Ništa i Sve

(Napomena prevodioca: pred vama se nalazi radna verzija prevoda Bau Kalčurijeve knjige „Ništa i Sve“. Verzija koja će biti objavljena će se donekle razlikovati od ove verzije koja se nalazi na ovom sajtu. Kako je ova verzija rađena za ličnu upotrebu naglasak je bio na vernosti prevoda originalu i koliko je to bilo moguće prenosu duha i višeznačnosti samoga teksta. Ovde je dat sa svim fusnotama i završnim napomenama koje sam unosio tokom prevoda – mislim da će i to biti prerađeno pre nego što teks bude objavljen. No to je sve sada u rukama drugih ljudi jer je bilo nekako vreme da ovaj tekst pustim u javnost posle skoro petnest godina rada na njemu. Nadam se da će vam biti od koristi – Prevodioc)

UVOD

Imao sam privilegiju da služim Avatar Meher Babu kao Njegov noćobdija od 1955. Pridružio sam se Meher Babi kao dvadesettrogodišnji mladić. Te 1955-te godine čuvajući noćnu stražu, prvi put mi se javila misao da ću napisati knjigu o Avataru, iako do tada nikada nisam ništa napisao, a po obrazovanju sam pravnik i agronom. Inicijacija u rad sa knigama imao sam pri sređivanju materijala za knjigu Bog Govori. Od 1959-te, a na Meher Babin zahtev, napisao sam nekoliko knjiga na hindiju koje su publikovane u Indiji. Ništa i Sve je prva knjiga koju sam napisao na Engleskom jeziku. U stvari Sami Baba je bio taj koji je usavršio moj engleski tako što je tražio da Mu čitam novine tokom noćnog bdenja.

Ovu knjigu sam počeo pre četrnest godina. Jednog majskog dana 1967-me u Guruprasadu u Puni, Baba mi je gestovima kazao „treba da napišeš jednu knjigu – Ništa i Sve. Sve i Ništa je već napisana a ti si uradio dopadljiv prevod i proširio si knjigu sa pesmama i komentarima. Sada ćeš napisati Ništa i Sve. To je veoma važna knjiga. Ja ću ti dati 10 procenata od knjige koju sam napisao 1925 i 1926 godine.“ Ništa nisam odgovorio Babi niti ga pitao o tome kako bi to trebalo da uradima, a On to nije više pominjao sve dok se, nakon mesec dana, nije vratio u Meherazad.

Baba je nakon povratka u Meherazad (Ahmednagar) u Junu iste godine,  smesta počeo striktnu izolaciju te skoro da uopšte nije imao kontakte sa vanjskim svetom. Jednog dana mi je rekao gestovima, „uzmi papir i olovku; želim da zapišeš izvesne stvari…i nemoj da prekidaš. Daću ti glavne ideje iz Knjige koju sam napisao.“ Naravno nisam Ga prekidao. Te junske noć 1967-me sam počeo da zapisujem naznake koje mi je Baba diktirao u Svojoj sobi u Meherazadu.

U to vreme, rano jutrom bi se Baba sretao sa muškarcima u mandali holu i potom bi započinjao Svoj rad u izolaciji. U potonjem periodu,  izolacija je bila ekstremno važna faza  Babinog ivota, i nikome nije bilo dozvoljeno da napravi ni najmanju buku koja bi Ga mogla uznemirti. Babino zdravlje je u to vreme bilo kritično i nakon rada-u-izolaciji bi bio užasno iscrpljen. Nakon što bi posle tri sata dovršio ovaj unutrašnji rad, pozvao bi muškarce da uđu u hol, Eruč bi obrisao znoj i stavio puder na Babino umorno telo. Nakon ove pauze, ostali muškarci bi se razišli da po Babinim uputstvima obave svoje specifične zadatke, i tako smo ostajali sami Baba i ja. Tada bi mi Baba jedno pola sata pa nekad do sata, diktirao specifične naznake za ovu knjigu i ja bih zapisao. Ovo diktiranje suštinskih poenti se kontinualno nastavilo u Meherazadau narednih pet meseci, između Juna i Novembra 1967 godine.

Obično bi mi Baba dao instrukciju da naznake zapišem po grupama, pa da potom sve to sam povežem u celinu, a sve je trebalo da završim do sledećeg jutra, da bih mogao ponovo da Mu pročitam ceo odlomak. Drugim rečima, želeo je da elaboriram naznake koje mi je dao i da sačinim osnovni siže od onoga što mi je izdiktirao prethodnog dana. Mnogobrojne činjenice Baba je izdiktirao do detalja, a nekih drugih se samo dotakao. Povremeno nisam bio sposoban da povežem sve naznake zajedno ili da u potpunosti shvatim njihov međuodnos i značenje, ali bi Baba gestovima rekao, „ova činjenica ili ona su u vezi, povezane sa nekom od priča koja je data.“ Kada bi činjenica koje treba da povežem bile nejasne, morao sam da pitam, a Baba bi me prekorio, „samo zapisuj ono što ti sada dajem. Nemoj da Me prekidaš, i sve će ti kasnije biti kristalno jasno.“

Hronološki gledano, Baba mi je prvo dao priču „Vragolsto Pile“, koga je u hindiju nazvao Saitan, što znači đavolsko dete ili mali đavo. Onda su sledila „Dva Kralja“, a a potom je Baba nacrtao dijagram o Radžama Sarvanji i Sarvasvi i Maharani Vaikunth.

Dovršivši ove priče o početku kreacije, Baba je prestao da mi diktira u mandali holu, nakon toga mi je diktirao samo tokom noćnog bdenja. A 1968 je počeo da mi diktira naznake za deo koji je Sam nazvao u hindiju, „Apar Vidya“, što znači BESKONAČNA INTELIGENCIJA. Ove činjenice su bile jako teške jer ih Baba nije uvek objašnjavao do detalja i nisam mogao uvek da sledim na koji način su činjenice bile povezane zajedno. Bez obzira na to samo sam zapisivao tačno onako kako mi je Baba gestikulirao. Sedeo sam na podu gledajući kako se Njeogve ruke pomeraju u tišini i samo sam zapisivao svaku poentu koju bi mi izdiktirao. Kasnimje mi je dao instrukcije kako ove poente treba povezati zajedno i sam je nacrtao kartu BESKONAČNA INTELIGENCIJA. Ali sada nije tražio da povežem u celinu te poente i da Mu ih ponovo pročitam. Prethodno sam napisao cele priče o Vragolstom Piletu, Dva Kralja, Adamu i Evi, Ganesšu, i pročitao je Babi a na Njegov zahtev i neke druge priče, tako da ih je sve čuo.

Sve ove specifične poente za BESKONAČNA INTELIGENCIJA Baba mi je diktirao tokom tri ili četiri meseca. Većina ovoga mi je data na engleskom; izvesne poente o „Vragolstom Piletu“  bile su mi date na hindiju. Kratak deo BESKONAČNE INTELIGENCIJE koji je bio napisan na hindiju, preveo je moj prijatelj Feram Workingboxwala. Nakon što bi Feram preveo, sve činjenice bih detaljno napisao na engleskom; tako sam celokupni tekst napisao na engleskom jeziku.

Kada je Baba završio sa diktiranjem svih naznaka za BESKONAČNU INTELIGENCIJU, više mi nije davao nove, niti je nakon toga pominjao ovu knjigu, Ništa i Sve. No 1968-me mi je dao instrukcije da napišem neke druge knjige, pa sam radio i na ovim knjigama. U to vreme, kad mi je Baba davao naznake, Imao sam odvojenu beležnicu u kojoj sam ih zapisivao a tu beležnicu sam koristio da kompletiram BESKONAČNA INTELIGENCIJA  1973 godine.

Sada mi je jasno da ova knjiga reprezentuje deset procenata Meher Babine izgubljene knjige, u početku sam se ipak ponekad pitao da li mi Baba zaista daje deset procenata Sopstvene knjige ili na ovaj način, iz dana u dan, provodi vreme sa mnom kako bi umanjio napor Svog unutrašnjeg rada. Na neki način je tačno znao o čemu sam razmišljao i prekorio bi me, „U čemu je tvoj problem? Toiliko godina si proveo sa mnom – nemoj imati ma kakve sumnje u vezi toga šta radiš. Zapamti da ti daje deset procenata Moje sopstvene Knjige. Ovaj rad nije samo pisanje! To nije samo razbibriga; Moja Knjiga je najvažnija Knjiga na svetu.“

Baba je gestikulirao toliko izražajno i sa tolikom ozbiljnošću da sam morao da pomislim, „Ovaj rad mora da Mu znači nešto, inače zašto bi mi svakoga dana ditirao odmah pošto završi svoj rad-u-izolaciji? Mada je bio iscrpljen nakon Svog rada, još uvek je nastavljao da odvoja vreme kako bi mi davao jednu za drugom važne činjenice vedzane za ovu knjigu…to mora da Mu je važno.“

Meher Baba je 31.Januara 1969 napustio Svoje fizičko telo. Pretrpeo sam ogroman gubitak jer sam ostao bez Njegove fizičke prisutnosti, i tada nisam bio u stanju da razumem šta bih trebalo da uradim u vezi obaveza koje mi je dao, da napišem Njegovu biografiju i završim ovu knjigu. Ali sam zapamtio Njegove reči , „Zapisuj ono što ti diktiram…ne prekidaj…dajem ti deset procenata…“ I najvažnije „Sve će ti biti kristalno jasno!“ Ove reči odzvanjale su mi u srcu i verovao sam da definitivno Baba mora ispuni Svoje obvećanje i objasni mi to do detalja na Svoj sopstveni način, u Svoje sopstveno vreme.

Kako je najvažnija knjiga, za koju mi je Babe dobio uputstva da je napišem, bila Njegova biografija (koju sam nazvao Meher Prabu, ili Meher u Onostranom), nakon što je Baba napustio telo, više od tri godine sam potpuno bio zaokupiran sakupljanjem činjenica i zapisivanjem materijala. Nakon što sam kompletirao Meher Prabu, počeo sam da radim na Ništa i Sve, iako mi Baba još uvek nije u potpunosti objasnio svaki detalj. Raznišljao sam o ovoj knjizi, ali u početku uopšte nisam imao inspiraciju i ništa mi nije javljivalo. Prva dva seta naznaka koja sam dobio bila su dovoljno jednostavna tako da sam počeo da ih ispisujem, i jednom kada sam počeo olovka mi nije stala tokom četrdeset dana. Napisao sam, iz svog notese,  BESKONAČNU INTELIGENCIJU  činjenicu po činjenicu i na Svoj sopstveni način Baba mi je sve objasnio. Učinio je da se sve činjenice povežu i uliju sa sledećom činjenicom onako kako sam ih zapisivao, ispunjavajući Svoje obećanje da će mi sve biti kristalno jasno.

JA SAM OVDE U SVEMU

Jedne noći 1959-te godine tokom noćnog bdenja, Meher Baba mi je izdiktirao sledeći dvostih:

O Neprocenjivo Vredno Blago Znanja

Ti si unutar i izvan,

i ti si Okean Milosrđa.

Ti si u svim svetovima;

Ti si Okean Atributa!

O, Meher, Bože-Inkarnirani, Ti Jedini Egzistiraš!

Potom je Baba od mene zatražio da, kada god budem imao vremena,  komponujem gazal oko njegovog dvostiha. Dao mi je instrukcije da koristim određenu hindi meru stiha koji mi je otkucao prstima. No nisam znao kako da napišem takav gazal, te sam samo čuvao dvostih u notesu i čekao da budem inspirisan.

Prošle su tri godine, i 1962. me je Baba dao instrukciju da prevedem knjigu Sve i Ništa na hindi, i Baba je želeo da prevodu dodam i molitvu. Tek tada sam se setio stihova iz dvostiha koji mi je Baba izdiktirao. Činilo se da je Baba bio veoma zadovoljan što sam se konačno setio tih dvostiha. Gestovima mi je rekao, „Budući da Ja jedino egzistiram, napiši o temi „Ti Jedini Egzistiraš.“

Naposletku sam dobio inspiraciju i konponovao sam jedanest dvostiha koji su išli zajedno sa prvim. Sledećeg dana tokom noćnog bdenja Baba mi je rekao gestovima, „Da li si juče konponovao neku molitvu?“

Odgovorio sam, „Da, Baba, još jedanest dvostiha.“

Baba mi je tada rekao gestovima, „Pročitaj ih, sve Mi ih pročitaj,“, i tako sam i učinio.

Tog dana Baba je bio u izuzetno dobrom raspoloženju, i nakon što sam završio sa čitanjem svih dvanest dovistiha, rekao Mi je, „Uzmi olovku i zapiši sve ono što ću ti sada dati za nove dvostihove.“ I sada je komponovao još nekoliko novih dvostiha, jedan za drugim. Baba je sedeo na Svom krevetu i pesnicama dobovao po butinama ritam za stihove koje je Sam konponovao tokom više od jednog sata.

Kasnije 1962 tokom vrelih letnjih noći u Guruprasadu Baba mi je naredio da završim posao oko prevođenja i da proširim i upotunim Sve i Ništa sa  komentarima i sa nekoliko pesama. Ovaj posao pisanja sam obavljao u svojoj sobi na spratu, ujutru i popodne dok su Baba i ostali mandaliji bili dole u velikom holu sa posetiocima. Mnogo kasnije sam saznao da je Baba, svakog dana,  instruisao nećaka Šerua da peva ovu pesmu nazvanu, „Ti Jedino Egzistiraš.“ Baba nikada nikome nije oktrio da je On konponovao ovu molitve, i pošto su svi bili pod utiskom da je moja, šaljivo su je uzvali „Baova molitva Babi.“

Svakoga dana kada bi se Baba povukao u sobu da se odmori, sišao bih i posetio Ga. Dok sam, jednog popodneva, hodao ka Njegovoj sobi nekoliko ljudi je počelo da mi se smeje i govorili su mi da im se ne sviđaju reči molitve koju sam konponovao, „Koje molitve?“, želeo sam da znam, jer sam bio veoma zbunjen njihovim optužbama i stavom.

Pomislili su da se pravim glup i ismevali su me govoreći, „Ti znaš  koja je to molitva! Kakva ti je to molitva Babi? Ko se još tako moli? Zar nisi mogao da koristiš bolje primere, bolja objašnjena nego što su „zmije“, „škorpioni“, „komarci“, „bube i muve“ kada opisuješ Božanske atribute?“

Te iste večeri, dok sam bio sa Babom, gestikulirao mi je „Šta misliš?

Kao i obično, odgovorio sam, „Ništa, ništa.“

Ali Baba je mogao da vidi da sam nečim uznemiren i narediom mi je da mu kažem šta je to što mi se mota po umu, Rekao sam Mu, „Baba, trebalo bi da promenimo tu molitvu. Nije dobra – trebalo bi da koristimo druge reči da opišemo Božije Atribute, Tvoje atribute. ona vređa neke ljude i ne vole je. Ljudi se smeju ovoj molitvi, Baba!“

Baba je odlučno (i nedvosmisleno) gestikulirao, „Ne! Nemoj da menjaš ni jednu jedinu reč. Molitva je od Mene..ona je sasvim u redu! Ti nemaš pojma o važnosti ove molitve. U budućnosti će ova Moja molitva će biti pevana u svakoj kući u celom svetu.“

Kasnije mi je Baba gestikulirao, „Važno je, veoma važno, da ljudi pronađu Boga u odbojnim stvarima, da Me pronađu u odbojnim stvarima. Ovde sam ja u svemu i u svakom stvorenju. Ja sam ovde u prljavštini, škorpionu, zmiji, slonu i komarcu, u svemu!“

Baba je nastavio, „Ne obraćaj pažnju na ono što ljudi misle. Volim ovu molitvu jer ona govori ljudima Ko Ja jesam, Šta Ja jesam. Ljudi neznaju Ko ili Šta sam Ja, i zato im je neophodna ova molitva da bi Me znali, da bi Me razumeli. Ovu molitvu sam dao njima, a ne tebi. Ti si zapisao ono što sam ti naredio da napišeš. Doći će dan kada ćeš to saznati.“

Ovo je Njegova molitva sve do poslednje reči a koja govori o Svemu i Ničemu.

TI JEDINI EGZISTIRAŠ

O neprocenjiva riznico Znanja!

Ti si unutar i spolja,[1]

i Ti si Okean Milosrđa.

Ti si u svim svetovima;

Ti si Okean atributa!

O Meher, Bogo-Inkarnirani, Ti jedini egzistiraš!

Ti si Jezdan, Ti si Ezad.

Ti si Alah i Išvar.

Ti si Ram i ti si Buda.

Ti si Voljeni Gospod Krišna

Koji je  jednim prstom podigao planine.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Onostrani Bog

i Onostran-Onostrani Bog takođe.

O Okeanu Ljubaznosti, Ti jedini egzistiraš.

Ti si Mohamed, Ti si Savršenstvo Oličeno.

Ti si Znanje Samo

i Ti jedini egzistiraš.

Ti živiš u svakome

i Ti jesi svako.

O Voljeni, Ti si Prosvetljeno Jedno,

i Ti jedini egzistiraš.

Ti si s atributima

i bez atributa!

Ti si isključivi igrač

u božanskoj igri. Ti jedini egzistiraš.

Ti si nenadmašiv, Jedno Jedino!

Ti obitavaš u svačijem srcu,

i Ti jedini egzistiraš.

Ti si večno nepomičan,

i nepokretno je Tvoje boravište.

Ti si Najviši, jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si Delaoc,

delo, i uzrok delanja!

podržavaoc Ti jesi,

i Majstor Majstora.[2]

Ti jedini egzistiraš.

Ti si tragalac, obožavanje

i Sadana.

O Mehere, Bogo-inkarnirani, Ti jedini egzistiraš!

Ti si ispred i iza

Ti si iznad i ispod

O Gospode, Ti živiš u svakoj kući,

i Ti jedini egzistiraš.

Ti si onostran Onostranog,

pa ipak ostaješ unutar svakoga,

Ti si Sve-Prožimajući, i Ti jedini egzistiraš.

Ti si u svačijem susedstvu.

Ti si Podržavaoc.

Ti Sami si svi svetovi,

i Ti jedini egzistiraš.

Posvuda, bilo iznad ili ispod,

Ti si potpun;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si ne-opažen a isto tako i opažen.

Ti živiš u svakome

opraštajući svakome njegove grehe.

Ti jedini egzistiraš.

Nema nikoga bezTebe!

Ti si manifestovanje i nemanifestovano

pošto Ti jedini egzistiraš.

Ti si čovek. Ti si ptice.

Ti si riba i  životinje.

Jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si bube i stenice,

Ti si zmije i škorpioni,

Ti si mravi i komaraci

Jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si insekti. Ti si vaši.

Ti si psi, magarci i golubovi.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si jeleni i slonovi;

Ti si mačke i majmuni;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si mesec i zvezde,

zora i noć,

i sunce i takoje svetlost.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si vetar i voda,

i životinje vode;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si srebro i zlato,

ti si bakar i gvožđe.

Ti si mesing i kamen;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si čaj i kafa,

i šećer takođe;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si papir i knjiga,

Ti si škola i kancelarija;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si pero i mastilo

i Ti si nadareni pisac

Ti jedini egzistiraš.

Ti si vrata i prozor.

Ti si mermerni pod;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si lek i bolest

i doktor takođe;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si igra i igrač,

i posmatrač takođe;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si cveće i trn,

i Ti si miris.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si pevač.

Ti si muzički instrument.

Ti jesi slatke melodije,

jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si molitva i reči molitve.

Ti jesi snage zla

i moći svetlosti.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si vojnik, armija,

i Vrhovni General.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si mornar, brod,

i prostrani Okean;

Ti jedini egzistiraš!

Ti jesi turbulencija oluje

i mirne vode.

Ti si Biser

i Ti si školjka.

Ti jedini egzistiraš.

Ti si obala, skeladžija,

i More takođe,

jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si prosjak, davalac,

i milosrđe;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si rob i Gospod;

Ti si Onostrani Bog.

Ti si Bog. Ti jedini egzistiraš.

Ti si Majka i Otac;

Ti si Majstor, brat i prijatelj.

Ti si familija i rođaci;

Ti jedini egzistiraš.

Mimo Tebe nikoga nema!

Večan Ti jesi,

jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si Pran i Ti si srce.

Ti si takođe Voljeni srca;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Voljeni i Ljubavnik,[3]

i Ti si nektar Ljubavi

jer Ti jedini egzistiraš!

Ti si dah i život sami.

Naši umovi su opčinjeni

Tvojom lepotom!

Jer Ti jedini egzistiraš.

Ti si kuća.

Ti si stanovnik

i cigle i nameštaj.

Ti jedini postojiš.

Ti si obožavalac,

njegovo obožavanje,

i onaj Jedan obožavani,

pošto Ti jedini egzistiraš.

Ti si S-vesnost

i Put do S-vesnosti!

O Meher, Bogo-Inkarnirani, Ti jedini egzistiraš!

Ti si Khwaja, Ti si Qutub!

Ti si Pir i Qalandar!

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Hafiz, Ti si Sanai!

Ti si Dara i Aleksandar!

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Isus Hrist! Ti si Elahi!

Ti si Okean,

beskonačan i čist;

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Kuran

i Jedan koji se moli!

Ti si Vali,

i Ti si Glasnik,

Ti jedini egzistiraš.

Ti si Početak,

i Ti si Kraj.

Ti si takođe onostran početka

i onostran Kraja. Ti jedini egzistiraš.

Ti si beskonačno lep

i beskonačno blizak!

O Meher, Bogo-Inkarnirani, Ti jedini egzistiraš!

Ti si Brama i Ti si Višnu;

Ti si istinoljubivi Šankar.

Ti jedini egzistiraš.

Bau kaže, „O Voljeni Meher, Ti si Reč

i Ti si Slovo!

Ti jedini egzistiraš!“


[1] within (između, u okvirima, u sklopu, u okviru od) and without (bez, izvan)

[2] Učitelj Učitelja, Gospodar Dospodara

[3] ove reči odgovaraju sufi terminima Dilber i Dildar (dil je srce) – „Onaj koje je Voljen“ i „onaj ko daje srce Voljenom“

%d bloggers like this: