnogo godina kasnije umro u Indiji. Muslimanska tradicija je ispravna. Baba objašnjava da Isus nije umro na krstu i da je posle raspeća zaista otputovao u Indiju i da je sada tamo sahranjen:

– Ima jedna tajna u odnosu na Isusa koju hrišćani ne znaju. Kada je Hrist razapet, on nije umro; on je ušao u stanje nirvikalpa samadija (stanje „ja sam Bog“ , bez svesnosti tela). Trećeg dana je ponovo postao svestan svog tela i prerušen je krišom (sa nekoliko apostola) otputovao na Istok, u Indiju. To je nazvano Isusovo vaskrsenje.

Kada je stigao u Indiju, otputovao je još dalje na istok, u Rangun u Burmi, gde je proveo izvesno vreme. Potom je otišao na sever u Kašmir i tu je ostao. Kada je njegov posao na zemlji bio završen, napustio je telo i trajno je ušao u nirvikalpa samadi.

Sveci u Indiji su potvrdili ove činjenice o Isusovim putovanjima. Čovečanstvo će uskoro postati svesno prave Isusove životne priče.[vi]

Baba je 1933. nekim Zapadnim učenicima pokazao jedno brdo u Harvanu, sveroistočno od Šringara u indijskoj državi Kašmir i rekao im: „Tamo je mesto gde su dvojica Hristovih apostola, Vartolomej i Tadej, pokopali njegovo telo; oni su pošli sa njim iz Palestine.“[vii] Baba je pre toga na tom istom brdu proveo izvesno vreme u osami i postu.[viii]

Bau Kalčuri primećuje:

– Svaki put kada bi se Meher Baba vratio u Šringar, iz samu njemu znanih razloga, odlazio je u planinsko selo Harvan u blizini mesta na kome je pre skoro dvadeset vekova u jednoj pećini sahranjeno Isusovo telo. Baba tu pećinu nije zapravo pokazao svojim muškim i ženskim mandalijima, jer kada se malo bolje pogleda teren, primećuje se da je pećina verovatno zatrpana klizištem i prirodnim pomeranjem planinskog zemljišta. Ovo može da bude kontroverzna činjenica za raspravu među hrišćanskim istoričarima, ali je to u svakom slučaju, legenda u Indiji i na Tibetu.[ix]

Babina objašnjenja Isusovog rođenja, raspeća, vaskrsenja i putovanja u Indiju sama po sebi predočavaju jednu potpuno novu sliku Isusovog života i misije. Baba je dao mnogo više komentara i objašnjenja o Isusu nego o bilo kom drugom dolasku.

Isusova mladost

Isus je direktni potomak Avrama.[x] Kada je Marija bila trudna, Josif i Marija su otišli u Vitlejem da bi se povinovali rimskom ukazu da svi građani treba da se prijave i oporezuju.[xi] Pošto u lokalnom svratištu više nije bilo mesta, Marija je bila primorana da rodi Isusa u štalskim jaslama.[xii] Bebu su u Vitlejemu posetili pastiri kojima je jedan anđeo rekao da je On predodređen da postane Mesija[xiii], kao i trojica mudraca sa Istoka koje je do deteta dovela jedna zvezda i koji su takođe znali da je On predodređen da postane Mesija.[xiv]

Kralj Irod je naredio da se pobiju svi dečaci u Vitlejemu i okolini jer je hteo da bude siguran da je uništio mladog Mesiju.[xv] Josifa je o ovom maskaru prethodno obavestio jedan anđeo koji mu se pojavio u snu, pa su on i Marija sa detetom pobegli u Egipat.[xvi] Kada je Irod umro, Josifu se u snu ukazao jedan drugi anđeo i rekao mu da se vrati u Izrael.[xvii] Josif i Marija su dete odgajili u Nazaretu.

Malo toga se zna o Isusovoj mladosti. Prema jednoj priči, kada mu je bilo dvanaeset godina, posetio je jedan hram u Jerusalimu i zapanjio Svoje starije znanjem i mudrošću.[xviii] U većini drugih aspekata izgleda da je njegova mladost za istoriju izgubljena.

Početak Isusove misije

Kada je Isusu bilo dvadesetak godina, „krstio“ ga je Jovan Krstitelj. Jovan je živeo u pustari, zaogrnut tkaninom od kamilje dlake, a hranio se uglavnom skakavcima i medom. Bio je poznat kao prorok i ljude je pokrštavao u reci Jordan. On je propovedao da se Kraljevstvo Božije približava i pozivao je sledbenike da se pokaju za svoje grehe.

Kada je Isus kršten, nebesa su se otvorila i On je video kako se na Njega spušta Duh Božiji.[xix] Potom se oglasio glas sa nebesa, rekavši: „Ovo je moj voljeni Sin, kojim sam veoma zadovoljan.“[xx] Posle krštenja, Isus je otišao u pustaru. Jovan je, međutim, na kraju uhapšen, bačen u tamnicu gde mu je odrubljena glava, jer je navodno predstavljao pretnju za stabilnost društvenog poretka.

Kada je Isus završio post koji je trajao četrdeset dana i noći, došao Mu je đavo i rekao Mu da, ako je on zaista Sin Božiji, mora da zapovedi kamenju da se pretvori u vekne hleba koje će Mu zadovoljiti glad. Isus mu je odgovorio da čovek ne živi samo od hleba. Satana je potom odveo Isusa do ograde svetog hrama i rekao mu da skoči odatle jer, ako je On pravi Sin Božiji, anđeli će Ga spasiti. Isus mu je odgovorio da čovek ne treba da stavlja Boga na probu. Potom je Satana odveo Isusa na vrh planine i pokazao Mu sva kraljevstva na svetu i obećao da će Mu ih dati, ako Isus bude obožavao Đavola. Isus je rekao Satani „ostani ti iza mene“ i rekao mu da Bog zapoveda da ljudi treba jedino da obožavaju i služe Boga. Đavo ga je tada napustio, a anđeli su Mu se stavili u službu.[xxi]

Kada je prošlo izvesno vreme od kada Ga je Jovan Krstitelj krstio i od Njegovih iskušenja u pustinji, Isus je otpočeo Svoj rad u Izraelu, koji je trajao oko tri godine i koji je okončan Njegovim raspećem, kada mu je bilo trideset i tri godine. Svaki precizan istorijski zapis o tim godinama je izgubljen jer su Jevanđelja napisana mnogo godina posle svih tih događaja, pa ne znači da su to njihovi tačni istorijski prikazi. Činjenica da je savremeni hrišćanski svet podeljen na rimokatoličku crkvu, na brojne protestantske veroispovesti, na istočnu pravoslavnu crkvu, na manje sekte i pojedince koji sebe smatraju hrišćanima ali koji aktivno ne učestvuju u organizovanoj religiji, pokazuje da ne postoji izričita saglasnost o „značenju“ Isusovog života i učenja.

Putujući učitelj

Dok je obavljao Svoj rad u Izraelu, Isus je bio putujući učitelj, bez sedišta ili baze iz koje bi delovao. Išao je iz grada u grad, ponekad izvodeći čuda, a ponekad dajući duhovne savete. Ovaj lutajući stil života je prokomentarisao rečima: „Lisice imaju jazbine, a ptice na nebu imaju gnezda; ali Sin Čoveka nema gde da položi glavu.“[xxii] Sebi je privukao dvanaestoricu učenika koji su živeli i putovali sa Njim. Iako je, nesumnjivo, kao njihov Učitelj davao intenzivne duhovne instrukcije Svojim bliskim učenicima, većina tih razgovora između učitelja i učenika je za istoriju izgubljena.

Kada se vratio u Svoj rodni grad Nazaret, prema Njemu su se ophodili s grubošću. Iako je poučavao da je On došao da ispuni svete spise, bio je zapanjen nedostatkom vere kod ljudi. Prema jednom zapisu se tvrdi da su Ga ljudi odvukli iz grada sa namerom da Ga bace sa obližnjeg brda.[xxiii] Isus je podsetio narod Nazareta: „Prorok nije lišen počasti, osim u sopstvenoj zemlji i sopstvenom domu.“[xxiv]

Isus je u raznim prilikama izveo različita čuda. U ta čuda spadaju izlečenja od paralize i bolesti, davanje vida oslepelima, podizanje iz mrtvih, vraćanje moći govora nemima, pretvaranje vode u vino i hodanje po vodi. Jednom prilikom je Isus hodao po vodi da svoje učenike izbavi iz čamca koji je vetar bacakao tamo-amo. Petar je pokušao da hodajući po vodi krene u susret Isusu, ali je počeo da tone. Zavapio je: „Gospode, spasi me!“ Isus je odmah pružio ruku i izvukao Petra u čamac.[xxv]

Sukobi sa rabinima

Isus je u svojoj svešteničkoj službi nemilosrdno napadao celokupan jevrejski reliogiozni sistem. Ne samo da je često kršio religiozna pravila, kao što je lečenje bolesnih na sabat, nego je pojedine religiozne zvaničnike neprestano izlagao podsmehu. Jednom prilikom je nekom čoveku u sinagogi na sabat izlečio paralizovanu ruku. „Tada fariseji izađoše i održaše sabor protiv njega, kako bi pronašli način da ga unište.“[xxvi] Drugom prilikom se obratio farisejima: „O, generacijo zmija otrovnica, kako vi, tako zli, možete da govorite dobre stvari?“[xxvii] A jednom drugom prilikom je Isus javno optužio jevrejske književnike i fariseje da su „licemeri.“[xxviii]

U Jerusalimu je Isus napao jevrejske književnike rekavši: „Oni koji gutaju kuće udovica i lažno se mole Bogu dugo: oni će biti osuđeni na još veće prokletstvo.“[xxix] Kada se jedan farisej koji je pozvao Isusa na večeru iznenadio što Isus pre jela nije oprao svoju šolju i tanjir, Isus mu je dogovorio: „Sada vi fariseji spolja čistite šolju i tanjir, a iznutra ste puni grabeža i greha.“[xxx] Kada je Isus oterao one što su u crkvi trgovali, optužio je odgovorne za upravljanje hramom da su hram pretvorili u „lopovsku jazbinu.“[xxxi]

Nimalo ne čudi što je jevrejsko religiozno ustrojstvo bilo ozlojeđeno Isusovim napadima i što je želelo da Mu se osveti. Kada je Isus podučavao u jednom delu hrama u Jerusalimu, „sveštenički poglavari i književnici htedoše da u tom času dignu ruke na njega; ali uplašiše se naroda …“[xxxii] Isus je znao da će Njegovo ponašanje uvrediti sveštenike, pa je Svojim učenicima rekao da će Ga, „odbaciti starešine i poglavari sveštenički i književnici.“[xxxiii]

Isusova učenja opisana u Jevanđeljima

Osnovna Isusova učenja prikazana u Jevanđeljima su u donekle zagonetna. Njegovo učenje je često usredsređno na Samog Isusa, koga hrišćani moraju da private kao Sina Božijeg. „Onaj ko čuva svoj život, izgubiće ga; a onaj ko izgubi svoj život mene radi, pronaći će ga.“[xxxiv] Narodu je rekao i : „Ja sam hleb života; onaj ko meni dođe nikada neće gladovati; a onaj ko u mene veruje nikada neće ožedneti.“[xxxv] Na poslednjoj večeri sa učenicima, neposredno pre raspeća, rekao je: „Ja sam put, istina i život; nijedan čovek neće doći Ocu, sem preko mene.“[xxxvi]

Isus se često nije pridržavao jevrejskog zakona, kao na primer lečenjem na sabat i ne pridržavanjem ograničenja u ishrani. Poučavao je da su misli, reči i dela daleko važniji od načina ishrane.[xxxvii] Iz Svoje poruke nije isključivao neznabošce i na Svoje propovedi je rado primao žene. Svoje učenje nije ograničio na sinagoge ili na tradicionalne religiozne spise; umesto toga, On Sam je bio duhovni autoritet, gde god da je krenuo.

Bogatome je Isus rekao: „Ako hoćeš da budeš savršen, idi i prodaj ono što imaš i razdeli sirotinji, pa ćeš imati blago na Nebu: i dođi i sledi Me.“[xxxviii] Kada su Ga pitali koja je najveća zapovest, Isus je odgovorio: „Voli Gospoda Boga svog svim srcem, svom dušom i svim umom. To je prva i najveća zapovest. A druga joj je slična, voli bližnjega svog kao sebe samog.“[xxxix]

Bilo je onih koji su se nadali da će Isus povesti vojsku protiv Rimljana ili da će na neki način iskoristiti Svoju moć da bi zbacio nemilosrdno tlačenje rimskih okupatora. Iako Isus nije imao ništa lepo da kaže o Rimljanima, koji su bili okrutni i paganski, odabrao je da se ne udružuje sa fanaticima koji su hteli da im se suprotstave silom. Umesto toga je savetovao da se ne vrši odmazda: „Čuli ste da se kaže, oko za oko i zub za zub, ali ja vam kažem da se ne branite ni od kakvog zla, nego ako vas neko udari po desnom obrazu, okrenite mu i levi.“[xl]

Isus je neumoljivo napadao licemerje i duhovno poziranje. Što se tiče molitve, On je poučavao: „A kada se molite, nećete biti nalik licerima: jer oni vole da se mole stojeći u sinagogama i na raskršćima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kažem, oni su primili svoju nagradu. Ali vi, kada se molite, uđite u sobicu svoju i kada zatvorite vrata za sobom, molite se Ocu svome koji je skriven; i Otac vaš koji vidi tajno, nagradiće vas javno.“[xli]

Isus je savetovao potpunu predanost Bogu usred života, koja podrazumeva i prepuštanje svih briga Bogu. „A ko od vas brinući se može pridodati rastu svom i jedan lakat? I za odeću što se brinete? Pogledajte kako rastu ljiljani u polju, niti kuluče niti se previjaju. A ja vam kažem da ni Solomon u svoj svojoj slavi nije obučen kao jedan od njih.“[xlii]

Mada je jevrejska kultura isticala strogi porodični život, Isus se nije ni ženio niti je bio usredsređen na sopstvenu porodicu. Naprotiv, On je dao novu odrednicu porodice koja treba da obuhvati širu „familiju“ koju čine oni koji Ga slede. Isticao je da su samilost, opraštanje i služenje podjarmljenima mnogo važniji od rituala, ceremonija i zakonodavnih formalnosti.

Raspeće po Jevanđeljima

Isus je predvideo sopstveno raspeće: „Evo idemo u Jerusalim i sin čovečiji biće predan poglavarima svešteničkim i kniževnicima, i osudiće ga na smrt. I predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; i treći dan ustaće ponovo.“[xliii] On je isto tako predvideo strašne muke svojih sledbenika: „A vi se čuvajte, jer će vas predavati u sudove i po zbornicama biće vas, i pred kraljeve i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima.“[xliv]

Isus je takođe predvideo Judinu izdaju, koji je poljubivši Hrista otkrio policiji njegov identitet, a predvideo je i da će Ga pre jutra Petar tri puta izdati. Svako predviđanje se ostvarilo. Isus je doveden pred jevrejske starešine i književnike, koji su zaključili da je On počinio bogohuljenje. Onda je odveden pred rimskog guvernera Poncija Pilata, koji Ga je osudio na smrt razapinjanjem na krst.

Isus je bio ponižen, primoran da nosi krunu od trnja, ispljuvan i nateran da vuče Svoj krst do gubilišta. Rimljani su Ga oko šest sati zakucavali za krst i razapinjali. On je pred kraj rekao: „Moj Bože, moj Bože, zašto si me napustio?“[xlv] Prema hrišćanskoj tradiciji Hrist je umro na krstu. Njegovo telo je skinuto sa krsta i predato Josifu iz Arimateje koji Ga je umotao u laneni čaršav i položio Ga u grobnicu u brdima.

U nedelju ujutru, posle petka kada je razapet, učenice koje su došle da obave pomazanje tela našle su otvorenu grobnicu. Jedan anđeo im je rekao da je Isus ustao. On se potom postepeno pojavio pred Svojim učenicima, bio u njihovom društvu i uputio ih kako da pronose Njegovu poruku. U Jevanđelju po Marku i Luki saopštava se da se posle druženja sa Svojim učenicima, On uspeo na Nebo.[xlvi]

Uznemirujuća pitanja o hrićanstvu i dalje su prisutna

Isus je za sobom ostavio religiozni pokret koji je radikalno drugačiji od tradicionalnog judaizma ili od rimskog paganstva. Nova religija nije obećavala prosperitet iili moć, nego se zasnivala na prioritetu da se voli Bog. Štaviše, Isus je Svoje sledbenike upozorio da će rizikoviti svoju bezbednost i živote, a sudbina Ivana Krstitelja i Samog Isusa je naglasila realnost takvog rizika. Isusovo predskazanje potvrđuje činjenica da je nekoliko vekova rimsko Carstvo bilo natopljeno krvlju hrišćanskih mučenika.

Kada se osvrnemo unatrag, Isus je sledbenicima ostavio snažan podsticaj da mogu da preuzmu rizike koje su preuzeli. O tom podsticaju se u Jevanđeljima govori kao o „Kraljevstvu Božijem“. Tokom godina Kraljevstvo Božije je raznim hrišćanima značilo različite stvari. Isus je učenike poučavao duhovnosti na nivou koji je bio drugačiji od onog namenjenog ostalom svetu: „Vama je dato da znate tajne Kraljevstva Božijeg: ali ostalima u  alegorijama, da gledajući ne vide i čujući ne shvate.“[xlvii] Ostalima koji nisu saznali „tajne“, Kraljevstvo Božije je podrazumevalo put ljubavi prema Bogu, nesebično služenje onima u nevolji, druželjublje među vernicima, ili jednostavno raj. Isus je, ipak, dao nekoliko pojedinosti o raju.

Možda je razlog što sada postoji tako mnogo pristupa hrišćanstvu činjenica da je Hrist Svoje sledbenike ostavio sa mnoštvom pitanja, a veoma malo jasnih odgovora. Kojim tajnama je poučio Svoje učenike? Kako da hrišćanin živi usred svetovnih obaveza, posebno onih koje ima u današnje vreme? Kakav je značaj čuda? Zbog čega Ga je Juda izdao? Šta ili ko je doveo do razapinjanja i u čemu je njegov smisao? Zbog čega je Isus iskušavan? Da li u Isusovom životu postoji nešto više od onoga što mi znamo? Sve do sada, istoričari i teolozi su jedino mogli da teoretišu, tako da možemo pročitati na hiljade knjiga o ovim pitanjima, koje sve objašnjavaju različite teorije. Srećom, Meher Baba nam je pružio odgovore na mnoga od ovih uznemirujućih pitanja.

Meher Babin stav prema Jovanu Krstitelju

Istorija opisuje Jovana Krstitelja kao donekle neobičnog i nekonvencionalnog proroka koji je Isusu „pripremio put“, propovedajući masama, krsteći ih i konačno krsteći i samog Isusa. Ostaje nejasno zbog čega je Hristu trebalo da bude kršten. Baba objašnjava: „Jovan Krstitelj je bio izuzetno biće. On je žrtvovao svoj vrat, On je bio Isusov Učitelj.“[xlviii] U svakom dolasku, pet Savršenih Učitelja moraju da skinu veo sa Avatara i Jovan Krstitelj je bio vodeći Savršeni Učitelj odgovoran za razotkrivanje Isusa.

Jedna od Babinih poklonica, u dnevniku koji je vodila o svojim posetama Meher Babi u Indiji zapisala je: „Ideja da čovek može da postane Bog je na Zapadu zaboravljena, mada izgleda da je crkva prvobitno imala neko znanje o razlici između Isusa i Hrista, pošto su slavili dan kada su tri kralja došla novorođenom Hristu, što se takođe povezuje sa Krštenjem, jer je Jovan Krstitelj bio Savršeni Učitelj, a Isus je postao Samoostvaren za vreme Krštenja.“[xlix] Jovan Krstitelj je igrao istu ulogu u Hristovom dolasku koju je Hazrat Babađan igrala u dolasku Meher Babe.[l]

Jovan Krstitelj je bio jedan od pet Savršenih Učitelja koji su „spustili Avatara“ i skinuli veo sa Njegove svesti. Baba je imenovao vrlo malo Savršenih Učitelja za prethodne dolaske, ali je osećao da Jovan zaslužuje da odstupi od Svoje uobičajene prakse.


[i] Lord Meher, 5073.

[ii] Meher Baba kako je citiran u Lord Meher, 4205.

[iii] Lord Meher, 4498.

[iv] Fred Marks, „Love for the Sake of Love Awaits Neither Sign nor Signal“, The Awakener, izd, Filis Frederick, vol. XIX, no. 1 (1980), 41.

[v] How a Master Works, 457.

[vi] Lord Meher, 752.

[vii] Lord Meher, 1770.

[viii] Lord Meher, 1187-98.

[ix] Lord Meher, krajnja napomena na strani 2974.

[x] Matej 1: 1, 17. Kao što je prethodno pomenuto sve napomene iz hrišćanske svete Biblije su iz verzije kralja Džejmsa.

[xi] Luka 2: 1-5.

[xii] Luka 2: 6-7.

[xiii] Luka 2: 8-20.

[xiv] Matej 2: 1-11.

[xv] Matej 2: 16-18.

[xvi] Matej 2: 13-15.

[xvii] Mateja 2: 19-23.

[xviii] Luka 2: 41-52.

[xix] Matej 3: 16.

[xx] Matej 3: 17.

[xxi] Prikaz svih iskušenja je uzet iz Matej 4: 1-11.

[xxii] Luka 9: 58.

[xxiii] Luka 4: 28-29.

[xxiv] Matej 13: 57.

[xxv] Matej 14: 22-23. Meher Baba je u svojoj spavaćoj sobi u Meherazadu imao sliku koja prikazuje ovaj događaj iz Isusovog života.

[xxvi] Matej 12: 14.

[xxvii] Matej 12: 34.

[xxviii] Matej 23: 13.

[xxix] Marko 12: 40.

[xxx] Luka 11:39.

[xxxi] Luka 19: 46.

[xxxii] Luka 20: 19.

[xxxiii] Marko 8: 31.

[xxxiv] Matej 10: 39.

[xxxv] Jovan 6: 35.

[xxxvi] Jovan 14: 6.

[xxxvii] Marko 7: 15-23.

[xxxviii] Matej 19: 21.

[xxxix] Matej 22: 37-39.

[xl] Matej 5: 38-39.

[xli] Matej 6: 5-6.

[xlii] Matej 6: 27-29.

[xliii] Matej 20: 18-19.

[xliv] Marko 13: 9-10.

[xlv] Marko 15: 34.

[xlvi] Marko 16: 19; Luka 24: 51.

[xlvii] Luka 8: 10.

[xlviii] Lord Meher, 4482.

[xlix] Irene H. Conybeare, „Notes from a Diary: Hamirpur, 1952“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. I, no.2 (1953), 15.

[l] Stay With God, 20.

%d bloggers like this: