Beskrajno mala Svesnost, Instinkt, Razum i Inspiracija

U neživim formama, čaitanja se manifestuje kao beskrajno mala svesnost; u životinjama, kao instinkt; u ljudima, kao razum; i u realizovanim osobama, kao Supersvesti-na inspiracija

U FORMAMA NE-ŽIVIH STVARI (jad vastu) čaitanja (ili mislenje) je naj konačnija ili skoro ništiavna; tako da je Beskonačna Inteligencija u kamen formi u naj-konačnijem um stanju. U biljnim formama, čaitanja se manifestuje do jako niskog stepena ili u svome(to) početnom aspektu. U životinjskim formama (janvaro na akar man), čaitanje je razvijenija i naprednija; a Berskonačna Inteligencija u životinjskim formama je shodno tome u manje-konačnom um stanju. Na ovum stupnju svoje(to) evolucije, čaitanja je postala instinkt. U ljudskoj formi, mislenje je najrazvijenije, u stvari beskonačno; te se tako za čaitanju u ljudskoj formi može reći da je u razum stanju. Ali ovde, mada je čaitanja naj razvijenija, sanskare su učinile da je bila upotrebljavana lažljivo za doživljavanje univerzuma (ili imaginacije), umesto za doživljavanje Sebe(To). Njeno(To) lažno kotišćenje u ljudskoj formi stoga je uzrok čaitanjinog postajanja razum-om. Samo ako bi ova čaitanja mogla u ljudskoj formi da bude učinjenom da se koristi  realno, to jest, ako bi mogla čaitanja da bude (učinjena) lišenom sanskara i upotrebljena za Sopstvo-mislenje[1] umest za mislenje o imaginaciji ili univerzumu, tada bi bila transformisana u inspiraciju.

Da sumiramo, čaitanja se u svojoj(to) evoluciji od beskrajno-maloga (stanja) pa sve do inspiracija stanja, ovako manifestuje:

lažna konačna čaitanja u ovim neživim objektima (jad vastu) kao kamen = skore ne mislenje = nivo veoma blizak ne-svesti = rub ne-svesti;

lažna konačna čaitanja u biljnoj formi = stanje ispod instikta koje nije ni instinkt ni razum  ali je između ne-svesti i podsvesti;

lažna konačna čaitanja u životinjskim formama = instinkt = podsvest;

lažna beskonačna čaitanja u ljudskoj formi = razum = qal (lažni ego) = aql („intelekt“) = puna svest;

Realna Beskonačna Satpurušova Čaitanja = inspiracija = hal (duhovna ekstaza) = ishq („božanska ljubav“) = Supersvest.

Tako su instinkt, razum i inspiracija tri instrumenta ili misleća stanja sa kojima Beskonačna Inteligencija realizuje, (to jest, misli, shvata, oseća, doživljava), bilo univerzum ili Sebe(To). Kroz instinkt i razum Ona(To) realizuje (misli) univerzum (imaginaciju), a kroz inspiraciju realizuje Sebe(To). Tako instinkt pripada životinji, razum ljudskom biću, a inspiracija Satpurušu.

Isti taj instinkt, ili manje-razvijena čaitanja, koja preovladava u životinjskim formama, kada je razvijenija, postaje razum (onda kada je ostvarena ljudska forma), i ovaj isti razum, koji je beskonačno mislenje ili naj-razvijenije mislenje u lažnom stanju, kada je u Realno Mislećem stanju, postaje inspiracija. Tako je razum instinkt-ovo ispunjenje, a inspiracija je razum-ovo ispunjenje.[2] Njih troje – instinkt, razum i inspiracija, to jest, lažno konačno, lažno beskonačno i realno beskonačno stanje – (ni)su ništa drugo do aspekti istog mislenja Beskonačne Inteligencije.

One činjenice koje razum (aql) ne može da realizuje uvedene su u doživljaj sa inspiracijom. Tako je pesnik reako,

Qal ra bugzaro mard-e bal sho

Pish-e mard-e kamili pamal sho.

Napusti lažno i postani Čovek Stvarnosti;

Slomi sebe i postani prašina pod stopama Savršenog Jednog.[3]

Jedno može da postane ova prašina samo kroz ljubav a ne  kroz razum, jer Hafiz je rekao,

Janab-e ishq dargab basi balatar az aqla ast.

Prag ljubavi je mnogo viši od intelekta.[4]


[1] Self-thinking – mislenje-o-Sopstvu,

[2] instinkt ostvaruje svoje ispunjenje (zadovoljenje svoje želje, cilj, upotpunjenje,) u razumu a razum ostvarujesvoje ispunjenje (zadovoljenje svoje želje, cilja, upotpunjenje); instinkt se ostvaruje u razumu a razum se ostvaruje u inspiraciji. Instinkt ostvaruje svoj cilj i nalazi svoje upotpunjenje (ostvarenje) u razumu a razum ostvaruje svoj cilj (nalazi svoje upotpunjenje, ostvaruje se) u inspiraciji.

[3] Editori nisu bili u stanju da otkriju izvor odakle je potekao ovaj Persijski distih.

[4] Ova linija se javlja u Gazalu 117 u Kanlari?s-ovom Hafizovom Divanu. Dajemo ovde kompletan distih:

Harim-e ishq ra dargah basi balatar az aqla ast;

kasi an astan busad ke jan dar astin darad.

Prag ljubavi je mnogo viši od intelekta;

On može da poljubi ovaj prag ljubavi koji nosi njegov život u svojim rukavima.

Kanraijeva verzija razlikuje se od one u Beležnici u prvoj reči Janab (u Beležnici) koja je najpošovanija formu obraćanja (address), harim (kod Kanlarija) znači „posvetiti (očistiti od greha)“.

%d bloggers like this: