Verovanja i unutrašnji put

Ve}ina ljudi mo`e da se uporedi sa slepima, koji su neumoljivo prepu{teni `ivotu neprekidnog tumaranja po planinskim gudurama sa brdima i dolovima, visovima i kotlinama. Posle mnogovekovnog opreznog prolaska kroz pod-ljudska kraljevsta, ljudi su do{li do svojevrsne zaravni, ali, izlo`eni su nagomilanom zamahu svoje preduge pro{losti. Njihovi `ivotinjski preci ih stalno i iznova prizivaju u mra~ne i nedoku~ene doline nesvesne inercije ili u divlji `ivot neusmerenih impulsa.

Da bi ih za{titio od strmoglavog pada, `ivot se postarao da posrnule automatski neizbe`no zadesi patnja. Dodu{e, i oni koji ne posr}u i koji hodaju po zaravni, spoti~u se o silno kamenje i na sebe privla~e nove vrste neprestanih patnji, sve dok ne razviju `elju da se uspnu do bezbedne ta~ke. Za one `eljne uspinjanja, religije igraju veoma va`nu ulogu. ^ak i slepac ima pristojne {anse da se popne na neku visinu, ako se uz neposrednu sklonost ili uve`bavanje, uskladi sa nekim od religioznih verovanja.

Ustoli~eni religiozni obredi i ceremonije mogu da se uporede sa spiralnim ili vijugavim stepeni{tem. Oni ~oveka uvode u svakodnevni ciklus du`nosti. Kada osvane novi dan, on otkriva da radi upravo iste stvari koje je radio prethodnih dana. Ubrzo mo`e da se zamori od ovog sleda du`nosti, smatraju}i da ga one ne vode nikuda, te mo`e da po`eli da se vrati u prizemlje, u besciljno lutanje na koje je navikao pre nego {to je po~eo da penje stepenicama. Dobar deo ovog nezadovoljstva je posledica neta~ne procene. Njemu se ~ini kao da ide u krug. On se, me|utim, penje spiralnim stepenicama i zapravo se pomalo uspinje sve vi{e, iako izgleda kao da je do{ao na istu ta~ku.

Susret sa Savr{enim je zakon duhovnog `ivota. Posle susreta sa Savr{enim, Njegove re~i treba da imaju ve}u vrednost od ustanovljenih religijskih pravila. Ako do|e do sukoba ustanovljenih pravila i naloga Savr{enog, treba slediti Njegove naloge, smelo i bez oklevanja. Pravila, mada obi~no od pomo}i, ne obuhvataju sve mogu}e slu~ajeve. Postoje zna~ajni izuzeci. Onoga ko sledi vo|u, spa{ava Njegovo budno staranje. Ovo je mogu}e ilustrovati jednom anegdotom.

Nekada davno neki mudrac je poslao svog sina da ode kod jednog od njegovih du`nika, ne bi li naplatio dug. Sin je dobio savet da nikada ne zaspi pod senkom drveta, da za vreme putovanja ne zano}i u gradu i da ne prespava u du`nikovoj ku}i. Mudrac je isto tako nalo`io sinu da poslu{a nalog iskusnog vo|e, ako se kojim slu~ajem dogodi da na takvog nai|e. De~ko je krenuo na put i do zalaska sunca sreo je jednog starijeg ~oveka, koji mu se u~inio kao ~ovek od velikog iskustva. Starina re~e da je i on po{ao u isto mesto i ponudi de~aku svoje dru{tvo, {to ovaj svesrdno prihvati. Posle nekog vremena do|o{e do velikog i razgranatog drveta i starac odlu~i da tu preno}e. De~ko se setio o~evih re~i da treba da poslu{a iskusnog vodi~a, stoga se nije protivio da spavaju pod kro{njom drveta, mada je to bilo suprotno op{tem nalogu koju je dobio. Ubrzo je zaspao i izgubio se u zemlji snova, a starac je bio na oprezu, pa kada se u pono} pod drvetom pojavila velika crna zmija, budni vo|a ju je netom ubio. Ostatak no}i protekao je bezbedno.

Narednog jutra su de~ko i njegov vo|a nastavili putovanje. Do no}i do|o{e u veliki grad. Stari vo|a odlu~i da tu provedu no}. Ovo je bilo suprotno op{tem savetu de~akovog oca. Ipak, de~ko ponovo prihvati nalog svog vo|e i slo`i se da preno}e u gradu. Kralj ovog grada imao je k}er. Svako ko se njome o`enio, posle prve bra~ne no}i nije se vratio `iv. To je, bez izuzetka, zadesilo sve koji su se, jedan za drugim, ven~avali sa princezom. Kada su ovo doznali stanovnici grada, niko u gradu nije bio voljan da se njome o`eni. Zato je kralj odlu~io da }e se njegova }erka udati za mladi}a koji nije iz grada. Shodno tome, kada je kralj ~uo za dolazak dva stranca, pozvao je de~ka u svoju palatu. Pre nego {to odvedo{e momka, stari vo|a mu dade izvesna uputstva. Kada se de~ko na{ao u kraljevskom haremu bio je skroz smeten, ali savesno se pridr`avao uputstava svog vo|e, zbog ~ega je proveo bezbednu no} i bio jedini od svih koji je narednog jutra ispri~ao pri~u. Osim toga, bilo mu je dozvoljeno i da ide svojim putem. Vratio se svom vo|i i oni nastavi{e putovanje.

Kada su naposletku obojica stigla do svog odredi{ta, de~akov du`nik je isplatio dug. De~ko je taman hteo da odmah krene nazad, no stari vo|a je zahtevao da neizostavno iskoriste gostoprimstvo koje im je du`nik ponudio, te da provedu no} pod njegovim krovom. De~ko, koga celim putem nije zadesila nikakva nevolja po{to je sledio naloge vo|e, odlu~i da mu ne otkazuje poslu{nost ni ovog puta. Posle ve~ere, doma}in ih je pitao gde bi vi{e voleli da spavaju i starac je zamolio da ih puste da spavaju na verandi. Obojica su tu dremali neko vreme. U pono}, me|utim, starac pa`ljivo probudi de~aka i nalo`i mu da sa njim po|e u ku}u. Unutra su spavala dva du`nikova sina. Starac ih je zamolio da zamene mesta, s obzirom da su novi u tom kraju i ne mogu da podnesu spolja{nju hladno}u. Du`nikovi sinovi su pristali i u~inili uslugu gostima. Ujutru, kada se probudio, de~ko je bio o~evidac u`asne tragedije. Doma}in je kukao i oplakivao ubistvo svoja dva sina koja, kako re~e, te no}i ubi{e plja~ka{i. Zapravo je, iz nekotrolisane pohlepe i {krtosti, sam du`nik po~inio to gnusno delo, uveren da su dve osobe na verandi posetioci i nadaju}i se da }e povratiti novac koji je isplatio de~aku.

Kada je sa starim vo|om krenuo ku}i, de~ko je po~eo da tvrdi da su sva ograni~enja koja mu je otac nalo`io bila neosnovana, po{to je li~nim iskustvom otkrio kako svaki put kada je prenebegao ova ograni~enja, nije do{lo ni do kakve nevolje. Starac se osmehnuo i podsetio ga da mu je, izme|u ostalog, otac dao i uputstvo da sledi iskusnog vo|u. Ipak, de~ko je bio ube|en da su svi ostali o~evi nalozi bili besmisleni. Tada je starac prepri~ao sva zbivanja na putovanju i uverio de~ka da bi, da se oglu{io o prvobitni o~ev savet, zasigurno zapao u neku nevolju a mo`da ~ak i izgubio `ivot, da ga svaki put nije spasio onaj koga je prihvatio za vo|u.

Ustanovljeni propisi religije i morala su kao op{ti saveti koje je otac dao sinu. Oni su za dobrobit ~ove~anstva. Kada, me|utim, ~ovek stekne premo} `ive mudrosti, treba da je pretpostavi ustanovljenim propisima. Ovo je mogu}e sprovesti, kako bez ikakve {tete tako i uz veliku korist. Kao {to je rekao prorok, bogatstvo mo`e da se `rtvuje zbog zdravlja; bogatstvo i zdravlje radi samo-po{tovanja; a svo troje (bogatstvo, zdravlje i samo-po{tovanje) za ~ovekovu religiju. Da bi dobio Boga, ~ovek bez imalo oklevanja mo`e da `rtvuje sve, uklju~uju}i i religiju.

Ustanovljena religiozna shvatanja, organizacije i na~ini `ivota, zaista su sa~uvali vrlo mnogo vrednosti i veliki deo prikupljene energije i bitnih podsticaja. Me|utim, li{eni `ivotne sile nadahnu}a, lako mogu da postanu smetnja za nekriti~ne. Stepeni{te je od pomo}i onome ko je ~vrstog karaktera i ima nesavladivu volju za penjanjem. Ono je, pak, pravilno raspore|en niz prepreka za onoga ko je, mada pri`eljkuje uspinjanje, s druge strane sklon povratku iskonskoj navici {etnje po prizemlju. Kada ~ovek nema nimalo `elje za uspinjanjem, stepeni{te mu ne pada na pamet ~ak ni kao prepreka. On razvija umiruju}e uverenje da je stepenica na kojoj se na{ao njegovo poslednje odmori{te. Ili se prenagljeno prepu{ta ne tako strmim padinama, koje ga odvode u dubine neznanja ili do litica sa kojih se iznenada sunovra}uje.

Mnogima je niz du`nosti koje dodeljuju ustanovljene religije nedvosmislena pomo} i blagodat. Ipak, sled du`nosti posle nekog vremena po~inje da uni`ava, umesto da uznosi osobu koja ih sprovodi. Tada se javlja potreba za nekim drugim na~inom uspinjanja. To je kao kada u|ete u lift ili letite avionom. To je unutra{nji `ivot duhovnog stremljenja koji jedno za drugim prevazilazi sva ograni~enja. Onaj ko }e vas uvesti u unutra{nji `ivot duhovnog stremljenja mora da bude neko ko je video vrh planine, tj., neko ko je duhovno savr{en.

Znanje o istini, ste~eno preko ustanovljenih vera, nalik je znanju o nekom gradu koje se dobija gledanjem u geografsku kartu. Da bi sagledao grad sopstvenim iskustvom, ~ovek mora da se pomu~i da zaista ode u njega. Istina veroispovesti mo`e da se uporedi i sa kravom koja se gleda na slici. Jedno je samo videti sliku krave. Sasvim je ne{to drugo imati pravu kravu i piti njeno mleko. Zato sva religiozna verovanja, iako trenutno korisna, moraju da se sasvim ostave za sobom. Unutra{nji duhovni put mora istinski da se pre|e, pre nego {to ma ko sopstvenim nepromenljivim iskustvom mo`e da spozna beskona~nu Istinu. U toku prela`enja unutra{njeg duhovnog puta, kriti~ko razmi{ljanje kao i pokoravanje vo|stvu Savr{enih, imaju opravdanu svrhu. A cilj nesputane Bo`anstvenosti je doista va`na stvar.