POISTOVEĆENJE TELA I DUŠE

Po pravilu se jedno telo poistovećuje sa jednom dušom. Poistovećenje jednog tela koje u sebe uključuje jednu dušu posebno važi na višim stadijumima evolucije. Ipak, izuzeci od ovog opšteg pravila takođe su zanimljivi i vredni pomena.

U čestim slučajevima opsednutosti imamo primer da jedno isto fizičko telo naizmenično koriste različite duše. Neki duh ili duhovi preminulih mogu povremeno da preuzmu grubo telo inkarnirane duše i pokušaju da ga koriste za sticanje iskustava u grubom svetu. Kada se to dešava prečesto, uobičajeno poistovećivanje jednog tela sa jednom dušom se ozbiljno remeti. U tom slučaju postoji samo jedno grubo telo i mnogo duša koje ga koriste, uzastopno ili naizmenično.

Baš kao što jedno telo može da bude povezano sa mnogo duša, jedna duša može da se poveže sa mnogo tela. Do toga može da dođe na ranijim stupnjevima evolucije. Postoje i grupne duše. Svaka grupna duša se povezuje sa bezbroj fizičkih formi kao u slučaju vlati trave. Kada svest grupne duše postane naprednija, ona može da se poveže sa jednom formom umesto sa brojnim formama. Grupne duše su izuzetak od poistovećenja jedno telo – jedna duša.

Bilo da duše potpadaju pod ovo poistovećenje ili su van njega, njihova ospoljenost je usled imaginarne odvojenosti. Isto tako jedna grupna duša postoji izvan druge grupne duše u unutrašnjim sferama, i nestvarna je kao i svaka druga duša koja teži da razdvaja. U suštini, postoji samo jedna kosmička duša koja sakuplja iskustva kroz sve raznolike forme, i koja ponekad izgleda kao da se razdelila u grupne duše, a drugom prilikom u duše koje ulaze u poistovećenje telo-duša. Grupne duše podrazumevaju odnos jedna-duša-mnogo-tela, što je suprotno odnosu mnogo-duša-jedno-telo koji se pronalazi u opsesijama i opsednutostima.

Sa druge strane, često se ispostavi da su slučajevi za koje se pretpostavlja da su odnos mnogo-duša-jedno-telo, zapravo primeri podeljene ličnosti. To nisu izuzeci od poistovećenja jedno-telo-

jedna-duša. Kod podeljene ličnosti neka prekinuta veza u psihi iste duše zaposeda telo i traži odvojeno i isključivo ispoljenje. To nije druga duša ili duh, već drugačija grupa impresija (sanskara) iste duše ili duha. U podeljenoj ličnosti svaka od istovrsnih veza u psihi preuzima telo na neko vreme, da bi napravila mesto za ostale veze iz ove ili prethodnih inkarnacija. Te ostale veze su kvalitativno različite i nisu u stanju da se prilagode prvoj vezi, zato traže da se naizmenično ispoljavaju umesto da se istovremeno usklade.

U književnosti je čuven primer dvostruke ličnosti u liku doktora Džekila i gospodina Hajda. To je primer za dva dela uma koji vladaju jednim telom, a ne za dve duše koje se povezuju sa njim. Ipak, ostaje istina da u nekim slučajevima dve ili više duša mogu da koriste jedno telo. Kada se to dogodi, obično se njihovi načini valadanja telom naizmenično smenjuju. Ako različite duše istovremeno koriste jedno telo, to spada u poseban izuzetak, pri čemu dotične različite duše moraju da budu u savršenom skladu jedna sa drugom. Sklad između tih duša mora da bude tako potpun da jedan isti telesni čin ili iskustvo podjednako zadovoljava potrebe svih dotičnih duša.

Neki napredni učenici su u tako savršenom skladu sa svojim učiteljem da učitelj, ako tako hoće, ponekad može da „zamrači“ ego-um i telo učenika, a da ne izgura njegovu dušu s njenog položaja. Ovakvo zamračenje može da se dogodi radi ostvarivanja širih učiteljevih planova. Umesto da se zameni ili poništi učenikova individualnost, ona se time sprovodi i uvećava. Učenik i njegov učitelj bivaju tako stopljeni jedan s drugim da su obojica podjednako ispunjeni svime što učenik postigne svojim telesnim bićem.

Pošto poistovećenje jedno-telo-jedna-duša može da ima toliko izuzetaka, utvrđivanje broja živih duša postaje otežano. Postoji još jedan aspekt u odnosu na ovo pitanje koji ga uzvisuje iznad mogućnosti razumevanja svake potrebe za prebrojavanjem. Sa te tačke gledišta broj duša je beskonačan. Postoji jedna beskonačna, nedeljiva duša, koja se pomoću iluzije, pojavljuje kao mnoge zasebne duše. Baš kao što je jedina prava duša beskonačna u svom nedeljivom biću, tako su i mnoge duše u koje se ona naizgled deli beskonačne po broju. Senka Beskonačnosti je beskonačna i ostaje beskonačna. Iako je broj duša koje postižu potpunu ili ljudsku svest ograničen i u porastu, ukupan broj duša svih biljaka, životinja, insekata, atoma, itd., je beskonačan i ne može da se izbroji.

Kada kažemo da broj duša u univerzumu ostaje beskonačan, to ne znači da je on stalan. On ostaje isti jedino u smislu da ostaje beskonačan, a ne u smislu da sprečava stvaranje novih ili svežih duša.

Broj ljudsko-svesnih duša ne treba da se procenjuje niti do njega treba da se dolazi popisom živih ljudskih tela koja u bilo koje doba borave u grubom svetu. Uvek ima tako mnogo ljudski-

svesnih duša koje tek što su preminule ili samo što se nisu rodile. Naravno, broj duša koje su se oslobodile ciklusa umiranja i rađanja je vrlo ograničen, u poređenju sa velikim brojem onih koje su u njega upetljane.

Koje grupe duša će se inkarnirati u određenom periodu ili ciklusu i na koji način bivaju usklađene da bi obezbedile široko polje za delovanje svoje evolucije, sve su to pitanja kojima upravljaju učitelji koji predstavljaju božansku volju. S tim u vezi prikladan je primer danonoćnog rada u fabrikama koji se odvija u smenama. To pokazuje mnoge načine na koje složena prilagođavanja mogu da se izvedu da bi se osigurala duhovna evolucija svih i svakoga. Čak su i izuzeci od poistovećenja jedno-telo-jedna-duša samo delovi prilagođavanja, koji na kraju služe božanskoj volji.