Odeljak VIII

Sahaj Samadhi

Kulminacija meditacije

Kada um totalno uplovi u Istinu, doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje – gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom, koji je u svemu.  Nirvikalpa stanje, do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja, je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije, a ne njihov produkt. Svi oblici meditacije, kao i sva ostala duhovna pregnuća, uprkos međusobnim razlikama, imaju jedan jedini cilj, a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim.

Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva

Pošto ostvari jedinstvo, sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝.  Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti, ono se ne može opisati niti izraziti recima. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje, to je onda Nirvikalpa Samadhi.

Telesno stanje

Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga, odnosno u stanju gde duša, pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja, spoznaje sebe kao Boga.  Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. Njena svest je zaokupljena telom. Brine se za hranu, piće, spavanje, i zadovoljava ostale telesne želje. Ona živi za telo i njegove potrebe. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira; ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici, a prostor je teatar u kome ona živi, kreće se i postoji.

Energetsko stanje

Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. Ona se uzdigla u područje energije. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije, pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem, čistijem bitisanju. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj.

Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju.  Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. U energetskom stanju ona može čuti, videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti, kao i priređivati mnoga čuda (na primer, osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša; ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe.

Stanje uma

Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Na kraju krajeva, čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma; stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga, odnosno Nirvikalpa Samadhiju. U stanju uma, svest je u neposrednoj vezi sa umom. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom, već je sada obuzeta umom. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. No ipak, stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije, i, da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim, potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega.

Um zaklanja Istinu

Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi delovanja individualnog uma. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela, a u energetskom stanju u okvirima energije. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima.  Međutim, čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog, jer je sam sebi koprena između misli i Istine. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije, on je još uvek ograničen odeljenom svešću. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. Zato, pre no što doživi iskustvo stanja Boga, ili Nirvikalpa Samadhi, um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. Oblik je zgusnuta energija; energija je jedna manifestacija urna; um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti; a Večnost – Istina koja je odbacila masku uma.

Transcendiranje uma

Nije lako resiti se ograničenog uma. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma.  Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću, kao i beskrajno strpljenje, nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da, ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje, treba da bude bačen, vezanih ruku i nogu, u reku, a da mu pritom odeća ostane suva. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje.

Drugi Učitelj mu je rekao da, ukoliko želi da dostigne stanje Boga, mora snažno da žudi da se sjedini s Njim – kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega – a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje, kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom, um će podleći uobičajenim uticajima sanskara; ako nedostaje beskrajno strpljenje, žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja, tragalac.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma; a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja.

Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi

Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način. To je stanje iznad uma, koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu.  Svetovna osoba zna da je ljudsko biće, a ne pas. Isto tako, u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog, a ne nešto ograničeno. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas, nego ljudsko biće. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju, duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. Ona to jednostavno zna intuicijom, bez ikakvog napora.

Život u večnosti

Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi, ona je stalno prisutna. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu, kao posrednika ograničenih akcija, primaoca radosti i boli. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima; one ne mogu da je dotaknu. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu, to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje, čistota, ljubav i sreća. Biti u Nirvikalpa Samadhiju – iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi – znači beskrajno živeti u Večnosti.

Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi, ili božanstvenost na delu, doživljavaju Sadgurui, a njemu prethode va stanja: Nirvana, ili apsorbovanost u božanskom; i Nirvikalpa Samadhi, ili božestvo u ispoljenju. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije, ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela, ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima, ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe. U ovom stanju, mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja, ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima.  Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma, doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije, zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina, stanje u kome um, savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine, prestaje da osciluje između krajnosti.

Mokša, Nirvana i Nirvikalpa

Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha, Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu, praćeno beskonačnim blaženstvom. Mokša se, međutim, doživi nakon što duša odbaci svoja tela, dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. Takođe, iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela, kao i mnogi drugi suštinski činioci, među njima ipak ima razlike. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga, njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. Srušivši zidove stare individualnosti, duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost. Premda se neograničena individualnost duše, na neki način, zadržava u jedinstvu sa Bogom, ona ostaje u stanju mirovanja, uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim, to jest u stanju Nirvane. Međutim, kada duša, stupivši u beskonačni život Boga, svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost, to je onda Nirvikalpa Samadhi.

Stanje Sadgurua i Avatara

Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se, kao Sadgurui, spuštaju sa sedmog nivoa svesti, a takav je i sam život Avatara. To je stanje nenarušivog mira, ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga, doživljavajući Boga svuda i u svemu. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju, da putuju avionom, razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju – oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini, trajnoj i nepromenljivoj. Takav je Sahaj Samadhi, neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu.