Uloga Išvara u Projekciji Imaginacije i Mislenja

Išvarovo stanje je preduslov[1] kamenovog, čovekovog i Sadguruovog doživljaja, pošto (u terminima prethodnih analogija) Džamšedovo oko mora da bude otvoreno za njega da bi video[2] – bilo da je ono što on vidi njegova senka u ogledalu ili (on vidi) sebe. Otvarenje oka koje beše sunovraćeno[3] sa prvom željom je kreiralo prvu sanskaru.

Kada mislenje počne u kamen formi, Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Um ili Išvar producira (a) naj-konačniju imaginaciju u beskonačnu formu i (b) Beskonačno Mislenje u naj-konačniju formi; i stoga Beskonačno Mislenje kao realizera doživljava (a) kroz (b) – to jest, beskonačnu imaginaciu kroz naj-konačniju formu mislenja. Ove dve stvari – beskonačna imaginacija i naj-konačnije mislenje – bivajući tako kreirane od Išvara u Njegovom Brama aspektu su potom održavane od Beskonačnog Uma kao Višnua, realizovane i doživljene od lažnog uma kao realizera, i rastvorene od Beskonačnog Uma ka Maheša.

DŽAMŠED JE IŠVAR kada je njegovo oko otvoreno, njegovo viđenje je beskonačno, i nikako ogledalo (arsi) ne stoji nasuprot njegovog oka. U ovom stanju on (ne) vidi niti svoju senku niti sebe. Nakon toga je Džamšed običan čovek kada mu je oko otvoreno, njegovo viđenje je beskonačno, ali ogledalo (arsi) stoji nasuprot njegovog oka: i zbog ovog ogledala, on vidi svoju senku a ne sebe. Naposletku, Džamšed je Sadguru kada je njegovo oko otvoreno, njegovo viđenje je beskonačno, i nikakvo ogledalo ne stoji pred njegovim okom. Sada Džamšed ne vidi senku već umesto toga vidi sebe.

Nakon što je Džamšed kao Išvar otvorio svoje oko sva raznovrsna stanja doživljaja bivaju prođena (od njega)[4] a kroz različite forme. Ovo je tipizirano u doživljaju kamena, običnog čoveka i Sadgurua. Kamen i ljudska forma, koji služe kao temelj za veći deo naredne diskusije u ovom poglavlju i u narednom, stoje na dva suprotna kraja ili ekstrema, evolutivnog procesa i reprezentuju, respektivno, realizaciju mislenja i imaginaciju u svome(to) naj-konačnijem i beskonačnom aspektu.

1,  Kamen – doista prvo stanje: Pre prvog izranjanja-iz-jednote kamen forme ili doista bilo koga drugog stanja ili doživljaja, Džamšed je otvorio svoje oko i u činjenju toga kao Išvar on producira i održava svoju senku. Sada pošto je njegovo viđenje beskonačno, kada Džamšed otvori svoje oko, on je sposoban za viđenje sebe. Doista, to je pre svega i razlog zašto ga je i otvorio – usled želje da vidi sebe. Ali ova puka želja inherentna[5] u aktu Beskonačno Inteligencijinog (Džamšedovog) otvaranja oka, konstituiše Beskonačno Inteligencijinu prvu sanskaru, koja momentalno postavlja ogledalo (od) suptilne i grube forme pred Njega(To). Pošto, kako je ranije to već objašnjeno, nirakar je suprotnost sa sakar i beskonačno je suprotnost naj konačnijem, ova prvo ogledalo, (producirano sa beskonačnim bes-formnim viđenjem), je naj konačnije; i kroz njega Džamšed vidi voju senku naj konačnije. Drugim rečima, mada je okovo viđenje beskonačno, pa ipak sa svojim(to) otvaranjem, prva sanskara postavlja ogledalo pred oko i čini ga da vidi senku: i ovo viđenje konstituiše naj-konačnije suptilno i grubo um stanje. Ironično, oko se otvorilo da bi videlo Sebe(To), i onda kada se otvorilo, Ono je ostajlo beskonačno kao i uvek; ali je otvaranje oka kreiralo sanskare, koje su učinile da da oko primi momentalno naj-konačniji prvi medijum.

2.  Običan čovek: Opet iznova, pre bilo koga akta ili stanja doživljavanja, Džamšed otvara svoje oko i, sa otvaranjem, kao Išvar, on producira i održava svoju senku. Sada budući da je u ovome, Išvar stanju, Džamšedovo viđenje beskonačno i nije konfrontirano sa ijednim ogledalom, on je sposoban za viđenje sebe. Ali momentalno, baš u tom momentu otvaranja oka, sanskare postavljaju beskonačno ogledalo pred njega(to)  i čine da on vidi svoju beskonačnu senku – čije viđenje konstituiše beskonačno suptilno i grubo um stanje – umesto viđenja svog realnog Sopstva. Džamšed je otvorio svoje oko da bi video sebe, i kada se oko otvorilo, njegovo viđenje je bilo beskonačno. Ali kao što je manifestovanje univerzuma propratilo ovo oko-otvaranje – to jest, kako je beskonačno viđenje, u samome počinjanj povezano sa senkom – isto tako, kada se univerzum manifestuje, trenutačno sanskare postavljaju ogledalo pred njegovo oko i čine da on vidi kroz ovaj medijum.

3.  Sadguru: Ovde takođe, prethodeći ijednom aktu ili stanju doživljaja, Džamšed otvara svoje oko i sa otvaranjem, kao Išvar, producira i održavava svoju senku. Sada kako je iznova u ovome Išvar stanju Džamšedovo viđenje beskonačno i nije konfrontirano sa ijednim ogledalom, on je sposoban za viđenje sebe. Ali u ovom slučaju, mada se, prethodno, njegovo oko bilo otvorilo i produciralo i održavalo senku, razlika je u tome da budući da su sanskare iščezle, a kao konsekvenza toga, ni jedno ogledalo nije bilo umetnuto pred viđenje njegovog oka, on sasvim prirodno vidi svoje beskonačno Sopstvo sa svojim beskonačnim viđenjem. Ovo (Džamšedovo) beskonačno viđenje beskonačnog Sopstva konstituiše Sadguru stanje.

U samom počinjanju prva želja inherentna u aktu otvaranja oka kreirala je prvu sanskaru. A uvek nakon toga sanskare nastavljaju sa činjenjem da se oko otvori i vidi ih (ove same sanskare) manifestovanim u suptilnoj i gruboj formi. Drugim rečima, u prvoj formi u samom počinjanju, otvaranje oka kreiralo je prvu sanskaru. Originalna želja je ono što je čini da se otvori, i ovaj akt otvaranja bio je njegova(to) prva sanskara, U ljudskoj formi sanskare čine da se oko otvori, dok je u Sadguru formi, oko otvoreno samo-od-sebe (J by itself), bez ijedne sanskare koje bi ga(to) primoravale da se otvori i održavale ga(to) otvorenim.

Beskonačna Inteligencija sadrži Beskonačno Mislenje i naj-konačniju imaginaciju unutar Sebe(To). Kada mislenje počene, naj-konačnija fina imaginacija uzima beskonačnu suptilnu i grubu formu i Beskonačno Mislsnje uzima naj-konačniju suptilnu i grubu formu. Na ovaj način, sa započinjanjem mislenja, Beskonačna Inteligencija igra dve uloge.

Prva uloga uključuje produkciju u dva aspekta: (a) producirajući naj-konačniju finu formu imaginacije u beskonačnu suptilnu‚ i grubu formu, i (b) produkujući beskonačnu finu formu mislenja (unutar) u naj-konačniju suptilnu i grubu formu. Ova dvo-delna produkcija je učinjena od Beskonačne Inteligencije kao Beskonačnog Uma u stanju Kreatora (ili Išvara).

Druga uloga sastoji se od realizacije beskonačne suptilne i grube imaginacije kroz naj-konačniju suptilnu i grubu formu mislenja – to jest, realizovanje (a) kroz (b). Ono što Beskonačna Inteligencija, pod Svojim(To) realizer aspektom ima, upravo je ova sposobnost mislenja te puka imaginacije koju je, kao Kreator, Ona(To) (bila) producirala – odnosno (sposobnost) realizovanje sakar forme imaginacije kroz sakar formu mislenja.

Da preformulišemo: Kod produciranja fine forme mislenja i imaginacije (unutar) u suptilnu i grubu formu kamena, biljke, životinje i čoveka, Beskonačna Inteligencija čini to kao Beskonačni Um; i kod realizovanje suptilne i grube forme imaginacije kroz suptilnu i grubu formu mislenja, Ona(To) to čini kao (suptilni i grubi) lažni um. Lažni um ili mislenje je, u kamenu, naj konačnije, u biljci, manje konačno; u životinji, još manje konačno; i u čoveku, beskonačno.

Kao Brama, Beskonačna Inteligencija producira suptilnu i grubu beskonačnu imaginaciju.[6] Kao Višnu, Ona(To) čuva ovu sakar beskonačnu imaginaciju; i kao kamen, biljka, životinja, čovek, Ona(To) realizuje ovu beskonačnu imaginaciju naj konačnije, manje konačno, još manje konačno i beskonačno. Ona(To) obavlja ovaj rad realizovanja (te) forme imaginacije kroz forme mislenja, pošto realizovanje imaginacije znači mislenje imaginacije. U slučaju svake (od formi) formi – od kamena preko biljke i životinje pa unapred do čoveka – kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija producira finu, naj-konačniju imaginaciju (unutar) u beskonačnu suptilnu i grubu formu, održava je takvom i naposetku je rastvara. Ali u isto vreme Ona(To) takođe producira fino Beskonačno Mislenje (unutar) u naj-konačniju, manje-lkonačnu, još-manje-konačnu i beskonačnu formu mislenja, održava ove forme mislenja i napokon ih razlaže.

Sa počinjanjem mislenja nakon ulasku u san-i-budno stanje iz besanog spava(nja), Beskonačna Inteligencija prolazi kroz četiri stadijuma. U prvom od ovih stanja se angažuje u dva simultana akta produkcije:

1.    Ona producira naj-konačniju finu imaginaciju (unutar) u  beskonačnu suptilnu i grubu formu, i

2.    Ona produkuju beskonačno fino mislenje (nutar) u naj-konačniju suptilnu i grubu formu.

U produciranju ove dve (s)tvari, Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Um, jeste u Kreator ili Brama stanju.

Sledeće, u drugom stadijumu, još uvek u san-i-budnom stanju, Beskonačna Inteligencija održava to što je producirala, poimence, (a) beskonačnu suptilnu i grubu formu imaginacije i (b) naj-konačniju suptilnu i grubu formu mislenja. Još određenije, u san stanju Ona(To) održava naj-konačniju suptilnu formu mislenja i beskonačnu suptilnu formu imaginacije, dok u budnom stanju Ona(To) održava naj-konačniju grubu formu mislenja i beskonačnu grubu formu imaginacije. U održavanju ove dve stvari, Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Um jeste u Održavaoc ili Višnu stanju.

Potom, dok je u ovom održanom stanju (koje opet iznova jeste u san-i-budnom stanju), Beskonačna Inteligencija (u trećem stadijumu) uzima doživljaj od (a) beskonačne suptilone i grube imaginacije kroz (b) naj-konačnije suptilne i grube forme mislenja. Još određenije, u san stanju, Ona(To) uzima doživljaj (od) beskonačne suptilne forme imaginacije kroz naj-konačniju suptilnu formu mislenja, i u budnom stanju Ona(To) uzima doživljaj (od) beskonačne grube forme imaginacije, kroz naj-konačniju grubu formu mislenja. Tokom podvrgavanja ovom doživljaja, beskrajno Beskonačna Inteligencija je naj-konačniji realizer beskonačne suptilne i grube imaginacije. Kao takva, Ona(To) je u naj-konačnijem lažnom um stanju ili u naj-konačnijem suptilnom i grubom um stanju.

Napokon, dok prolazi od budnosti* u san i od sna nazad u besanio-spava(nje), Beskonačna Inteligencija, (u svom(to) četvrtom stadijumu), rastvara dve stvari koje je bila producirala, održavala ili realizovala: (a) beskonačnu suptilnu i grubu formu imaginacije i (b) naj-konačniju suptilnu i grubu formu mislenja. U ovakvom rastvaranju beskonačne imaginacije i naj-konačnijeg mislenja, Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Um je u Uništitelj ili Maheš stanju.

[1] precondition –  stanje (svojstvo) koje prethodi nekom drugom stanju i koje je neophodno za ta naredna stanja, jer iz njega proishode

[2] must be open for him to see –

[3] precipitated – ubrzano i naglo sunovraćeno u egzistenciju

[4] J nemože se reći da on prolazi kroz sva različita stanja doživljaja jer to nije on koji je prolazio kroz sva ta stanja. Onaj ko je prošao kroz prvo stanje nije isti onaj koji prolazi kroz poslednje od svih stanja. To je jedna ista duša ali se kao identitetom, ličnim lažnim egom, smnatra krajnji rezultat prolaska kroz sve forme i sve doživljaje. Oj je rezultat tog prolaska i njegov identitet je suma svih doživljaja i identiteta, identifikacija sticanih celim tokom prolaska kroz sve forme i sve doživljaje. On je totalna suma svih doživljaja kroz sve forme.On koji je sada, kao pojedinac a ne kao večno sopstvo, nije isti kao on koji je bio u prvoj formi, stoga on nije prošao kroz sve forme i doživljaje već su one prođene od njega i on je posledica i rezultat svih tih doživljaja i prolaska kroz sve forme.

[5] nerazdvojivo vezana, svojstvena

[6] O ovom međusobnom odnosu između imaginacije i mislenja opisanu u ovom poglavlju, pogledaj raspravu o dva aspekta produkcije i realizacije u prvom delu ove serije, isto kao i prikaz o „prekrštenim linijama“ u slici 11, str. 178.