Sveto Trojstvo

Jedan od suštinskih principa u hrišćanstvu je Sveto Trojstvo, trostruka priroda Boga kao Oca, Sina i Svetog Duha. Za ovu doktrinu, kao i za gotovo sve u hrišćanstvu, nažalost ima veoma malo objašnjenja samog Isusa Hrista. Zbog toga se ovom doktrinom poigravaju naučnici, teolozi i sveštenici, koji su nastavili da je iskrivljuju do nerazumljivosti. U stvari, kako Baba tvrdi, doktrina Svetog Trojstva obuhvata Boga u Njegovim trima osnovnim ulogama: kao ljudskih bića koja se bore da se sjedine sa Bogom, kao Boga Onostran, koji je izvan ili je nezavistan od Tvorevine, i kao Avatara ili savršenog Učitelja, koji otelotvoruje celokupnu iluzornu Tvorevinu kao i stvarnost Boga Onostran.

Baba nam je dao poseban materijal o Svetom Trojstvu, čiji je jedan deo sadržan i ovde da bi ilustrovao osobenost njegovih zapažanja. U delu „Ništa i Sve“, koje je napisao Bau Kalčuri, postoje stranice posebno posvećene „Ocu, Sinu i Svetom Duhu“. Tu Bau Kalčuri zaključuje: „U vedanti, u sufizmu i u hrišćanstvu postoje Otac, Sin i Sveti Duh. Ovo trojno uzajamno delovanje odvija se između Beskonačne Svesnosti i Beskonačne Nesvesnosti koje se susreću u Jednom (Sinu) (k)oji je svestan i Svesne Beskonačne Svesnosti i Svesne Beskonačne Nesvesnosti“. Prema tome, Sveto Trojstvo nije karakteristika svojstvena samo hrišćanstvu i ono otelovljuje fundamentalnu istinu o mehanici univerzuma.

Baba je pedesetih godina prošlog veka bio raspoložen da sa Svojim učenicima razgovara o Svetom Trojstvu. Ovde su navedeni neki od Njegovih komentara, da bi rasvetlili istaknutu ulogu Avatara:

– Kada duša postane jedno sa Naddušom, ona je u stanju Behud. A kada se Ostvarena Duša spusti iz svog Najvišeg stanja zbog univerzalnog rada, znači kada ponovo stekne grubu svest uporedo sa Nadsvešću, ona je u stanju Ahud. Zbog toga što je ona, pošto je Bog, u oba stanja, Bezgraničnom i Onostranom, i radi za hud (one koji su ograničeni).

Prema tome, u stanju Oca, Ostvareni ne treba da obavlja univerzalni rad; ali u stanju Sina postoji univerzalna dužnost. Stanje Oca sadržano je stanju Sina; a sa stanovišta univerzalnog rada, stanje Sina je više od stanja Oca. Gledište Božanske Svesti je da su oba stanja jedno te isto, ali u stanju Sina treba obaviti dužnost univerzalnog rada; stanje Oca je bez dužnosti.[i]

Ovo je izgleda prvi dolazak u kome je Avatar razjasnio da je Sin (Avatar) mera za sve stvari i da je veći od Boga Onostran, zato što Sin obavlja univerzalni rad.

Jednom prilikom je Baba zatražio da se pročita sledeća izjava: „Ja sam Sin Boga Oca i Boga Majke u Jednom“. Ta izjava je ovde navedena u potpunosti pošto pruža neizmeran uvid u Meher Babin dolazak:

– Bog je Jedno. On je i otac i majka u Jednom. On je u svemu i svakome, ali je isto tako i izvan toga. Govoriću vam o Bogu u Onostranom stanju. U Onostranom stanju Bog je istovremeno i Bog otac i Bog majka.

Sada ćemo govoriti o ovozemaljskom ocu i majci. Pretpostavimo da bračni par ima sedam sinova. Prirodno je da otac voli one sinove koji su mu od koristi, koji su zdravi, inteligentni, bistri – otac će svakako biti zadovoljan ovakvim sinovima. E sad, šest sinova ovog ovozemaljskog oca su zdravi, jaki, inteligentni i u svakom pogledu dobri; sedmi sin je nesposobni slabić, bezazlen, jednostavan i prostodušan (Bola). Otac nema ljubavi za sedmog sina i voli samo svojih šest sinova. Majka, međutim, najviše voli sedmog sina, i to upravo zato što je slab, bolestan, fizički nesposoban, jednostavan i prostodušan.

Bog je i otac i majka u Jednom. Avatari su Sinovi Oca u Onostranom stanju. Svi prethodni periodi Avatarstva posvedočili su da je Avatar bio zdrav, bistar, mudar sin Božiji. Sve ovo znači da je Avatar uvek bio Voljeni Očev Sin. Obratite pažnju da Avatar uvek uzima muško obličje i pridružuje se ljudima kao muškarac.

Bog u Onostranom stanju sve do sada nije imao priliku da odigra ulogu Boga Majke. U ovom periodu Avatarstva, Bog Otac je sa mnom veoma zadovoljan pošto sam beskrajno bistar, mudar, sposoban i savršen u svakom pogledu (Ustad ili „oštrouman“) baš kao što moj Otac želi da budem, i ja sam voljeni Sin svog Oca. U isto vreme, u ovom obliku ja sam fizički onesposobljen. U Americi sam 1952. povredio levu stranu fizičkog tela, od noge do lica. U Indiji sam 1956. povredio svoju desnu stranu, od glave pa sve do noge. Osim što sam fizički onesposobljen, ja sam i beskrajno jednostavan i prostodušan (Bola). Prema tome, ja sam i veoma voljeni Sin Boga Majke. Dakle, Bog u ovom otelovljenju Avatara ima, takoreći, priliku da igra i ulogu Oca i ulogu Majke.[ii]

Uloga Boga Majke je u ovom dolasku postala aktivna, a voljeni Sin Boga Majke ovu aktivnu ulogu reflektuje u svom univerzalnom radu. U ovom dolasku Avatara, Bog ima nameru da izjednači uloge muškaraca i žena i mi sada u svakom aspektu života vidimo dokaze tog univerzalnog rada.

Okretanje drugog obraza

Kao i gotovo sve hrišćanske doktrine, i Isusov savet da „okrenemo i drugi obraz“ je sada postao izvor intelektualnog umovanja, a smisao Isusovog saveta je izgubljen. Srećom, Baba je razjasnio ovo specifično učenje, da bi koristilo budućim generacijama.

Baba je objasnio da Isus nije imao nameru da uspostavi kruto pravilo pacifizma, koje važi za sva vremena i sve prilike. U razmatranjima o „Nasilju i nenasilju“ u Svojim „Besedama“, Meher Baba nam iznosi razumljivu analizu različitih stavova prema nasilju i nenasilju i različitim situacijama u kojima bi sa duhovne tačke gledišta bilo primereno korišćenje jednog ili drugog.

Ako se na trenutak osvrnemo na živote različitih dolazaka Avatara, dobićemo potvrdu da Avatar, u odnosu na ovaj složeni predmet, nema „jedno pravilo za sve situacije“. Rama, Krišna i Muhamed su bili ratnici koji su u bojevima predvodili svoje sledbenike i pobeđivali neprijatelja. U svakom slučaju, neophodno je podrobno razmotriti odluku o tome kada je podesno upotrebiti nasilje. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je Mahatma Gandi zagovarao sprovođenje principa nenasilja protiv Nemaca, Baba je komentarisao:

– Gandi oseća da ako vas udare po jednom obrazu, treba da okrenete i drugi. On misli da će to sprečiti ratove. Ali to je nenasilje i glupost!

Mahasaba (reakcionarna hinduistička grupa) kaže da treba da sledite Gitu i postupati onako kako je Krišna objavio – braniti se, ali bez mržnje. Sada to nije praktično, jer je mržnja Nemaca toliko duboka da svi oni koji se brane moraju da imaju reakciju mržnje!

Krišnino učenje koje zagovara Mahasaba podjednako je nepraktično za ovaj rat kao i Hristovo učenje za koje se zalaže Gandi. Šta su uradili mali narodi? Nisu se opirali i progutani su! I oni sada mrze mnogo više nego oni koji su se oduprli.

Zato će sada doći novi, treći način za svetski mir. Prvo svetski rat, potom svetski mir.[iii]

Ako „okretanje drugog obraza“ nije bilo nefleksibilno pravilo za sve situacije, kojim duhovnim principima je Isus hteo da pouči? Jedna karakterna crta koju svi duhovni tragaoci moraju uvek da imaju je kontrola. Baba je objasnio: „Kada je Hrist rekao da okrenemo i drugi obraz da primi udarac, to podrazumeva kontrolu. Ali, ako vas neko udari a vi se ne razljutite, svet misli da ste ili kukavica ili besramnik.“[iv]

Svi Avatari su isticali potrebu da se kontroliše ljutnja, pa princip „okrenuti drugi obraz“ svakako pruža jednu vrstu prakse za razvijanje takve kontrole. Ipak, postoji dublja duhovna lekcija koja se odnosi na uklanjanje sanskara (mentalnih impresija). Duhovni put, kako Baba objašnjava u delima Besede i Bog govori, sastoji se od odmotavanja i konačnog uklanjanja sanskara koje je tragalac u toku bezbroj inkarnacija sakupio u svojoj svesti. Oni koji nas udaraju, ili nas muče, ogovaraju ili kritikuju, pomažu nam da uklonimo svoje sanskare, često time što ih preuzimaju na sebe. Baba je objasnio: „Ako nas neko muči ili vređa i ako postane uzrok naše patnje, ili ako smo na bilo koji način uznemireni, treba da se poklonimo takvoj osobi, umesto da reagujemo ljutito, jer ona je sredstvo za brisanje naših sanskara. Na to je Isus mislio kada je rekao da, ako vas neko udari po desnom obrazu, vi mu okrenite i levi.“[v]

Isusova putovanja

Baba je jednom prilikom prokomentarisao: „Isus nije imao krov nad glavom i sve vreme je morao da luta.“[vi] Baba nam kaže da je, pored brojnih putovanja u Izrael, Isus putovao u Indiju i Burmu i da se posle raspeća vratio u Kašmir. Iako nam Baba nije dao nešto što bi bilo nalik potpunom prikazu Isusovog života posle raspeća, On je zaista podrobno razmotrio neka Isusova putovanja.

Sa nekoliko Svojih sledbenika sa Zapada, Baba je 1932. posetio Veneciju u Italiji. Prilikom ove posete, otkrio je neke iznenađujuće podatke o Isusu:

– Oko 11 i 30 posetili su Trg sv. Marka i na predlog nekih gopija, odlučili su da uđu u crkvu. Napolju im je Baba objasnio arhitekturu ove crkve i njen duhovni značaj. Tražio je da izbroje i saberu koliko tačno ima stubova, kupola i lukova, i to je bilo tačno stotinu i dvadeset. Baba je objasnio: „Ova crkva je jedan od četiri velika duhovna centra u Evropi. Čitava njena struktura podudara se sa dvanaest Avatarevih učenika iz unutrašnjeg kruga i stotinu i osam učenika u spoljašnjim krugovima.“

Baba je potom obelodanio: „Ja sam bio ovde kao Isus sa dvojicom apostola, mesec dana pre mog razapinjanja na krst i sedeo sam upravo na mestu na kome je kasnije izgrađena crkva sv. Marka.“[vii]

Meher Baba je kasnije, u toku 1932. posetio Koptsku crkvu u Kairu, u Egiptu. Tu je otkrio još novih podataka o Isusovom životu:

– U Kairu je Baba otkrio Kaki i Čanđiju: „Koptska crkva ima jednu pećinu u kojoj su boravili Marija i Josif, kada su pobegli od Iroda. Razlog mog dolaska u Egipat je da obiđem tu crkvu.“

Predvođeni Babom, sledećeg dana su posetili tu Koptsku crkvu. Dok je hodao crkvom, Babino lice je sijalo od radosti, kao da je ponovo preživljavao svoja sećanja iz vremena kada je bio Isus. „Ovo je moje drago, staro mesto“, prisećao se i napomenuo da je Isus i ovde došao i boravio sa svojim apostolima. Baba se spustio u mali, tamni sobičak u pećini. Čuvar crkve nije hteo da ga otvori, ali Baba je insistirao i on je na kraju pristao. Rečeno im je da je crkva podignuta iznad te pećine, devet stotina i trideset godina posle Hrista.[viii]

Baba je isto tako otkrio da je Isus posetio indijski sveti grad Benares, koji se sada zove Varanasi, na obalama reke Gang.[ix] Ovo otkriće je manje iznenađujuće u odnosu na mnogo značajnije otkriće da je Isus živeo i umro u Indiji.

Meher Babini omiljeni hrišćanski sveci

Hrišćani se dve hiljade godina muče da shvate na koji način je Isus hteo da oni žive. U svakoj religiji, životi svetaca nam daju primer kako tu religiju treba praktikovati. Baba se jednom prilikom našalio kako su sveci Božija aktiva i kako je Njegov posao da Svoju pasivu pretvori u aktivu. U toku posete Sjedinjenim Državama, Baba je obelodanio da su njegova četiri omiljena sveca sv. Tereza Avilska, sv. Katarina iz Sijene, sv. Franja Asiški i sv. Augustin.[x] Baba je isto tako otkrio da je sv. Franja „bio jedini od nekolicine svetaca u Evropi koji je postao Savršeni Učitelj“.[xi]

Ovi sveci su bili posebno dragi Babi. (Treba imati na umu da je „svetac“ iz Meher Babine perspektive veoma napredan tragalac na petom ili šestom unutrašnjem nivou svesti. Postići peti ili šesti nivo je veoma teško i na Babu ni u kom slučaju nije uticalo da li neka religija ili organizacija nekoga smatra za sveca.) U svojoj besedi „Dvanaest načina da me spoznate“, Meher Baba kaže: „Ako imate prema Meni takvu ljubav koju je sv. Franja imao za Isusa, ne samo da ćete Me spoznati, nego ćete Mi i ugoditi.“[xii] O sv. Terezi je rekao: „Ona me voli; ona je svoj život potpuno posvetila meni.“[xiii]

Iz poštovanja prema Svom voljenom sv. Franji, Baba je posetio Asizi i insistirao je da obavi određeni deo Svog univerzalnog rada u pećini u kojoj je sv. Franja meditirao na Isusa. Pojedinosti Meher Babine posete Asiziju zabeleženi su u delu „Gospod Meher“. Pored toga, on je posetio Avil, gde je pohvalio duhovnu atmosferu i objasnio da je tu trebalo da obavi „poseban zadatak“.[xiv]

Put ka Bogu neminovno vodi preko svetaštva, ali svetaštvo nije cilj života. Cilj je sjedinjenje sa Bogom i Baba nam kaže da je sv. Franja bio jedan od onih koji je ostvario taj izuzetan cilj.

Nekoliko napomena

Da Bog nije imao smisao za humor, ne bi smo ga imali ni mi. Hrišćanstvo 2 000 godina opisuje Isusa kao ozbiljnog, eteričnog i lišenog humora. Srećom, Baba nam je pružio nov portret Isusa, koji je, kako sada znamo, izveo najveću praktičnu šalu u istoriji: Sam je lažirao sopstvenu smrt. On je kao pravi čovek nesumnjivo bio veseo i pun humora, shvatajući Boga ozbiljno a svakodnevni život olako, upravo kao što je Bog i odredio da treba živeti. Putovao je svetom, ali čak i sada znamo veoma malo o Njegovom univerzalnom radu. Avatar podnosi neprestano raspeće radi svih nas. Isus je zbog Svog univerzalnog rada patio umesto sveta, da bi nas naučio poniznosti i da bi u svakodnevni život uveo samilost i ljubaznost. Mi ne možemo da dokučimo Hrista. Možemo da Ga volimo, i ako Ga volimo onako kako Ga je voleo sv. Franja, mi ćemo Mu ugoditi.

[i] Lord Meher, 4163.

[ii] The God-Man, 314 -15.

[iii] Lord Meher, 2615.

[iv] Lord Meher, 2593.

[v] Lord Meher, 772.

[vi] Lord Meher, 1104.

[vii] Lord Meher, 1699.

[viii] Lord Meher, 1705.

[ix] Ispričala Elizabet Paterson u „Spiritual Journey with a Modern Guru (Blue Bus Tour) Part II“, Treasures from the Meher Baba Journals, izd. Jane Barry Haynes (north Myrtle Beach, S.C.: Sheriar Press, Inc., 1980), 97.

[x] Lord Meher, 3818.

[xi] Lord Meher, 5011.

[xii] Discourses, 405.

[xiii] Lord Meher, 5433.

[xiv] Lord Meher, 1834.