Šakti i Gasovito, Tečno i Čvrsto Stanje Vode


Božija tri tela – fino, suptilno i grubo – mogu da budu upoređeno sa gasovitim, tečnim i čvrstim stanjem vode. Kao para ili oblak,  voda je slobodna ali se ne može manifestovati; isto tako, um u svome finom stanju, mada je ne-ograničen,[1] nema uošte svest i (ne) može da realizuje ništa. Kao tečnost i led,  voda gubi moć (po)kretanja, baš kao što je i Bog, stičući svest kroz suptilno i grubo telo, opterećen sa njima(telima). Sadguru je sličan čistoj moći ili shakti – ovde je treba uporediti sa ritmičkim udarcima („beat“). Ritmički udarci Sadgurua rastapaju led u vodu i isparava vodu u paru; to jest, On transformiše grubo u suptilno i suptilno u fino. Kroz ovu transformaciju, shakti se manifestuje i Bog realizuje Sebe.

RAZMOTRIMO ANALOGIJU o tri stanja supstance – u ovom slučaju, vode:

1.  kao gas, ona je para;

2.  kao tečnost, ona je voda;

3.  kao čvrsta, ona je led.

U sva tri (stanja) supstanca je ista: supstanca koja je u pari je takođe i u vodi kao i u ledu. Da bismo nastavili sa ovom analogijom, hajde da uporedimo ovu supstancu (tj., vodu) sa Bogom.

Telo (od) ove supstance u svojoj gasovitoj formi je upredivo sa finim telom (od) Boga;

telo (od) ove supstance u svojoj tečnoj formi je upredivo suptilnim telom (od) Boga;

telo (od) ove supstance u svojoj čvrstoj formi je upredivo sa grubim telom (od) Boga.

Ukratko, Božija tela u besanom spava(nju), snu i budnosti* korespondiraju sa telima (od) supstance kao pare, vode i leda.

Sad u besanom spava(nju) Bog ima fino telo koje je ništavnost, tama, imaginacija, ignorantnost, a koje bi moglo da bude upoređeno sa vodom u njegovoj(to) gasovitoj formi. U snu Bog ima suptilno telo, koje bi moglo da bude upoređeno sa vodom u njegovoj(to tečnoj formi. I u budnosti* Bog ima grubo telo, koje može da bude upoređeno sa vodom u njegovoj(to) čvrstoj formi kao led. Ovo grubo telo, pak, jeste gruba manifestacija te imaginacije, ignorantnosti, tame, ništavnosti. Da sumiramo, dakle: baš kao što supstanca ima tri tela – gas, tečno i čvrsto – tako i Bog ima tri tela: fini, suptilni i grubi univerzum.

Sada s-one-strane ovih svojih tela, misli o sebi kao Beskonačnom ili o Svemu. Sa jedne strane ovog beskonačnog Svega, imaginiraj ništavnost kao vrstu pare ili gasa. Sledeće do njega, imaginiraj suptilno telo kao donekle kondenzovanu tečnu formu. I sledeće do njega (na daljoj strani), vizualiziraj grubo telo kao još više kondenzovano čvrsto. Ova tri tela – fino, suptilno i grubo – su tela (od) mislenja ili uma a ne (od) Inteligencije. Opet, da pojasnimo značenje, oni su tela (od) điva (uma) a ne (od) Khuda (Inteligencije). Sve do ove tačke objašnjavali smo o telima Boga ili Khudi-ja, koja su tela imaginacije ili univerzuma: ali sada diskutujemo o formama mislenja ili điva. Vi neprekidno bacate svetlost (prakaš) na i osvetljavate (iluminirate) svoju finu formu i svoja suptilna i gruba tela. Vi nikada ne spavate. Dakle ko je taj koji spava?To je um! Kada grubo telo spava, tada se on sliva-u-jedno u suptilno telo, koje je san stanje; i kada suptilno telo spava, tada se ono sliva-u-jedno u fino telo, koje je besano spava(nje). Tako je to koje spava grubo i suptilno telo tvoga uma, a ne ti, niti Sopstvo.

Hajde da sada ilustrujemo ovu temu o tri tela kroz daljnje analogije. Sila[2] – to jest, čaitanja, shakti, mislenje – mada je ona jedno kroz sveukupni tok, ipak ona egzistira u tri tela, obitavajući na različite načine. Razmotrimo slučaj semena. Sila (điv, čaitanja) koja je u semenu, pošto nema polje delovanja da bi se(to) manifestovala unutar te forme, stiče formu drveta; ali da bi se manifestovala otvoreno i do naj potpunijeg stepena, ona ulazi u formu ploda (voćke). Ta ista sila koja je bila u semenu je takođe i u drvetu isto kao i u plodu (voćki). Ali da bi se manifestovala na različite načine, ova ista jedna sila sebe(to) ispoljava kao tri različita tela: seme, drvo, plod (voćka).[3]

Za drugu analogiju, razmatrajmo slučaj oblaka – reprezentujući fino telo – koji su svuda preovladavajući u atmosferi. Kada ovi oblaci descendiraju sa visina, oni bivaju kondenzovani. Tada više ne mogu da se kreću uokolo u vazduhu gde god to žele. Umesto toga, oni poprimaju formu tečnosti (suptilno telo); i ova voda teče ovamo i onamo. I napokon ova ista tečnost, kada se kondenzuje još više do tačke kada očvrsne, biva smrznuta i imobilizovana[4] u formi leda, što možemo da uporedimo sa grubim telom.

Na isti način, kada je um u ne-svesnom besanom spava(nju) ili u Supersvesnom Nirvikalp Samadija (budnost*-u-besanom-snu), umovo fino telo nemože da se /ras)prostre posvuda i prožme sve. A kada je um u pod-svesnom snu, ili u pod-Supersvesnom božanskom snu (turiya avastha), njegovo(to) telo koje je sada suptilno i stoga nemože da se (ras)prostire posvuda i sve prožme, no i pored toga slobodno luta tamo i vamo uokolo. I napokon, kada je um u svesnoj budnosti*, njegovo(to) telo (sada grubo) je usporeno (lenjo) i kretanje koje je restrikcionisano.

Kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija, kao Inteligencija, stiče dva tela, a kao um, poprima različite parove dva tela. Dva tela (od) Inteligencije kao Inteligencija su suptilni i grubi univerzum, dok su dva tela (od) Inteligencije kao um suptilne i grube forme (sukshma i sthul sharir).

Kad smavamo besano, naše telo je u gasu-nalik stanju (od) ništavnosti. Kada sanjamo, naše telo je suptilno, nalik vodi. I kada se probudimo, naše telo je grubo, nalik čvrstom ledu. Tako jedna ista supstanca, jedna ista sila ili shakti ima tri tela, gasovito, tečno i čvrsto. Ova tela ometaju silu u njenom(to) nastojanju da se manifestuje. Kada je ta sila bila u oblak formi, bila je nesposobna da se manifestuje, te je stoga poprima telo (od) tečnosti. Ali u tečnoj formi njene(to) šanse za manifestovanje, umesto da se uvećaju, su još više bile smanjene. Te ona(to) stoga uzima (na sebe) naredno telo, koje je bilo čvrsto poput leda. Ali sada konfuzija samo postaje još mnogo zamršenija.[1] Ukratko, sila, kod nastojanja da se manifestuje i sebe(to) učini korisnom, prvo je sebe(to) transformisala od oblaka u vodu i potom od vode u led. Ali dospevši u stanje leda, nije mogla da se(to) još više kondenzuje, Ali ako bi ta sila da se(to) oslobodi i manifestuje, preostalo joj je samo jedno preusmerenje: toplota, koja u ovoj stilskoj figuri reprezentuje Sadgurua. Kada se ova toplina primeni na ledu[2] (koje zamenjuje grubo telo), led je transformisan u vodu (koje signifikuje suptilno telo), i kada ista toplina počne da deluje na vodu, voda biva transformisana u paru[3] ili isparenje (tj., fino telo). Kao para, sila može da manifestuje sebe(to) i sposobnija je za (po)kretanje motora i drugih mašina.[4] Ova ista sila nije mogla da pokreće motore ili mašine kao oblak, voda, led; ona je to mogla da učini samo kao para ili isparenje.

Interpretiraćemo ovu analogiju: Khuda je neograničena shakti ili sila. Ta neograničena sila, taj Khuda,[5] egzistirla je isprva kao fino telo. Ali u toj formi nije mogao da se manifestuje.; i stoga je poprimio suptilno telo. Ali u tome je još više bio udaljen od bivanja sposobnom da se manifestuje, te stoga uzima (na sebe) i treće telo, a to je bilo fizičko (J telesno). Ali ovde, ironijom, šansa ili polje za njegovo(to) manifestovanje bilo je mnogo redukovanije. To je na ovom stecištu[6] da je Sadguruova „toplina“ (da to tako kažemo) ušla u igru. Sadguru, delujući unutar individuinog uma u njegovom(to)[7] (pot)puno svesnom stanju, producira takav efekat na umovo grubo telo da ga transformiše u suptilno, i, delujući istovetno na suptilno, sliva-ga-u-jedno u fino: i na ovaj način On uzrokuje da se sila manifestuje.

Kada je um kao običan čovek u radu* kroz svoje suptilno i grubo telo, on(to) doživljava svet i uzima doživljaje (upabhog) (od) svojih(to) sanskara. Ali kada se ponovo vrati u fino telo stanje, um je naprosto ne-sposoban da radi; potpuno se zaustavio. Tako je u obično besanom spava(nju) um zaustavljen i ne funkcioniše kroz bilo koje od svojih(to) tela; ali u isto vreme ne zadržava (J očuvava) svest. U Nirvikalpi, um je takođe zaustavljen i ne funkcioniše kroz bilo koje od svojih(to) tela, ali sada doista zadržava svest. Drugim rečima, ostaje svestan u besanom spava(nju): i ovo jeste Realizacija. Ali ono što je zajedničko za besano spava(nje) i Nirvikalpu je to da se, u oba slučaja, um ponovo vratio (J revertovao) u finu formu gde je nesposoban za izvođenja ikakve akcije.

Da rezimiramo, dakle, sa figurativnim prikazom o oblaku i njegovim(to) cikličkimtransformacije: sila (shakti) u finom telu, koje je telo (od) noštavnosti ili oblak telo, (ne) može da izvršava nikakav rad. Da bi izvršavanje posla učinila mogućim, ova ista sila je svoje oblak-telo promenila u tečno i svoje tečno telo u led; ipak još uvek ona(to) nije mogla da radi. Ili, još preciznije, mada je sila počela da deluje u ova dva tela, njen rada je nenamerno[8] bio pogrešnog tipa. U stvari, realna i ispravna primena sile je da pokreće motor i druge mašine, a što ona nemože da čini u svojim formama leda i vode.

Kako toplina Sadgurua pretvori led u vodu i vodu u paru, na isti način, u prirodnom toku stvari, sunčeva toplina (reprezentujući sanskare) topi led u vodu i isparava vodu u oblake. Ovaj prirodni ciklus se stalno nastavlja, a sila je ipak još uvek ne-sposobna da bi postala manifestofana (pragat). Ona to ne čini zato što se proces ne-svesno razotkriva[9]: a svest je neophodna za manifestaciju sile. Sila može jedino kao ljudsko biće koje ima punu svest da uz pomoć topline promeni led u vodu pa potom u paru koje pogoni mašinu. Stoga ljudsko biće manifestuje (pragat kare chbe) silu kao paru ili isparenje, koje reprezentuje svesnu besformnost. Ovo „para“ stanje mora da bude postignuto, jer čak iako je osoba svesna i zaista koristi[10] svoju grubu formu (led), ili čak iako transformiše grubo telu u suptilno (vodu), u ove dve forme on još uvek ne može da silu dovede van[11] u punu manifestaciju. Istovetno, Bog (sila) u finom telu ne realizuje Svoje osobno Sopstvo ako je On ne-svestan. A čak i onda kada se svest uzdigne, još uvek On ne može da realizuje SvojeSopstvo (tj., sila se ne može učiniti da se manifestuje ili pragat)[12] u gruboj i suptilnoj formi. Bog može da realizuje Sebe samo ako je On u svesnom fina-forma stanju. Sopstvo-realizacija zahteva da Bog zadrži svest u finoj formi, ostajući izdvojen od suptilne i grube forme. Drugim rečima, sila mora da bude aktivna i u radu[13] – ali u stanju gasa (ili bestelesnosti), a ne u formi vode ili leda. Ukratko, Bog mora da bude svestan u finoj formi ako će On da realizuje SvojeSopstvo.

Da sumiramo: u počinjanju, Bog ima finu formu ali ostaje ne-svestan. Postajući slabašno svestan, On poprima suptilno telo, i potom stičući punu svest, On descendira u grubo telo. Na tom stadijumu, mada je svest odista bila ostvarena, fina forma nije više dostupna, bejavši transformisana u suptilno i grubo telo. Samo ako, zadržavajući punu svest, Bog rastopi led (od) grubog tela u tečnost i kuvanjem vodu suptilonog tela (pretvori) u isparenje (tj., gas ili oblak) (od) fine forme[14] – samo tada On Sami biva manifestovan (pragat).

[1] worse confounded – gora prokletinja, confound – zbrka, pobrkati dve stvari

[2] when this heat come to bear on the ice – kada ova topline donese (rezultate) na ledu, kada stvori (ostvari)  rezultate; kada led počne da podnosi ovu toplinu

[3] vapor – para, magla, ali i maštarija, steam – isparenje, para

[4] Kada je ovaj tekst napisan (u 1920-tim), parna snagfa obezbeđivala  je primarno sresdstvo za promenu mest („lokomotion“) i druge mehaničke primene. Tako Meher Baba ukazuje na formu tehonologije koja je vidljivo transformisala svet u tom veku.

[5] Khuda – Bog u aspektu Gospoda (Lord), Vladara, Majstora, Posednika. U BI i UBR (U Božijem Rukopisu) je često korišten u asocijaciji sa banda, sputano jedno, rob. Bal Natu se seća da je jednom prilikom u Guruprasadu Baba rekao, „Šta je Khuda? ‘Khuda’ je ‘Sopstvo’, i ‘Khuda’ je jedan koji rađa („begets“) Sebe („Himslef“ -Svoje Realno Sopstvo, pri čemu ovo Him,He – označava Bramana – Boga) ili koji je došao iz Sebe („Himslef“). Khuda-pana znači „Khuda-stvo“ (ness) ili „Božanskost“ (Godhood) ili „Gospod stanje“ (Lorda state).

[6] it is at this juncture – to je pri ovom stanju stvari, u ovim okolnostima, u ovom momentu, na ovom spoju

[7] its – odnosi se na individualni um a ne na Sadgurua jer bi tada bilo „His“

[8] unwittingly – nesvesno, nenamerno

[9] unfolding – širi, razvija, razmotava, raširuje, rasprostire, razotkriva, proširuje, odmotava

[10] make use of –ostvari korišćenje, učini upotrebljivom svoju formu, to jest nađe načini da je kostisti

[11] bring the force out – da dovede silu van, jer je sila unutra u nemanifestovanoj finoj formi i unutarnja je, to jest nemanifestovana, tj., počiva latentna u ne-svesnoj nemanifestofanoj finoj formi.

[12] još uvek nema načina na koji bi se moglo učiniti da se sila manifestuje, te ona ostaje ne-manifestna tj nije ispoljena.

[13] working – da radi, u radu, delujuća, rad*

[14] J Gas ili oblak = fina forma; po meni ovo je poistovećenje finog sa mentalnim ili barem na isti način na koji je astralno suptilno.. Pre toga je bilo da je Khuda = Bog = Inteligencija, Khuda= neograničena šakti = sila. Pa takođe da je u besanom spavanjeu (spavanju bez snova) nu onesvešćenosti, smrti, Sopstvo-realizaciji,. Obična svest neprisutna; u prvom slučaju je zamenjena sa ne-svećšu a u drugom sa Supersvećšu.

[1] unrestricted – ni na koji način nema nikakve restrikciji, nije unlimited – neograničeno niti unbounded – nesputano, neograničeno

[2] Reč „sila“ („force“) ovde i nekoliko linija niže, je u originalnom manuskriptu, jedna od nekoliko Engleskih reči u predominantno Guđarat pasusu. „Sila“ (um smislu originalne ili primordijalne sile) pruža dobar Engleski prevod za shakti, veoma važnu reč u Hindu razmišlljanjuu, koja se ovde u ovoj rečenici pojavljuje po prvi put u ovom manuskriptuu. Shakti u Shaivite posvećenosti Srednjeg Veka je bogoštovana kao supruga Šivina i Božanska Majka univerzuma; Ona je personifikacija božanske sile („force“), Maje, taj primalni princip iluzije koji motiviše svest da istekne napred unutar ne-svesti Realnosti. I na ovaj način ova primalna sila, shakti, je instrument u činjenju ne-svesne Realnosti svesnom Sebe (Itself).

[3] ova analogija o semenu je mnogo detaljnije razvijena na strani 359-60.

[4] učinjena nepokretnom