Serija 14.

Serija 14. Analogije za Evoluciju i Unutarnje Putovanje

U Svome putovanju od ne-svesti do Supersvesti, Beskonačna Inteligencija prvo (kroz tok evolucije) poprima narastajuće stepenove lažne svesti, sve dok ova lažna svesti  ne postane beskonačna; potom (kroz duhovni razvoj u ljudskoj formi) Njena svest postepeno biva lišena vlasti ove lažnosti. Dok u kamen formi Inteligencija (kako to (oduvek) i beše) leži ukočena na Svojim leđima, u biljnoj formi podiže Svoje(To) noge iznad glave, leži ispruženo u prvoj živoj formi, i odatle se postepeno podiže da bi stajala uspravno kao čovek. Tako Inteligencija dospeva na karakteristični ljudski uspravni stav kroz kružno ili kretanje prevrtanjem preko glave. Putovanje Beskonačne Inteligencije moglo bi nadalje da bude povezano sa semenom koje, nakon manifestovanja kao koren, stablo, i grane, postaje seme u voćki, koji postepeno sazreva; ovde je rast drveta do rađanja voća uporediv sa evolucijom sve do ljudske forme, dok voćkino sazrevanje reprezentuje napredak prema Realizaciji. Poslednja analogija je rast jednog deteta(bebe) od fetusa do čoveka: njegova narastajuća čulnost i razumevanje a sve do starosti od dvadeset-pet (godina) jeste srodno sa razvojem čaitanje u evoluciji, dok njegovo sazrevanje u starosti korespondira sa unutarnjim duhovnim putovanjem. Ukratko, evolucija dovodi-do-izranjanja lažnog mislenja ili „Ja-stva“ ili khudi-ja; kada je poništena ova sopstvost (J sopstvujuće), Inteligencija realizuje Boga ili Khuda.

HAJDE DA SE SADA VRATIMO NA TEMU putovanja Beskonačne Inteligencije ili Paramatme od ne-svesti do Supersvesti, kako je to ilustrovano na Slici 22 na strani 316 i objašnjeno na narednim stranama, kroz analogiju sa štapom koji plovi niz rečni tok. Ukratko: Inteligencija, originalno čista i ne-misleća, napreduje u prirodnom i ne-ometanom procesu koji je pokretan unapred sa akomulacijom (od) prirodnih sanskara kroz virtualnu (doslovnu) ne-svest u kamen formi pa do pune svesti u ljudskoj formi. Na ovom stadijumu prirodne sanskare ustupaju pred[1] ne-prirodnim sanskarama, a koje su impresije lažnog egoizma i koje sprečavaju Beskonačnu Inteligenciju da produži dalje. Ali eventualno (napokon), tokom toka reinkarnacije, su ne-prirodne sanskare dovoljno oslabljene da Joj (B.I.) dozvole da postepeno prođe kroz pod-Supersvest suptilnog sveta (doživljenog od strane jogina), a kada su sve sanskare poništene, do Sopstvo-realizovanja Supersvesti Sadgurua. U stvari, svi ovi među stadijumi od kamena pa kroz običnog čoveka do naprednog jogina se javljaju u domenu imaginacije. Oni služe samo kao medijum sa kojim ne-svesna Inteligencija može da (spo)zna i realizuje Sebe(To)

Pre nego što ne-svesna Paramatma može da postane Sopstvo-svesna Paramatma, Ona(To) prvo mora da prođe kroz osamdeset-četiri lakh-a vrsta u evoluciji svesti, i nakon toga mora da prođe kroz planove. Različite forme od atoma pa do ljudske služe kao medijumi sa kojima Paramatma postaje Sopstvo-svesna. Jednom kada je to besformno ne-svesno Sopstvo postalo Sopstvo-svesno, tada sve ove forme od atoma pa do ljudske bivaju ostavljene po strani zato što su već poslužili svojpj svrsi.

Kada se, s ciljem da postane Sopstvo.svesna, ne-svesna Paramatma probudi, naj-konačija lažna svest Joj(To) biva pripojena, a ta lažna svest, evoluirajući postupno kroz seriju formi od atoma pa do ljudske, postaje beskonačna lažna svest. Nakon toga, kako ova lažna svest u ljudskoj formi napreduje postupno kroz sedam planova ili stadijuma, njena lažnost postupno se umanjuje, sve dok ona ne dosegne sedmi plan, gde se  ova lažnost menja u Realnost – što će reći da Sopstvo postaje Sopstvo-svesno.

Tako bes-formno, ne-svesno Sopstvo, u Svome(To) putovanju do Sopstvo-svesti, mora prvo da prođe kroz seriju formi, od atoma pa kroz kamen, biljku, i životinju pa do čoveka – sve zarad razvoja Svoje(To) lažne čaitanje, a kako bi napredovala Njene(To) naj-konačnije lažne svesti do beskonačne lažne svesti. Po ovršenju ovoga, Sopstvo mora da nastavi Svoje(To) putovanje od stanja obične ljudske svesti kroz stanje rahrava, valija, pira, do onoga (J stanja svesti od) Sadgurua. A razlog zašto to čini je da bi dovela do transformacije Svoje(To) beskonačne lažne svesti u Beskonačnu Realnu Svest,i beskonačne lažne čaitanje u Beskonačnu Realnu Čaitanju.

S time lažna čaitanja napreduje od svoga naj-konačnijeg do svoga beskonačnog stanja, njene forme se saglasno sa time razvijaju od naj nesavršenije u atomu ili kamenu pa do savršene u čoveku[2] Kamen forma leži horizontalno i ukočeno, sa nogama i glavom pravo u jednoj stihi. Ona(To) ne može da se(to uzdigne, niti se sama pokreće je u sebi(to) nema sposobnost (po)kretanja (chal-vichal). Ovo je naj-nesavršenija forma. Odavde se napredak forme nastavlja, i dok tako čini, noge su (kako to beše) postepeno bivale podizane sve dok nije bila dosegnuta biljna forma. To je u biljnoj formi, a za sva praktična razmatranja, da tu počinje čaitanja: jer mada, u svim nižim formama od kamena pa naviše do biljne, čaitanja egzistira, ona to čini samo u naj-konačnijoj, rudimentarnoj i neprepoznatljivoj razmeri. U biljnoj formi glava je dole i noge i ruke su oboje podignute vertikalno gore. Začeta je sposobnost kretanja (chal-vichal-pana), ispoljavanje životnosti[3] (jiv-pana) je pojavno-prividno, sistem rasta, življenje i umiranje se manifestovao; i pored toga, ova forma ne može da se pomera od jednog mesta do drugoga sama od sebe. Biljna forma može biti okarakterisana kao polu-savršena.

Potom, kako se napredovanje forme nastavlja, noge (da tako kažemo) su postepeno spuštane sve dok nije bila dosegnuta prva živa (organska) forma. Glava i noge su još uvek u jednoj stihi, kako je to bilo i u kamenu, ali obrnuto (undhoi), što će reći da su noge sada u poziciji suprotnoj onoj u kojoj su bile u kamen formi.Forma živih stvorenja uživa veću sposobnost (po)kretanja (shal-vichal-pana), pošto je sposobna da se kreće tamo i ovamo sama od sebe a na sopstveni pogon.[4] U ovoj fazi u napredovanju (kroz crve, reptile, ribe, itd.) savršenstvo forme je tri-četvrtine (pono) kompletirano.

Potom je, kroz tok daljnjeg napredovanja forme u životinjama kao što su kamila, slon, koza, jelen, pas, itd., glava je postepeno podizanje. Ova promena poze označava postupno napredovanje kroz seriju životinjskih formi, napredak koji je takođe propraćen sa postupnim uvećanjem čaitanje (manifestovanim kao instikt) isto kao i sopstvo-ispoljavanja (điv-pana) i sposobnosti (po)kretanja (chal-vichal-pana). Ovo napredovanje se nastavlja sve do majmun forme, gde je glava skoro uspravno uzdignuta, gde su manifestovani znaci intelekta, i gde su skoro savršeni i čaitanja i sopstvo-ispoljavanje (điv-pana). Kulminacija ovoga napredovanja je dosezanju ljudske forme, gde je glava uzdignuta i noge su dole. Sada je ostvarena najveća („greatest“) čaitanja i sopstvo-ispoljavanje (điv-pana), i intelekt je u svome beskonačnom aspektu. Ovo je savršena forma.[5]

Tako od kamen forme pa do ljudske, to jest, od originalne ležeće (položene) pozicije kroz kružno kretanje u kojem su noge prvo podignute gore iznad glave i potom spuštene do zemlje dok glava zauzvrat biva uzdignuta uspravno, Inteligencija mora da prođe kroz seriju od osamadeset-četiri lakh-a (8.400.000) formacija ili vrsta kako bi postala (pot)puno svesna i budna. Postigavši ljudsku formu, beskonačni um mora sada da prođe kroz stadijume rahrava, valija i pira kako bi postao Sopstvo-svestan.

Hajde da ilustrujemo ovu prvu (evolutivnu) fazu putovanja u svesti kroz jednu analogiju kojase tiče Arđuna.[6] U početku („outset“) Arđun je ležao ispružen na svojim leđima; ovo njegovo stanje[7] odslikava Beskonačnu Inteligenciju u kamen formi. Postepeno Arđun podiže svoje noge gore, (po)kretanje koje korespondira sa evolucijom forme od kamena do biljke; biljna forma je u (pot)punosti razvijena kada Arđuna stoji na glavi sa stopalima (pot)puno dignutim gore. Od ove invertovane ( J obrnute) pozicije Aržun počinje sa laganim spuštanjem nogu u suprotnom pravcu sve dok, kompletirajući polukrug, ne leži položeno na licu; ovo njegovo kretanje reprezentuje evoluciju Beskonačne Inteligencije od biljne do prve žive forme. Sada ispružen, Arđun, sa svojom glavom koja (pred)vodi, počinje da podižu sebe, isprva na svoje dve ruke i dve noge, mada na ovom stadijumu još uvek nije uspravljen. Ovo prvo kretanje prema vertikalnoj pozi je figurativan prikaz za progres svolucije kroz životinjsko carstvo prema ljudskoj formi. Arđunovo daljnje postepeno podizanje glave signifikuje (označava) daljnju evoluciju Beskonačne Inteligencije sve do majmuna. Napokon, u pozi koja oličava čoveka, Arđun stoji vertikalno i uspravljeno, sa glavom gore i nogama dole pod sobom.[8]

Da bismo nadalje razjasnili putovnje Beskonačne Inteligencije od ne-svesti pa celim putem do Sopstvo-svest, razmotrimo analogiju sa semenom. Isprva ovo seme (koje u ovoj slici predstavlja Beskonačnu Inteligenciju) je bilo ne-svesno. Da bi postalo sopstvo-svesno, ovo seme mora da isklija i manifestuje se kao koren, stablo, grane i tako dalje, na svome putu do postajanja semenom u plodu (voćke). Unutar sazrelog ploda (voćke) – ovde bivajući upoređeno sa formom Sadgurua – seme postaje Sopstvo-svesno. U ovoj analogiji, potom, seme, koren, stablo, grane i nesazreli plod korespondiraju sa evolucijom forme od atom do ljudske, kroz kamen, biljku i životinju. Tada, postepeno sazrevanje ploda (voćke) od sirovosti pa do potpune zrelosti reprezentuje daljnji progrees (napredak) Beskonačne Inteligencije od nivoa običnog čoveka pa do onog realizovanoga jedno. Stadijumi sazrevanja – sirovost, polu-sazrelost, tri-četvrt sazrelost, i puna sazrelost – reprezentuju, respektivno, stanja običnog čoveka, valija, pira i Sadgurua.

Na početku ovoga sveukupnog procesa seme (Beskonačna Inteligencija) nije imala znanje o sebi(to). Da bi stekla znanje ona mora da prođe kroz različita formacije sve do svog razvijanja u plod (voćku). Ovaj plod (voćka) sadrži isto seme koje je bio i u početku*. Ali u početku seme je bilo bez ograničenja (limita), dok sada ono mora da ostane unutar ploda (voćke), što će reći da seme sada ima formu.

Kako je to već naznačeno, u razvoju od semena pa do ploda (voćke), koren, stablo i grane signifikuju (ukazuju na) stadijume u napredovanju forme (počev) od kamena. Kroz ceo ovaj proces seme je isto, ali su njegove forme različite i raznolike. Isprva, seme je bilo, da tako kažemo, bez forme (što će reći da nije proklijalo), ali u to vreme nije imalo znanje o sebi(to). Potom manifestujući sebe(to) kroz forme korena, stabla, grana, itd., na kraju[9] je doseglo formu ploda (voćke). Beskonačna Inteligencija, drugim rečima, je postala (pot)puno budna, ali uvek nije prepoznala Sebe(To). Seme u ovome sirovom, nesazrelom plodu (voćki) može da bude povezano sa Inteligencijom kao običnim ljudskim bićem. Hajde da sada pretpostavimo da je plod (voćka) pomalo sazrela, a u kom stadijumu seme može da bude povezano sa Inteligencijom u stanju rahrav-a (hodočasnika). Kao sledeće plod (voćka) postaje polu-sazrela, a u čemu seme može da bude povezano sa Inteligencijom kao valijem. Potom plod (voćka) postaje tri-četvrt sazrela, a u čemu je seme srodno sa Inteligencijom kao pirom. Naposletku, plod (voćka) sazreva u (pot)punosti, a u kom stanju seme može da bude povezano sa Inteligencijom u stanju Sopstvo-realizacije. Kroz ceo ovaj tok napredovanja (u razvoju drveta i sazrevanju ploda (voćke)) seme po sebi(to) je ostalo isto. Baš kao što je i bilo slobodno i neograničeno u početku*, isto je takvo i na samom kraju. Ali da bi steklo realizaciju sebe(to), ono mora da prođe kroz različite formacije[10] sve do onoga (oblikovanja kao) sazrelog ploda (voćke).Sve ove forme, drugim rečima, bile su sredstvo sa kojim je bila sposobna da (spo)zna sebe(to).

Hajde da uzmemo, kao finalnu analogiju, rast jednog deteta (bebe) u (pot)puno zrelog starog čoveka.  Da započnemo sa time da fetus u majčinoj materici može da bude upoređen sa ne-svesnim stanjem Beskonačne Inteligencije. Potom dete (beba) izlazi napred iz[11] materice, i na ovoj tački može da bude povezana sa Beskonačno Inteligencijinom kamen formom. Jer ovo majušno novorođeno dete je u (pot)punosti lišeno smisla i razumevanja (samaj), baš kao što je i kamen dejstveno (virtualno) bez čaitanje. Kako dete raste, njegovo telo počinje da cveta, i približno u starosti od pet godina stiče izvesnu jako malu količinu razumevanja.[12] Ovaj rast deteta korespondira sa napredovanjem Beskonačne Inteligencije kroz različite forme od kamena pa do biljke, gde se čaitanja manifestuje u svome početnom aspektu. Potom postupno, kako dete odrasta još više, u proporciji sa tim razvojem stiče više razumevanja; i ovaj rast razumevanja korespondira sa daljnjim razvojem čaitanje Beskonačne Inteligencije a kako Ona(To) napreduje od biljne forme pa unapred.

Najzad, kad je dečak dosegao starost od oko dvadeset-pet godina, on je postao (pot)puno razuman (samajdar); i ovo njegovo mlado zrelo doba korespondira sa postignućem ljudske forme od (strane) Beskonačne Inteligencije kao kulminacija evolutivnog procesa. Ali u ovom uzrastu mladi čovek je još uvek brzoplet i neiskusan[13] (nadan). Njegovo sporo odrastanje (J sazrevanje) kako stari korespondira (u našem figurativnom prikazu) sa daljnjim napretkom Beskonačne Inteligencije kroz stanja rahrava, valija, pira. A kada je napokon on postao stari čovek (pot)puno sazreao u doživljaju i u svojoj punoj moći i razumevanju (samaj), on zna sebe. Ova zrelost starosti korespondira sa Sadguru stanjem (od) Beskonačne Inteligencije.

Na staru je dete bilo u majčinoj materici, što će reći da je Beskonačna Inteligencija bila u besformnom, nirakar ne-svesnom stanju. Ali nije  znala Sebe(To)[14] Kasnije, ova ista besformna, nirakar Egzistencija počinje da zna Sebe(To) u formi starog čoveka. Kako bi stekla ovo Sopstvo-znanje, Ona(To) mora da istekne napred iz majčine materice i prođe kroz različite forme i doživljaje u Svome(To) napretku (progresu) od detinjstva pa sve do starosti. Potreba za ovim formama i stadijumima je samo da bi Joj(To) omogućila da (spo)zna Sebe(To). Egzistencija koja je nastanjivala majčinu matericu u nirakar formi, ta ista Egzistencija obitava u formi starog čoveka. Pošto u starom čoveku prepoznaje Sebe(To), Ona(To) sada više nema potrebu za formom. Stoga od vremena kada je bila u majčinoj materici kroz Svoje(To) isticanje napred u detinjstvo pa nadalje sve do starosti, Egzistencija (Inteligencija) po Sebi(To) ostaje ista. Ono što je nastavljalno sa napredovanjem bile su njene(to) forme. U odnosu na Inteligencije samu po Sebi(To), jedina razlika je u tome da je u majčinoj materici bila bez razumevanja i shvatanja (samaj), dok u starom čoveku Ona(To) zna Sebe(To).

Da rekapituliramo, dakle: forme Beskonačne Inteligencije napreduje u skladu sa razvojem Svoje(To) čaitanje. Ovaj evolutivni progres počinje u kamenu, doseže svoj srednji-stadijum u biljci, i završava se u čoveku. Kroz ceo ovaj proces, čaitanja i forme su u korelaciji: kakva je i čaitanja, takva je i forma. Kako je to bilo opisano u analogija sa Arđunom, kretanje koje startuje sa prvim postepenim dizanjem nogu i koje kulminira u uspravnoj pozi sa glavom uzdignutom (reprezentujući postizanje ljudske forme) je svo usled postupnogdelovanja narastajuće čaitanje. Dosegavši na taj način vrhunac evolucije, kada je Beskonačna Inteligencija u Svome(To) ka napred usmerenom putovanju opet iznova dospela do kamen stanja (u smislu da ne realizuje univerzum) dok zadržava punu svest, Ona(To) je tada realizovala Sebe(To).

Mada u evolutivnoj seriji od kamena pa sve do majmun forme, Beskonačna Inteligencija je u điv ili lažno-Ja stanju (baš kakva je nakon toga bila i u ljudskoj formi), ipak Njeno(To) lažno mislenje, Njeno(To) lažno Ja, Njena(To) čaitanja, Njena(To) điv-pana je dosezala samo konačne stadijum razvoja; to jest, Njeno(To) ispoljavanje sopstvo-sti nije (pot)puno-naduvano i pojavno (J ispoljeno u stvarnosti) već je još uvek u (procesu) pojavljivanja i slabašno je. I stoga u ovim pod ljudskim formama (od kamena pa do životinje), Znanje u Svome(To) ignorantnom stanju se još uvek nije jasno i u (pot)punosti pretvaralo da Zna – što će reći da Inteligencija još uvek jasno i u (pot)punosti  ne misli lažnljivo (falš). Svo ovo pred-ljudsko evolutivno obilje i konačna ignorantnost je samo produkti prirodnih sanskara. Ali u ljudskoj formi, gde je Inteligencija dosegla stadijum beskonačnog lažnog mislenja, na ovom spoju Njen(To) progres (napredak) prema Sopstvo-realizaciji stvarno biva obuzdan (čekirano). Jer ovde ne-prirodne sanskare beskonačnog ega ili „Ja-stvo“ (khudi ili mi-pana) uzrokuju da Inteligencija lažljivo (falš) misli, „Ja sam taj (jedan) koji čini ovako i onako,“ „Ja sam taj (jedan) koji je učinio ovo ili ono,“ i tako dalje. Ove tvrdnje su karakteristične u vezi sa činjenicom da je Inteligencija mislenje Sebe(To) kao uma i tela, identifikacija koja konstituiše Svoju(To) sopstvost (J sopstvojuće) (khudi). To (se dešava) jedino onda kada je ova sopstvost (J sopstvujuće)[15] bila donekle eliminisana da se iznova nastavio daljnji napredak Inteligencije. I kada je napokon ova sopstvost (J sopstvujuće) u (pot)punosti poništena, tada je ostvareno stanje Božanskosti (Khuda ni avastha). Da bi se ovo desilo, da bi bila izbrisana sopstvost (J sopstvujuće)Beskonačne Inteligencije, obe Njene(To) identifikacije, kao um (man-pana) i Njena(To) svesnost o telu (sharir nun bhan), moraju da iščezne u svesnom budnom stanju.

---

[1] give way to – povući se, uzmaći, učiniti ustupak, srušiti se pred, popustiti, propustiti kola u vožnji

[2] Mada ovaj sadašnji tekst to ne ističe eksplicitno, na drugim mestima je Baba razjasnio da sve forme evolucije su realno ljudske forme u različitim stepenima razvoja, i tako samo ova jedna forma egzistira u svoj kreaciji. U pasusima koji slede, dakle, ukazivanje na „glavu“ i „ramena“ i „noge“ kamena i biljke su na izvestan način metaforične, pošto kamen nema ruke ili stopala u doslovnom smislu; već pošto je ljudska forma latentna u kamen-ima i biljkama, ove „ruke“ i „stopala“ su na fundamentalniji način sasvim realni, mada, kao što je rečeno oni su još uvek primitivni i nerazvijeni.

[3] livingness – stanje(kondicija) bivanja živim

[4] move about here and there by itself under its own propulsion – muva se uokolo pokrećući se sama od sebe

[5] Značenje izvesnih delova poslednja dva paragrafa je pomalo opskurno, ali su editori protumačili opšti smisao pasusa koji sledi. U kamen formi điv (ili latentna ljudska forma), na izvesne esencijalne načine, leži horizontalno na leđima. Naravno, naravno kamen uvek može da bude preokrenut sa spoljašnjom silom (kao kada ljudsko biće prevrne kamenu ploču), ali bez obzira na takve događaje („hapenstance“), na fundamentalniji ili arhetipski način, kamenova prirodna pozicija nastavlja da bude horizontalno ležeća sa svojim licem (okrenutim) negore – poput čoveka kada je uspavan i bespomoćan ili tela koje pliva naviše iz duboke vode. Kako evolucija uznapreduje u biljnu formu, pak, noge i ruke uzdižu se na gore, sa glavom još uvek ukorenjenom u zemlji; i kako evolucija napreduje još dalje u crv formu (tj., žive vrste), noge nastavljaju sa prevrtanjem sve dok điv ne bude ležao horizontalno opet, ali sada kompletiravši  polu-salto (prevrtanje preko glave) sa svojim nogama na suprotnoj strani i sa svojim licem okrenutim nadole.

Od ove tačke (kako će to biti objašnjeno u naredna dva paragrafa) glava se postepeno uzdiže (kako điv evolvira kroz raznovrsne forme crva, ribe, ptice i životinje) sve dok điv ne stoji uspravno u ljudskoj formi. Stoga u evoluciji od kamena do čoveka (ljudskog). điv kompletira tri-četvrtine od (tog) jedno revolucije (to jest,  tri četvrtine kompletnoga salta).

Sve ovo je jasno objašnjeno u analogiji koja sledi o Ardžunu.

[6] Izabravši ime „Ardžun“ baba verovatno misli na Ardžuna Supekara, jednog od Svojih mandalija toko 1920-tih.

[7] condition – stanje, kondicij za razliku od state – stanje

[8] beneat him – ispod, u podnožu, niže od, dole…njega, pod nime, u njegovom podnožju

[9] in the end – u kraju, kada je dospelo u sami kraj

[10] formation – formacije, sklopovi, oblikovanja, uobličavanja, ukalupljivanja, sklopovi

[11] issues forth from –  izlazi (sklizne, proističe) napred, nadalje, odatle

[12] sense – osećanja, čula, razum, smisao, pamet, naslućivanje, shvatanje; sensible – razuman, senzibilan,

[13] inexperienced – nije imao doživljaje, bez doživljaja je,

[14] But It knew not Itself – uopšte nije znala Sebe, ali je smisao da ono što Ona(to) jeste znala bilo ne Sebe.

[15] stanje (kondicija) bivanja sopstvom. sopstvo-stanje