Isusovi učenici

Isusovi učenici su nerazdvojni deo priče ispričane u Novom Zavetu, ali se vrlo malo zna o njihovom svakodnevnom odnosu sa Učiteljem. Prema predanju, Juda je bio cinični izdajica koji je, pošto je godinama primao Isusovu ljubav i bliskost, za trideset srebrnjaka predao Isusa da bude ubijen. Predanje nam takođe kaže da je zbog svoje lojalnosti Petar bio Isusov miljenik, ali se odrekao Isusa i napustio Ga, kada su vlasti odvele Isusa da Ga razapnu na krst. Rečeno nam je da su učenici bili svedoci brojnim čudima i da su bili publika za različite besede. Znamo da su aktivno širili Isusovu poruku posle njegovog razapinjanja, u mnogim slučajevima čak i po cenu sopstvenih života. Ipak, ova priča je jednodimenzionalna. Znamo sve o velikim događajima, ali gotovo ništa o svakodnevnom životu koji su delili sa Isusom. Isto tako iz Novog Zaveta ne možemo baš da shvatimo zašto su Isusu uopšte bili potrebni učenici.

U odnosu na gore pomenuto, Baba je dao objašnjenje za razumevanje Avatarevog odnosa sa Njegovim učenicima; taj odnos u svakom dolasku ponavlja jedan stalan obrazac. U svakom dolasku Avatar dovodi krug od stotinu dvadeset i dvoje ljudi, koji se sastoji od deset koncentričnih krugova sa dvanaestoro ljudi u svakom krugu i sa prvim krugom u kome je 12 muškaraca i 2 žene koje su pridodate. „Sa svakim dolaskom Avatara na zemlju, 12 muškaraca Unutrašnjeg Kruga uz dodatak od dve žene se okuplja oko Ličnosti Avatara kao istih 14 tipova individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u obliku drugačijih ličnosti, uvek zauzimaju svoje osobene položaje u vreme kada se Avatar ispoljava na zemlji; i za vreme i posle životnog veka Avatara, oni – individualno i kolektivno – funkcionišu na isti način kao njihovi prethodnici, koji su u prethodnim dolascima Avatara zauzimali i funkcionisali na istim položajima u Unutrašnjem Krugu.“[i]

Baba ističe da i pojedinci koji čine deset krugova od 12 ljudi (plus dve dodatne žene) nisu iste individualne duše. (Jedino je Avatar ista duša koja stalno i iznova mora da se vraća radi dobrobiti drugih i nikada ne gubi Svoju vezu sa iluzornim svetom.) „Ne reinkarniraju se iste individualizovane ličnosti Unutrašnjeg Kruga, nego sa svakim dolaskom Avatara dolaze individualnosti njihovih posebnih položaja.“[ii]

Nije slučajno što Avatar, u odnosu na ostale, Svom unutrašnjem Krugu daje drugačiji nivo duhovnih uputstava. Sećamo se da je Isus rekao svojim učenicima da im je dao Carstvo Božije dok je ostalima davao alegorije. Carstvo Božije je u tom kontekstu značilo sjedinjenje sa Bogom. „Svih četrnaest članova Avatarevog Unutrašnjeg Kruga ostvaruju Boga milošću Avatara, za vreme tog istog Avatarskog perioda, koji traje stotinu godina posle Ispoljavanja Avatara na zemlji.“[iii]

Avatar sa svojim učenicima ima blizak odnos pun ljubavi, a posebno sa Unutrašnjim Krugom. Njihov „posao“ je da Mu služe, ali zuzvrat On daje Unutrašnjem Krugu konačni dar Carstva Božijeg. Kako nas Meher Baba podseća, taj „dar“ su zaslužili bezbrojnim životima ljubavi i služenja Bogu. Ličnosti učenika treba da budu u skladu sa ličnošću Avatara koga služe. „Hrist je odabrao odgovarajući tip učenika, ni previše vatren, ni previše tup. Svi su bili ribari. A kasnije je Hrist preko njih uradio veoma mnogo. Rad Učitelja zavisi od ponašanja njegovih učenika, pošto javnost uvek procenjuje Učitelja na osnovu ponašanja njegovih sledbenika.“[iv]

Avatar od Svojih učenika zahteva čvrst karakter, ne samo zato što je Njegov rad zatevan, nego i zato što će On uništiti njihov ego. Učeništvo je konačna provera istrajnosti i unutrašnje snage. Međutim, Avatar ne zateva obavezno intelektualnu uglađenost, bogatstvo, status ili bilo kakvo „postignuće“, koje omogućava zadovoljenje ega u materijalnom životu. Meher Baba je 1957. jednoj grupici radnika u Indiji rekao:

– Ja volim sve; ali za Moj rad mi nisu neophodni bogati, uvaženi i inteligentni. Potrebni su mi jednostavni, obični ljudi, bez obzira na njihove slabosti. Prostodušni ribari su se okupili oko Isusa; Krišna je bio srećan u društvu veselih „gopija“, pastira koji su čuvali krave. Zar nije Pendija, hromi gopi bio vrlo drag Krišni? Ja sam srećan u vašem društvu jer jedino je važna ljubav, a ne „položaj“.[v] Ovakava poslušnost Avataru je gotovo nemoguća. Kao što Baba kaže: „Isusovi apostoli su znali koliko je teško poslušati Ga.“[vi]

Baba je napomenuo da je On živeo u bliskom odnosu sa Svojim učenicima baš kao i Isus: „Ali u ovom Avatarskom periodu, kao i u vreme Isusa, odabrao sam da živim u bliskom odnosu sa nekolicinom onih koji su bili sa mnom u prošlim vekovima i koji me duboko vole i koje ja volim oduvek. Njih nekoliko su ili ovde ili na nekom drugom mestu, to nije važno.“[vii]

Jedna od Isusovih navika bila je da služi hranu Svojim učenicima. Meher Baba je 1937. prokomentarisao svojim sledbenicima sa Zapada: „Nameravam da lično počnem da dajem hranu kao što sam to nekada činio. To je moj stari običaj, koji sam u poslednje četiri godine prestao da sprovodim u delo. Hrana se donosi meni, a onda svako od vas donese svoj tanjir i ja vam dajem tu hranu. Isus je to radio.“[viii]

Isusov život sa Njegovim učenicima je očito bio ispunjen humorom i razigranošću, kao i bliskošću punom ljubavi. Meher Baba je primetio da je „apostol Petar voleo Hrista veoma mnogo, ali bi svakog jutra Isus poljubio apostola Jovana i Petar je bio ljubomoran na Jovana.“[ix] Da jednog učenika učini ljubomornim na drugog, omiljena je Avatareva tehnika kojom iscrpljuje ego i tu tehniku je i Meher Baba često koristio.

Baba je opisao još jedan događaj iz Isusovog života, koji ilustruje Petrovu lojalnost i Isusovu samilost: „Kada sam ja, kao Isus, naložio da se iskopa raka da se u nju pokopa pripadnik mog kruga, Petar je taj posao obavio golim šakama koje je time toliko izranjavio da je smrskao jedan prst. Ali već narednog dana, rana mu je zacelila, čim sam samo dunuo na nju!“[x]

Istinita priča o Judi i Petru

Judino izdajstvo i Petrovo odricanje su nerazdvojni deo hrišćanske tradicije i njenog razvoja u toku dve hiljade godina. Samo ime „Juda“ postalo je sinonim za izdajnika, u ovom slučaju nekoga ko je umesto svoje domovine izdao Mesiju i zbog toga je zaslužio da ga najdublje preziremo. Petar je hvaljen u Jevanđeljima kao stena vere i lojalnosti, ali njegovo odricanje od Isusa „tri puta pre nego zakukuriče petao“ dolazi do nas kao primer nelojalnosti i kukavičluka. Tradicionalno gledište prenebegava činjenicu da je Isus bio Bog i da se u Njegovom dolasku sve dogodilo upravo u skladu sa obrascem koji je Bog odavno uspostavio. Baba nam daje nov i ispravan pogled na ova dva učenika:

– Juda je pomogao Isusu u njegovom univerzalnom radu. Da se Hrist nije izložio razapinjanju, ne bi na sebe mogao da preuzme teret univerzuma. Isus je sam doveo do sosptvenog raspeća.

Petar je najviše voleo Isusa. Isus je njega voleo najviše, iako je Isusova ljubav prema svima ista. Možete li to da objasnite? Voleti sve isto, a ipak nekoga voleti više od ostalih? To je kao kod različitih delova tela: svi oni pripadaju vama, ali neke delove volite više od drugih. Oči su vam draže od prstiju. Da li je to jasno?

Isus je na ovaj način najviše voleo Petra. Petar je bio njegove oči. Kada je Isus rekao Petru: „Ti ćeš me izneveriti“, Petar je znao da će izneveriti svog Učitelja, onoga koga je najviše voleo, ali je to ipak hrabro podneo. To je bilo nešto najteže: znati da ćeš izneveriti, a ipak ne postati slab. Isus je učinio da Petar zna da će Ga izneveriti zbog Njegovog rada.

Juda je naveden na izdaju. Petar je izneverio spremno. Najteže je kada volite onoga koga izdajete. Pretpostavimo da me ti (pokazuje na jednog) voliš najviše. Ti si Petar. Ti (pokazujući na drugog) si Juda. Želim da me obojica ubijete. Sada si ti, Petre, naveden da me ubiješ. Ti ćeš to spremno učiniti. Ja od tebe tražim da me ubiješ, a ti me voliš više od svog života. Ali, ti ćeš me s ljubavlju ubiti zbog mog rada.

Čak ni Arđuna nije mogao da bude poput Petra. Krišna je prvo morao da mu pokaže svoje univerzalno telo, da bi u boju mogao da ubije braću i rođake.

Ti, Judo, (pokazujući na onog drugog) me mnogo voliš. Ja okrenem ključ i ti se okreneš protiv mene zbog mog rada. Ti se ne okrećeš protiv mene svojevoljno. Ja te navodim da se okreneš protiv mene, da bi ljudima ispričao sve o meni. Ti to spremno činiš, znajući da će ljudi koji te budu čuli da me prebiju i razapnu na krst.

Sve ovo podrazumeva ljubav, veru i žrtvovanje. Ako ono što od vas zatražim, uradite spremno, vi me zaista volite. Ako ste navedeni da to uradite, volite me malo manje. A ako to ne uradite, onda se sve pretvara u nešto poput današnje zbrke oko manga, kada ste svi oklevali da uzmete polodove manga koje sam vam davao.[xi]

Avatar stalno i iznova pokazuje da je On svemoćan. Da bi odigrao Svoju ulogu Boga u ljudskom obliku, On živi kao da ne zna šta će se dogoditi u budućnosti, iako On to zna. Ovaj postupak prema Judi nije bio nimalo drugačiji nego prema bilo kojoj drugoj osobi ili događaju. „Isus je znao da će ga Juda izdati, a ipak nije od njega tražio da ga naspusti. Znajući sve, ponašao se kao da ne zna ništa. Ovaj božanski privid Sveznajućeg je princip po kome deluje božanska igra (lila).“[xii]

Bog ima precizan plan za svet i nijedan detalj nije zanemaren. Događaji u Njegovom životu podržavaju Njegov univerzalni rad i odražavaju Božiji plan, mada sa ljudske tačke gledišta to može da izgleda kao tragedija. Juda je svoju ulogu odigrao do savršenstva. „Juda se okrenuo protiv njega (Isusa). Kaže se da Ga je Juda izdao, ali to je bila velika pomoć. To nije bila Judina izdaja, to je Juda pomagao Isusu da ispuni svoju misiju. Sve je to bilo u božanskom planu.“[xiii]

Juda je pripadnik Unutrašnjeg Kruga i Meher Baba je objasnio da će svi pripadnici Unutrašnjeg Kruga dobiti Bogoostvarenje. Pošto su u svakom dolasku Avatara položaji (ne pojedinci) u Unutrašnjem Krugu isti, svaki Avatar je imao Judu i svaki Juda je odigrao svoju ulogu i dobio Bogoostvarenje. U Indiji je Baba jednog dana dao sledeće objašnjenje Judine uloge, pošto je na zemlji nacrtao jedan krug i svoj prst stavio na ivicu kruga:

– Gospod Ram je imao svog Ravanu, Isus svog Judu. Jedan od dvanaestorice muškaraca u krugu je uvek takav. Pretpostavimo da je moj prst kompas. Ja, kao Učitelj, sam tačka u centru, a spoljašnji obod je moj krug. Sada posmatrajte šta se dešava kada je krug potpun i kompas miruje. Kazaljka je i dalje usmerena na jednu tačku na krugu. Onaj ko se nađe pod tom tačkom viče! To je Juda.

Jedanaest članova kruga bivaju Bogoostvareni za vreme mog života, a dvanaesti posle moje smrti. On, moj Juda, pošto je moja tamna strana, ostvaruje me kada fizički odem.[xiv]

Dakle predanje je progrešno. Juda je bio savršeno lojalan učenik, koji je uradio upravo ono što je Učitelj želeo da uradi. Neko može da se zapita, ako je to istina, kako neko ko je savršeno lojalan svom Učitelju može da navede sebe da bude uzrok Učiteljevog raspeća. Meher Baba je objasnio: „Najveće služenje je Judina izdaja. Kada je poljubio Hrista u obraz, on nije ništa učinio. Bog je učinio sve i On je delovao krišom. Od svih učenika, Juda je za svog Učitelja morao da obavi najteži zadatak.“[xv]

Slično tome, Petar je svoju ulogu odigrao do savršenstva. Isusu je bilo potrebno da Ga Petar izda, da bi dovršio Svoj rad i Petar je poslušao Učitelja. Kada je Isus rekao Petru: „Ti ćeš me se odreći,“ On je sprovodio sopstveni plan. Meher Baba je objasnio: „Isus je to rekao i učinio da se sprovede u delo. Zašto? Na taj način je Isus preuzeo čitav teret sveta i učinio da ga Petar podeli sa njim.“[xvi]

Čuda

Od svih Avatara, Isus je posebno povezan sa čudima. Nažalost, izgleda da su čuda postala glavna provera duhovnosti. Ne samo da ljudi smatraju da su čuda „dokaz“ Isusove tvrdnje da je on Hrist, nego se čuda smatraju i proverom svetosti. (Pošto Bog zna ko su Njegovi sveci, Njemu svakako nisu potrebne veštačke provere koje nameću ljudi.) Pojedinci bi odbili da prihvate Meher Babinu tvrdnju da je Avatar, bez dokaza da je izvodio čuda. Čitava ova tema o čudima, kako uopšte, tako i posebno u odnosu na Isusa, uglavnom se shvata pogrešno, ali kao i obično Baba nam daje nove uvide o ovoj važnoj temi.

Čuda sama po sebi nemaju nikakav duhovni značaj. Baba je objasnio: „Sva čuda su dečija igra, a duhovnost je daleko iznad njih. Čuda sama po sebi nemaju nikakvu duhovnu vrednost ili značaj. Ipak, ona su neophodna i Učitelj ih povremeno izvodi kao sredstvo da ljude privoli Istini i duhovnosti. Isus je izvodio čuda, ne zbog sopstvene koristi, nego da bi naveo ljude da prepoznaju Istinu i da u sebi razviju veru. Ipak, kada je razapet na krst, on koji je podizao iz mrtvih, nije to sprečio!“[xvii]

Baba u delu „Bog Govori“ objašnjava da ima mnogo naprednih duhovnih tragalaca koji imaju sposobnost da izvode čuda. Kao što je već napomenuto, Baba je objasnio da duhovno napredovanje počinje da se dešava sa procesom involucije, kada tragalac „prelazi“ šest unutrašnjih nivoa svesti i potom se milošću Avatara ili Savršenog Učitelja, na sedmom nivou sjedinjuje sa Bogom. On je još objasnio da oni koji su na prvom, drugom, trećem, četvrtom i sedmom nivou mogu neposredno da izvode čuda (mada vrsta čuda može da bude različita zavisno od nivoa), a oni na petom i šestom nivou mogu posredno da izvode čuda uticanjem na misaoni proces onih na nižim nivoima.[xviii] Prema tome, u svako doba postoji bar 7 000 pojedinaca u duhovnoj hijerarhiji koji su sposobni, neposredno ili posredno, da izvedu ili izazovu neku vrstu čuda.[xix]

Na osnovu ovog objašnjenja vidimo da, osim čuda koji izvode oni koji su na sedmom nivou (Avatar ili Savršeni Učitelji), čuda uglavnom predstavljaju smetnju na putu ka Bogu. Skoro da je nemoguće izvoditi čuda iz nesebičnih razloga, jer je lako vezati se za zadovoljnost koju oseća ego sposoban da ih izvodi. Stoga je čudo, za većinu tragalaca, nesretna uzgredna posledica njihovog duhovnog napredovanja i Savršeni Učitelj koji vodi brigu o dobrobiti onih koji su na putu involucije verovatno će se pobrinuti da sposobnost za čudotvorstvo nestane ili da bar bude ozbiljno ograničena.

Istinsku duhovnost čini ljubav prema Bogu, jedino i isključivo radi same ljubavi. Ljubav prema Bogu je put, a Božija Beskonačna Ljubav je cilj. Ipak, sama ljubav privlači Bogu veoma malo ljudi. Isusova čuda su bacila prostranu mrežu i izvukla mnogo više ribe iz mora života nego što su samo oni zainteresovani za ljubav. One koje duhovnost interesuje radi nje same, razumeće Babine komentare o Isusu: „Hristova veličina nije u njegovoj moći ili čudima, nego u njegovoj poniznosti da bude razapet na krst. Njegova poniznost je njegova prava veličina.“[xx]

Pored toga što je izvodio čuda zbog dobrobiti drugih, Isus je izvodio čuda i iz jednog zaista iznenađujućeg razloga: „Da Isus nije podizao iz mrtvih, da nije izvodio čuda, ne bi bio razapet, a on je hteo da bude razapet. On je izvodio čuda da bi bio siguran da će biti razapet.“[xxi] Mi stalno zaboravljamo da je Avatar Bog. On savršeno vlada situacijom. Isus, koji je mogao da izvodi čuda, nije prstom mrdnuo da spreči Svoje razapinjanje, jer je božanski plan zahtevao da On iskusi razapinjanje na krst.

Meher Baba je rekao da On nije izvodio nikakva čuda: „Meni se pripisuju mnoga čuda, ali ja ne izvodim čuda. Ne pridajem važnost čudima. Kada ljudi misle da je izvedeno neko čudo, to je uradila njihova vera. Ja ću izvesti jedno čudo, i za to čudo se bliži vreme. Rekao sam da moje čudo neće biti podizanje iz mrtvih, nego ću učiniti da čovek umre za sebe, da bi voleo Boga. Stalno ponavljam da ja neću davati vid slepima, nego ću ljude oslepeti za svet, da bi videli Boga.“[xxii]

Duhovni značaj razapinjanja na krst

Raspeće je istinski simbol hrišćanstva. Svaka hrišćanska crkva, bolnica i škola ima krst ili neku ilustraciju Isusovog raspeća. Mnogi hrišćani nose krstove kao minđuše ili kao privezak na lančiću, a uobičajeno je da se krst ukleše na nadgrobnu ploču hrišćanina ili da se upotrebi umesto nadgrobne ploče. Neki hrišćani se prekrste kada se mole ili kada su uznemireni. Mada razapinjanje na krst zauzima centralno mesto u hrišćanstvu, mnoga pitanja su sve do danas ostala bez odgovora:

Da li za razapinjanje na krst treba okriviti neku grupu ili pojedinca? Šta se desilo posle razapinjanja? Zbog čega je Isus morao da bude razapet? Zbog čega Isus nije nešto preduzeo da spreči raspeće, bilo korišćenjem Svojih božanskih moći, bilo izbegavanjem Jerusalima u tom periodu? Da li je Isus fizički patio na krstu ili je upotrebio svoje božanske moći da ublaži patnju? Koji je smisao Njegove izjave: „Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?“?

Mi zaboravljamo da je Avatar Bog u ljudskom obliku. Do raspeća je došlo zbog toga što je Bog/Isus hteo da se ono dogodi. Tako nas Baba podseća:

Bog je svuda i čini sve.

Bog je u nama i zna sve.

Bog je izvan nas i vidi sve.

Bog je onostran nas i JESTE sve.

Bog jedino JESTE.[xxiii]

Kao što je prethodno pomenuto, jedan od razloga zbog kojih je Isus izvodio čuda je da bi bio siguran da će biti razapet. Bog je isplanirao raspeće kao deo Isusovog univerzalnog rada, a jevrejsko religiozno ustrojstvo, Juda i Rimljani su svi savršeno odigrali svoje uloge kako bi omogućili da dođe do raspeća. Tu je naprosto sve odigrano po Božijem scenariju.

Ali zbog čega je moralo da dođe do raspeća? Baba je objasnio: „Isus Hrist je sam prouzrokovao svoje raspeće. Iako je imao beskonačnu moć, on je preuzeo patnju i učinio sebe bespomoćnim, radi čitavog ljudskog roda.“[xxiv] Dalje je objasnio: „(Isus) je bio svemoćan, a ipak se činilo da je veoma bespomoćan. Na kraju je on izazvao svoje raspeće. Zbog čega? Da bi ljude naučio poniznosti.“[xxv]

U Isusovo vreme su okrutnost, oholost i nečovečnost bile uobičajena pojava. Ponizivši Sebe, On je preuzeo patnju bespomoćnih i, kao deo svog Avatarskog rada, ka njima usmerio ljudsko saosećanje. Hrišćani već 2 000 godina služe bespomoćne i siromahe i to je jedan od načina da služe Bogu. Baba je detaljnije objasnio ovo nesebično služenje u razgovoru sa jednim hrišćanskim sveštenikom koji je svoj život posvetio služenju siromašne i napuštene dece: „Služenjem napuštenih, ti služiš Isusa Hrista jer i njega su svi napustili, čak i njegovi sopstveni apostoli. Krst je simbol napuštenosti. Stoga je služenje napuštenima, služenje Hristu – a ja sam On, bez imalo sumnje.“[xxvi]

Avatar pati kao svaki običan čovek, pa je Isus na krstu trpeo užasne bolove: „Hrist je zaista patio. Da nije, koji bi bio smisao njegovog uzimanja oblika? Preko univerzalnog uma, koji spoznaja o Božanstvenosti neprestano pruža, Isus je iskusio da je sve ništa, a održalo ga je blaženstvo Božanstvenosti. On je patio, ali ta patnja nije na njega imala uticaja.“[xxvii] Kao deo mučenja, „Isus se nekoliko puta onesvestio na krstu, što je mogao da izbegne, ali je bilo neophodno da to prikaže radi dobrobiti ljudskog roda.“[xxviii]

Kada se jedna od Babinih bliskih učenica požalila da bi ga bolje služila da nije „slomila nogu“, Meher Baba je odgovorio: „Zar ni toliko ne možeš da podneseš? Vidiš šta su mi uradili kada sam bio Isus – stavili mi svo to trnje na glavu, koja je krvarila, naterali me da teglim krst. Pretukli su me, zakucali me na krst i proboli me. Ja sam morao da istrpim toliko toga! Zar ti ne možeš da podneseš ni tako malo bola?“[xxix] Oni koji služe Avatara moraju da razviju ogromnu duhovnu izdržljivost, zbog toga što su fizičke i psihološke patnje neizbežna iskustva koja na duhovnom putu moraju da se podnose s vedrinom.

Pogrešno je misliti da je raspeće izolovan događaj u životu samo jednog Avatara i misliti da je ostatak Isusovog života, i da su životi svih ostalih Avatara, bili ispunjeni samo blaženstvom. Nažalost, razapinjanje Avatara je neprekidno i On mora da podnosi patnju svakog minuta koji provodi u telu. Baba je objasnio: „Ja sam u svakom trenutku razapet na krst, tako da niko od vas to ne može ni da zamisli.“[xxx] Baba je dalje objasnio kakav teret Avatar mora da preuzme u svakom Svom dolasku:

– Avatar sebe mora da izloži beskonačnom teretu „briga“ čitavog napaćenog sveta, dok radi u svetu na duhovnom uzdizanju čovečanstva. Ova patnja ljudi, uronjenih u tamu neznanja, postaje Avatareva patnja. To je raspeće. Avatar je razapet na krst u svakom trenutku svog života na zemlji.

Ali, uz ovu beskrajnu patnju koju preuzima na sebe, on takođe poseduje beskrajno blaženstvo savršenog stanja, koje večno oseća. Inače, to bi bilo sasvim nemoguće i On bi doslovno bio smrvljen pod teretom tolike patnje sa svih strana. Kada bi običan čovek, ma koliko da je veliki, osetio i hiljaditi delić Avatareve patnje, on bi poludeo! Avatar mora da nosi ovo breme, da bi olakšao teret patnje u svetu.[xxxi]

Sećamo se da je Baba objasnio da Avatar u svakom dolasku počini jednu svesnu grešku. Ovo pokazivanje slabosti je izraz uvažavanja ljudskih bića koja nemaju izbor nego da prave greške. Kao što je ranije objašnjeno, Muhamedova slabost je bila što nije otkrio da je On Avatar. Meher Baba je objasnio da je Isusova slabost bila što je zavapio na krstu: „Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio.“[xxxii] Iako je Baba okarakterisao Isusovu izjavu kao Avatarevu grešku, On je dodao gledište koje mi stalno zaboravljamo: „On je to rekao Samom Sebi, naravno, jer On je bio Jedno sa Bogom, Ocem.“[xxxiii] Naravno. Većina ljudi je već više od 2000 godina sklona da Isusovu izjavu protumači kao vapaj njegovom „Ocu“ koji je na „Nebu“. On Sam je bio i Otac i Sin.

Skoro da možemo da čujemo Avatara kako se pritajeno smeška: „Baš sam ih prešao.“ Na prvi pogled, teško nam je da poverujemo da ima bilo kakvog humora u raspeću. Baba nas i po tom pitanju prosvećuje: „(Z)bog božanskog smisla za humor, Isus Hrist nije mogao da pomogne sebi prilikom raspeća, iako svet s pravom nastavlja da ga smatra Spasiteljem ljudskog roda.“[xxxiv]

Isusov humor u odnosu na raspeće nastavio se u Meher Babinom životu. Prilikom jedne od svojih retkih poseta jednoj hrišćanskoj crkvi, On nije skinuo šešir. Pokazujući na raspeće na oltaru, rekao je: „Ja sam na tom krstu i zbog toga nisam skinuo šešir kada sam ulazio u crkvu.“[xxxv] U crkvi, Baba je takođe komentarisao: „Sećam se jednog smešnog događaja u Isusovom životu. Dok je Isus nosio krst, jedan podebeo čovek je pokušao da ga šutne. Ali, bio je toliko debeo da je, dok je pokušavao da ga (mene) šutne, pao! Dobro se toga sećam!“[xxxvi]

Činjenica da Isus nije umro na krstu, a da je pustio da veći deo sveta (čak i oni koji ne veruju da je On Avatar) veruje da On jeste umro na krstu, je najveća praktična šala u istoriji. Vekovima su se ljudi pitali: „Zbog čega Isus nije samog sebe spasio?“ On jeste Sebe spasio i sada je vreme da svet to sazna. Isus se osmehivao, a i sledeći Avatar će verovatno nastaviti da se od srca smeje Isusovoj kolosalnoj šali.

Čak i uz ovaj novi humoristični pogled, ne smemo da potcenjujemo značaj raspeća. Isus je morao da bude razapet zbog dobrobiti drugih, da bi u civilizaciju uveo saosećanje i služenje napuštenima. Svojom patnjom, Isus je čovečanstvu ukazao na svet okrutnosti i oholosti. Kako Meher Baba objašnjava: „Isusova veličina nije u njegovoj moći da izvodi čuda, nego u njegovoj poniznosti da bude razapet na krst. Njegova poniznost je njegova istinska veličina.“[xxxvii]


[i] Meher Baba, „The Circles“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. III, no.1 (1955), 3.

[ii] Ibid., 4.

[iii] Ibid., 5.

[iv] Lord Meher, 2646.

[v] Meher Baba, „On Working for Baba“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. XIX, no.2 (1981), 4.

[vi] Meher Baba kako ga citira Filis Frederick u „Notes on the East-West Gatering“, The Awakener, vol. IX, nos. 1-2 (1963), 15.

[vii] Lord Meher, 2333.

[viii] Lord Meher, 2072.

[ix] Lord Meher, 1597.

[x] Lord Meher, 1599.

[xi] Lord Meher, 2183.

[xii] Lord Meher, 4614.

[xiii] Lord Meher, 5106.

[xiv] Lord Meher, 966.

[xv] Lord Meher, 3817.

[xvi] Lord Meher, 4472.

[xvii] Lord Meher, 2130.

[xviii] God Speaks, 41-54, 67-68, 208-218.

[xix] Ibid., 254-57.

[xx] Lord Meher, 5093.

[xxi] Lord Meher, 4480.

[xxii] Ibid.

[xxiii] God Speaks, 280, naglašavanje kao u originalu.

[xxiv] Lord Meher, 5052..

[xxv] Lord Meher, 5101.

[xxvi] Kako navodi Charles B. Purdom u The God-Man (Crescent Beach, S.C.: Sheriar Press, Inc., 1971), 353.

[xxvii] Lord .Meher,2318.

[xxviii] Lord Meher, 2436.

[xxix] Lord Meher, 4966.

[xxx] Lord Meher, 1961.

[xxxi] Lord Meher, 2436.

[xxxii] How a Master Works, 441.

[xxxiii] Kao što navodi Kari-Jo Harb u „A Visit to Meherazad – 9th December, 1962“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. IX, no.4 (1964), 15.

[xxxiv] Lord Meher, 3935.

[xxxv] Lord Meher, 1599.

[xxxvi] Ibid.

[xxxvii] Lord Meher, 5093.

%d bloggers like this: