Sanskarae, Um, Telo,

Sanskarae, Um, Telo,

i Ciklus Rođenja i Smrti

Lažni um i Realni Um razlikuju se jedino u tome da prvi ima sanskare dok ih drugi nema. Tokom doživljavanja sanskara kroz suptilno i grubo telo, lažni um sakuplja nove sanskare, i nakon odbacivanja jedinkinog tela, ove sanskare uzrokuju da on uzme još jednu grubu formu. Mada grubo telo otpada u vreme smrti,[1]suptilno telo ne otpada već samo menja formu ili rup; u ponovnom rođenju novo grubo telo je oblikovano nakon ovog novog suptilnog rup-a (forma). U stvari, proces reinkarnacije je u celosti baziran na sanskarama. Dok se tela i doživljaji menjaju, i dok se Beskonačna Inteligencija priuvidno-čini da odlazi i dolazi između duhovnog i materijalnog univerzuma kroz ciklus smrti i rođenja, u realnosti Inteligencija ili Sopstvo ili Duša uvek ostaje kakva Ona jeste i nikada niti odlazi niti dolazi bilo gde. Svaki životni-vek je nalik još jednoj strani u knjizi prirode koju Beskonačna Inteligencija čita i okreće, nastavljajući ka narednoj strani.Kada je knjiga pročitana u svojoj celini, Znanje ili Đana je rođena, i duša (jan) postaje Duša (od) duša[2] (Jan-e-jan).

RAZLIKA između lažnog uma i Realnog Uma zavisi od prisutnosti ili odsutnosti (respektivno) sanskara, kako je to prikazano na Slici 17. sa leve strane.

Pod zaglavljem B u toj slici, Realni Um (kao Sadguru ili Salik Fakir) jeste u Umu (lili mislećem) stanju; ali pošto su sanskare odsutne, Realni Um misli Sebe. Pod zaglavljem A, lažni um (običnog bića) jeste poput toga u Um (ili mislećem) stanju; ali sada pošto um doista ima sanskare, ove sanskare moraju da budu (pro)mišljene suptilno i grubo kroz suptilno i grubo telo. Da bi realizovao Sebe(To), dakle, Um mora da misli Sebe(To) i da ne misli sanskare. Tako kada su sve sanskare nestale iz Uma a On(To) još uvek misli, tada je Um dosegao Sopstvo-realizaciju.

Atma je Beskonačna Inteligencija ili Sopstvo. Ona(To) egzistira u tri stanja:

  1. Atma je Paramatma (ili Beskonačna Inteligencija, čista i jednostavna)

kada je (a) bez sanskara i (b) bez svesti (ili mislenja).

2.    Atma je Sadguru (ili Beskonačni Realni Um) kada je (a) je

Bez sanskara ali (b) je svesna (to jest, Ona(To) misli).

3.    Atma je obično ljudsko biće (ili beskonačni lažni um) kada

(a) ima ne-prirodne sanskare i (b) je svestan (to jest, Ona(To) misli).

Umova dva tela, suptilno i grubo, formirana su u skladu sa umovim sanskarama ili impresijama, kako bi služila kao medijum za doživljavanje ovih impresija u suptilnoj i gruboj formi. Drugim rečima, umovo suptilno telo je oblikovano u skladu sa njegovim(to) sanskarama i grubo telo je formirano da bi se uklopilo[3] sa suptilnim telom. Ove sanskare moraju da budu doživljene sa umom (bhoghvavun joji). I tako um prima suptilno telo prikladno za suptilno  doživljavanje ovih finih impresija pripojenih umu; i u skladu sa kalupom suptilnog tela, um prima grubo telo za doživljavanje ovih sanskara grubo.

Um doživljava ove sanskare suptilno i grubo kroz suptilno i grubo telo unutar suptilnog i grubog univerzuma.Dok tako čini, um postaje lišen i ispražnjen od ovih sanskara, jedne za drugom, kroz tok svakog doživljaja, pošto, ove sanskare bivaju potrošene onda kada su doživljene suptilno ili grubo. Ali dok je um doživljavanje ovih snaskara i u procesu njihovog(to) trošenja i iscrpljivanja, druge nove sanskare – a koje su impresije formirane tokom ovih doživljavanja prošlih impresija suptilno i grubo – kontinualno su bivale sakupljane u umu.

Ukratko, dok su prošle sanskare bivale doživljavane, nove su kontinualno bilvale formirane, a ovo prisiljava um da kasnije poprimi novo telo, oblikovano u skladu sa totalnom sumom ovih (novih) sanskara i prikladnom za njihovo trošenje. Na ovaj način um nastavlja sa primanjem novih i novijih sanskara, koje iziskuju nova i još novija tela. Naravno, um po sebi(to), kada je bez sanskara u svome(to) originalnom stanju, jeste atma, i kao takav se nikada ne menja. On(To) je isti – jedan, nedeljiv i večan – kroz ceo tok. Ono što se doista menja su sanskare i tela.Trošenje i sakupljanje se javlja s obzirom na sanskare; rođenje, smrt i i reinkarnacija se dešava u pogledu [4] tela. U svakom slučaju, za atmu po sebi, nema niti rođenja niti smrti, niti janam niti maran.

A za suptilno telo, reinkarnacija iziskuje prihvatanje novog grubog pokrivača. Suptilno telo po sebi(to) naprosto menja svoje sklonosti[5] i formu a u skladu sa totalnom sumom umovih sanskara. Tako smrt označava umovo odbacivanje svoga(to) starog tela, i ovo neizostavno vodi do primanja novoga tela u skladu sa totalnom sumom sanskara sakupljenih u prethodnom telu.

Smrt i svakodnevno spava(nje) su istovetna stanja. U besanom spava(nju), um ne misli; ali kako sanskare ostaju u finoj formi, one bude um, nagoneći ga(to) u misleće stanje, čineći ga(to) svesnim, i prisiljavajući ga(to) da uzima njihove(to)[6] doživljaje suptilno i grubo. U procesu buđenja, um isprva, u san stanju, doživljava svoje sanskare suptilno, kroz suptilno telo ili formu; potom ih u (pot)puno budnome stanju doživljava grubo, kroz grubo telo ili formu,.

Um zaustavljen ali još uvek impresiran sa sanskarama u

besanom spava(nju), u smrt ili u onesvešćenom stanju.

Um zaustavljen ali impresija-bez[7] (to jest, bez sanskara)

je u Sopstvo-realizacija stanju.

Stoga svaki put kada se um vrati (u svoje prethodno stanje) besanog spava(nja), prekida doživljavanje svojih(to) sanskara grubo i suptilno. Ali eventualno(napokon) um je prisiljen sa ovim sanskarama da se ponovo probudi*, da postane svestan ili misleći, kako bi mogao da uzima njihove(od sanskara) doživljaje isprva suptilno ( tokom sanjanja) i potom grubo (kada je (pot)puno budan). Drugim rečima, tokom toka buđenja[8], svaki put kada um prolazi kroz san stanje, on doživljava svoje(to) sanskare suptilno – ali ne i grubo, jer je grubo doživljavanje odsunto onda kada jedinka sanja. Kada um postane u (pot)punosti budan, tada ove impresije doživljava grubo.

Sada ćemo da uporedimo besano spava(nje) i smrt. U slučaju običnog spavača, svaki put kada um uđe u besano spava(nje) stanje, svaki put on postaje ne-misleći i ne-svestan, njegove(to) sanskare leže nepokretne-i-uspavane[9] i ne-doživljene, zato što doživljaj sanskara može da se javi[10] tek onda kada je um bio uzdignut u stanja sna i budnosti*. Na isti način, svaki put kada se smrt desi, svaki put kada umovo telo propadne i um sami(to) se vrati u besano spava(nje) i zaustavi mislenje i ovde takođe njegove(to) sanskare leže nepokretne-i-uspavane i ne-doživljene. Eventualno (napokon) ove sanskare bude um, i dovode ga nazad u svesno misleće stanje, i čine ga da suptilno i grubo uzima njihove (:J od sanskara) doživljaje prisiljavajući ga da preuzme još jedno telo koje je prikladno i odgovarajuće[11] za njihovo doživljavanje.

Stoga je razlika između besanog spava(nja) i smrti ta, da u prvom slučaju, sanskare bude um da bi uzimao suptilno i grubo njihove (Jod sanskara) doživljaje kroz isto telo, dok u drugom slučaju sanskare bude um da bi uzimao njihove doživljaje kroz još jednu formu. U oba slučaja um prestaje sa mislenjem, a sanskare koje ga(to) bude su -po-sebi(to) ono što um potom mora da doživi. Nakon smrti, pak, on(to) se budi* kako bi doživeo ove sanskare u još jednom u seriji novih tela, dok se nakon besanog spava(nja) on(to) budi* da bi doživeo svoje(to) sanskare kroz isto staro telo.

Kako su oba, i smrt i besano spava(nje), ne-misleća, ne-svesna stanja uma, onda kada je um bio probuđen od svojih(to) sanskara, iz bilo koga od ovih stanja, i doveden nazad u svesno mislenje, on(to) doživljava ove sanskare isprva suptilno – kroz suptilno telo kod sanjanja, a potom grubo – kroz grubo telo u budnosti*.

Svakog sekunda su stare sanskare potrošene i nove su sakupljene. Uzimanje doživljaja (upabhog-a) od objekata (vishay-sa) (od) suptilnog i grubog univerzuma kroz čula (indriya-se) (od) suptilnog i grubog tela, je usled sanskara. Tako su za um, sanskare uzrok sušte egzistencije suptilnog i grubog univerzuma i suptilnog i grubog tela. Drugim rečima, to je sasvim,[12] i u (pot)punosti za umovo doživljavanje sanskara, da je data egzistencija:

a)     suptilnom i grubom univerzumu sa svojim suptilnim i grubim objektima; i

b)     suptilnom i grubom telu.

U stvari, doživljavanje ili ne-doživljavanje sanskara je ključni faktor u razlikovanju besanog spava(nja), san-i-budnosti* i Supersvesti.

U ne-mislećem ne-svesnom stanju besanog spava(nja), ne dolazi do doživljavanje Suptilnog i grubog univerzuma kroz suptilno i grubo telo. Jer iako sanskare nastavljaju da egzistiraju u zvučnom spava(nju), one nisu doživljene.

U svesnom ali lažljivo (falš) mislećem stanju sna i budnosti*, pak, suptilni i grubi univerzum jesu doživljeni od uma kroz suptilno i grubo telo, jer ove sanskare sada jesu bvaile doživljene, a koje su prethodno ležale nepokretne-i-uspavane.

Onda opet, u relno mislećem, supersvesnom stanju Sadgurua, suptilni i grubi univerzum nisu doživljeni kroz suptilno i grubo telo, jer  pošto u Supersvesti sanskare čak ni ne egzistriraju, i prirodno je da ne može biti ikakvog doživljaj istih.

Tako smo videli da su (upravo) impresije to što je producirane na umu[13] sa njegovim lažnim mislenjem. Totalna suma[14] (od) umovih sanskara konstituiše umovo suptilno telo, a grubo telo sledi saglasno sa time. Zauzvrat ove sanskare (čija totalna suma na taj način oformljuje-i-čini suptilno telo) čini um da misli lažno, to jest, da misli imaginaciju ili realizuje univerzum.

Kada je bilo završeno sa starom totalnom sumom sanskara, suptilno telo se menja, ali u činjenju toga ne otpada niti biva odbačeno kao što to biva sa grubim telom. Umesto toga, kroz tok egzistencije suptilnoga tela, stečena totalna suma doživljaja i impresija (sanskara) producira, u ovom istom suptilnom telu, novu formu ili rup. A potom je um preuzeo novo grubo telo koje je (bilo) oblikovano nakon ovog novog sklopa ili rup-a (od) suptilnog tela. Ova nova suptilna forma ili rup, i korespondirajuće novo grubo telo, omogućava umu da misli imaginaciju, (realizuje univerzum), u skladu sa impresijama sakupljenim kroz doživljaj poslednjeg suptilnog i grubog mislenja – to jest, kroz poslednje suptilno i grubo telo.

Na ovaj način suptilno telo menja svoj rup (formu) i naklonosti[15] ali neće ubrzo utrnuti, okončati se, ili propasti kao što to biva sa grubim telom. Umesto toga, on(to) nastavlja sa primanjem novog grubog tela, koje se poklapa i usaglašeno je sa njegovim(to) novo promenjenim rup-om (formom i sklonošću, koju joj je dala nova totalna suma sasnakra ili ipresije.

Nakon otpadanja grubog tela, suptilno telo ili odlazi u suptilni svet, gde on* doživljava ili užitak raja (behesht) ili patnju pakla (dozakh); ili pak smesta produžava prihvatajući novo grubo telo. Bilo da se suptilno telo zadržava u suptilnom svetu ili produžava direktno u ponovno ređenje – i ako se zadržava u suptilnom svetu, bilo da li uživa ili pati – sve ovo zavisi od vrsta sanskara akomuliranih u prethodnom životu. Generalno, nakon propadanja grubog tela, u nebrojanim slučajevima suptilno telo ostaje izvesno vreme bez grubog tela u suptilnom svetu gde prolazi kroz doživljaj raja ili pakla; i samo nakon toga on* doista prima novu grubu formu.

Da sumiramo: lažno mislenje Beskonačnog Uma, neograničeno Umovo ograničenje, egzistencija lažnog egoizma, Umovo mislenje imaginacije (realizovanje univerzuma) – sve ovo je usled sanskara. Kakve su i sanskare, takvo je i suptilno telo; i kakvo je suptilno telo, takvo je i grubo telo. Na isti način, sanskare predodređuju doživljaje. Tako, kakve su i sanskare, takvi su i doživljaji univerzuma.

Vraćajući se opet diskusiju o Beskonačnoj Inteligenciji, sledeće definicije zbirno uspostavljaju ovu bazičnu arhitekturu kroz koju igra sanskara i njihovo doživljavanje izlaze na vidalo.

Beskonačna Inteligencija = Sopsto = Duša

Beskonačni Realno Misleći Um = Duša = Šiv

beskonačno lažno misleći um = điv

Sva ova tri su aspekti iste jedne Realnosti.

Isto Beskonačno Jedno kod ne mislenja jeste Sopstvo;

Isto Beskonačno Jedno kod mislenja realno jeste Šiva;

Isto Beskonačno Jedno kod mislenja lažno jeste điv.

Ovaj lažljivo (falš) misleći um ili điv zauzvrat ima dva tela.

Suptilno telo = sukshma sharir = duhovno telo

Grubo telo = sthul sharir = materijalno telo.

Kada je Beskonačna Inteligencija điv ili beskonačni lažni um, Ona* prima jedno telo za drugim, svaki put u skladu sa impresijama (od) suptilnog i grubog doživljaja suptilnog i grubog univerzuma Svoje(To) imaginacije stečene kroz poslednje telo. Na isti način, poslednje telo bilo je primljeno u skladu sa impresijama prethodnog tela, i tako nadalje, nazad kroz nasleđe odbačenih formi. Kada se doživljavanje univerzuma zaustavi, onda kada um više ne stiče imaginarne impresije, kada je lažno mislenje ništavno, kada suptilno i grubo telo prestanu da egzistiraju za um, tada je Sopsto realizovano. A kada se ovo dogodi, tada Sopstvo zna da Ono* nema niti rođenje niti smrt, niti dukh (bol) niti sukh (zadovoljstvo), niti forme niti prostor, i da je Ono* beskonačno, večno, jedno i nedeljivo. Ovo realizaciono Znanje je Đana.

Beskrajno misleći um, kada je lišen dobrih ili loših sanskara, misli-i-realizuje svoje(to) Sopstvo. Pak, sve dok sanskare opstajavaju, ciklus smrti i ponovnog rađanja se nastavlja. Tako u skladu sa totalnom sumom dobrih ili loših sanskara koje su proistek iz dobrih i loših suptilnih i grubih doživljaja koje je điv (lažljivo (falš) misleći beskonačni um ili lažno beskonačno Ja) sakupio od univerzuma kroz suptilno i grubo telo u jednom (trajanju) života, u skladu sa svime ovime, beskonačni um stiče novo suptilno i grubo telo kroz koja će da doživljava univerzum u svome(to) narednom životnom veku. Još specifičnije, sve dok beskonačni um mora da nastavi sa uzimanjem novog i novijeg rođenja, suptilno telo nastavlja sa menjanjem svoje(to) suptilne forme ili rup-a, i u skladu sa svakom promenom, poprima novu grubu formu. Ali svaki put, pre uzimanja novog rođenja,[16] sve dok suptilno telo ostaje u suptilnom svetu, on* zadržava istu staru suptilnu formu ili rup.

Tako iz jednog života[17] do drugoga, beskonačni lažniu um nastavlja sa uzimanjem dobrih ili loših doživljaja univerzuma – to jest, bol ili zadovoljstvo, dukh ili sukh – i na ovaj način svaki put on(to) pati ili uživa kroz suptilno i grubo telo u skladu sa doživljajem svoga(to) poslednjeg života. To jest, beskonačni lažni um, saglasno sa svojim impresijama imaginacije (univerzuma) koje je sakupio kroz svoje lažno suptilno i grubo mislenje, dobija daljnje imaginarne impresije kroz mnoga naredna suptilna i gruba mislenja (tela). Ove impresije ili dukh i sukhI, patnja i uživanje, su proistekli od umovog doživljavanja univerzuma ili njegovog(to) mislenja imaginacije;  i pošto je ovo mislenje lažno, ove impresije su imaginarne. Odnosno ovo je kao da kažemo da su svi ovi suptilni i grubi doživljaji univerzuma, sve patnje i uživanja (dukh-sukh), sva rođenja i smrti (janam-maran), ništa su drugo doli bhas (iluzija) i stoga nisu realni. Realno govoreći, Beskonačna Inteligencija (Duša, Sopstvo) ne pati niti uživa, ne oseća niti dukh niti sukh, ne podvrgava se janam-maran (rođenje i smrt). Pre, je to Njeno(To) lažno mislenje ili lažni egoizam – to jest, Njeno(To) suptilno i grubo telo – do ono što prolazi kroz ove doživljaje, koji su utemeljeni na prošlim imaginarnim impresijama koje je prethodno steklo Njen(To) lažni egoizam ili lažno mislenje.

Tako Beskonačna Inteligencija, ili Duša, po Sebi(To) (ne) doživljava niti rođenje niti smrt, niti sukh niti dukh. Njeno(To) sticanje impresija imaginacije, Njeno(To) doživljavanje univerzuma, Njeno(To) prolaženje kroz različite stupnjeve – sve ovo se (ne) dešava nigde (drugde) doli u imaginaciji i (uopšte) nema realnost. Doista, Njen(To) puki doživljaj suptilnog i grubog univerzuma (respektivno) kroz suptilno i grubo telo je u (pot)punosti usled lažnog mislenja i stoga je ne-realno: jer je ovaj doživljaj u stvari imaginaran, budući da je stečen usled[18] suptilne i grube imaginacije.

Suptilni i grubi doživljaj koji Beskonačna Inteligencija stiče iz suptilnog i grubog univerzuma kroz suptilno i grubo telo su doživljaji Njene(To) sopstvene manifestacije. Beskonačna Inteligencija u suštini je doživljavanje Svoje(To) sopstvene uznesenost kroz medijum Svoga(To) sopstvenog mislenja, koje deluje kroz suptilno i grubo telo. Beskonačna inteligencija radi, u ovom pogledu, samo kada je misleća ili svesna, jer kada je ne-svesna ili ne-misleća, Ona* (ne) doživljava ništa. Kroz suptilno telo Beskonačna Inteligencija (s)hvata[19] suptilni univerzum, i kroz grubo telo (s)hvata i razume spoljašnji univerzum.

Beskonačna Inteligencija uzima telo i koristi ga; kada to telo propadne, ona poprima i koristi novo (telo). Ona(To) na ovaj način nastavlja sa primanjem tela, korišćenjem istih, odbacivanjem u stranu, i sticanjem novih (tela). Suštinski uzrok za reinkarnaciju suptilnog tela su sanskare ili imaginarne mentalne impresije. Kroz ovaj proces lažno mislenje ili lažno Ja uzima svoje rađenje i pre-porađanje. Uvek iznova suptilno telo (od) lažnog beskonačnog uma poprima novu naklonost i usmerenje, te tako stiče još jedno grubo telo koje je egzaktni materijalni medijum i imidž suptilnog tela.  Ono(To) tada koristi ovaj naj više odgovarajući i najprikladniji telesni medijum u skladu sa diktatima svojih(to) sanskara.

Na ovaj način Beskonačna Inteligencija ide od tela do tela – dvojako i mentalno i fizički, i suptilno i grubo, i duhovno i materijalno. Sva ova kretanja, sav ovaj biznis „odlaženja“ je u (pot)punosti imaginaran, jer u suštini Beskonačna Inteligencija uvek jeste gde One(To) jeste, jer je Ona(To) sveprisutna. Ono što odlazi i dolazi je tek mentalno i fizičko telo.[20]

Beskonačno Inteligencijino doživljavanje dva univerzuma – koja su dve forme Njene(To) imaginacije – kroz Njena(To) dva tela obično je označeno kao Njeno(To) „odlaženje“ u duhovni univerzum i „vraćanje nazad“ u spoljašnji materijalni univerzum. U realnosti Ona(To) (ne) odlazi i (ne) vraća se nigde. Takozvano „dolaženje“ i „odlaženje“ javljaju se samo u odnosu prema Njena(To) dva tela. Ukratko, ovaj biznis dolaženja i odlaženja tela jeste ono na šta se misli kada jedinka govori o „doživljavanju dva univerzuma.“

Ponekad Beskonačna Inteligencija odlazi u duhovni svet – do raja (vaikunth), ili pakla, ili do planova; i ponekad se ponovo vraća nazad na zemlju da bi postala čovek ili zver ili neka druga niža forma. Tako se ovaj proces nastavlja sve dok Beskonačna Inteligencija nije na posletku okončala sa suptilnim i grubim doživljavanjem univerzuma – to jest, sa Svojim(To) mislenjem imaginacije. Beskonačna Inteligencija tada misli Sebe(To), realizuje Sebe(To), zna Svoju(To) sopstvenu realnu prirodu. Ignorantnost iščezava, i ne ostaje nikakva daljnja potreba za Nju(To) da zaposeda mentalno ili fizičko telo.

U realnosti, Duša niti uzima rođenje niti umire; Duša po Sebi(To) se nikada ne reinkarnira. Reinkaranacija kroz sled tela dešava se u odnosu na lažni uma u skladu sa njegovim sanskarama. Tako Duša, kroz ove različite suptilne i grube promene, odista doživljava Svoju(To) sopstvenu manifestaciju, koja (ni)je ništa drugo doli forma Njene(To) sopstvene imaginacije. Suptilno i grubo telo se menjaju, a u skladu sa time se takođe menjaju i Dušini suptilni i grubi doživljaji, i impresije od ovih doživljaja. Ali se Duša nikada ne menja. Ona(To) je uvek ista.

Vraćajući se ponovo na primer Džamšeda: pretpostavimo da otpadne sadašnje Džamšedovo gruibo telo. Sve dok njegovo suptilno telo nastavlja da doživljava zadovoljstvo ili bol u suptilnom svetu u skladu sa predodređenjem sa njegovim sanskarama, i sve dotle njegovo suptilno telo ostaje jedno isto a opseg doživljaja je ograničen na suptino. Ali kada dođe vreme za njega da uzme novo grubo trelo, tada se suptilno telo menja u skaldu sa sklopom preostalih sanskara;  i on dobija novo grubo telo koje se poklapa sa ovim promenjenim suptilnim telom. I još jednom ponovo (kao u svome prethodnom rođenju) on nastavlja sa sticanjem grubih doživljaja u budnom stanju i suptilnih doživljaja u san stanju. U ovom primeru Džamšedova smrt (to jest, propadanje njegove grube forme) korespondira sa besanim snome(to)[21] Nakon besanog spava(nja), san izranja, i na ovaj isti način su, nakon smrti, stečeni suptilni doživljaji. Potom sledi buđenje, koje korespondira sa Džamšedovim primanjem novog grubog tela (zarad grubih doživljaja). Drugim rečima, nakon smrti grubog tela, suptilno telov doživljaji o raju, paklu, itd., su samo san. Odista, suptilni doživljaj znači „san“. Sve vreme (i kroz sve), pak, Duša ostaje upravo kakva Ona(To) jeste. Ona(To) se nikada ne menja, nikada ne biva uništena. Sva dešavanja – uništavanja grubog tela, doživljavanja raja i pakla, i suptilnoga telova promene naklonosti[22], ponovno rođenje (u novom grubom telu), podvrgavanje bolu ili zadovoljstvu – sve ovo se dešava u odnosu prema suptilno telu (ruh). Pak ako je tokom ostajanja budnim Džamšed slobodan od svih ovih suptilnih i grubih doživljaja, tada se kaže da je on ostvario Sopstvo-realizaciju.

Kroz sve ove procese reinkarnacije i univerzum doživljaja, Duša kroz svest (kao što to beše) je čitanje knjige prirode, odnosno studiranje prirodine manifestacije u formi suptilnog i grubog tela i suptilnog i grubog univerzuma. Drugim rečima, Beskonačna Inteligencija kroz Svoje(To) suptilno i grubo mislenje jeste čitanje ili mislenje ili realizovanje knjige Svoje(To) imaginacije. Kompletirajući čitanje jedne strane, Ona(To) preokreće list, i sčita kroz narednu stranu, i potom okreće i nju. Na ovaj način je završeno sa jednom po jednom stranom i ona je okrenuta – što će reći, kroz jedan imaginarni život za drugimn je prođeno – sve dok knjiga nije kompletirana. Završivši tako sa čitanjem ove knjige, Beskonačna Inteligencija je sada odlaže u stranu i po strani (od nje(to)). Tu se završava materijal.

„Završavanje knjige prirode“ znači napredovanje od stanja đan – uz pomnoć ruh-a suptilno telo)[23] ili badan-a (grubo telo) – do stanja Đan-e-đanan. Odgovarajuće definicije su sledeće:

Đan-e-đanan = Duša (od) duša

Đan = duša

Ruh = suptilno telo (doslovno „duh“)

Badan = grubo telo (doslovno „telo“)

A jedan-i-isti Beskonačni Um, kod mislenja lažnljivo (falš) u lažnom um stanju, to jest, kod doživljavanja univerzuma suptilno i grubo kroz ruh i badan, jeste đan; i kod mislenja realno, to jest, kada je lišen sanskara i slobodan od univerzum doživljaja, jeste Đan-e-đanan. Ako će Beskonačni Um da ostvari Sopstvo-realizaciju, Njegovi(To) suptilni i grubi doživljaji moraju da stanu dok On(To) ostaje u svesnom budnom stanju. Ovo može da se dogodi samo kada su sanskare nestale. I ovo poništavanje sanskara može da bude ostvareno kroz različite puteve ili joge uspostavljene od realizovanih duhovno savršenih božanskih Učitelja.

Ovi različiti putevi ili joge su generalno klasifikovani pod četiri zaglavlja: karma joga, đana (đana) joga, bakti joga i radža joga. Detaljna rasprava o ove četiri joge sledi.


[1] at the time of death – u trenutku umiranja, u trenutku smrti, u vreme umiranja

[2] Soul of the souls – Duša svih duša, dušina Duša

[3] To fit subtle body – da bi se uklopilo, odnosno bilo prikladno, sa sutpilnim telom

[4] In the respect of – u odnosu na…, što se tiče…, u pogledu prema, s obzirom na…

[5] dispoziciju

[6] od sanskara

[7] Impressiionless – lišen impresija, bez impresija, ne imresiran

[8] In the cours of waking up –

[9] dormant

[10] Can take place – može da uzme mesto (da se ispolji)

[11] Another body fit and suited

[12] Purely – čisto, sasvim, bez ikakvih primesa bilo čega drugoga

[13] Impressions produced on the minde by its false thinking are sanskaras – impresije proizvedene (i utisnute) na uma sa…; sa umovim lažnim mislenjem su na umu producirane impresije a to jesu sanskare

[14] sum total – suma tatalna, suma u totalu

[15] disposition – dispozicija, ćud, narav

[16] fraza „uzimanje novog rođenje“ (taking a new birth) govori da neko svojom voljom odlučuje o uzimanju novog tela, to jeste voljni čin, ali to ne znači da preuzimanje novog tela ne može da se izbegne sve dok neko ima sanskara. I pored toga preuzimanje novog tela je voljni čin. (moj komentar)

[17] lifetime – životnog veka, trajanja života, života, preriod trajanja jednog života

[18] out of – ulsed, van iz, od, za razliku od becouse – usled

[19] grasp – pojmi, domašauje, doseže, dohvata shvata, stisak, vlast, moć, ščepati, dokopati se,

[20] U ovo paragrafu se čini da je reč „mentalno“ sinonim za „suptilno“ – koje u ovom tekstu, naravno, znači celokupni rang unutrašnjeg ili duhovnog koje se pruža između gruboga i Božijeg stanja; vidi stranu 40, napomenu.

[21] sound sleep – besani san (zvezdica označava da se radi o spavanju (sleep) a ne o snu (dream)), san-bez-snova, spavanje –bez-snova, zvuk spava, zvučno spava (doslovno), ili tako spava da je u zvuku (prva manifestacija Boga je zvuk iz koga su nastali svi ostali suptilni i grubi elementi). Označava stanje dubogog sna u kome je sva svest i mislenje prestalo da postoji, pa je osoba u Originalnom stanju Boga, kao i Bog u Početku ili jogin u Samadiju, samo nema svest o tome niti mislenje.

[22] disposition – ćud, narav, nakloonost, dispozicija.

[23] ruh – duh (spirit) duša; ovde označava suptilno telo, kao i na mnogim mestima u ovoj knjizi.

%d bloggers like this: